ЕКОНОМИЧНОСТ

Економска добра стварају се радом, трошењем човјекове енергије. Зато се човјек као разумно биће труди да их произведе са што мање рада. Одавде потиче и начело, односно принцип који је утемељен у сваку производњу – принцип економичности (штедљивости).

Економичност потиче од грчке ријечи „oikonomia“ што значи управљати кућом, водити домаћинство. Економичност је економски принцип којим се изражава захтјев да се са што мањим трошковима производње (инпутима) оствари што већа вриједност производње (оутпути).

Економичност је општи принцип производње без обзира на начин друштвене производње. Начини друштвене производње разликују се по методима остварења овог принципа. Ти се методи крећу од ванекономске принуде, гдје су произвођачи пријетњом и силом од стране господара принуђени на економичнији (штедљивији) рад, до економске принуде, гдје су произвођачи различитим методима подстицани на економичнији рад (нпр. бољом зарадом).

ПОЈАМ ЕКОНОМИЧНОСТИ

Принцип економичности или економске рационалности, своди се на остварење што већег економског резултата кориштењем расположивих производних чинилаца. Суштина економичности је у штедњи и економисању елемената производње предузећа.
Економичност подразумјева да се производња оствари са што мањим утрошцима ресурса, односно да се задаци процеса пословања обаве уз што мање трошкове. Економично је оно пословање које уз најмање трошкове постиже највећи учинак. Квантитативно, економичност се изражава као однос количине производа и трошкова производње (утрошака материјала, рада, средстава за рад). Ако са Е означимо економичност, V као вриједност производње обрачунате по сталним цијенама и Т као трошкове производње (укупне), онда се економичност изражава као

       V
Е = ___
       Т

Најчешће се економичност изражава као однос између укупног прихода и укупних трошкова.
Свако рационално привређивање настоји да уз што мање трошкове постигне што већи учинак, односно да му економичност буде што већа. Повећање ефикасности пословања постиже се технолошким усавршавањима, разним врстама уштеда, унапређењем организације рада и сл.
У изразу економичности обухваћен је цјелокупан људски рад и зато је показатељ економичности најобухватније мјерило пословног успјеха.
Економичност је комплекснији показатељ од продуктивности рада, јер обухвата рационалније кориштење не само живог рада већ и средстава за рад и предмета рада. Принцип економичности је и парцијални економски принцип, јер по своме економском значењу доприноси остварењу основног економског принципа – остварење максималних резултата репродукције са минималним улагањима.

ЗНАЧАЈ ЕКОНОМИЧНОСТИ

Економичност је један од ширих инструмената контроле економске успјешности пословања предузећа, јер она одражава однос предузећа према укупним трошковима. Смисао контроле путем економичности јесте – идентификовање мјеста у предузећу на којима долази до повећаних трошкова, неспровођења прописаних принципа пословања, као и неефикасности пословања.
Остваривање већих резултата уз смањено трошење елемената, постиже се квалитетнијим пословањем предузећа. Повећање економичности у ширем смислу представља и повећање богатства друштва.
Значај економичности огледа се и у смањивању трошкова предузећа. Тиме се смањује и цијена коштања производа или услуга. Смањивањем коштања повећава се конкурентност предузећа на тржишту и ствара могућност смањивања продајних цијена производа. Мањим продајним цијенама повећава се потрошња и боље подмирују потребе потрошача на тржишту – чиме се постиже један од циљева предузећа.
Повећањем потрошње стварају се услови за већу производњу, а тиме и развој предузећа. На овај начин, економичност вишеструко утиче на квалитет економије пословања предузећа.

ФАКТОРИ ЕКОНОМИЧНОСТИ

На све елементе економичности дјелују бројни фактори, понекад са различитим и супротним дејством. То су фактори који дјелују на резултат (производњу), средства за рад, предмете рада и радну снагу.
Фактори који дјелују на продуктивност су истовремено и фактори економичности. Они су бројнији, јер је и економичност шири принцип од продуктивности.
Факторе економичности са становишта њене условљености и динамике чине:
- природни;
- друштвени;
- техничко – технолошки;
- организациони.

Природни фактори

У многим предузећима природни услови дјелују на величину утрошака и трошкова. Изразити примјери за то су у рударству, пољопривреди, шумарству, прехрамбеној индустрији, па и другим дјелатностима. Цијене материјала за репродукцију такође трпе утицај природних фактора, преко трошкова у производњи тог материјала. Оне се у крајњој линији формирају на тржишту, у односима понуде и тражње, па се могу третирати као компонента економичности која се формира под дејством друштвених фактора. Отуда је један дио њихових трошкова условљен природним и друштвеним факторима.

Друштвени фактори

Ови фактори дејствују према мјери економске политике, политике цијена, царина и сл. – које се јављају као објективан фактор са становишта трошкова предузећа.
Држава, својим законским и другим прописима, формира укупни правни и економски амбијент и услове привређивања у предузећима. Мјере које се доносе у облику прописа дјелују као објективно условљени фактор са становишта економије и трошкова предузећа. Директни утицај ових мјера државе на цијену коштања предузећа огледа се преко пореза, такса, царина и др.

Техничко – технолошки фактори

Ови фактори дјелују као објективни фактори на трошкове, а тиме и економичност. Они се налазе у самом предузећу, представљају услове производње и дјелују у процесима производње.
Техничко – технолошки фактори дјелују на сва три елемента производње који се уграђују у производњу. Тако квалитет материјала утиче на величину утрошака материјала. Они дјелују и на трошење средстава за рад: преко квалитета тих средстава, њихових радних својстава, вијека трајања материјала од којих су израђени и сл. Они дјелују и индиректно, преко квалитета материјала који се обрађује помоћу средстава за рад.
Економијом предмета рада, уз помоћ техничко – технолошких фактора, остварују се уштеде у материјалу приликом пројектовања и конструисања, као и уштеде у непосредној производњи. Уштеде у производњи се остварују смањивањем кварова, отпадака и шкарта, смањивањем утрошака помоћних материјала и сл.
Организациони фактори

Цјелокупна организација предузећа у датом времену и условима – условљава функционисање предузећа и дјелује на економичност преко свих фактора предузећа: материјала, средстава за рад и радне снаге.
Мјере које предузеће предузима односе се на уштеде у трошењу свих фактора, већу мотивисаност за рад, потпуније кориштење научних достигнућа, као и организационе мјере адаптације на промјене у природном и економском окружењу.

МЕТОДЕ УТВРЂИВАЊА ЕКОНОМИЧНОСТИ

Економичност се изражава као однос резултата и улагања. Она се може утврђивати натурално и финансијски (вриједносно), али исказује се посебно и сваки елемент предузећа.

Натурални израз економичности

Натурално утврђивање економичности узима за основу физички обим производње и њен однос према физичким утрошцима предмета рада, средстава рада и радне снаге.
Натурални израз економичности представља однос остварене производње у физичким показатељима и физичких утрошака елемената производње.
С обзиром да су укупни утрошци збир утрошака средстава за рад, предмета рада (материјала) и радне снаге – то је економичност изражена натурално, како слиједи:

               Q
Е = ___________
       Usr + Upr + Ulr

гдје је:

Q = количина производа
Usr = утрошци средстава за рад
Upr = утрошци предмета рада
Ulr = утрошци радне снаге

Овакав модел само изражава смисао економичности и она се помоћу њега не може практично мјерити. Тим моделом се не може мјерити ни производња, осим ако је у потпуности хомогена.
У пракси предузећа, приступа се парцијалном изражавању економичности појединих елемената. Нарочито је значајно праћење економичности предмета рада, односно утрошеног материјала. Она се изражава као однос физичке количине производа (Q) и утрошка материјала (Umr), како слиједи:

        Q
E = ___
       Umr

Потрошњу највећег броја и врста материјала једноставно је утврдити или је израчунати, а пожељно је утврдити и нормативе утрошка, гдје год је то могуће. Стављањем у однос стварних утрошака са нормираним, добија се слика економичности трошења материјала у предузећу.
Парцијални израз економичности употребе средстава за рад исказује се на сљедећи начин:

         Q
Esr = ___
         Usr

гдје је Usr = утрошци средстава за рад.

Овако изражена парцијална економичност нема практично значење, нити је економски употребљива за предузеће. У пракси није могуће измјерити утрошке средстава за рад по јединици производа, нити постоји видљива корелација између утрошака средстава за рад и производа.
Парцијална економичност радне снаге изражава се:

         Q
Еlr = ___
         Ulr

гдје је Ulr = утрошци радне снаге.

Овако исказана економичност радне снаге представља заправо продуктивност рада. Иако представљају исте квантитативне величине (продуктивност радне снаге и њена економичност), значајно је њихово економско диференцирање.
У појму продуктивности тежиште је на производној снази радника и сталном подизању његове производне моћи, а у економичности се инсистира на економисању радном снагом, дакле уштедама у њеном трошењу. У смислу економичности, радна снага се подређује и уклапа у економију свих фактора, односно у глобалну економичност предузећа.

Финансијски (вриједносни) исказ економичности

Финансијско или вриједносно исказивање економичности своди се на однос вриједности остварене производње и трошкова елемената производње. Вриједносни изрази производње и утрошака омогућују квантитативно изражавање економичности, како глобално, тако и у парцијалним величинама.
Новчани израз остварених резултата (вриједности) може се различито исказати. Код модела продуктивности исказан је тржишном цијеном производа, цијеном коштања и норма часовима.
Код вриједносног утврђивања економичности битно је одабрати реалан израз вриједности производње, односно такав квантитативни економски израз који ће обухватати укупну остварену вриједност и укупна трошења.
У исказивању вриједности производње код мјерења економичности користи се:
- тржишна цијена,
- просјечна тржишна цијена,
- стандардна цијена,
- укупан приход и др.

       Ctr
Е = ___
         T

Ctr = тржишна цијена (сума)
T = маса укупних трошкова

Пошто тржишне цијене за исту производњу бивају више или ниже, односно представљају различите величине – то деформише реалну слику економичности. Стога се користе просјечне тржишне цијене за одређени временски период (плански период).

       Cpr
Е = ____
         T

Cpr = просјечна тржишна цијена (сума)

У пракси најчешће кориштени израз вриједности су стандардне цијене.

      Cst
Е = ___
         Т

Cst = стандардна цијена (сума)

Сума вриједности у моделу економичности може се исказати и преко укупног прихода, као збира свих прихода из пословања предузећа.

      Up
E = ___
       T

Up = укупан приход предузећа

Износ укупног прихода овдје сачињава збир прихода предузећа од проданих производа (умножак, количина и цијена), прихода од финансирања и ванредних прихода предузећа.
На овај начин и шире посматрана – економичност изражава укупна пословања предузећа, обухвата све његове фазе и пословне активности. Претходни начини изражавања економичности обухватају само област производње, односно основне дјелатности предузећа.

ЕКОНОМИЧНОСТ И УТВРЂИВАЊЕ ОПТИМАЛНОГ ОБИМА ПРОИЗВОДЊЕ

Анализа економичности је испитивање односа између трошкова и обима производње са циљем да се одреди обим производње са минималним трошковима. Међузависност трошкова и обима производње изражава се функцијом трошкова. Функција трошкова показује да трошкови зависе од обима производње.
Функције трошкова су мултиваријабилне, што значи да трошкови зависе не само од обима, већ од великог броја фактора, тзв. детерминанти трошкова. Најважнија детерминанта трошкова су цијене инпута, јер су трошкови производ количине и цијене инпута. Али трошкови, исто тако, зависе од технологије, организације, као и читавог низа других фактора. Мада су све детерминанте трошкова подједнако важне, основна претпоставка у анализи економичности је да трошкови зависе само од обима, а да су цијене инпута и све остале детерминанте трошкова константне, тј. да се не мијењају.
Претпоставка да трошкови зависе од обима производње, а да су цијене инпута и остале детерминанте трошкова константне, прави се из аналитичко-педагошких разлога, јер омогућава да се функције трошкова прикажу на дводимензионалним дијаграмима, што њихову анализу поједностављује. Функције трошкова графички се приказују кривама трошкова. Криве трошкова показују како се мијењају трошкови у односу на промјену обима производње када су сви остали фактори који утичу на трошкове константни.
Анализа трошкова и обима производње дијели се на:
• анализу краткорочних трошкова и обима производње и на
• анализу дугорочних трошкова и обима производње.

У кратком року, предузеће не може да мијења опрему, технологију, пословни простор, као ни кључно управљачко особље, тј. фиксне инпуте, што значи да се обим производње мијења само као резултат веће или мање употребе варијабилних инпута као што су рад или сировине. У анализи односа краткорочних трошкова и обима производње значајни су концепти укупних, просјечних и маргиналних трошкова.

Разликују се три концепта краткорочних укупних трошкова:
- укупни фиксни трошкови,
- укупни варијабилни трошкови и
- укупни трошкови.

Укупни фиксни трошкови предузећа су тржишна или новчана вриједност његових фиксних инпута. Укупни фиксни трошкови дефинишу се као сума трошкова свих фиксних инпута уложених у пословање предузећа.
Укупни варијабилни трошкови су тржишна или новчана вриједност свих варијабилних инпута уложених у процес производње.

Дегресија1 укупних варијабилних трошкова настаје због диспропорције између фиксног и варијабилног инпута на нижим нивоима обима. Количина фиксног инпута несразмјерно је већа од количине варијабилног инпута, па са повећањем количине варијабилног инпута, обим производње расте пропорционално више од пораста количине варијабилног инпута, а укупни варијабилни трошкови расту пропорционално мање од пораста обима производње.
Укупни трошкови су збир укупних фиксних и укупних варијабилних трошкова

Разликују се четири концепта просјечних трошкова:
- просјечни фиксни трошкови,
- просјечни варијабилни трошкови,
- просјечни укупни трошкови и
- маргинални трошкови.

Просјечни фиксни трошкови су укупни фиксни трошкови подијељени са укупним обимом производње. Називају се још и укупни фиксни трошкови по јединици зато што показују износ укупних фиксних трошкова по једном производу.
Просјечни варијабилни трошкови су укупни варијабилни трошкови подијељени са обимом производње.
Просјечни укупни трошкови једнаки су укупним трошковима по јединици производа и израчунавају се када се укупни трошкови подијеле са укупним бројем произведених производа.
Маргинални трошкови су промјена укупних трошкова због промјене обима производње за једну јединицу производа. Маргинални трошкови су веома важан концепт за економичност предузећа, јер су то трошкови над којима предузеће има директну контролу.

Предузеће може да повећа обим производње све док крива просјечних укупних трошкова не постане вертикална. То је апсолутни капацитет. Али када крива просјечних укупних трошкова постане вертикална, крива маргиналних трошкова је достигла већ бесконачност. Због тога је обим производње, у пракси, увијек испод апсолутног капацитета.

МОГУЋНОСТИ ПОВЕЋАЊА ЕКОНОМИЧНОСТИ

Економичност као парцијални економски принцип, представљен односом између произведене вриједности и утрошених вриједности, спада међу најзначајније показатеље економске успјешности пословања.
Полазећи од тога, у интересу је свакој фирми да размотри могућност повећања економичности. Постоје у основи двије могућности да се то постигне. Прва могућност за повећање економичности лежи у захтјеву за смањењем организационо условљених трошкова елемената производње. Ово се постиже подизањем нивоа организације рада конкретне фирме.
Друга могућност условљена је уношењем нових техничких фактора, тј. инвестирањем. Међутим, свака промјена техничких фактора мора бити и економична, да би се могла сматрати и економски оправданом.
Увођење нових техничких фактора условљава промјену већине трошкова елемената производње. Тако ће једни трошкови, по правилу, расти, док ће други имати тенденцију опадања.

З А К Љ У Ч А К

Принцип економичности обухвата цјелокупни људски рад и зато је овај принцип најобухватније мјерило пословног успјеха.

Разна предузећа, као и многе велике компаније свој профит увећавају тако што принцип економичности подижу на највиши могући ниво остварења.

Константно се тежи изналажењу нових метода за повећањем нивоа економичности. Када говоримо о предузећима и многим великим компанијама, фактори који могу дјеловати на повећање економичности су бројни, као на примјер: смањење утрошака предмета рада, смањење трошкова средстава за рад, смањење трошења радне снаге, што потпуније кориштење капацитета, уклањање грешака у технолошком процесу, као и увођење нових технологија.

Циљ сваког пословодства је да са што мањим трошковима оствари што већи укупни приход и тиме економичније пословање!

Л И Т Е Р А Т У Р А

- МИКРОЕКОНОМИЈА, доц. др Невенка Нићин
Паневропски универзитет „АПЕИРОН“ Бања Лука,
2007. година

- МИКРОЕКОНОМИЈА, доц. др Миленко Станић
Паневропски универзитет „АПЕИРОН“ Бања Лука,
2007. година

- ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ, др Слободан Бабић и др Драгиша Милићевић
Правни факултет, Универзитет Бања Лука,
2007. година

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi