|
UZGOJ KUPUSA
Kupus
spada u najstarije gajene biljke. Gajili su ga stari narodi Sredozemlja
– Grci i
Rimljani. Po površinama koje zauzima u našoj zemlji, kupusnom povrću
pripada jedno od privih mesta. Preko 90% površina zauzima kupus glavičar.
Gaji se svuda - u ravnicama, rečnim dolinama, brdsko-planinskom području
a najviše u okolini velikih gradova. Može da uspeva i na većim nadmorskim
visinama, sve do 2000 metara.
Kupusnjače (B. Olerasae) potiču iz oblasti Mediterana od divljeg kupusa
Brassica silvestris. Divlji kupus ne stvara glavicu – sličan
je raštanu ili stočnom kupusu.
Kako se gaji?
Zavisno od klime, gaji se kao glavni ili postrni usev. U uslovima hladne,
kontinentalne klime kupus je osnovni ili jedini usev. U uslovima umereno
kontinentalne klime kupus je najčešće postrni usev – posle graška, ranog
krompira, luka, ječma, pšenice i drugih useva koji oslobađaju njivu do
jula meseca. Ovo se odnosi na proizvodnju kupusa za jesenju i zimsku potrošnju.
Međutim, veoma je rasprostranjena rana proizvodnja kupusa - dolini Neretve,
Makedoniji, onda u ravnicama – Pomoravlju, Vojvodini, naravno uz male
vremenske razlike zbog klimatskih specifičnosti.
RANA PROIZVODNJA KUPUSA
U Srbiji, u ravničarskim predelima, setva za proizvodnju rasada ranog
kupusa počinje od polovine pa do kraja februara (u toplim lejama), rasadivanje
se obavlja početkom aprila, a berba, zavisno od sorte i spoljnih uslova,
od juna do jula. Na polju ili plasteniku.
Kupus podnosi nešto niže temperature, pa za podizanje toplih leja treba
tanji sloj stajnjaka nego za paradajz i papriku, 20-30 cm, te se takve
leje nazivaju polu tople. Ipak, one treba da održavaju temperaturu od
oko 16 ° C. Rasad kupusa se ne pikira, te seme treba posejati
u redove od oko 7-10 x 2 cm. Za jedan hektar kupusa treba oko 500 gr semena.
U jednomm gramu ima 300-350 semenki. Za metar kvadratni leje treba 2 –
2.5 grama semena. Seme, u određenim uslovima, zadržava klijavost 5 – 7
godina.
Kupus brzo nice i raste . Rasadjuje se kad biljcice dobiju 5-6 listova.
Po metru kvadratnom leje može se odgajiti do 500 biljcica, tako da za
hektar treba oko 80 m leja.
LAKŠA ZEMLJIŠTA POGODUJU RANIM SORTAMA, DOK TEŽA, ZBIJENIJA, KOJA
DUŽE DRŽE VLAGU, ODGOVARAJU KASNIM SORTAMA KUPUSA. SLABO KISELA ZEMLJIŠTA,
pH 5,5-6,5, NAJBOLJA SU ZA VEĆINU SORATA I HIBRIDA KUPUSA.
IMA SKROMNE TEMPERATURNE ZAHTEVE, PODNOSI KRATKOTRAJNE MRAZEVE I DO -10
0 C (SORTNA KARAKTERISTIKA), RANE SORTE SU NEŠTO OSETLJIVIJE I IZMRZAVAJU
NA OKO -3 °C, SEME KLIJA NA 4 ° C, TEMPERATURE IZNAD 25 °
C NEGATIVNO UTIČU NA RAST I RAZVIĆE.
Rasađivanje
Rasađivanje ranog kupusa se obavlja u plodnom, dobro pripremljenom, vlažnom
zemljištu. Pošto se gaji na manjim parcelama, obično se rasađuje ručno.
Rani kupus ima manju lisnu rozetu i sadi se na rastojanju 50 x 50, 60
x 40 ili 60 x 50 cm, zavisno od sorte, plodnosti zemljišta i navodnjavanja,
tako da se po hektaru odgaji od 30 do 40 hiljada biljaka.
Po čupanju, rasad se probira. Odbacuju se biljke sa oštećenom temenim
pupoljkom (bokvicom), slabe, bolesne, oštećene. Odabranim biljkama se
skraćuje lišće za jednu trećinu. Sadi se dublje nego što je biljka bila
u leji, sve do kotiledona. Zemlja oko žila treba dobro da se podbije sadiljkom,
kako bi žile bile u dodiru za zemljom.
Odmah po rasađivanju kupus treba zaliti. Ovo važi za sve biljke koje se
rasađuju.
Zašto rani kupus cveta pre donošenja glavica?
Kupus je faktultativno dvogodišnja biljka. Ako u vreme mlade biljke nastupe
povoljni temperaturni uslovi za jarovizaciju, ona može da se obavi, bez
ozbira što biljka još nije formirala glavicu, i da procveta.
Jarovizacija kupusa se odvija na temperaturama ispod 5 stepeni Celzijusovih,
za period od 30 – 60 dana, zavisno od sorte. Znači, ako je rasad star
30-40 dana, i ako je u leji bilo takvih uslova (temperatura nižih od 5
stepeni), i ako je na polju, u aprilu, bude dovoljno hladnih dana, jarovizacija
se često obavi, pa se dešava da i 50 posto biljka procveta. Ovo je naročito
karakteristično za srednje rane i kasne sorte, ako se gaje kao rani usev,
a i za rane, ako su proleća hladna. Kupus držan na temperaturama iznad
16 stepeni neće procvetati ni posle dve godine.
Agrotehnika ranog kupusa
Kupus je biljka koje najbolje uspeva na plodnim, vlažnim zemljištima.
Ima plitak razgranat korenov sistem, te traži strukturno zemljište i stalno
prisustvo vlage u površinskom sloju. Troši velike količine azota, fosfora,
kalijuma i mikroelemenata, te ga treba dobro đubriti.
U jesen, pred duboko oranje, treba rasturiti 40-60 tona stajnjaka po hektaru.
U proleće startno, parcelu treba nađubriti mineralnim NPK đubrivima, u
takvom odnosu da bude uneto oko 100 – 150 kg čistog azota, 80 – 120 kg
fosfora 50 – 100 kg kalijuma po hektaru.
Koren kupusa prodire do 120 cm u dubinu i 180 cm u širinu. Bez obilnih
navodnjavanja i prihranjivanja nema dobrog prinosa. Za nagomilavanje 1kg
suve materije kupus troši oko 600 litara vode ili 8200 m/ha za sezonu.
Pre rasađivanja može se upotrebiti herbicid treflan (2 1it. po hektaru).
Isti herbicid se može koristiti i za suzbijanje korova u lejama gde će
se proizvoditi rasad kupusa (pre setve). Ovo važi za sve kupusnjače.
Rane sorte
Za ranu proizvodnju kupusa neophodno je nabaviti seme ranih sorti. Seje
se rasađuje i bere u više rokova, tako da se berba proteže tokom čitavog
leta. Sve rane sorte imaju jako izražen centralni nerv i grubu strukturu,
ali su slatke i ukusne. Berba se mora obavljati redovno, čim glavice očvrsnu,
jer u protivnom pucaju i gube kvalitet.
PROIZVODNJA KUPUSA IZ RASADA
Topla leja
Za ranu proizvodnju Setva se obavlja sredinom februara, Količina semena
je 3-5g/m leje, Na 1m leje može se odgajiti oko 500 biljaka, Za zagrevanje
leje koristi se najčešće stajnjak.
Hladna leja
Za jesenju i zimsku potrošnju Setva se obavlja u maju i junu mesecu, Formiraju
se leje širine 120 cm na nezakorovljenom, lakom i humusom bogatom zemljištu
na kom ranije nisu gajene kupusnjače, Potrebno je 3-5g semena/m2, 8-10g/m22
(pikiran rasad)
Slika: Hladna leja Slika:
Omaške posejano seme kupusa
KAKO SE VRŠI SETVA?
-Omaške uz dodatak peska, prekrupe ili cineba (bolje raspoređivanje semena),
-Ručno u redove 6-7x2cm (markeri),
-Ručnom sejalicom u redove,
-Mašinski u kontejnere (rana proizvodnja).
Slika: Koristiti markere (šablone) radi boljeg rasporeda semena
NEGA RASADA
Provetravanje tople leje,
Zalivanje (10-15 l vode/m22 leje),
Prihranjivanje (npr. 15g KAN-a/5l vode/m22 leje)
Prvo prihranjivanje se izvodi kada biljke dobiju prvi stalni list,
Drugo prihranjivanje, 10-15 dana nakon prvog,
Zaštita od bolesti i štetočina,
Suzbijanje korova.
POSTUPCI I MERE PRED RASAĐIVANJE
Dan pre rasađivanja rasad kupusa treba dobro zaliti. Ukoliko je rasad
prerastao i ako se sadnja obavlja po toplom vremenu, poželjno bi bilo
odrezati deo lisne mase kako bi smanjili isparavanje vode preko lista
i tako poboljšali primanje biljaka.
KVALITETAN RASAD
Rasad prispeva za rasađivanje 30-45 dana posle nicanja, Biljke treba
da su čvrste, zdrave, sa najmanje četiri normalno razvijena lista i dobro
razvijenim korenovim sistemom.
PROIZVODNJA KASNOG KUPUSA
Smatra se da se na ovaj način proizvodi oko 90% ukupne proizvodnje kupusa.
Zavisno od klime – negde je to osnovni, a uglavnom postrni usev. U uslovima
hladne klime planinskim područjima, setva semena se obavlja u hladnim
lejama tokom maja, a rasađuje se u junu.
Najveći deo proizvodnje odvija se ipak u ravnicama i rečnim dolinama u
okolini gradova.
Setva se obavlja sredinom juna a rasađivanje – kao postrni usev, najčešće
posle ranog povrća i žitarica.
Najbolji predusevi za kasni kupus su mahunarke (grašak), jer ostavljaju
zemljište obogaćeno azotom, a potom žitarice.
Proizvodnja rasada
Rasad kasnog kupusa se proizvodi u hladnim lejama. One se podižu na osunčanom,
plodnom, nezakorovljenom msetu na kome dugo godina nije gajen kupus. Ovo
je važno zbog toga što je takvo zemljište ''zdravo'' , nezaraženo mikroorganizmima
i štetočinama koje parazitiraju kupus.
Najveća opasnost rasadu kupusa preti od plamenjače koju naziva gljivica
Peronospora brassicae.
Isto tako pravu napast u proizvodnji rasada kupusa tokom leta predstavljaju
buvači (Phullottreta sp) koji mogu masovno da napadnu lišće i naprave
pustoš.
Zbog toga je neophodno obavljati redovna tretiranja rasada kupusa sredstvima
protiv plamenjače i buvač, mešati fungicide kao što su antirakol i slični
sa fosfamidom npr. i tako obavljati kompleksnu zaštitu.
Sa tretiranjem treba početi preventivno - pre nego što se bolest i štetočine
jave, kako bi se zaustavili u prvom napadu.
Plemenjača se obično javlja s donje strane lišća, te se preporučuje prskanje
naličja. Kao kod luka, i ovde sredstvima treba dodati sandovit ili koji
drugi preparat, da bi se rastvor ili suspenzija bolje lepili za list kupusa
koji je usled voštane prevlake teško pokvasiti. Sve ostalo je isto kao
i kod rasada ranog kupusa (starost, kvalitet, rasadivanje itd ).
Nega kasnog kupusa
Kasni kupus se rasađuje tokom jula kada su temperature veoma visoke,
te je neophodno zemljište dobro natopiti vodom ili saditi posle obilne
kiše.
Pošto se radi o rasađivanju relativno krupnih biljaka, površinski sloj
mora da bude tako usitnjen kao za setvu semena, a često je to veoma teško
ili nemoguće postići. U narodu postoji verovanje:"što krupnije grudve
pri rasađivanju, to krupnije glavice pri berbi".
Međutim, to zavisi od drugih uslova – sorte, kvaliteta rasada, plodnosti
zemljišta, toplote i osvetljenja, navodnjavanja.
U našim uslovima neophodno je navodnjavanje.
Ono treba da se obavlja tako da kupus uvek ima na raspolaganju dovoljne
koliće se veoma niski, nekavalitetni prinosi.
Zbog čestih navodnjavanja dolazi i do ispiranja azota iz površinskog u
dublje slojeve, pa je, s obzirom na plitki korenov sistem kupusa, neophodno
obaviti i jedno do dva prihranjivanja azotnim mineranlim đubrivima, sa
200 kg/ha KAN –a ili 100 kg ureje.
Isto tako, usled čestih navodnjavanja i visokih letnjih temperatura, javlja
se i pokorica pa se i okopavanje nameće kao neophodna mera. Redosled radova
izgleda ovako: prihranjivanje, navodnjavanje i okopavanje.
Pored ovih, često je neophodno primeniti i mere zaštite kupusa od štetočina
kupusara, lisnih vaši i bolesti plamenjače, pepelnice, alternarie i sličnih.
Pogrešno je verovanje da kupus ''zavija'' glavicu i da se ne sme prskati,
jer če se preparati zaviti i naći unutra.
Glavica raste iznutra. Spoljni listovi ostaju uvek spoljni. Ona je u stvari
veliki pupoljak. U pazuhu listova, spoljnih i onih koji čine glavicu,
nalaze se sitni pupoljci iz kojih u drugoj godini života ili posle jarovizacije,
rastu bočne grane sa cvetovima.
Slika: Orjentacione količine mineralnih đubriva za odgovarajuci
prinos [kg/ha]
Zaštita kupusa od kupusara vrši se čim se pojavi let leptira po kupusištu.
U te svrhe koristi se opet neki od insekticida koji je našao široku primenu
u povrtarstvu protiv svih štetočina koje grizu lišće.
Istovremeno, ako se pojavi bolest na lišću, obavlja se zaštita i protiv
njih, sredstvima na bazi bakra i cinka, i, ako je u pitanju pepelnica,
na bazi sumpora.
Može li se kupus gajiti direktnom setvom, bez rasađivanja?
Može, ali u određenim uslovima. Ogledi su pokazali da takva setva treba
da se obavi u vremenu od 10 – 20 juna, kako bi kupus uspeo da do jeseni
odraste i donese dobre glavice. U ravnićarskim i toplim rejonima, ovaj
usev može da bude postrni. Odmah po skidanju preduseva treba videti stanje
zemljišta i pristupiti đubrenju i pripremi za setvu. Ako je zemljište
strukturno, peskovito i vlažno, i ako se može usitniti tanjiranjem, onda
oranje nije potrebno, ali se izvode dva unakrsna tanjiranja teškim tanjiraćama.
Zemljište za direktnu setvu kupusa treba da bude ravno i dobro usitnjeno
kako bi se setva kvalitetno obavila.
Ako je zemljište suvo i zbijeno, neophodno je navodnjavanje i oranje na
20-25 cm dubine, a onda usitnjavanje i priprema za setvu.
Takođe, sa pripremom treba uneti i herbicid treflan, kako bi se sprecila
pojava korova, i neki od insekticida koji bi uništavao štetne insekte,
prvenstveno buvaće, jer su oni najveći neprijatelj mladim biljkama kupusa.
Samu setvu treba obaviti u redove sa rastojanjem od 75 – 80 cm uz utrošak
1.2 (na lakšim) ili 1.6 kg semena (na težim zemljištime). Za te svrhe
treba nabaviti specijalnu sejalicu za sitno seme koja se reguliše, ako
je pneumatska, prema tablicama za normu setve i elementima u aparatima.
Prečnik otvora u diskovima treba da bude 1.2 mm, a broj otvora 16. Dubina
setve se reguliše hidraulikom (oko 2cm)
Odmah posle setve treba obaviti navodnjavanje. I posle nicanja navodnjavanje
treba da bude podešeno tako da zemljište bude uvek optimalno vlažno (70-80%
maksimalnog vodnog kapaciteta), kako bi se koren dobro razvijao i hranio
biljku.
Navodnjavanje treba obavljati posle podne, sa 150 – 200 mł po ha. Nega
mladih biljčica se sastoji još i od zaštite od bolesti i štetočina (kao
i rasada u leji i rasadivanog kupusa), ali i češćeg okopavanja ili kultiviranja
i prihranjivanja. Kada biljke malo ojačaju, dobiju nekoliko listova, treba
obaviti ručno proređivanje, motikom. Na svakih 50-60 cm ostavlja se po
jedna dobra biljka i malo zagrne.
U vreme masovnog porasta lisne mase vlažnost zemljišta treba održavati
na 85-90% od maksimalnog vodnog kapaciteta, a u vreme intenzivnog formiranja
glavica na 80%.
Ogledi u Bugarskoj, su pokazali da ovakav kupus stiže jednovremeno za
berbu u drugoj dekadi oktobra, mesec dana ranije od useva gajenih iz rasada.
Slika: Navodnjavanje sistemom kap po kap
Prinosi su takođe značajno veći. Usev iz rasada sejanog 10. juna i rasađenog
u julu, doneo je prinos od 55.153 kg glavica po kehtaru, dok je usev iz
direktne setve od 10. juna uz utrošak 1.2kg semena, dao 71.769 kg po hektaru,
ošto je za 30% više. Isto tako, utrošak ljudskog rada se smanjuje za 35-40%
što je veoma značajno u eri nestašice jeftine radne snage.
S obzirom na slične klimatske i zemljišne uslove, i u našoj zemlji bi
direktna setva kupusa pokazala slične rezultate. Zanimljivo je da su ogledi
pokazali da direktna setva kupusa daje iste prinose kao i iz rasada, čak
ako se obavi nešto kasnije, npr. 1.jula, ali oni nešto opadaju, ako se
seje od 10-20. jula, kada se kupus rasađuje. No, to opadanje prinosa ne
premašuje više od 10% .
NAJVAŽNIJE BOLESTI I ŠTETOČINE KUPUSA
U poslednje vreme kod nas je prisutna veoam opasna bolest – kila kupusa
i drugih kupusnjača . Izaziva je gljivica Plasmodiophora brassicae. Na
korenu napadnutih biljaka javljaju se guke i izrasline koje su pune tkiva.
Sličnu pojavu izazivaju i larve kupusnog rilaša, s tim što se u takvim
izraslinama nalaze larve duge oko 3 mm. Kila kupusa se javlja na svim
biljkama iz roda Brassica. Obolele biljke počinju da venu, kasnije lišće
požuti, a glavice ili nema ili je sitna. Bolest se sprečava gajenjem rasada
i rasađenih biljaka na novom zemljištu.
Plamenjaču izaziva gljivica Peronospora parasitica. Od nje najčešće oboljeva
rasad. Stoga je preventivno prskanje rasada ridomilom ili sličnim fungicidima
neophodna mera borbe protiv ove bolesti.
Kila kupusa - Plasmodiophora brassicae
Plamenjača kupusa - Peronospora parasitica
Fuzarioza kupsa - Fusarium oxysporum Trulež
prizemnog dela kupusa
Bakteriozna palež - Xanthomonas campestris Siptomi
prouzrokovani gljivom Phoma lingam
Uvenuće kupusa obično izaziva gljivica Fusarium oxysporum pri
toplom i vlažnom vremenu. Postoje podaci o tome da je naša sorta futoški
otporna na ovu bolest. Sivu plesan ili trulež glavica izaziva gljivica
Botrysis cinerea. Crnu trulež ili bakterioznu trulež glavica
izazivaju bakterije Xanthomonas campestris i Pseudomonas
macculicolum.
Sivu trulež izaziva gljivica Phoma lingam. Suzbija se preventivnim
merama – dezinfekcijom semena i plodoredom. Unutrašnju nekrozu lišća mogu
da izazovu virusi, kao npr. virus mozaika duvana.
Simptomi viroza kupusa
Kupusna sovica lutka i leptir - Mamestra brassicae
Vaši na kupusu - Brevicoryne brassicae
Kupusni buvači - Phzllotreta spp
Od štetočina rasađenog kupusa je kupusna sovica (Mamestra
brassicae) čije se gusenice ubušuju u glavice gde se hrane i prljaju
svojim izmetom čitavu glavicu. Počinju da se hrane na naličju lista, kada
ih treba suzbiti insekticidima, kao i lisne vaši Brevicoryne brassicae
L. Poznate kao kupusne vaši, pa onda kupusni buvači (Phzllotreta
spp.)(crni), Phzllotreta. atra – crni sa metalno zelenim
sjajem, Phzllotreta undulata – crni za uzdužnim žutim prugama.
Opasna štetočina rasađenog kupusa je kupusna sovica (Mamestra brassicae)
čije se gusenice ubušuju u glavice gde se hrane i prljaju svojim izmetom
čitavu glavicu.
Počinju da se hrane na naličju lista, kada ih treba suzbiti insekticidima,
kao i lisne vaši, buvače i druge. Hrane se noću i imaju zelenu boju. Imaju
2-3 generacije godišnje. Odrastao insekt je noćni leptir.
Larve crne baride (Baris laticollis March) napadaju koren kupusa.
Suzbijaju se preventivnim merama, namakanjem rasada u rastvor insekticida.
Kupusni rilaš (Centrorrynchus pleurostigma Marsh) izaziva guke
na korenu slične kili, dok stablov kupusni rilaš obično napada rasad.
Štetu nanose larve koje se u narodu nazivaju ''crvi''.
Posebno su značajne štetočine kupusa gusenice velikog (Pieris brassicae
L.) kupusara, leptira skoro bele boje koji se ''motaju'' po kupusištu
tokom vegetacione sezone. Gusenice ovih leptira brste list, a suzbijaju
se preparatima na bazi piretroida koji su efikasni u suzbijanju svih insekata.
Štete na kupusu i drugim kupusnjačama mogu da naprave i gusenice kupusnog
moljca (Plutella maculipenis Curt ) koje grizu lišće sa naličja
i ubušuju se u glavice.
Kupusni moljac - Plutella maculipennis
Kupusne stenice (crvena – Euridema ventrale Kol.
i plavozelena –E. Oleracea L. ), sišu sokove sa lišća u svim
fazama rasta kupusa. Štete nanose larve i odrasli insekti. Suzbijaju se
višekratnim prskanjem insekticidima.
Kupusna muva - Phorbia brassicae
Najvažnija štetočina kupusa je kupusna muva (Phorbia
brassicae). Napada i druge kulture iz porodice kupusnjača (kelj,
katfiol, kelerabu, rotkvu, ren, rotkvicu.).
Štete čine belkaste larve bez nogu, veličine 10 mm. U rasadu larve se
hrane korenčićima izniklih biljčica a kod starijih biljaka ubušuju se
u vrat korena, gde buše hodnike prekidajući provodne snopove za kretanje
asimilata. Kupusna muva ima 3-4 generacije godišnje pa napada sve sezonske
kultivare kupusa.
Muva odlaže jaja prve generacije u april, druge generacije u jun, a treće
generacije u avgusta. U rasadu se nakon napada vide oštećenja, a na zaraženim
biljkama u fazi rozete potamni vrat korena i otpočne da trune. Takva biljka
ima list plavoljubičaste boje i zostaje u rastu. Napad na razvijene biljke
uzrokuje malu i rastresitu glavicu a izostaje tehnološko dozrevanje kupusa.
SUZBIJANJE
Sprovodi se pre presađivanja u polje ili stalno mesto ako
se rasad proizvodi u kontejnerima uz klasične supstrate. Pre presađivanja
u polje potrebno je u zemljište uneti preparat na bazi chlorpyrifosa u
količini 60-70 kg/ha (širinom) ili u trake 30 kg/ha.
Ako nismo proveli ovu meru potrebno je kupus nakon presađivanja zalivati
insekticidom Nurel-D (chlorpyriphos+cypermetrin) u koncentraciji 0,15%
i to oko 50 mililitara po biljci.
Nurel-D (chlorpyriphos+cypermetrin) ima prednost u odnosu na druge insekticide
zato što ima dve aktivne komponente; piretroid-cipermetrin koji deluje
trenutno i OP komponentu-hlorpirifos koja deluje produženo (daje dugotrajnu
preventivnu zaštitu). Od stalih preparata koristiti Basudin 40 WP, Rogor
40 Talstar 10 EC ili Fastac EC. Plodored je takođe važna mera u predostrožnosti
napada kupusne muve.
Slika: Sovica gama - leptir.
Takođe i druge lisne sovice su opasne štetočine kupusnjača. Odlažu jaja
na lišće. Iz jaja izlaze gusenice koje napadaju lišće i prouzrokuju značajne
štete. Tipični simptomi su okrugla ubučenja sa tragovima izmeta na listu.
Postoji više vrsta sovica od kojih je možda najopasnija sovica gama (Autographa
gamma) koja ubušuje u oblikovane glavice kupusa ili kelja ili cvati karfiola.
Sovica game ima 3-4 generacije godišnje a gusenica ima 3 para prsnih i
3 para trbušnih nogu pa se hodajući savijaju. Zelene su boje a telo im
je suženo prema glavi. Kada se ubuši u glavicu tada više nema insekticida
kojim je možemo suzbiti a takva glavica ne može na tržište jer trune i
propada. Sovice treba suzbijati čim se uoči 1 gusenica na dvje biljke
(u proseku) a sovicu game obvezno pre ubušivanja u glavicu. Od insekticida
preporučuju se oni koji se se već dokazali u praksi: Nurel-D (chlorpyriphos+cypermetrin)
u koncentraciji 0,15 % (15 ml u 10 lit vode) kao i drugi insekticidi.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|