SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
|
|||||
UZGOJ NOJEVARAZMNOŽAVANJE NOJEVAŽenke nojeva postaju polno zrele između druge i treće godine života, dok mužjaci polnu zrelost dostižu godinu dana kasnije. U severnoj hemisferi sezona parenja traje od marta do oktobra, dok na južnoj hemisferi ta sezona traje od avgusta do februara. Produženje dana je odlučujući faktor za početak sezone parenja. Na početku sezone parenja mužjaci pokazuju uočljivo crvenilo na potkolenici, na kljunu i oko očiju. Intenzitet crvenila je povezan sa polnom sposobnošću kod mužjaka i posledično sa uspešnošću oplodnje jaja.Nojevi ponekad napune jednjak vazduhom tako da vrat izgleda kao naduvani balon. Kada se ovo desi nojevi puštaju nizak, monotoni zvuk. Kada se nojevi za parenje drže u većoj grupi, prirodnim putem dolazi do stvaranja parova. Mužjaci privlače pažnju tako što izvode poseban “ples” pred ženkama. Polno sposobniji mužjaci mogu da opsluže nekoliko ženki. Međutim, ukoliko je brojčani odnos ženki prema mužjacima veći dolazi do opadanja uspeha oplodnje. Poželjno je da se grupe za parenje (jedan mužjak na 3 ženke) drže u odvojenim, ograđenim prostorima. Ukoliko ovi uslovi ne postoje, onda će mužjaci potrošiti previše energije boreći se međusobno. Mesta na kojima se vrši parenje bi trebalo pred sezonu parenja uzorati i ponovo zasejati, kako bi se uklonili svi mikroorganizmi koji inače mogu da zaraze jaja. Ukoliko imate na raspolaganju dovoljno prostora, možete nojeve premeštati sa jedne polovine ograđenog prostora na drugi, tako da se ceo prostor nikada ne koristi odjednom. Ovakav pristup odgoju daje vam dovoljno vremena za čišćenje i rasađivanje. Kada se formiraju grupe za parenje, novonastali parovi će odabrati teritoriju i mužjak će napraviti gnezdo tako što će iskopati rupu duboku 15–20 cm, prečnika 1–3 m. Nakon što je gnezdo napravljeno, običan pokrov se može postaviti preko da bi jaja ostala suva. Pred samo parenje mužjak izvodi “ples pred parenje”: kleči na kolenima i maše krilima, vrat mu je savijen u oblik slova ‘S’, a glavu klati levo - desno udarajući njome o bokove. Nakon plesa, ženka zauzima potčinjen položaj tako što spušta vrat i glavu blizu zemlje, dok krila usmerava nadole i drži ih odvojeno od tela. Tokom kopulacije, penis mužjaka odlaže seme u kloaku ženke pored otvora jajovoda. Tokom prve sezone polaganja jaja, ženke snesu između 10 i 30 jaja. Ovaj broj se kasnije povećava i iznosi između 40 i 70 jaja. Ženke ne snesu sva jaja odjednom, već nose po jedno jaje svaka 2–3 dana, sve dok broj jaja ne dostigne 20. Nakon toga, sledi pauza posle koje ženka polaže drugu grupu jaja. Ovaj proces može da bude ometen lošim vremenskim prilikama koje ne karakterišu godišnje doba. Dobra grupa za parenje proizvodi jaja koja su u 90% slučaja uspešno oplođena. Dešava se da jaja sa početka i kraja sezone budu slabije oplođena. Ukoliko se pravilno brine o zdravlju nojeva i ukoliko im se obezbede dobri životni uslovi, nojevi mogu da budu produktivni 25–35 godina, što znači da se kupovina nojeva za razmnožavanje može smatrati kao dobra, dugoročna investicija. Nojevima bi trebalo dopustiti da leže na jajima u toku prvih 6 godina, jer se može kasnije dogoditi da odbiju da snesu jaja. Neki uzgajivači predlažu razdvajanje polova na dva meseca pre same sezone parenja, što dovodi do boljeg raspoloženja za parenje u samoj sezoni. NOJEVA JAJAJAJEJaje
noja je ovalnog oblika sa ljuskom porcelanskog sjaja. Jaje poseduje stotine
malih pora. Jaja variraju u obliku, veličini, težini, strukturi ljuske
i njenoj poroznosti. Prosečna veličina jajeta je 13 x 16 cm, a težina
je između 1,1 i 1,9 kg. Ljuska je debljine od oko 2 mm i prekrivena je
antibakterijskom slojem – kutikulom. U svom sastavu ljuska ima najviše
kalcijum karbonata koji je ujedno i izvor kalcijuma za rastući embrion.
Membrane ljuske koje su na unutrašnjoj strani sprečavaju ulazak bakterija
tako što su molekularno selektivne, tj. propuštaju samo elemente veličine
molekula. SAKUPLJANJE JAJA I ČUVANJEJaja bi trebalo sakupiti što pre nakon nošenja, bar jednom dnevno. Jaja
bi trebalo staviti u odvojene plastične vreće da bi se izbegle zaraze,
a tada se jaja mogu i obeležiti identifikacionim brojem. Jaja mogu biti
inficirana na dva načina: spolja, tako što bakterije prođu kroz ljusku
jajeta, ili iznutra od strane ženke, pre nego što se ljuska formira (npr.
salmonelom). Odlaganje jaja na
nekoliko dana daje šansu belancu da se stabilizuje pred inkubaciju. U
ovom slučaju, jaja se drže na temperaturi od 12–18 °C u suvoj i čistoj
prostoriji, a trebalo bi ih i okrenuti dva puta dnevno u drugom pravcu
(ujutru napred, a popodne pozadi) čime se sprečava uvrtanje čašica koje
drže žumance. INKUBACIJAU
prirodi i ženke i mužjaci leže na jajima – ženke tokom dana, a mužjaci
obično noću. Jaja su u kontaktu sa samom kožom noja roditelja, a temperatura
na vrhu jajeta je uvek viša nego na dnu. Kako se smenjuju na ležanju,
nojevi ih okreću i tada se ona ujedno i provetre. Inkubacija jaja obično
traje 42 dana. U uslovima veštačke inkubacije, temperatura mora da dostigne
36 °C. Pred kraj procesa inkubacije, temperatura može biti malo niža
pošto embrion takođe proizvodi toplotu u kasnijim stadijumima razvoja.
Relativna vlažnost vazduha bi trebalo da bude između 20 i 35%. Tokom 42
dana inkubacije, jaje isparavanjem vode i ugljen dioksida izgubi između
11–18% svoje težine. Brzina i količina kojom se gubi voda zavise od relativne
vlažnosti u inkubatoru, kao i od broja i količine pora i debljine ljuske. PROSTOR ZA SMEŠTAJ INKUBATORAUslovi (temperatura, relativna vlažnost) u prostorijama u kojima je smešten inkubator moraju biti kontrolisani. Prostorija mora da se provetrava i to tako što se vazduh ispušta napolje, a ne da sve vreme cirkuliše isti vazduh. Mora biti omogućeno pranje u svim delovima prostorije. Posetioci ne smeju da ulaze u prostoriju sa inkubatorom, posuda za pranje obuće i higijenska odeća za sve radnike je neophodna oprema. Pre nego što se jaja stave u inkubator, sva oprema se mora oprati i dezinfikovati vrućom vodom i sapunom za dezinfekciju. FUMIGACIJA SA FORMADEHIDNIM ISPARIVANJEMDoda se 20 ml formalina na 10g kalijum permanganata po metru kvadratnom inkubatora, dva sata na 25oC tokom zagrevanja. Fumiginacija se takođe može vršiti i dok se jaja nalaze u inkubatoru. Nakon ovog procesa, koncentracija se mora upola smanjiti i svi ventilacioni otvori moraju da se otvore. RAZVOJ EMBRIONAJaja bi trebalo staviti u inkubator sa otvorima za vazduh nagore. Jaja se moraju okretati 2 do 8 puta dnevno. Ovo sprečava taloženja otpada u samom jajetu. Razvoj embriona se može pratiti tako što se pregleda koristeći jaku baterijsku lampu. Ovaj pregled bi trebalo vršiti svake nedelje. Neoplođena jaja ili jaja u kojima je embrion rano uginuo se moraju ukloniti, jer njihovo truljenje može da zarazi ostala jaja. U normalnim uslovima, kada embrion ugine oseća se miris sumpora, tako da se lako mogu pronaći i ukloniti neoplođena jaja. Kontaminacija se često širi ljudskim rukama i dodirom, tokom pregleda pod svetlom. LEŽANJETemperatura u delu inkubatora za leženje (izležionik, valjaonik) mora biti 2–3oC niža, a relativna vlažnost malo povišena u odnosu na ležionik (predvaljaonik). Jaja se moraju prebaciti u izležionik tokom 39 dana ili ranije, ukoliko se može čuti unutrašnje kuckanje. Ovo se dešava kada potpuno razvijen embrion probije membranu da bi uzeo vazduh, ali ne još i ljusku. Tada pile počinje da pijuče, a nakon nekog vremena, mišići vrata se stežu i jačaju što rezultira da pile probije ljusku. Posle probijanja ljuske, pile ima neograničenu količinu kiseonika i može samo da se oslobodi ljuske. Posle probijanja unutrašnje membrane, pile ne može da preživi više od 2–3 dana. Neki pilići noja su loše pozicionirani u jajetu ili nemaju dovoljno snage da se probiju kroz ljusku, tako da ovim pilićima treba pomoći. Pre samog izleganja, kesa žumanca je apsorbovana u stomaku pileta tako da se pupak (na mestu gde se pupčana vrpca spaja sa kesicom žumanca) posle izleganja mora poprskati nekim dezinficijensom (npr. jodom). Pilići moraju ostati u izležioniku gde su se izlegli sve dok se potpuno ne osuše, tj. dok njihovo perje ne postane baršunasto. EKONOMSKE OSOBINE GAJENJA NOJEVAGajenje nojeva dobija sve veći ekonomski značaj, jer se kod ove ptice
koristi sve: perje, koža, meso i jaja. HRANANoj dnevno pojede 3kg hrane (1,5kg čine žitarice, a ostalo lucerka i detelina) i popiju 12-15l vode. (U SAD se gaje nojevi koji dostižu težine i do 245kg) PROIZVODNE KARAKTERISTIKE I EKONOMSKA OPRAVDANOSTOd odraslog noja se dobija: Potrebna ulaganja: UKRATKO O GAJENJU NOJEVANojevi se čuvaju u porodicam akoje čine 2 ženke i 1 mužjak. Jaja se sakupljaju
svaki dan i ne treba da se skladište duže od 7-10 dana (na 15-20OC), ali
se pre toga dezinfikuju. Jaja se nakon priprema stavljaju u inkubator,
na 36°C koja mora da bude stabilna, jer male varijacije prouyrokuju
smtrnost embriona od oko 50%. Savetuje se da se tek izleženi pilići u
toku prvih 8 dana ne hrane i ne napajaju. Stavljaju se u bokseve od čelične
žice i pilići u njima mogu da se iznose i napolje kada je lepo vreme,
ali u hladovinu. U prostoru u kome borave, temperatura je oko 18°C.
Već sa 3 meseca pilići mogu da budu teški 13,5kg. |