SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
|
|||||
Kalemljenje voćaNaši su preci održavali zanat „kalemljenja voća“ stotinama godina. Bio
je to vrlo cenjen zanat. Nažalost, sve je manje ljudi koji znaju „kalemiti“
voće, a koji bi na taj način mogli produžiti vek domaćim sortama voća. 1. Osnovni uslovi za uspešno kalemljenje voćaNajbitniji uslov uspešnog kalemljenja voća je da se kore podloge i fidema
dodiruju na što većoj površini. Zatim, potrebno je da su podloga i fidem
- plemka kompatibilne, tj. podudarne jedna sa drugom (npr. jabuka na divlju
jabuku, kruška na divlju krušku ili dunju, i sl.). Puno je veći procenat
primanja kada je podloga – divlja vrsta voća, nego kada se radi o već
kalemljenoj pitomoj sorti. 2. Vreme kalemljenja voćaVoće se može kalemiti u toku cele godine. Kada su u pitanju najraširenije
i najjednostavnije tehnike kalemljenja voća, koje se obično izvode „za
svoje potrebe“ i u „kućnoj radinosti“, tj. kalemljenje voća metodama „na
procep“ ili „pod koru“, tada bi „idealno“ vreme za kalemljenja voća bilo
za: 3. Vremenski uslovi za kalemljenjeNajbolje je voće kalemiti po oblačnom vremenu (kad je „omorina “ što bi narod rekao) i kad ima relativno povišen procenat vlažnosti u vazduhu. Treba izbegavati kalemljenje po kiši, prejakom suncu (preko 20 °C), na temperaturi ispod nule, te po jakom i toplom vetru. Idealna temperatura za kalemljenje bi bila ona između + 5 do + 10 stepeni °C. 4. Tehnike (vrste) kalemljenja voćaKad su u pitanju tehnike kalemljenja voća, ima ih više, a najpoznatije
su: kalemljenje na (budni i spavajući) pup, na „list“, na konus, pod koru,
na procep, „engleski spoj“, itd. Za rasadničku proizvodnju je najbolje
kalemljenje „na pup“. Međutim, ako čovek vrši kalemljenje "za vlastite
potrebe" i direktno u voćnjacima, kalemljenje „na procep“ je daleko
najefikasnije. Iako je kalemljenje „na pup“ takođe efikasno, s obzirom
da se radi o "niskom kalemljenju" (10-20 cm od zemlje) iako
se voćka "primi", postoji opasnost, da dođe do oštećenja kalema
od strane životinja, ptica i ljudi (prilikom košenja trave, i sl). 5. Postupak kalemljenjaKalemljenje „na procep“ se vrši na način da se grančica kalemljene „plemenite“
sorte voća usadi u telo voćke divljake, koju nazivamo „podloga“, a koja
je prethodno skraćena testerom i poravnata skalperom ili nožem i nakon
toga rascepljena kroz sredinu nožem ili sekirom (ako se radi o debljoj
podlozi), kako bi se napravio prostor za kalem. Obično se dva kalema „usade“
u rascepljenu podlogu sa strana nastale šupljine tako da dođe kora na
koru kalema i podloge. Prvo treba pripremiti podlogu za kalemljenje. Podloga se očisti od svih bočnih grančica i lišća od zemlje do mesta predviđenog za kalemljenje (obično jedan metar visine od zemlje). Zatim se makazama (ako je podloga tanja) ili testerom ako je podloga deblja izvrši skraćivanje podloge. Zatim se oštrim skalpelom poravna gornji deo podloge i rascepi kroz sredinu sekirom ili nožem. Nakon toga se u rascepljenu šupljinu (u sredinu) ubaci mali drveni klin
koji održava širinu šupljine dok vi pripremate i uštimavate kaleme u podlogu.
Kaleme (sa od 3 do 6 pupova) pripremite u obliku klina oštrim sklaperom
ili nožem, na način da delovi koji se usađuju u podlogu budu što duži
i što veće površine kore i iste (jedan, dva ili četiri – zavisno od debljine
podloge) usadite u podlogu na način da dođe kora na koru, tj. da kora
kalema bude poravnata sa korom podloge.
Posle toga usečete dve grančice u dužini do 30 cm i zalepite ih uz podlogu
kalema na način da budu par centimetara više od fidema i na taj način
ga štite od fizičkih udara i ptica koje slete na kalem. Preko tih „zaštitinih“
grančica prebaciti običnu pvc najlon kesu, pažljivo da se ne ošteti fidem
i stegnete je i zavežete oko podloge kalema, tako da vazduh ne bi ulazio
i kako bi ista štitila fidem od mraza, prevelike suše, insekata i fizičkih
udara. Kalemljenje „na pup“ se može vršiti u junu na budni pup, a u avgustu
i septembru na spavajući pup. Pri junskom kalemljenju pup kreće odmah
čim se primi, zbog čega se ovo kalemljenje naziva i kalemljenje na „budni
pup“, dok pri kalemljenju u avgustu i septembru pup sraste sa podlogom
i ostaje u spavajućem stanju do sledećeg proleća, zbog čega je ovo kalemljenje
naziva i kalemljenje na „spavajući pup“. 6. Kompatibilnost podloge i kalema za pojedine vrste voćaDa bi se voćka "primila", mora podloga biti "kompatibilna" (podudarna, tj. srodna) s "kalemom". Najbolje je kalemiti istu vrstu voća na istu divlju vrstu voća kao podlogu, odnosno jabuku na divlju jabuku, krušku na divlju krušku, itd. Dakle, u principu, podloga bi trebala biti od iste vrste kao i kalem, međutim, moguće je kalemljenje voća i na druge srodne vrste: - kruška se može kalemiti na divlju (i pitomu) krušku,
jabuku, rezdeliju, dunju i trn (glog), Na jednom te istom stablu, tj. na istoj podlozi može se okalemiti i više vrsta voća, npr. višnja, trešnja i hrušć na (istu) divlju trešnju; kajsija, šljiva i breskva na stablo iste divlje šljive; mušmula i kruška na dunju ili divlju krušku, itd. Takođe, moguće je okalemiti i više različitih vrsta npr. šljive na istom stablu divlje šljive. 7. Nabavka i "skladištenje" kalem grančicaPre samog kalemljenja potrebno je pripremiti kalem-grančice. 8. Alat i sredstva za kalemljenjeOd alata i sredstava za kalemljenje potreban vam je: oštar nož, skalpel,
mali drveni klin, makaze za drvo, mala testera za drvo i izolir traka. Guma za kalemljenje takođe ima niz prednosti (kalem može lakše "disati", guma se sama raspadne kad odigra svoju ulogu, obično je crne boje što doprinosi većem upijanju svetlosti od strane kalema, itd...). S druge strane izolir traka ima tu manu što se nakon "primanja" kalema neće lako sama "raspasti", pa ako se ne ukloni na vreme, zna se desiti da kako kalem raste i deblja da se izolir traka ne "širi" već se "ureže" u kalem, pa nije onda retkost da se za vreme jačeg vetra baš oni najbolje izrasli kalemi jednostavno polome zbog izolir trake koja ih je doslovno "presekla". Znači, izolir traka zahteva dodatni posao njihovog uklanjanja nakon primanja kalema (u vegetaciji, kad kalemi već počnu debljati - juni/avgust) ili barem nanošenja jednog ili dva uzdužna "ureza" skalpelom ili oštrim nožem duž trakom pokrivenog fidema, kako bi se kalem postepeno debljajući sam rešio izolir trake. 9. Radovi nakon kalemljenja voćaNakon što okalemite voćku, ukoliko je podloga niska potrebno je onda zabosti jedan kolac dužine najmanje 40 cm veće od kalema i privezati kalem uz kolac, koji bi služio kao zaštita kalema od ptica, životinja i vetra. Najlon kese stavljene preko kalema prilikom kalemljenja voća potrebno je ukloniti oko 1. maja iste godine, ali obavezno po oblačnom (kišovitom danu), a nakon što se kalem primi. Ne treba skidati kese po sunčanom danu, jer će sunce "spržiti" već primljeni kalem i osušiti ga. Ukoliko je kalemljenje izvršeno izolir trakom, onda je potrebno u toku vegetacije (juli-avgust mesec) ukloniti izolir trake koje su previše urasle u kalem, a na ostalim (manje uraslim) trakama povući jedan uzdužan rez skalpelom tako da se kalem može postepeno sam osloboditi trake.
Ako imate prostran voćnjak, lepo je ukrasiti ga voćkama ili ukrasnim drvećem... Medjutim, i voćke i drveće zahtevaju posebnu negu i pristup... Kalemljenjem ćete dobiti raznolikost i lepsi izgled svog drveća... Kalemljenje je u suštini, prosto, kada covek svalada rutinu i uhoda se malo u taj posao. Zapravo, to i nije posao koliko zadovoljstvo... Treba, dakle uzeti dve grane približno jednakog obima, u obe zaseći ukoso, tako da usek bude oko 2-3 cm dugačak. Podrazumeva se da jedna grana bude otkinuta od stabla makazama za voće, a druga samo pri vrhu, tako da ostane na stablu. Kaleme treba uklopiti tako da grana, kada se kalemi spoje, ne menja širinu. Dakle, da kora jedne grane bude spojena sa korom druge, a srž priljubljena uz drugu... Kaleme, zalepiti izolir trakom, pošto se malo premažu kalem-voskom po spoju. Na deblju granu se kalemi manja, uža i tanja grana... To je obicno mladica. Najbitnije u svemu je da se kore spoje, jer se tako jedino može primiti kalem... Kada se na spoj stavi tanak sloj voska, kalem se zaštiti, glinom. Posle se to zavije najlonom, može i delom obične najlonske kese. Kalem bi se trebao primiti za dvadesetak dana... Treba imati na umu da se ne može kalemiti svaka vrsta na neku drugu. Krušku je, recimo dobro kalemiti na jabuku, zbog boljeg korenog sistema, mada može i jabuka na krušku. Ali, šljiva, recimo, na jabuku i krušku ne ide. Pokušavajte, eksperimentišite... Literatura
|