SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
|
|||||
PROIZVODNJA JAGODEJagoda se smatra ekonomski najvažnijom vrstom jagodastog voća kod nas i u svetu. Plod joj je izuzetno kvalitetan, bogat šećerima, mineralima i vitaminom C. To je prva voćka na pijacama u proleće. Lako se razmnožava, daje dobre prinose i rentabilna je jer se može gajiti na velikoj površini i već za manje od godinu dana od osnivanja zasada ostvaruje se značajan prihod. Prinosi koji se postižu u individualnom sektoru daleko su ispod proizvodnih mogućnosti ove vrste. Pravilnim izborom sorti i primenom savremene tehnologije osnivanja i negovanja plantažnih zasada jagode prosečan prinos po hektaru može se udvostručiti u odnosu na današnji prosečni prinos.Cilj projekta je da se na osnovu bioloških osobina jagode, prirodnih uslova za njeno gajenje i ekonomske analize razradi tehnologija podizanja zasada i proizvodnje visokokvalitetnih plodova za potrebe domaćeg i inostranog tržišta. BIOLOGIJA VRSTE I TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE JAGODEJagoda (Fragaria vesca L.) je višegodišnja zeljasta biljka sa kratkim stablom i karakterističnim zelenim listom koji se zadržava na biljci tokom zime. Prosečan vek jedne biljke je 5-6 godina. Rast izdanaka počinje rano u proleće, pri temperaturi od 2-5 °C. Cvetovi, čija diferencijacija započinje u jesen, pojavljuju se sledećeg proleća, 14-20 dana nakon listanja. Cvetanje u proseku traje 10-25 dana a sazrevanje ploda još narednih 10-15 dana u zavisnosti od sorte, uslova staništa i vremenskih prilika. Formiranje živića pomoću kojih se jagoda razmnožava počinje pre kraja berbe ploda i produžava se sve do zime i tokom zime ukoliko nema mrazeva.Prirodni uslovi uspevanjaJagoda se u našoj zemlji gaji u gotovo svim krajevima. Zbog svog niskog rasta poželjno je da se gaji na velikim nadmorskim visinama i severnim geografskim širinama. Najbolje uspeva na dubokom, rastresitom plodnom zemljištu. U takvim uslovima štetni uticaji visokih ili niskih temperatura na obrazovanje i razvoj cvetova i plodova najmanje utiču na prinos. KlimaZa gajenje jagode najpogodniji su tereni sa visokom relativnom vlagom vazduha u toku leta. Visoke letnje temperature i niska relativna vlaga vazduha pogoduju samo ranim sortama koje se oberu pre nastupanja vrućih dana. Belika količina padavina u vegetacionoj sezoni nije poželjna jer može dovesti do truljenja cvetova i plodova. Jaki vetrovi izazivaju sušenje cvetova i na taj način sprečavaju oplođenje i zametanje plodova, što se eventualno može popraviti podizanjem vetrozaštitnih pojaseva, npr. od kukuruzovine. Golomrazica je najčešća pojava u krajevima sa malom količinom padavina u toku zime. Iz tog razloga pogodna su staništa na kojima se sneg dugo zadržava tokom zime, jer štiti zimsko lišće i cvetne pupoljke od izmrzavanja. ZemljišteZbog svog žiličastog korena, jagoda koristi vlagu i đubriva iz međuprostora redova. Pošto joj je koren plitak, najviše joj odgovara plodno zemljište, dobro i redovno obezbeđeno vodom, ali i dovoljno propusno kako bi se korenov sistem pravlino razvijao. Zemljišta sa preko 60% ukupne gline i sa preko 70% peska nisu pogodna za jagodu. Najpogodniji zemljišta su stari rečni nanosi, nanosi u podnožju brda, nanosi nastali erozijom tla, černozem i gajnjača. Priprema zemljištaPre formiranja zasada jagode, neophodno je uklanjanje panjeva, korenovih
žila i krupnog kamenja sa parcele. Zemlju treba izorati plitko i izdrljati.
Veoma je važno da zemljište bude očišćeno od korova, jer prisustvo korova
direktno umanjuje prinos jagode. Za uklanjanje korova preporučuje se 60-100kg/ha
herbicida TCA, rastvorenog u 1000 l vode. Bolesti i štetočineOd brojnih bolesti koje napadaju jagodu najčešće su : virusna oboljenja, siva i crvena pegavost lišća, siva trulež plodova i verticilijum (truljenje) jagode. Preventiva protiv virusnih oboljenja je unošenje potpuno zdravih i na viruse istestiranih živića za osnivanje zasada. Te poslove rade specijalizovani Instituti od kojih živiće treba kupovati. Direktne mere borbe protiv pegavosti lišća su prskanje jagodnjaka 2% bordovskom čorbom, kaptanom i cinebom, najmanje jednom mesečno u toku vegetacije. Za borbu protiv sive truleži jagode osim pomenutih mogu se koristiti još i ortocid ili euparen, svake dve nedelje od pojave cvetova pa sve do stadijuma kada su plodovi još sitni i zeleni. Kada biljku napadne gljiva Verticilium njeno lišće se ubzano suši i može doći do potpunog venjenja biljke. Obzirom da direktnih mera borbe protiv ove bolesti nema, najbolja preventiva je izbegavanje đubrenja zemljišta velikim količinama azotnog đubriva i izbegavanje korišćenja zemljišta na kojima su kao predkulture sađeni krompir, crveni patlixan i paprika. Najveću štetu u jagodnjaku prave jagodin cvetojed, bela štitasta vaš, gundelj i miševi. Protiv jagodinog cvetojeda treba oprskati jagodnjak preparatima na bazi fenitroticina i metidationa. Bela štitasta vaš prvo napada staro lišće sa naličja. Kada se larve primete, potrebno je ukloniti suvo lišće ili cele suve biljke i spaliti ih. Preostali zasad bi trebalo isprskati preparatima na bazi parationa i malationa prvi put pred cvetanje, drugi put pre zrenja plodova, a pri jačoj zarazi ponoviti tretman 2-3 puta nakon berbe. Larve gundelja žive u zemlji i već u rano proleće intenzivno napadaju korenove žile i korenov vrat mladih biljaka. Razmnožavanju gundelja dodatno pogoduje zakorovljeno zemljište. Ako se ne može izbeći sadnja na već zaraženom zemljištu, pre oranja po zemljištu bi trebalo rasturiti geolin. Izbor sorti jagodaPre donošenja odluke o izboru, neophodno je upoznati se sa osnovnim ekološkim i proizvodnim karakteristikama sorti koje se kod nas najčešće gaje. Na tržištu se prvo pojavljuju 1) vrlo rane sorte : "Erlidaun" (Earlydonjn) i "Sirpris dezal" (Surprise des Halles), koje se prve pojavljuju na tržištu u proleće i izuzetno su kvalitetne. Gajenjem u tunelima od plastike postiže se još ranije sazrevanje, 2) rane sorte : "Pokaontes " (Pocahontas)- karakteristična je po otpornosti na mraz i sušu, "Humi grande" - sa najkrupnijim plodovima i izuzetnim prinosima i "45/7" - domaća sorta nastala u Institutu za voćarstvo u Čačku sa karakteristikama materinske sorte "Talisman": žbunast rast, visok prinos i rano zrenje plodova (7-8 dana)., 3) srednje rane sorte : "Reritan" i "Gorela" 4) srednje pozne sorte : "Zenga zengana" i "Vesper"- koje su vrlo cenjene i rentabilne. SađenjeNajbolje vreme za sađenje jagode je ranije u jesen ( do 15.oktobra) ili krajem leta, kako bi se naredne godine ostvarili najveći prinos i dohodak. Jagoda daje najbolje prinose kao čista kultura. Kada se jagoda sadi kao uzrodica (između voćki) ona daje slabije prinose i oduzima vlagu i hranu voćkama i smanjuje se prinos obema vrstama. Osim toga, preparati za zaštitu od bolesti i štetočina mogu biti za jednu vrstu korisni i neophodni a za drugu jako štetni, čak i otrovni. Zato jagodu treba saditi isključivo kao zasebnu kulturu na zemljištu na kome su prethodno uspevale leguminoze (detelina,npr.), a nikako nakon krompira, crvenog patlixana ili paprike. Jagodu treba gajiti kao jednogodišnju kulturu, jer se tako najbolje borimo protiv korova, sprečavaju se razne virusne bolesti, plod ranije zri i samim tim se dobija krupniji plod i veći prinos po hektaru. Visoka dobit od ovakvog sađenja opravdaće nešto veća ulaganja u živiće i sađenje u odnosu na višegodišnje zasade. Takođe, treba voditi računa da se jagoda, ako se pravilno neguje, može saditi dve godine na istom mestu. Izbor živića za sađenjeDelovi jagoda koji se koriste za osnivanje jagodnjaka (živići) moraju biti potpuno zdravi i dobro razvijeni. Zato se preporučuje da se oni kupuju svake godine od specijalizovanih ustanova (npr. Instituta) koje jedine mogu garantovati da su biljke zaštićene od virusa. Kvalitetni živići imaju žile bledožute boje. Stare živiće, sa tamnocrnim žilama, ne treba saditi. Sistem gajenjaNajuspešnije je presađivanje živića odmah nakon vađenja živića iz zemlje
ili u kratkom vremenskom roku nakon toga, kako se žile ne bi osušile.
Pre sadnje preporučuje se umakanje žila u smešu goveđe balege i zemlje
u srazmeri 1:1 ili bar umakanje žila u vodu. Nega jagodnjaka nakon sađenjaNa živiće koji se nisu primili treba zameniti novim a stolone (vrežice)
na živićima redovno uklanjati kako se od njih ne bi formirali nepoželjni
živići između redova. Redovnim prašenjem zemljišta treba održavati rastresitost
tla i suzbijati korov. Vlagu zemljišta održavati orošavanjem, ukoliko
nema prirodnog pada. U proleće zasad treba zaštititi od mrazeva dimljenjem
ili pokrivanjem slamom, plastičnim folijama, itd. Berba jagodnjakaKvalitetni plodovi (prezreli) se koriste za preradu u xemove, slatka,
sokove, itd. Organizacija berbe Najkvalitetniji plodovi jagode su oni
ubrani u trenutku kada su zreli ili skoro potpuno zreli, čvrsti i zdravi.
Oni se koriste za prodaju u svežem stanju ili za duboko smrzavanje jbolje
se prodaje tzv.rolend roba- pojedinačno smrznuti plodovi). Manje se može
sprovesti na dva načina: da se prvo oberu najbolji plodovi, pa da se berač
vrati i obere prezrele plodove, ili se parcela podeli na dva dela prema
čestini berbe pa se jedna parcela češće bere za tržište u svežem stanju
a druga se povremeno obere za potrebe prerade. Redovno sakupljanje plodova
u jagodnjaku ne sme se zapustiti jer može doći do truljenja prezrelih
i još nedozrelih plodova ili pojave raznih bolesti koje će smanjiti prinos
i dobit. Pedantnost u branju je zato neophodna. Posao se može organizovati
tako da npr. najbolji berači proberu najbolje jagode, a za njima slabiji
berači sakupe ostale zrele plodove. Nega jagodnjaka nakon berbeAko se jagodnjak dobro neguje i nakon berbe, svi su izgledi da će se moći eksploatisati i naredne godine. Odmah nakon berbe jagodnjak treba detaljno očistiti od korova, trulog i suvog lišća i suvišnih živića. Jagodnjak zatim treba prihraniti (rasturiti oko 200 kg amonijum sulfata ili nitromonkala ili kompleksnog đubriva). Livadskom drljačom a zatim prašačem treba mehanički obraditi zemlju. Postupak sa drljanjem i đubrenjem obavezno je obaviti i u jesen, a u međuvremenu samo povremeno skidati nove živiće. Svi ovi radovi su neophodni kako bi se u toku jeseni formirali cvetni pupoljci za narednu vegetaciju. PLANIRANI RADOVI U TOKU PROIZVODNJERadovi pri podizanju zasada (kasno leto i jesen)- Priprema zemljišta: krčenje, oranje, drljanje, uklanjanje korova, đubrenje
organskim i mineralnim đubrivom Radovi u jagodnjaku ( naredno proleće i leto)- Suzbijanje korova Radovi u jagodnjaku nakon berbe (kraj leta i jesen)- Uklanjanje trulog i suvog lišća i plodova
|