|
UZGOJ ŠLJIVA
Šljiva je sinonim voćarske proizvodnje u Republici Srbiji. Međutim na
području Timočke krajine i pored velike zastupljenosti šljivarstvo vidno
zaostaje. Razlozi su i objektivna ali i subjektivne prirode. Neosporno
da agroekološki uslovi, posebno česti sušni periodi ograničavaju intenzivnu
proizvodnju. Pored
toga Timočka krajna je izuzetno zaražena šarkom šljive što se sve odražava
na krajnje efekte u proizvodnji. Uz to aktuelni sortimen u kome dominiraju
autohtone sorte, a među njima Crvena ranka ne obezbeđuju stabilnu proizvodnju.
To su sorte koje su prvenstveno namenjene za preradu u rakiju. Razlog
zaostajanja proizvodnje je i ekstenzivni uzgoj. Neprimerna agro i pomotehnika
direktno utiču na loše proizvodne rezultate. Uvođenjem sorte Stenli šljivarstvo
Timočke krajine je kvaliteno unapređeno. Ova sorta pored visoke i redovne
rodnosti ne obezbeđuje i odgovarajući kvalitet plodova. Pogodna je za
gajenje u sušnim uslovima i tolerantna na šarku šljive. Istovremeno to
je sorta koja pospešuje širenje šarke na kvalitetnije ali i osetljivije
sorte šljive. Danas se spravom postavljaju pitanja daljeg širenja ove
sorte. Izmenom sortimenta, uvođenjem novih savremenih i kvalitetnih sorti,
različitog vremena sazrevanja i kvalitetnim izmenama u tehnologiji gajenja
stvaraju se uslovi da se šljivarstvo intenzivira i unapredi. Značajan
doprinos unapređenju proizvodnje su mere Vlade RS koja podsticajnim sredstvima
(nepovratna sredstva) stimuliše obnovu i povećanje proizvodnje šljive.
Samim tim stvaraju se povoljniji uslovi koje treba iskoristiti na najbolji
način.
Plodovi šljive imaju veliku upotrebnu vrednost. Koriste se za razne namene
jer su izvrsnog hemijskog satava. Upotrebljavaju se za konzum u svežom
stanju, daleko više u preradi. Prerađuju se u pekmez, džem, marmeladu,
sok, slatko, kompot i najčešće u rakiju. Značajne količine se upotrebljavaju
za sušenje. Nažalost ovaj vid prerade nije zaživeo na našem području.
Lepeza proizvoda od šljive u svetu je daleko veća iako se koriste sorte
lošijeg kvaliteta. Prema različitim izvorima u svetu se od ploda šljive
priredi oko 42 različita proizvoda. Sve ove mogućnosti i relativno povoljni
agroekološki uslovi su preduslov da se i na našem području šljivarstvo
unapredi jer obezbeđuje solidne finansijske rezultate.
EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE ŠLJIVE
Svetlost-Šljiva je svetoljubiva voćka i u zaseni daje
slabe rezultate. U našim uslovima svetlost nije ograničavajući činilac
uspevanja.
Temperature-Sorte domaće šljive su prilagođene temperaturnim
uslovima umereno-kontinentalne klime sa srednje godišnjim temparaturama
od 9 do 11 °C i srednje dnevnim temperaturama u toku leta od 18 do
20 °C. Srednja vegetaciona temperatura je bitan činilac za određivanje
pogodnosti područja za gajenje šljive. U našim uslovima ona se kreće od
16 do 18 °C. Ukoliko je niža od 16 °C, plodovi kasnije zru, a
ako je viša od 20 °C, šljivi je neophodna voda za navodnjavanjanje.
Područja u kojima se tokom zime temperatura spušta do -30 °C je nepovoljno
za gajenje šljive. U toku zimskog perioda šljiva izdrži niske temperature
od -19 do 34 °C, a pri kraju zime mogu da izdrže mraz od -6 do -10
°C. Zatvoreni cvetni pupoljci na početku vegetacije mogu da izdrže
niske temperature od -4 do -6 °C a u fazi belih balona -2 do -4 °C.
Otvoreni cvet može da izdrži niske temperature od -1 do -2 °C. Tek
zametnuti plodići izmravaju na minimalnim temperaturama od -0,5 do -1,0
°C. Područja gde se u aprilu temperature često spuštaju do -3,0 °C
su nepdesna za gajenje šljive.
Voda i vlažnost-Šljiva je zahtevnija u potrebama za vodom.
U zavisnosti od svih uslova godišnje potrebe šljive za vodom su od 700
do 800 mm. U područjima gde godišnje padne oko 500 mm neophodno je zalivanje.
Ukoliko to nije moguće intenzivnim agrotehničkim merama uticati da se
zemljišna vlaga racionalno čuva i koristi. Optimalna relativna vlažnost
vazduha za gajenje šljive je u granicama od 75 do 85%. Prevelika vlažnost
podstiče razvoj bolesti, a kiša pred berbu pucanje pokožice ploda. Niže
vrednosti depresivno deluju na sve životne funkcije i direktno utiču na
prinose i kvalitet plodova.
Vetar-Vetroviti položaji su nepovoljni za gajenje šljive.
Izrazito su štetni suvi vetrovi u vreme cvetanja i zametanja plodića.
Blagi povetarci su poželjni jer povoljno utiču na provetravanje jer pospešuju
mešanje vazduha i sprečavaju pojavu gljivičnih bolesti i podižu ugljen
dioksid u zonu krune, odmosno lišća.
Zemljište-Šljiva zahteva duboka, rastresita, plodna ,
strukturna i za vodu propustljiva zemljišta, blago kisele reakcije. Peskovita,
suva, plitka, kamenita, krečna, teška i vlažna zemljišta sa visokim nivom
podzemne vode nisu pogodna. Najbolje rezultate šljiva daje na černozemu,
kultivisanim smonicama, aluvijumu, gajnjačama, i drugim slični zemljštima.
Orografija-Najbolji položaji za šljivu su talasasto brdsko-planinski
tereni na nadmorskim visinama od 200 do 600 m. Koji su zaklonjeni od prodora
prvenstveno hladnih vetrova, ali ne zatvoreni i vazdušno slabo drenirani.
Uspeva na svim ekspozicijama, ali najbolje na severnim, severozapadnim,
zapadnim i severoistočnim. Sa povećanjem nadmorske visine južne ekspozicije
su povoljnije. Nagib terena je važan činilac kod podizanja zasada. Najpovoljniji
su tereni sa nagibom do 400 ili 8,8%, a nagibi iznad 22% ili 1000 su apsolutno
nepovoljni za podizanje šljivika.
SORTE I PODLOGE
Najmasovnija podloga za šljivu je sejanac džanarike. Ova podloga
ima niz prednosti ali i nedostatke. Do boljih rešenja džanarika ostaje
vodeća podloga u proizvodnji sadnica šljive.
Prema literaturnim podacima u svetu postoji preko 2500 sorti šljive.
Karakteristično je da skoro svaka zemlja rspolaže sopstvenim sortimentom
različitih osobina i kvaliteta. Slično je i u našoj zemlji jer su zadnjih
decenija stvorene nove sorte. Sorte različitog vremena sazrevanja i upotrebne
vrednosti pružaju daleko bolje uslove u proizvodnji. Među njima mogu da
se odaberu sorte koje u našim uslovima (istočna Srbija) mogu da obezbede
visoku, stabilnu proizvodnju i zavidan kvalitet plodova. Iz grupe vodećih
sorti za komercijalnu proizvodnju predlažemo:
Čačanska lepotica, umerene bujnosti, tolerantna na šarku,
samooplodna. Plod je srednje krupnoće, tamnoplave boje. Koštica je relativno
sitna, odlično se odvaja od mezokarpa. Pogodna za stonu potrošnju, sušenje
i proizvodnju rakije. Sazreva krajem jula i početkom avgusta.
Stenli, je američkog porekla koja je kod nas uvedena
zbog tolerantnosti na šarku i koja se odomaćila zbog niza pozitivnih osobina
(samooplodnost, visoka i redovna rodnost, tolerantnost na šarku, relativna
otpornost prema suši, krupnoća plodova). Nedostaci ove sorte su slabiji
kvalitet plodova, osetljivost prema moniliji-truljenju plodova. Sazreva
sredinom avgusta.
Iz ove grupe u izvesnim uslovima može da se gaji i Čačanska rodna.
Stablo je srednje bujnosti. Kruna je dosta gusta sa elastičnim granama.
Plod je jajastog oblika, plave boje. Mezokarp je žute boje, sočan, odličnog
kvaliteta. Samooplodna je sorta, visoke rodnosti. Zahteva oštru rezidbu.
Plod je pogodan za stonu potrošnju, sušenje proizvodnju rakije i druge
vidove prerade. Relativno je osetljiva na šarku šljive.
Sorte šljive lokalnog značaja
Iz ove grupe za gajenje na našem području ali na ograničenim površinama
mogu da se gaje Čačanska rana, Kalifornijska
plava, Rutgešteter, Valerija
i Čačanska najbolja.
Među perspektivnim sortama posebno bi naveli novostvorene sorte Boranka
i Timočanka.
Rakijske sorte
Na našem području među autohtonim sortama dominira Crvena ranka.
I ako je njena proizvodnja ekstenzivnog karatera, povremeno donosi visoke
prinose. To je svakako jedna od najkvalitetnijih sorti za proizvodnju
rakije. Uz sve nedostatke u intenzivnim uslovima gajenja sa odgovarajućom
pomotehnikom ova sorta može da obezbedi visoke, redovne prinose i povoljne
finansijske rezultate. Pored Crvene ranke na našem području u manjoj meri
zastupljene su i druge autohtone sorte. Među njima izdvajamo Debeljaču,
Crnicu, Trgonj, Papračanku,
Muljac i još neke. Sve ove sorte mogu dobro da se iskoriste,
organizovanjem intenzivnih zasada u cilju proizvodnje biološki visokovredne
hrane. Tu svakako dolazi i džanarika o kojoj će reči biti u posebnom poglavlju.
POSTUPCI PRI GAJENJU ŠLJIVE
Priprema zemljišta-Uz sve predhodne mere, rigolovane
zemljišta treba obaviti na dubini od najmanje 60 cm, a na lošijim i teškim
do 100 cm. Kopanje jama za sadnju treba eleminisati u komercijalnoj proizvodnji.
Ovaj način pripreme zemljita može da se primenjuje na strmim terenima
gde je otežan rad mehanizacije.
Pravac redova i rastojanja za sadnju-Prilikom projektovanja
zasada treba ispoštovati princip i težiti da se redovi postavljaju u pravcu
sever jug. Na ovaj način obezbeđuje se najbolje osunčavanje. Rastojanja
za sadnju šljive zavise od mnogih činilaca. Na našem području optimalna
rastojanja su 6x5, 5x5 ili 5x4 m. Najpovoljnija su rastojanja koja obezbeđuju
od 400 do 500 voćaka po hektaru. Razvijena si rešenja guste sadnje šljive
sa 1000 sadnica po hektaru. Gusta sadnja šljive u našim uslovima je izvodljiva
isključivo u uslovima navodnjavanja.
Uzgojni oblik-Predstavlja veoma važan momenat u proizvodnji.
U našim plantažnim zasadima, šljiva se gaju u obliku poboljšane piramidalne
krune, kombinovane (američke krune), vaze i palmete sa kosim granama.
Piramidalna kruna je uzgojni oblik sa 5-7 skeletnih grana i vođicom i
ima niz prednosti u odnosu na klasičnu piramidalnu krunu. Kombinovana
(američka) kruna sastoji se od 5-7 skeletnih grana bez vođice. U izvesnim
slučajevima u kruni se nalaze 4-5 skeletne grane. Ovaj oblik sjedinjuje
dobre osobine poboljšane piramide i kotlaste krune. Preporučuje se za
većinu ekonomski značajnih sorti. Kotlasta kruna nema vođicu već tri,
eventualno četiri osnovne skeletne grane iste starosti. Palmeta kosih
grana predstavlja uzgojni oblik koji se ređe koristi za gajenje šljive
jer je formiranje dugotrajno, nerentabilno i teško se održava osnovni
oblik.
Rezidba-Shvatanje da šljivu ne treba rezati je prošlost
i odlika ekstenzivnog načina gajenja. U periodu nege i formiranja uzgojnog
oblika mere rezidbe su minimalne. Svode se na obrazovanje pravilnog, čvrstog
i elastičnog skeleta koji će u kasnijim etapama rasta i razvitka lako
podnositi teret obrstajućeg drveta, išća i plodova. Načim i intenzitet
rezidbe rodnih voćaka šljive zvisi od od količine i tipa rodnih grančica
na kojima pretežno rađa. Šljive rađaju na mešovitim grančicama, kratkim
rodnim grančicama, kopljastim izraštajima i majskim buketićima. Tehnika
rezidbe se sastoji u odsecanju starih, izrođenih i iznurenih kao i bujnih
grančica koje zagušuju krunu. Rezidbom se uklanjaju vodopije kao i bolesne
i suve grane. Jako je važna i sortna rezidba. Tako sorte Stenli, Italijanka.
Rutgešteter i neke domaće šljive obrazuju retke krune sa dobro osvetljenim
i dugovečnim rodnim drvetom. Rod pretežno donose na kratkim rodnim grančicama.
Rezidba ovih sorti sastoji se od u skraćivanju, odnosno prevođenju skeletnih
i poluskeletnih grana na slabije bujne letoraste kao i skraćivanje i proređivanje
obrastajućeg drveta.
Đubrenje-U periodu do stupanja u punu rodnost, šljiva
ima određene zahteve prema hranivima. Najveće potrebe su u kalijumu i
azotu, a najmanje prema fosforu i drugim elementima. Azotna đubriva se
unose pred početak vegetacije, a fosforna i kalijumova u jese ili zimu.
Orjentacije radi u godini sadnje svakoj sadnici treba dodati 25-30 g/stablu
čistog azota, 5-6 g fosfora i 30-40 g kalijuma. Druge godine ove količine
su 100-120 g (N), 20-25 g (P) i 120-160 g (K). Treće godine ove količine
iznose 150-180; 25-30; 180-22. U pogledu ishrane u fazi pune rodnosti,
šljiva se značajno razlikuje od ostalih vrsta voćaka, jer sem azota, zahteva
velike količine kalijuma u zemljištu. Đubrenje je najbolje obavljati na
osnovu hemijdskih analiza zemljišta i lišća i predviđenog prinosa. Pomenutim
analizama se utvrđuju minimalne i maksimalne količine važnijih hraniva
pri kojima se javljaju simptomi nedostatka, odnosno viška s tim što su
optimalni uslovi za rađanje, između ekstremnih. Na osnovu iskustvenih
i analizama utvrđenih potreba šljive za pojedinim elementima, orjentacione
norme najznačajnijih hraniva su sledeće; 90 kg čistog azota, 50 kg fosfora
i 140 kg kalijuma.
Održavanje zemljišta-U mladom zasdu šljive zemljište
se održava u vidu jalovog ugara. Poželjno je i zastiranje različitim materijalom
u prostoru oko reda, širine do 1 metra. U ovom periodu primenu herbicida
treba eleminisati. U zasadima sa većim rastojanjima mogu sa se koriste
korisne uzrodice. U redovnoj proizvodnji u savremenim zasadima obrada
i održavanje zemljišta se sprovodi u vidu jalovog ugara. Prostor u redu
može da sa obrađuje mehanički odgovarajućim rotofrezama, da se zastire
ili tretira herbicidima. Održavanje zemljišta u vidu ledine u našim uslovima
se isključuje. Deficit padavina uslovljava redovnu obradu kako bi se tokom
zime akumulirale raspoložive padavine. Racionalnim merama obrade u vegetaciji
zemljišnu vlagu treba čuvati na najbolji način, nedozvoliti nepotrebna
gubljenja i racionalnu potrošnju od strane voćaka u vreme kada se pojave
sušni periodi i kad im najviše treba.
Navodnjavanje-U periodu uzgoja u izuzetno sušnim godinama,
zalivanje je neophodna mera. Vreme i broj zalivanja zavise od vremenskih
prilika, stanja padavina i temperatura vazduha. U periodu eksplotacije,
za postizanje redovnih, visokih i kvalitetnih prinosa, šljiva zahteva
velike količine vode. Količine vode za navodnjavanjem su nejednake i promenljive.
Zavisne su od sorte, podloge, starosti voćaka, fenofaze razvoja, intenziteta
agrotehničkih mera i ekoloških činilaca. Vreme zalivanja zavisi od svih
navedenih faktora. Navodnjavanje se sprovodi u vreme kritičnih fenofaza
razvoja. Šljivi je voda posebno neophodna u fazi zametanja plodova, dve
nedelje nakon precvetavanja, u fazi obrazovanja i porasta koštice, u fazi
početka diferenciranja cvetnih pupoljaka i neposredno pred sazrevanja
u botaničkoj zrelosti plodova. Iz ovih razloga na području istočne Srbije
komercijalno treba gajiti sorte šljive ranijeg vremena sazrevanja jer
one zahtevaju manje količine vode od poznijih. Sa te strane najpovoljnija
je sorta Čačanska lepotica.
Zaštita od bolesti i štetočona-Sorte šljive koje se gaje
u našim uslovima su jako osetljive na nbapad bolesti i štetočina. Komercijalna
proizvodnja se ne može zamisliti bez njihovog suzbijanja. Šljivu napadaju
patogeni virusi, bakterije i bolesti izazvane napadom gljiva i mnogi štetni
insekti. Najveći problem u savremenom šljivarstvu su virusi. Viroze se
ne mogu direktno suzbijati, već se izlaz nalazi u preventivnim merama
i gajenju tolerantnih i otpornih sorti prema šarci šljive. Među preventivnim
mera spomenućemo krčenje zaraženih stabala, nabavku proverenog sadnog
materijala i energično suzbijanje lisnih vaši. Iz ovih razloga proizvođači
sadni materijal trebada da nabavljaju od registrovanih i proverenih rasadničara.
Tokom vegetacije treba da sprovode mere zaštite kako bi se zuzbijale lišne
vaši koje prenose virus šarke na nezaražena stabla. Od bakterioza za šljivu
su najopasniji rak korena i grana i bakteriozna pegavost lišća. Od gljivičnih
oboljenja, sortama šljive najviše štete nanose plamenjača ili narandžasta
pegavost, uvelost liđća i grana, monilija-trulež cvetova i plodova, rogač,
truležnica korena i dr. Među štetočinama spomenućemo šljivinu štitastu
vaš, lisne vaši, šljivine ose, šljivin smotavac, pregljeve, rutavu bubu
i dr. Iz ovih razloga šljivu treba redovbo štitit. Rokovi zaštite zavise
od fnofaze razvoja, vremenskih uslova i intenziteta pojave bolesti i štetočina.
Zaštitu započeti u fazi zimskog mirovanja, zimskim prskanjem, a u vegetaciji
u fazi belih balona, nakon precvetavanja i zametanja plodića i u još nekoliko
navrata. Uspešna zaštita može da se ostvari poštovanjem upustva i preporuka
regionalne prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja.
Berba, klsiranje, pakovanje i čuvanje plodova-S obzirom
na sortu i namenu, plodovi se beru u botaničkoj i tehnološkoj zrelosti,
a određuju se na osnovu veličine, boje, ukusa, sdržaja suve materije,
šećera, kiselina, pektina i sile kojom se plod drži za peteljku. U botaničkoj
zrelosti beru se plodovi za konzum u svežem stanju i za preradu u kompot
i slatko. U ovoj fazi plodovi su pogodni za transport, pokožica je karakteristične
boje za sortu, prekrivena pepeljkom, a mezokarp počinje da dobija karakterističan
ukus i aromu. Za bliža tržišta, plodovi se mogu brati zreliji, a za dalja
zeleniji. Za preradu u rakiju, džem, pekmez, marmeladu, sok i slične prerađevine
kao i za sušenje, plodovi se beru u tehnološkoj zrelosti, a to je kad
u kruni ima 5 do 10% omekšalih plodova. Berba se obavlja ručno i trešenjem.
Ručno se beru plodovi namenjeni upotrebi u svežem stanju , što je najkvalitetniji
ali i najskuplji vid berbe. Trešenjem se beru plodovi za preradu i sušenje.
Trešenje se obvlja mehanički ručno ili specijalnim mašinama tresačima.
Ne preporučuje se mlaćenje motkama (najprimitivniji vid berbe) jer se
na ovaj način oštećuju plodovi, pupoljci, grane i grančice. Po berbi pristupa
se klasiranju na osnovu evropskog protokola o standardizaciji voća (ekstra
klasa, I i II klasa). Preostali plodovi se koriste za preradu, najčešće
u rakiju. Sveži plodovi šljive nisu podesni za duže čuvanje. U zavisnosti
od namene plodova i svih drugih faktora, radnik u toku dana može da nabere
od 200 do 500 kg.
Sušenje šljive-Sušenje je jedanod najboljih načina realizacije
proizvodnje šljive. Nažalost, proizvođači na našem području nemaju navike
da suše plodove šljive. U narednom periodu sušenje treba da se maksimalno
razvije te je neophodan poseban rad sa proizvođačima da ovaj vid prerade
sprovedu kvalitetno i uspešno. U komercijalnoj proizvodnji za sušenje
se koriste savremene sušare različitih tipova i kapaciteta. U seoskim
domaćinstvima koriste se relativno primitivne, ali efikasne sušare koje
kao izvor energije koriste drvo. Sušenjem se sadržaj vlage svodi na nekih
18%. Za kilogram suvih šljiva potrebno je oko 3 kg svežih plodova.
Prinosi i isplativost gajenja šljive
Prinosi šljive zavise od mnogih faktora i mogu da budu od 1 do 50 t/h.
U našim uslovima prosečni prozvodni prinosi su oko 10 t/ha, a nisu retki
slučajevi da prinos bude i 20 do 30 t/h. Ovo su realno ostvarljivi prinosi
u intenzivnoj proizvodnji, ukoliko se ispoštuju svi zahtevi i mere od
faze priprema za sadnju i sadnju, negu i eksplotaciju zasada. Troškovi
podizanja šljivika i nege mladog zasada do početka rodonosti iznose od
300.000,00 do 350.000,00 ili 4.000,00 do 4700,00 EURA. Šljiva je manje
rentabilna nego druge voćne vrste. Da bi se ostvarili što bolji finansijski
efekti potrebno je da izbor sorta i podloga odgovara prirodnim uslovima
i sposobnostima tržišta i da načim gajenja bude primeran intenzivnoj proizvodnji.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|