SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
|
|||||
БОЛЕСТИ ЈАГОДИЧАСТОГ ВОЋАУ ову групу убрајамо: јагоду, малину,
купину, рибизлу, боровницу. 1. Јагода- faragaria veskaОд свих врста јагодичастог воћа јагода је најпознатија, па се у целом
свету, а и код нас највише гаји. Разлог је изванредан квалитет плода јагоде,
који се користи у разноврсне сврхе. То је воће које најбрже враћа средства
уложена у његову производњу. Ако се јагода посади раније у јесен, или
крајем љета већ следећег пролећа она даје велики принос што није случај
ни са једном другом врстом воћа. 1.1. Сорте јагодеУ свету постоји огроман број сорти јагода.Селекционари су стварали и
стварају сорте прилагођене условима појединих региона.Па ипак,између тог
изобиља сорти издвајају се поједине,које су најбоље и најекономичније. 1.2 Подизање јагодњакаЈагода се може садити:као узродница у младим воћњацима и као чиста култура
на посебном земљишту. 2. Болести јагодеЈагоду напада велики број проузроковача болести и штеточина.Да би се
произвођачи лакше борили против болести и штеточина јагода,препоручују
се одређене превентивне мере.Болести јагоде се деле на вирозе и гљивичне
болести јагоде. 2.1. Жутило по ободу листаЖутило лишћа је најчешћа и најраширенија вироза јагоде ако се она гаји
на влажном земљишту и при топлом земљишту,када пеге могу прекрити целу
површину листа.Лишће се споро и неправилно развија, постаје кржљаво,ивица
листа су окренуте нагоре или надоле(у виду шоље),зараза се шири ка унутрашњости
листа па се лишће суши.Младо лишће се зарази одмах после избијања.Принос
се смањи а плод је лошег квалитета. 2.2. Коврџање листаКоврџавост зеленог листа јагоде позната је вироза у Европи,нарочито у В.Британији.На младом листу,зараженом овим вирусом појављују се ситне,жуте или бледе тачкице.Тако лишче по ободу не расте док се остали део листа нормално развија,па се при порасту лист коврџа и добија црвенкасту боју.Симптоми су најјасни у мају и јуну.Главни преносиоци овог обољења су лисне ваши.Сузбија се на исти начин као и жутило по ободу листа. 2.3 Пегавост лишћаОву болест изазива гљивица Mycospaerella fragariae.То је најопаснија
и најчешћа болест јагода и јавља се скоро сваке године,искључиво на листу.Рано
у пролеће на листу се појављују ситне беле пеге које се брзо шире по целој
лисци.Пеге су оивчене црвенољубичастом бојом са беличастим центром.На
ширење ове болести нарочито повољно делују честе кише и хладно време,нарочито
на земљишту које је тешко и непропустљиво.Лишће се суши,принос се смањује
и плод је лошег квалитета. 2.4. Сива трулеж плодоваПроузроковач сиве трулежи плодова је гљивица Botrytis cinerea.Гљивица
напада плод у свим стадијумима развитка.Напада и цветове који су страдали
од позних прољећних мразева,плодове који леже на земљи или на материјалу
који је употребљен за малчирање па трули(слама,лишће,сено и др.).Нарочито
напада оштећене плодове.Заражен плод брзо труне,добија браон боју а на
њему се појави сива пепељаста превлака из које ветар разноси споре које
врше секундарну заразу.Сива трулеж се нарочито појављује и брзо шири када
је време кишовито,а јагодњак закоровљен и налази се у ували гдје нема
провјетравања. 2.5. Вењење јагодеИзазива гљивица Verticillium albo-atrum која је врло рашурена у земљишту
на којем су гајени парадјиз, кромпир и паприка. Verticillium albo-atrum
изазива вењење и сушење јагоде у првој години после сађења. Касно у пролеће
старије лишће на бокору почиње да вене а по ободу и између нерава се суши.
Пораст новог лишћа закашњава и биљка остаје закржљала. Што вегетација
даље одмиче лишће се све више суши док се најзад не осуши цела биљка (корен
и надземни део). Климатски услови исхране јагоде утичу на јачину напада
ове болести. Ђубрење јагоде већим количинама азота и хладно време у пролеће
праћено краткотрајним сунчаним данима подстичу развој ове болести. 2.6. ПЕПЕЛНИЦА ЈАГОДЕ (Sphaerotheca macularis)Пепелницу јагоде изазива гљива Sphaerotheca macularis, која наноси велике
штете нарочито ако су пролећа и лета са доста влаге. Паразит на доњој
страни листа образује пеге са пепељастом превлаком. Након тога листови
вену и суше се и то прво они периферни. 3. Малина - Rubus idacusСматра се да је малина пореклом из Мале Азије.Код нас се веома много
гаји и последњих година производња малина пстиже велике финансиске ефекте. 3.1. Сорте малинеУ свету постоји велики број сорти малине,а код нас се гаје следеће: 4. Болести малинеМалина је доста осетљива према разним болестима и штеточинама, али је најосетљивија према вирусима, који значајно смањују принос и погоршавају квалитет плодова. Вирозе малине изазивају дегенерацију целе биљке и толико смањују принос да се гајење не исплати. Заражени жбунови се не могу лечити. Ако се зараза примети само на једном изданку, можемо бити сигурни да је цео жбун заражен истим вирусом. За сузбијање вируса малине најважније је да се засади подижу од потпуно здравог садног материјала, нове засаде не треба подизати на земљишту које је заражено нематодама; у засадима треба редовно сузбијати лисне ваши и уништавати све заражене и сумљиве биљке малине. 4.1. Сушење изданака малинеСушење изданака малине проузрокује паразит Didymella applanata(Niess)
и може нанети велике штете.Ова болест се може познати по томе што ствара
тамно плаве или љубичасте овалне тачкице око пупољка,па нападнута површина
постаје сива.Мале мрке пеге појављују се углавном на доњем делу изданка.Први
знаци заразе испољавају се почетком лета.На листу се појављују мрке пеге,обично
дуж нерва.Заражене лиске опадају а лисне дршке остају на изданку.Заражена
кора изданка пуца,цепа се и опада.За сузбијање ове болести најважније
је да малињаци не буду густо сађени,да нису на положају где нема проветравања,да
не буду у корову и да се родни изданци из малињака уклоне одмах после
бетбе.Ако се болест ипак појави онда малињак треба прскати бар 4 пута: 4.2. Антракноза малинеАнтракноза је гљивично обољење малине које проузрокује паразит Elsinoe veneta (Burkh).Ово обољење се на изданцима малине појављује у облику светлосних пега.Паразит антракнозе напада и лист,али лист ретко кад опада.Највише се јавља када је време влажно.Антракноза више напада црну пурпурну малину али и на црвеној малини причињава штете,јер смаљује квалитет и принос. Сузбијање антракнозе при јачем нападу је тешко,па се препоручује орезивање свих изданака малине до земље,изношење из засада и спаљивање.Међутим,при мањим нападима прскањем против дидимеле елеминише се и ова болест. 4.3. Рак малинеЈе обољење које изазивају бактерије,Bacterijum tumefaciens која изазива рак на корену и лажном кореновом врату и Agrobacterijum rubi (Hilderand) која изазива рак на изданку углавном црне и пурпурне малине.На нападнутом делу малине стварају се гуке које ометају пролаз храњивим материја,а један дио тих материја користи се и за своје растење.Изданци са великим гукама обично се ломе.Тумори корена распадају се под дејством разних сапрофитних микроорганизама.Бактерије које изазаивају рак продиру у биљку кроз озледе које настају обрадом зељишта,или резидбом,а преносе их и инсекти.Најважније су превентивне мере борбе (малину нетреба садити на зараженом земљишту,треба садити само гарантовано здрав садни материјал). 4.4. Смеђа пегавост листаСмеђу пегавост листа малине проузрокује гљива Sphaerulin rubi. Најновим
истраживањима распростањеност микозних обољења малине, у подрињско-голубарском
региону идентификовано је 16 врста паразитних гљива на лист, плоду,изданцима
и корену малине. Од свих идентификованих гљива, по штетним последицама
посебно се издвајају Sphaerulin rubi и Leptosphaeria coniothyrium. 5. Купина - Rubus friticosusУ нашој земљи купина расте скоро свуда у дивљем стању.Има велику моћ прилагођавања,јер расте на морском нивоу и на хиљаду метара висине.Ове своје одлике купина је задржала и при организованом гајењу.Значај купине је у храњљивој вредности њених плодова.Они су богати угљеним хидратима,органским киселинама,минералним солима,витаминима,антоцијаном и др.Купина има више врста,зависно од својства ндземног дјела,јер могу бити усправне и пузеће,затим постоје сорте са бодљама и без бодљи.Према времену зрења могу бити ране,средње ране и позне.Купина се користи у свежем стању,за прераду и дубоко замрзавање. 6. Болести купине6.1. Пегавост листа купинеОво је најчешћа болест купине коју изазива паразит Septorija rubi а манифестује
се нарочито на листу,мада напада и све надземне делове. 6.2 Рђа купинеПроузроковач је гљива Phragidium rubi idaei.Паразит напада листове и
стабло.Рђа се развија целе године.Чест је случај да заражени листови не
измрзну преко зиме,што доприноси ранијој појави рђе.Топло и влажно време
омогућава обилнију појаву овог паразита. 6.3. Антракноза купинеАнтракноза купине која изазива гљива Plectodiscella veneta Burk је врло опасна болест,нарочито у кишним годинама.Паразит напада изданке,цветове и плодове.На изданцима се појављују округласте гомилице сиве боје,а у нападнутој цвасти се развијају плодови само са једне стране.Оболели плодови су деформисани и лошег квалитета.Као индиректна мера борбе препоручује се избегавање сађења купине на теренима где су честе росе и у долинама где нема проветравања.Од хемиских средстава препоручују се 4 прскања:прво 1% бакарним кречом на две недеље пре листања,друго 0.4% ортоцидом у време појаве првих пупољака,треће 0.4% ротоцидом после прецветавања и четврто 1% бакарним керечом у фенофази опадања лишћа. 7. Рибизла - Tibes nigrumПлодови рибизле,нарочито црне имају велику примјену у индустрији прераде воћа и фармацеутцкој индустрији.Рибизла је важан извор витамина A,B,C и P.Рибизла је веома погодна за гајење у вртовима,јер захтјева мало простора.Према боји плода рибизла може бити:црна,црврна,бела и златна.8. Болести рибизле8.1. Рђа рибизлеИзазива гљивица Cronartium ribicola J.C.Овај паразит најчешће напада лишће,на коме се јавља у пролеће и изазива појаву жућкастих пега на лицу листа,а касније и на наличју листа мрко жуте пеге.Оболело лишће се лети суши и опада,тако да понекад,ако је интензитет напада јачи,читави жбунови остану без листова.Овај паразит,у циклусу развоја,шири се преко бора као домаћин.Због тога рибизлу не требе гајити у близини борових шума.Интензитет напада овог паразита је особито јак када су лета топла и влажна. 8.2. Антракноза рибизле (Pseudopeziza ribis Kleb)Ову болест изазива гљивица Pseudopeziza ribis Kleb.Паразит напада лишће и његово присуство се опажа у појави мрких пега,округластог и угластог облика.Када је напад јачи,ове се пеге спајају и захватају читав лист,због чега се суши и опада.Када је интензитет заразе јачи,паразит напада петељке и плодове и може смањити принос и до 50%.Превентивна мера борбе је сакупљање и спаљивање опалог и зараженог лишћа у јесен.Од хемиских мера борбе препоручује се прскање 0.5% бакарним кречом или 0.3% цинебом у периоду пупљења и пред отварање цветова. 8.3. Пепелница (Sphaerotecha morus uvae Berk)Пепелницу изазива гљива Sphaerotecha morus uvae Berk.Поред лишћа паразит напада младаре и плодове,стварајући на њима пепељасту превлаку.Нападнути дјелови рибизле се суше и опадају.Углавном се сузбија хемиским мерама.Треба у току зимског мировања прскати сумпорно-кречом или бордовском чорбом,а у току вегетације препаратима на бази сумпора,првенствено 0.4% раствором косана. 9. Боровница - Vaccinium sp.Боровница нема дугу историју гајења.Гаји се у дивљем стању,док плантажно гајење није доста заступљено.Расте као жбун,плод јој је бобица и садржи витамине:A,B,C,ензиме,минералне материје,органске киселине и тд.Боровница има велико лековито дејство,нарочито дивља,стога се користи у фармацеуцкој индустрји,прехранбеној за кориштење у свежем стању за производњу сокова и тд. 10. Болести боровнице10.1. Коврџавост боровницеИзазивају вируси,а испољава се појавом кржљавог жутог,хлоротичног лишћа и ситних плодова који опадају пре времена.Смањење приноса може да буде врло велико.Мера борбе против овог вирусног обољења је само контролисано кориштење беспрекорног здравог садног материјала. 10.2. Рђа листа и гранаРђу листа и грана узрокује паразитна гљивица Puccina myrtillis.Појављује се током вегетације,нарочито на њеном почетку.Ако је време топло и влажно болест знатно смаљује принос.Бoлест проузрокујепојаву пега на листу или гранама које се временом спајају.Заштита се састоји у прскању заражених биљака раствором препарата на бази цинеба или фолпета. 10.3. Рак стабла и гранаРак проузрокује паразит Physalospora corticus,јавља се врло често ако се производња садног материјала недовољно контролише.Болест је нарочито интензивна у условима влажне климе.Ако се не обезбеди пуна заштита тада се у току неколико година цео засад боровнице може осушити.Сузбија се прскањем препаратима на бази фолпета,каптана и тд.Превентивна мера борме је кориштење здравог садног материјала. 10.4. Рак коренаРак корена боровнице Agrobacterium tumefavijens.Паразит на деловима корена проузрокује деформације задебљања и гуке.Ова болест се сузбија кориштењем здравог садног материјала и евентуално дезинфекцијом земљишта намјењеног за производњу садница боровнице. 10.5. ПламењачаПроузрокује паразит Phomopsis vaccinii. Јавља се на листу и осталим зељастим органима боровнице у виду пега.На развој паразита нарочито погодује влажно и кишовито време.Паразит нема посебне потребе у погледу температуре,те се мора сузбијати од самog почетка вегетације.Болест се сузбија прскањем благовременим препаратима на бази сумпора(цинеба,каптана,фолпета и дт.) Закључак Јагодичасто воће напад велики број болести и штеточина,па се гајењу ових култура мора посветити доста пажње.Јагодичасто воће има велику примјену у љуцкој исхрани у свежем стању,као сировина у прехранбеној и фармацеуцкој индустрији.А и производња јагодичастог воћа је прилично исплатљиво. Литература
|