SEMINARSKI RAD IZ POLJOPRIVREDE
|
|||||
UZGOJ DIVLJE TREŠNJE1. UPOTREBNA VREDNOST VRSTEDivlja trešnja (Prunus avium L.) je značajna autohtona vrsta
naših šuma i kao takva predstvalja polazni materijal za stvaranje mnogobrojnih
sorti trešanja u voćarstvu u kom cilju danas služi kao podloga za kalemljenje
sorti trešanja i višanja. Drvo joj je cenjeno kao furnirsko u industriji
nameštaja pa joj je značaj sve veći ako se uzme u obzir da ima i brz prirast.
Kao primešana vrsta u četinarskim šumama popravlja zemljišne uslove s
obzirom na to da ubrzava raspadanje četina i smanjuje kiselost zemljišta.: 2. EKOLOGIJA VRSTE1. Zahtevi prema zemljištu. Što se zemljišta tiče, trešnja
nije veliki probirač, ali joj odgovaraju bogata zemljišta umerene vlažnosti
i reakcije bliske neutralnoj. Raste i na suvljim, sunčanim položajima.
Najvažnije je da je zemljište sa dubljim karbonatnim slojem kao što su
peskovite ilovače (bez plitkog sloja gline), aluvijumi, gajnjače, les,
karbonatni černozem. S obzirom da je orijentacija na proizvodnji drvne
mase, trešnju treba unositi na teška i jako plodna zemljišta (kada bujnost
dolazi do izražaja u odnosu na rodnost). Trešnja se ne sadi na krčevinama
trešnje i višnje (jer je tada ugrožava patogen Verticillium albo-atrum). 3. KARAKTERISTIKE SEMENA (PLODA) I MANIPULACIJA- plod divlje trešnje je okruglast, debljine oko 1 cm, crvene ili crne
boje, gorkast ili sladak; 4. PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALAProizvodnja sadnica divlje trešnje može se vršiti na dva načina, i to gene-rativnim (semenom) i vegetativnim putem. Sadnice dobijene na jedan od ova dva načina koriste se za pošumljavanje ili kao podloge za kalemljenje sorti trešanja i višanja. Podloge moraju biti prilagodjene zemljištu, klimi i povoljno delovati na razvoj, rodnost i kvalitet plodova (pa se u tom smislu proizvode podloge trešnje vrapčare - P. avium i rašeljke - P. mahaleb). 4.1. Generativno razmnožavanjeProizvodnja sadnog materijala kod trešnje svodi se u šumarskoj praksi
isključivo na proizvodnju generativnim načinom (semenom). Bez obzira na
to da li se sejanci proizvode u šumarske ili voćarske svrhe potrebna je
prethodna masovna i individualna selekcija divlje trešnje na različita
svojstva, odnosno za šumarske potrebe selekcija bi se u divljim populacijama
vršila na svojstva kao što su pravnost, brzina rasta, otpornost na bolesti
i sl.), dok bi se za potrebe voćarstva-proizvodnje podloga-vodilo računa
svojstvima kao što su masa i razgranatost korenovog sistema, komatibilnost
sa plemkom, otpornost na bolesti, štetočine, otežane ekološke uslove.
4.2. Vegetativno razmnožavanjeOvaj vid razmnožavanja sprovodi se ako želimo da buduća sadnica (klon) zadrži sva dobra svojstva matične biljke i sprovodi se tek nakon selekcije (ukoliko takav materijal pokazuje napred navedena dobra svojstva). Da bismo proizveli dovoljan broj takvog klonskog sadnog materijala potrebno je napraviti matičnjak u kome će se nalaziti, kao matična, ona stabla koja poseduju tražena svojstva. Nakon što je takav korak učinjen može se započeti sa proizvodnjom potomstva na sledeći način: 4.2.1. NagrtanjeZdrave matične biljke (prečnika u korenovom vratu najmanje 8-10 mm) postavljaju se u rastresitu, plodnu i ocednu zemlju 1 godinu pre nego što počne njihova eksploatacija. Razmak izmedju matičnih biljaka u redu je izmedju 30-38 cm, a razmak izmedju redova mora biti dovoljan da obezbedi nesmetanu obradu u toku proleća i leta . Pre kretanja vegetacije u toku proleća sledeće godine matične biljke se seku u osnovi na visinu 1-2cm iznad nivoa zemlje . Dva do pet novih izbojaka se najčešće razvija u 2. godini (a u višim godinama i veći). Kada izbojci dostignu visinu od 7-12 cm smešom zemlje i strugotine zagrću se do jedne polovine svoje visine, odnosno kada dostignu visinu od 19-25 cm vrši se drugo zagrtanje (opet na polovinu visine) . Treće zagrtanje vrši se sredinom leta kada su izbojci dostigli svoju konačnu visinu (oko 45 cm) i tada se osnova izbojka zagrće na visinu od 15-20 cm ). Prestankom vegetacije izbojci koji su razvili koren odvajaju se od matične biljke (makazama, što bliže osnovi) i prenose u rasadnik na doožiljavanje. Sledeće godine postupak se ponavlja. Matična biljka pri ovom načinu vegetativnog razmnožavanja, uz sve potrebne mere nege i zaštite, može biti u eksploataciji 15-20 godina . 5.2.2. Poleganje u rovOsniva se matičnjak od jednogodišnjih sadnica zasadjenih u razmaku od
45-76 cm (u redu) i 1,2-1,5 m (izmedju redova) pod uglom od 30-45°
u odnosu na površinu zemlje (slika 1). 5. BOLESTI I ŠTETOČINE DIVLJE TREŠNJENajkarakterističnije bolesti divlje trešnje su pegavost lišća (uzročnik
je Caccomyces hyemalis) i izazivač rupičavosti lišća (Clasterosporium
carpophi-lum), a od štetočina divlju trešnju napada, kao najznačajnija,
trešnjina muva (Rhagoletis cerasi). |