1. UPOTREBNA VREDNOST VRSTE KUPINA
Kupina,
kao vrsta koja raste u širokom spektru ekoloških uslova, može, kao i
borovnica, da bude vrsta koje će omogućiti brži razvoj brdsko-planinskih
područja. Plod kupine sadrži veliki broj dragocenih sastojaka koji povoljno
deluju na ljudski organizam (šećeri 10-12%, org. kiseline 0.7-1.5%,
pektini, celuloza, mineralne materije-posebno Ca i Fe, belančevine 1.2%,
uqa 1%, vitamine C, B, A, enzime i bojene materije). Rentabilna
je i jednostavna za gajenje i zaštitu od štetočina; rano, redovno i
obilno ra|a i na nepogodnim terenima, pa služi i kao odlično biološko
antierozivno sredstvo; poboljšava pčelinju pašu (naročito pozniju u
kojoj se oskudeva). Poglavlje vezano za ovu vrstu neće se baviti divljim
formama.
2. EKOLOGIJA VRSTE
Od
više vrsta kupina ističe se ROBUS FRUTICOSA od koje su proizišle najbolje
vrste. Kupina uspeva na svakom zemljištu, upotrebljivom za biljnu proizvodnju.Daje
dobre rezultate čak i na slabo plodnom i nedovoljnom vlažnom zemljištu.
Ne odgovaraju joj tople peskuše i preterano vlažna, hladna i teška zemljišta.
Kupini dobro odgovaraju sva zemljišta pogodna za kompir. Kupini odgovara
umereno topla klima, jaka osvetljenost, a u umereno kontinentalnoj klimi
nije nikad ugrožena mrazom. Najbolje joj odgovara umerena vlažnost zemljišta
i vazduha, a vlažnost zemljišta kao bitan preduslov gajenja ovog voća
mora se nadoknaditi navodnjavanjem.
Sorte kupina bez bodlji koje se mogu gajiti na lokaciji : Tornifi (Thornfree),
džinovska (Gigantea del giareuo).
Sorte kupina sa bodljama koje se mogu gajiti na lokaciji Eldorada, Himalaja
(Himalaya), Bojsen (Boysen), Vilsonova rana (Wilsonis
early), Teodor Rajner (Teodor Rainer).
2.1 Zahtevi prema zemljištu
Od prirode se nalazi u pojasu hrastovih šuma. Daje dobre rezltate i
na slabo plodnim i nedovoljno vlažnim zemljištima (ali da nisu u pitanju
tople peskuše i preterano vlažna, hladna i teška zemljišta uz višednevno
zadržavanje podzemne vode na dubini 20-30cm). Kupina najbolje uspeva
na černozemu, lesu i lakšim smonicama, a može da podnosi i umereno zaslanjena
zemljišta sa dovoljno vlage).
2.2 Zahtevi prema klimi
Kupini odgovara jaka osvetljenost, dok su joj plodovi nešto slabijeg
kvaliteta pri jačoj oblačnosi. Na većim nadmorskim visinama (500-800mnv)
treba izbegavati severne položaje (kasnije i neravnomernije sazrevanje),
a na manjim (200-300mnv) treba izbegavati južne položaje (zbog suše-manji
prinosi, sitniji plodovi). Uglavnom je otporna prema mrazu (i prolećnom
i jesenjem). Najbolje joj odgovara umerena vlažnost zemljišta i vazduha,
a podnosi i suvlju klimu od maline. Kupina može biti ugrožena toplim
i suvim vetrovima (isušuju zemljište i tučkove cvetova pa se onemogućuje
oplodnja i zametanje plodova). Stoga treba birati zaklonjene položaje
(npr. iza vetrozaštitnih pojaseva i sl.).
3. KARAKTERISTIKE SEMENA (PLODA) KUPINE I MANIPULACIJA
- plod kupine je zbirna koštunica (sastavljena od velikog broja malih
koštunica, me|usobno zbijenih i pričvršćenih za cvetnu ložu); broj koštunica
u plodu je od 20-160; prosečna masa ploda kod šumske kupine je od 1.1-1.6gr,
a sortnih od 1.7-8.4 (12) grama;
- kupina se sabira ručno (ili mašinski) i suši u tankim slojevima; od
mesnatog dela seme se ekstrahuje maceratorom ili trljanjem na situ i
ispiranjem vodom nakon čega se prosušuje;
- u 1kg ima prosečno 667,000 semenki, a iz 100kg plodova dobija se oko
3kg semena;
- seme se dobro čuva oko 1 goEue u hermetički zatvorenim sudovima na
temperaturi od 3-50C;
- klijanje je nadzemno, ali je otežano zbog dormantnosti; klijavost
se kreće od 63-80% (kod tretiranog semena);
- seme kupine se stratifikuje pre setve na sledeće načine: a) stratifikacija
90 dana u vlažnom pesku na 20-300C, a zatim 90 dana na temp. od 50C;
b) tretiranje 2 sata sa conc. H2SO4 i zatim 90 dana hladne stratifikacije;
c) skarifikacijom i hladnom stratifikacijom 90 dana na 50C.
4. PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA KUPINA
Prema načinu razmnožavanja veoma je slična malini pa se kao i većina
vrsta obra|enih ovim programom razmnožava generativnim i vegetativnim
putem.
Generativno razmnožavanje koristi se pri stvaranju novih sori pa ga
nećemo u tekstu dalje obra|ivati.
4.1 Vegetativno razmnožavanje
U proizvodwi sadnog materijala kupine primenjuju se sledeći načini
vegetativnog razmnožavanja: izdancima, korenoovim reznicama, vrhovima
letorasta, reznicama pupoljaka, zrelim i zelenim reznicama stabla.
4.2 Korenovim reznicama
Dimenzije ovih reznica treba da su 0.6-1.0cm debljina i 8-10cm dužina.
Reznice se stavljaju u rastilište na oko 8-10cm dubine i postavljaju
horizontalno u razmaku 7.7-15cm u redu i 30-50cm izme|u redova (odnosno
80-100cm pri upotrebi mehanizacije). Mogu se primeniti i dupli redovi
na malom razmaku (30cm), a izme|u njih 80-100cm. Ovaj način se primenjuje
kod sorti sa uspravnim žbunom.
4.3. Vrhovima letorasta
Vrhovi letorasta (kao obrnute položenice) pred kraj leta polažu se u
zemqu na 8-10cm da bi se ožilili. Ovaj način se primenjuje kod puzećih
i netrnolikih kupina (jer se samo na taj način neće dobiti izdanci sa
bodljama). Najboljeg kvaliteta su izbojci prečnika 9-12mm.
4.4 Reznicama pupoljaka
Pri ovom načinu razmnožavanja reznica treba da ima list pri čemu joj se mora
obezbediti orošavanje sa kratkim prekidima. Korišćenjem ovog načina
obezbe|uje se najveći prinos od matičnih biljaka, a sadni materijal
za razmnožavanje se koristi najštedljivije. Na isti način se koriste
i vrhovi letorasta kao zelene reznice (pri kraju leta kada su vrhovi
dovoljno zadrvenjeni).
5. ELEMENTI ZA PROJEKAT PODIZANJA ZASADA KUPINE
5.1 Parcelizacija kompleksa : optimalna dužina reda
iznosi 100 m, a širina staze izmedju redova 6 – 7 m.
5.2 Priprema zemljišta :Pre sadjenja kupine treba primeniti
zelenišno djubrivo kako bi se zemljište obogatilo dragocenim humusom-odličnim
regulatorom vlažnosti zemljišta. Najbolje da se zemljište pre podizanja
zasada kupine zaseje leguminozama (pasulj i sl.) ili da se ostavi goEuu
dana pod ugarom. U jesen, najmanje mesec dana pre sadjenja, zemljište
treba poorati na 30-40 cm debljine. Ako zelenišno djubrenje nije bilo
uspešno, onda se pre ovog oranja rasuri 30-40 tona dobro sagorelog stajnjaka,
300-400 kg superfosfata i 150-200 kg kalijumove soli po hektaru.
5.3.Sistemi gajenja : kupinu je najbolje gajiti po
sistemu žive ograde, što znači da razmak u redovima bude uvek znatno
manji nego izmedju redova. Smer redova na lokaciji treba da je istok-zapad
radi slabljenja osunčavanja i ublažavanja nepovoljnog uticaja suše.
Postoji više sistema gajenja kupine : u vidu žbunova bez naslona (samo
kad su u pitanju sorte sa uspravnim izdancima), uspravni jednožični,
talasasti, polumesečasti, lepezasti, horizontalni, dvokraki i četvorokraki,
odnosno dvožični i četvorožični, omčasti, venčani i dr.
5.4 U jednožičnom sistemu stubovi se postavlljaju
na 5- 6 m. Na visini od 1,50 do 1,70 m postavlja se jedna jaka pocinkovana
žica, uobičajena za naslone u voćarstvu i vinogradarstvu. Izdanci se
podižu uspravno i obavijaju oko žice na jednu ili na obe strane žbuna.
5.5 U dvožičnom sistemu stubovi se postavljaju na
većem razmaku, ali moraju biti jači. Stubovi su dugački 3-,5m. Prva
žica se postavlja na 0,70 – 1 m, a druga na 1,30 – 1,60 m.
5.6 U talasastom ili venčaom sistemu, dva ili tri izdanka
se povijaju od gornje ka donjoj žici i obrnuto.
5.7. U dvožičnom i četvorožičnom horizontalnom sistemu
stubovi su u obliku slova T. Na dva mesta se za njih pričvršćuju po
dve žice, da bi se formirala dva sprata.
5.8. Kod omčastog sistema izdanci se grupišu u dva
dela, svaki na gornjoj žici, tako da su jedni na jednoj a drugi na drugi
na drugoj, suprotnoj strani. Izdanci se uvijaju dva puta oko donje žice.
Isto se postupa i s drugim omotom izdanka. To je onda dvostruki omčasti
sistem gajenja kupine.
5.9 U polumesečastom sistemu izdanci se uvijaju i
pričvršćuju za donju žicu, preplitanjem sa susednim izdancima.
5.10 Kod dvokrakog sistema u obliku latiničkog slova
V izdanci se povijaju u stranu, što omogućuje lakšu berbu.
Razmak kupine zavisi najviše od toga da li se ona gaji u plantažama
ili u amaterskim vrtovima. Za mehanizovanu berbu razmak izmedju redova
treba da bude 3 – 4 m. U redu, razmak je nejednak i kreće se od 2-4,
pa i do 5 m. U vreme podizanja plantaže treba postaviti i naslone –
stubove na razmaku od 5 m i potreban broj žica, uskladjen sa sistemom
gajenja. U amaterskim uslovima kupina se može gajiti na 1-1,5 m.
6. ZAŠTITA KUPINE OD BOLESTI I ŠTETOČINA
Tabela 1: Bolesti i štetočine kupine i njihovo suzbijanje
7. TROŠKOVI PODIZANJA ZASADA KUPINE
Mali privatni zasadi će retko kada bit veći od 1 ha.Pošto su cene materijala
i usluga (mašinski i ljudski rad) podležu čestim i znatnim promenama,
obično se obračunava utrošak vremena za pojene poslove (izražene u časovima)
i to za mašine, rad traktora i ljudski rad.
7.1. KALKULACIJA UTROŠAKA VREMENA ZA PODIZANJE ZASADA KUPINE NA POVRŠINI
OD 1 ha.
Utrošak vremena vremena (u časovima) za sadjenje
kupine:
7.2 GODIŠNJI UTROŠAK VREMENA ZA NEGOVANJE KUPINE U 2. i 3. GODINI
7.3 GODIŠNJI UTROŠAK RADA ZA NEGOVANJE KUPINE U PUNOJ RODNOSTI OD 4.
DO t. GOEUE
8. KALKULACIJA UTROŠAKA VREMENA ZA PODIZANJE ZASADA
KUPINE
9. UKUPNI TROŠKOVI ZA PODIZANJE ZASADA KUPINE
10. EKONOMSKA KALKULACIJA PROIZVODNJE U MATIČNJAKU
-
- RASTILIŠTU (KALKULISANO NA 0,33 ha)
EKONOMSKI DEO
Za proizvodnju od 100.000 sadnica potrebna je površina od 0,33 ha
i 1.100 matičnih (sortnih reznica).
Grafik rentabilnosti
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|