Bolesti šampinjona
Šampinjoni su saprofitne
gljive sa izraženim zahtevima za lako pristupačnom organskom materijom.
Uspešna zaštita od bolesti i štetočina se veoma teško postiže zbog malog
broja preparata koji se koriste u tu svrhu. Veliki broj proizvođača u
našoj zemlji primenuje preparate koji se ne nalaze na listi dozvoljenih
za upotrebu u šampinjonima. Primena neadekvatnih i toksikološki rizičnih
preparata dovodi do narušavanja zdravlja konzumenata - ljudi. Vrlo često
poizvodači neadekvatne uslove za gajenje nadoknađuju nekontrolisanom primenom
pesticida. Takvom primenom brže dolazi do pojave rezistentnosti mikroje
organizama i insekata. Povećana doza primene ima za posledicu, pored pojave
rezistentnosti, povećanje štetnih ostataka pesticida i na kraju - smanjenje
zdravstvene bezbednosti hrane.
Uslovi u kojima se šampinjoni gaje
(povećana relativna vlažnost, umerena osvetljenost i temeperatura) dovode
do razvoja fitopatogenih gljiva, bakterija i virusa
koji u pojedinim slučajevima ugrožavaju celu proizvodnju.
Pravilno odnegovan kompost, tj. kvalitetno izvršena pasterizacija i pakovanje
predstavlja prvi korak u gajenju šampinjona. S obzirom da se proizvodnja
šampinjona odvija na istom mestu od berbe do berbe (ne postoji mogućnost
plodoreda) svaka infekcija koja se javi u gajilištu uvećava infekcioni
potencijal i veća mogućnost propadanja proizvodnje.
Vlažna trulež
Mycogoneperniciosa - prouzrokovač vlažne truleži
Pruzrokovač
Mycogone perniciosa; predstavlja najopasnije oboljenje šampinjona.
Patogen inficira mlade gljive koje se deformišu i procesom hiperplazije
nastaju tumoraste tvorevine koje su prekrivene micelijom i sporama gljive.
Odrasle pečurke poprimaju nepravilan loptast oblik sklerodermalnog porekla,
veličine oko locm. Boja im se menja u crvenomrku sa pojavom eksudata neprijatnog
mirisa koji dodatno privlači mušice.
Izvori zaraze mogu biti u neadekvatno pripremljenom kompostu, prostorijama
i alatima koji se koriste, ostacima od prethodnog branja i insektima koji
su vrlo često jedni od prenosilaca. Mycogone perniciosa ne podnosi temperaturu
preko 55°C i baznu sredinu.
Mere zaštite su: dezinfekcija prostorija, dezinfekcija alata i odstranjivanje
zaraženih šampinjona.
Suva trulež
Verticillium fungicola - prouzrokovač suve truleži
Prouzrokovač
Verticillium fungicola; jednako je opasno oboljenje kao i vlažna trulež.
Ispoljavanje simptoma pre svega zavisi od razvojne faze u kojoj se gljiva
nalazi tj. ako je infekcija ranija, simptomi će biti izraženiji. Na zaraženim
plodonosnim telima se uočavaju tamnomrke pege nepravilnog difuznog oboda
sa konidijama. Verticillium fungicola je aktivna na temperaturi preko
25°C. Skrivene zaraze često mogu biti potencijalni izvor inokuluma. Konidije
se prenose vazušnom strujom, beračima i vodom za zalivanje. Neke grinje
(Tyrophagus spp.) hrane se konidijama ovog patogena. Mere zaštite su iste
kao i kod prethodnog patogena
Paučinasta plesan
Prouzrokovač Cladobotryum dendroides (sin. Dactylium dendroides)
Ova
patogena gljiva se brzo širi u vlažnim i toplim uslovima sredine u kojima
se odvija uzgajanje šampinjona. Najčešći izvori inokuluma su ostaci prethodno
obranih pečuraka i neadekvatna dezinfekcija prostora i alata. Zaražene
pečurke poprimaju ružičastomrke pege koje su praćene procesima truljenja
i pojavom neprijatnog mirisa. Mere zaštite sastoje se od održavanja higijene
uzgajališta, a interventna mera je pokrivanje zaraženog mesta papirom
natopljenim etanolom i potom posipanje sa solju. Takođe se mesto zaraze
može tretirati sa krečom u prahu.
Zelena plesan
Prouzrokovač Trichoderm viride, Aspergillus spp., Penicillium spp.
Pored
dokazanog patogenog dejstva na šampinjone, ova gljiva se može smatrati
i kompetitorom. Naseljava organsku materiju i brzo se širi. Zaražene pečurke
poprimaju mrku boju, krive se i pucaju. Pojava zelene boje na mestu zaraze
je jasan pokazatelj početka sporulacije patogena. Zelene plesni mogu izazvati
alergijske reakcije kod berača.
Preporučuju se sledeće mere zaštite: održavanje higijene u uzgajalištu
i posipanje mesta zaraze sa solju.
Pored patogenih gljiva, u proizvodnji šampinjona se susrećemo sa gljivama
kompetitorima koje najčešće ispoljavaju antagonistički efekat i otežavaju
proces proizvodnje. Najznačajnije od njih su:
-Karmin plesan
prouzrokovač Geotrichum sp. Razvoju ove plesni pogoduje loše provetravanje
i najčešće se javlja u uglovima uzgajališta. Širi se zalivanjem i rukama
berača.
-Gipsoza
prouzrokovač Scopulariopsis fimicola.
-Mrka gipsoza
prouzrokovač Papulospora byssina.
Bakterijska oboljenja najčešće prozrokuju Pseudomonas vrste, od kojih
su najznačajnije:
• Pseudomonas agarici - prouzrokuje obezbojavanje pečuraka
• Pseudomonas reactans - prouzrokuje promenu boje neposredno
posle branja
• Pseudomonas tolaasi - pruzrokuje produkciju enteroćelijskog
toksina koji dovodi do tamnjenja pečuraka i dr.
Simptomi kod različitih bakterijskih oboljenja su uglavnom praćeni pojavom
bakterijskih pega i ulegnuća na mestu infekcije.
Najbolji način prevencije pojave virusnih oboljenja jeste blagovremena
i kvalitetna termička obrada komposta. Indikator pojave virusnih infekcija
su ogoljena mesta i kolonizacija drugih gljiva kao što je Peziza ostracoderma.
Mere zaštite koje se preporučuju u zaštiti šampinjona od bolesti i štetočina
uglavnom su preventivnog karaktera. Posebnu pažnju treba obratiti na higijenu
prostora u kojoj se obavlja proizvodnja tj. pravovremeno i kvalitetno
obaviti mere dezinsekcije, dezinfekcije i deratizacije. Preparati koji
se koriste kod nas u tu svrhu su najčešće neregistrovani i njihova primena
smatra se kršenjem zakona.
U zemljama Evropske unije postoje mnogobrojni preparati koji su našli
primenu u zaštiti šampinjona i ništa drugo nam ne preostaje, nego da se
nadamo da će naš zakonodavni sistem omogućiti legalnu primenu i distibuciju
ekotoksikološki prihvatljivijih preparata i tako doprineti proizvodnji
zdravstveno bezbednije hrane.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
