UZGOJ LEŠNIKA
-PLANTAŽNI UZGOJ LEŠNIKA U SRBIJI -
Značaj gajenja lešnika
U
dosadašnjem razvoju poljoprivrede, a posebno voćarstva, može se reći da
je najmanje pažnje posvećeno jezgrovitim voćnim vrstama, gde spada i lešnik.
Svoje potrebe naša zemlja podmiruje uglavnom uvozom i svake godine se
odvaja nekoliko desetina miliona dolara za uvoz plodova lešnika. Međutim,
kod nas postoje povoljni ekološki, pa i ekonomski uslovi za gajenje pitome
lešnika. Sa racionalnim korišćenjem zemljišnog kapaciteta, možemo se osloboditi
uvoza lešnika sa velikom perspektivom da postanemo značajni izvoznici.
Sa privredne tačke gledišta, u povoljnim ekološkim uslovima i sa relativno
skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voćaka, lešnik
daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost. Plod lešnika ima široku
primenu, kako u prehrambenoj industriji i domaćinstvu, tako i u kanditorskoj
industriji, gde se jezgro lešnika koristi kao osnovna sirovina za izradu
kremova a ima i izvanrednu aromu sa mirisom kakaoa. Pored nabrojanih upotreba,
plod lešnika se koristi i u preciznoj i avio industriji, slikarstvu, parfimeriji
i dr. Plod lešnika ima veliku hranljivu vrednost i po toj osnovi zauzima
najznačajnije mesto u odnosu na ostale vrste voćaka. U jezgru lešnika
nalaze se visoki procenat kvalitetne i lako svarljive hranljive materije
kao što su belančevine, masti, šećer, vitamini (A, B i E) i mineralne
materije, kao i druge bioaktivne materije.
Kada govorimo o važnosti lešnika, treba istaći jedan vrlo bitan momenat
za područja sa povoljnim ekološkim uslovima za njen razvoj a to je primena
kultura na erozionim terenima, jer lešnik ima plitak korenov sistem koji
odlično vezuje zemljište i na strmim napuštenim terenima može da odigra
važnu ulogu u preorijentaciji površine zemljišta i zapošljavanje radne
snage za negu i berbu plodova lešnika.
Porastom životnog standarda posebno u razvijenim industrijskim zemljama,
tržište troši sve više plodova lešnika. Zbog toga veći broj evropskih
zemalja (Španija, Italija, Grčka, Turska, Francuska i Rusija) koje imaju
povoljne ekološke uslove za gajenje lešnika, u poslednje vreme znatno
povećavaju površine pod zasadima lešnika. Ove zemlje zajedno sa SAD proizvode
ukupno 90% svetske proizvodnje.
Lešnik ima veoma širok areal uspevanja, pa zbog velike potrošnje i povoljne
cene kao i deficitarnosti na svetskom tržištu, mnogo zemalja nastoje da
lesku gaje na plantažnim zasadima na većim površinama. I kod nas je podignuto
nekoliko plantažnih szasada lešnika namenjenih za industrijsku i stonu
upotrebu.
U
Takovu lešnik je glavna sirovina. Ova fabrika je do sada uvozila lešnik
ali i podigla svoje plantaže. Međutim zbog manjkavosti pogodnih površina
u okolini neophodno je podizati zasade lešnika i na teritoriji cele zemlje
kako bi se oslobodili uvoza. Da bi samo Takovo zadovoljilo svoje preradne
kapacitete samo za Takovo je potrebno podići najmanje 7000 hektara pod
lešnikom. A gde su druge fabrike koje koriste lešnik kao sirovinu.
Iz svega se vidi da nijedna vrsta voća u Jugoslaviji nije tako deficitarna
na tržištu, a toliko potrebna kao lešnik. Stalno povećanje potoršnje lešnika
u svetu ukazuje na postojanje široke perspektive i za izvoz.
U prirodnim uslovima lešnik raste uglavnom na krečnjačkoj podlozi do oko
1500 metara nadmorske visine. U kulturama lešnik se može uzgajati do 600
metara u uslovima gde druge voćne sorte i druge poljoprivredne kulture
daju manji ekonomski efekat. Lešnik zahteva svetlost i toplotu sa što
manjom godišnjom i dnevnom temperaturnom amplitudom. Srednja godišnja
temperatura vazduha treba da je iznad 9.50 C i godišnjom količinom padavina
preko 1000 mm. U uslovima čestih mrazeva treba voditi računa o sastavljanju
oprašivača koji su otporni na niske temperature, odnosno koji ne cvetaju
u vreme mogućih pojava mrazeva. Lešnik se sadi na rastresitom, vlažnom,
propustljivom dubokom zemljištu koje ne sme biti kiselo.
Formiranje plantaže lešnika
1. Planiranje leskara i ograđivanje
Zasadi lešnika moraju biti ograđeni bodljikavom žicom u visini od 1.5
metara sa 7 redova žice, kako bi se sprečilo upadanje nepoželjnih posetilaca
i stoke. Stubovi treba da budu izrađeni od bagrema dužine 2.2 m. Prethodno
je potrebno ukloniti pojedinačna stara stabla, šiblje, kamenje, kao i
uklanjanje ostatka korenova žila čime bi se sprečila mogućnost razvoja
štetnih mikroorganizama. Posle krčenja obavezno izvršiti ravnjanje i planiranje
površina u cilju što lakšeg izvođenja kasnijih mehanizovanih i ručnih
radova.
2. Rigolovanje zemljišta - pravljenje terase
U cilju obezbeđenja vodno-vazdušnog i toplotnog režima radi normalnog
razvoja korenovog sistema, neophodno je izvršiti rigolovanje na dubini
od 50 cm. Rigolovanje treba obaviti 2 do 3 meseca pre sadnje lešnika,
kako bi se zemljište steglo i delovima krune a time favorizuje formiranje
cvetnih pupoljaka. Takođe, treba vršiti odstranjivanje izbojaka koji izbijaju
iz zemlje. Lešnik rađa na jačim jednogodišnjim letorastima dužine preko
10 cm. Ukoliko vremenom (obično 10 do 12 godina) dođe do zagušenja krune
potrebno je krunu razrediti. Proces podmlađivanja treba početi nešto pre
nužne potrebe i izvoditi ga sa 1/5 zasada godišnje, kako bi se obezbedio
kontinuitet u proizvodnji plodova lešnika, jer podmlađena stabla ne daju
u prvim godinama pun rod.
Program primene agrotehnike u toku investicionog održavanja
Da bi voćnjak što pre stupio u punu rodnost i dao očekivane rezultate,
potrebno je primeniti pravovremenu i punu negu.
U proleće prve godine potrebno je u toku marta obaviti
đubrenje lešnika oko stabala sa 100 gr. KAN-a po sadnici u prečniku oko
jednog metra. Tokom godine vršiti redovnu obradu zemljišta i ne dozvoliti
pojavu korova a ukoliko se javi neka bolest ili štetočina preduzeti mere
zaštite. Ukoliko se prve godine tokom leta javi suša i duže potraje, obavezno
treba izvršiti zalivanje svake sadnice dva puta po 10 litara vode u razmaku
od 15 dana.
U proleće druge godine vrši se takođe đubrenje KAN-om
po 100 gr. Po jednoj sadnici i po 10 kg stajnjaka koji će se kopanjem
oko stabala uneti u rizosferu sadnice. Kada korovi u voćnjaku dostignu
jednu određenu visinu (u periodu cvetanja) vrši se njihovo uništavanje
tanjiranjem ili freziranjem. Posle toga zemljište se obrađuje i održava
u stanje jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem, a ono što ne zahvati
mašina prašenjem – kopanjem ili morokultivatorom.
U proleće treće godine vrši se đubrenje sa 200 kgr po
hektaru NPK 10: 30: 20 ili 8:16:24 i KAN 200 kg po hektaru. Održavanje
zemljišta vrši se kao i prethodne godine, s time što se u redovima uništavanje
korova vrši pomoću herbicida Reglan, Cramokson i dr.
U proleće ostalih godina (zaključno sa petom godinom)
obavljaju se iste agrotehničke mere kao i u prethodnim, s tim što se količina
azotnih i NPK đubriva dodaju u onim dozama koje su predviđene u predračunu
troškova po pojedinim godinama.
Nega zasada u doba dovelo u najpogodnije stanje za razvoj
i funkciju korenovog sistema. Rigolovanje treba izvoditi po suvom vremenu.
Posle rigolovanja zemljište treba da se prosuši a onda izvrši freziranje
i ravnjanje površine, kako bi se sadnja izvršila što lakše i uspešnije.
Rigolovanje - pravljenje terase obaviće se paralelno sa padom terena kako
bi se omogućilo oticanje vode koja se nagomilava iznad neobuhvaćenog sloja
zemljišta a time bi se omogućilo nesmetano oticanje viška vode. Na gornjem
delu terase ispod bankine treba u vidu brazde napraviti kanal gde će se
višak vode zadržavati posle obilnih kiša, i na taj način bi se poboljšao
vodni režim zemljišta a samim tim i vlažnost vazduha koja ima vrlo značajnu
ulogu za vreme letnjih suša.
Sorte lešnika za gajenje i njihove karakteristike
Izbor sorti
Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove
kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije
sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj
preradi i sorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku
i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte. Sadnja će
se obaviti sa dobro ožiljenim sadnicama. Lešnik je uglavnom samopesplodna
biljka, pa u zasadima koji se podižu moraju biti zastupljene više sorti.
Za dobar uspeh zasada treba zasaditi najmanje 4-6 sorti radi uspešne oplodnje.
Pri ovome glavna sorta treba da bude zastupljena sa oko 60%, a ostale
sorte oprašivači sa 40%. U tom cilju predlažu se sledeće sorte:
1. Istarsti 60%
2. Apolda (Rimski) 10%
3. Davijana (Fihtverder) 10%
4. Ludolf 10%
5. Avelino (Halski) 10%
Rapored sorti
Raspored sorti u zasadu treba da bude tako postavljen da se glavna sorta
i oprašivači u redu neizmenično smenjuju. Kao primer dajemo šemu iz koje
se vidi kako se vrši raspored i sadnja glavne sorte i oprašivača.
Ukoliko se ne obezbedi navedene sorte u potpunosti, mogu se koristiti
i druge sorte kao na primer. Pijemondski, Landberški, Gustavcelski, Tonda
Gentile, Romana i dr.
Opis i karakteristike sorti
ISTARSKA - Stablo (žbun) je srednje bujno i dovoljno
razgranato. Cveta srednje rano i razvija vrlo malo resa, praktično je
protandrična sorta, samopesplodna je, sazreva polovinom septembra. Rano
prorodi, redovno i obilno rađa. Plod je srednje krupan oko 3 gr. Oblik
mu je duguljast sa najvećom širinom na samoj sredini. Boje je svetle do
tamno sive i prema vrhu je obrastao sivkastim dlačicama. Kupula (omotač)
je duži od ploda i čvrsto ga obavija. Vrh je tup i malo spljošten a po
dužini sa jasno naznačenim rubom. Plodovi obično ne ispadaju sami iz košuljice.
Jezgro je krupno, žućkasto-bele boje, veoma ukusno i aromatično. Plodovi
čuvani godinu ipo dana u običnom skladištu imali su 1% gorkih jezgri,
a nakon 3 godine taj procenat iznosi 12%. šupljih plodova je malo. Dobro
ga oprašuje halski, rimski, landberški i šumski lešnik.
APOLDA - Plod je krupan elipsastog oblika, sa okruglom
ispupčenom kapicom. Kupola (omotač) je duža od ploda. Na vrhu je zupčasto
izreckana i malo otvorena tako da se plod vidi. Zreli plod dobro ispada
iz omotača. LJuska ploda je tamne boje sa jako izraženim paralelnim prugama.
Prosečna težina ploda je 3.11 gr, a jezgro 1.50 gr. Jezgro ploda nije
glatko i nema dobar izgled, međutim ima jako sladak i prijatan ukus.
RIMSKI - Stablo (žbun) je srednje bujan i razvija mnogo
izdanaka. Cveta srednje rano, u početku rađa vrlo malo a kasnije obilno
i redovno. Sazreva početkom septembra. Plod je krupan i neujednačeno pljosnatog
oblika. LJuska je svetlo smeđa sa tamnim prugama. Daje dosta ploda koji
su prazni ili je jezgro smežurano. Omotač ploda je nešto duži od samog
ploda sa dubokim zarezima i otvorima što omogućava da plodovi lako ispadaju.
Jezgro je nepravilnog pljosnatog oblika težine 1.4 gr.. Težina ploda je
3.7 gr. Ukus jezgra je sladunjav i bez ikakve arome. Procenat užeglog
jezgra posle godinu ipo dana oko 4% a posle 3 godine 22%. Za preradu se
se koristi samo uz druge sorte zbog nedostatka arome. Dobar je oprašivač.
DAVIJANA - Plod je srednje krupan sa okruglom formom.
Omotač ploda sastavljen je iz dva dela i duži su od ploda a u više slučajeva
i list omotača je kraći. Zreli plodovi lako ispadaju iz omotača. LJuska
ploda je svetle boje sa jasno izraženim tamnim prugama i izraženim rubom.
Prosečna težina ploda je 2.67 rg., a jezgra 1.27 gr. Ima dug period cvetanja
PIENT VERDEN - Plod je jajastog oblika sa jasno izraženim
pupkom. Omotač je nešto duži od ploda, sastavljen je od dva lista koji
su međusobni odvojeni. Zreli plodovi se lako odvajaju od omotača i sami
ispadaju. LJuska ploda je svetle boje sa slabo izraženim rubom. Prosečna
težina ploda iznosi 2.73 gr., a jezgra 1.23 gr. Rano cveta i dužina cvetanja
se kreće od 8 do 22 dana.
LUDOLF - Stablo je srednje bujno do bujno. Cveta srednje
rano a sazreva prilično kasno. Autofertilna je sorta (samooplodna), ali
ipak bolje rađa ako joj se obezbedi oprašivač. Plod je krupan i okruglasto-trbušastog
oblika, težine oko 2.9 do 3.2 gr. Jezgro je prosečne veličine oko 1.5
gr. Omotač ploda je iste dužine kao i plod. Vrh omotača je malo izreckan
i prilikom zrenja se otvara i plodovi sami ispadaju. Ima dug period cvetanja
(od 9 do 51 dan). Redovno i obilno rađa i odlična je sorta za svežu potrošnju.
Jedna je od najcenjenijih vrsta u Nemačkoj i Češkoj.
HALSKI - Stablo (žbun) je srednje bujno i ne razvija
mnogo izdanaka. Samooplodan je, cveta srednje kasno sa mnogo resa i veoma
krupnim polenom. Rađa dobro. Sazreva septembra, plod je težak 3.4 gr.,
prosečno pri osnovi je širok a ka vrhu konusan. Iz omotača lako ispada.
LJuska je debela i čvrsta, smeđe boje sa uočljivim prugama. Težina jezgra
je 1.3 gr. Posle jedne godine čuvanja užegne oko 15%, a posle 3 godine
46%. Jezgro je prijatnog ukusa i arome i pored industrijske prerade koristi
se i za stonu upotrebu. Izuzetno cenjen u Nemačkoj.
Podizanje zasada lešnika i održavanje
Razmak sadnje
Na osnovu predloženih sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje
su mahom srednje bujne, pa se na osnovu toga i određuje razmak sadnica.
Preporučuje se sadnja na rastojanju od 4 metra između redova odnosno između
terasa (gde je moguće i veće rastojanje zbog različitog nagiba terena)
i 3 metra između sadnica. Redovi po mogućstvu treba da imaju pravac sever-jug
radi boljeg osvetljavanja.
Vreme i način sadnje
Najpogodnije vreme za sadnju lešnika je u jesen, pošto korenov sistem
ima značajnu aktivnost tokom zimskog perioda. Nisu retki slučajevi da
lešnik pri povoljnim vremenksim uslovima cveta i u februaru. S obzirom
da je predviđeno gigolovanje ili pravljenje terase, guranjem i razvlačenjem
debelog sloja zemlje uz naknadno oranje, neće se kopati jame u klasičnom
smislu. Posle pripreme zemljišta izvršiće se razmeravanje i obeležavanje
mesta za sadnju, a posle toga se iskopa jamica dovoljno duboka i široka
da se može u nju nesmetano smestiti korenov sistem. Treba voditi računa
da sadnice od momenta vađenja iz trapa pa do sadnje ne provedu više od
jednog sata nepokrivene kako se ne bi sušile korenove dlačice koje su
vrlo osetljive. Pošto se sadnice stave u jamu na onu dubinu na kojoj je
bila u rastilištu, na žile se stavlja sloj sitne zemlje (10 do 15 cm).
Ova zemlja se nagazi, a preko nje se opet stavi jedan sloj zemlje radi
popuje jamice. Ukoliko je zemljište pripremljeno bez prethodnog rigolovanja,
već običnim oranjem, neophodno je kopanje rupa veličine 60x60 cm.
Obrazovanje oblika kruna i rezidba lešnika
Sistem krune treba obrazovati u obliku trostablašice - tri grane polaze
iz jednog mesta. U proleće prve godine posle sadnje vrši se skraćivanje
sadnica na 30 cm. Iznad zemlje sa ciljem pospešivanja izbijanja dva do
tri izdanka koji će činiti budući oblik krune za formiranje trostabljašice.
U drugoj godini posle sadnje vrši se izdor najbolje sekundarne grane,
koja prati dalji rast a izdanke skraćivati i ujednačiti do visine rasta.
U narednim godinama vrši se uklanjanja suvišnih grana. Cilj je da se obezbedi
dovoljno prosunčavanja u svim plodonošenja
Od pete godine pa nadalje smatra se da je lešnik stupila u punu rodnost.
Lešnik od 7 do 15-te može da daje prinose po stablu od 3 do 5 kg, a u
periodu od 15 do 25-te od 5 do 10 kg po stablu. Da bi se ova rodnost obezbedila,
lesci se mora u punoj rodnosti u novembru ili decembru dodati 500 kg NPK
10:12:26, a u februaru 250 kg po hektaru KAN-a.
Ishrana lešnika u punoj rodnosti podešava se po veličini prinosa, prema
vegetativnom prirasti u stanju zasada. Doze đubrenja lešnika zavisiće
od rezultata analize lista lešnika i zemljišta u zasadu.
Zemljište u zasadu održava se u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem
kao i primenom herbicida. Uništavanje izdanaka vrši se mehaničkim ili
hemijskim putem.
Program zaštite zasada od bolesti i štetočina
Zasadi lešnika se mogu uspešno štititi sa relativno malim brojem prskanja.
Nedovoljna zaštita, međutim, može permanentno iz godine u godinu dovesti
do potpunog gubitka roda usled kombinovanog štetnog dejstva štetočina
i u vezi sa njima pojačanom pojavom gljivičnih obolenja zbog nastalih
povreda. Kao i kod voćnih vrsta, zbog mogućnosti infekcija grana, pojave
rak rane, bakterijskih i gljivičnih obolenja lišća, mogućnost pojava i
širenja truležnica korena, pored programa prskanja neophodna je i određena
higijena zasada. Ona se najčešće sastoji u uklanjanju suvih grana, zaraženog
lišća, sprečavanju preteranog vlaženja zemljišta, uništavanju korova itd.
Radi zaštite lešnika od bolesti i štetočina potrebno je izvršiti 5-7 prskanja
godišnje.
I - prskanje obavlja se krajem zime uz primenu 0.5% fobidol
ulja ili 0.5% Oleadijazinona u cilju zaštite od mrazovca i štitastih vaši.
II - prskanje se obavlja u vremenu razvoja prvih listova
i cvetova uz primenu jednog od sledećih fungicida: jednoprocentni bakarni
kreč, 0.3% Ortocida, 0.3% Cineba ili 1% Dorosala u cilju sprečavanja pojave
monile, bakterioze, aktrantoze i gleosporijuma.
III - prskanje se obavlja 10 do 12 dana posle drugog
prskanja uz upotrebu istih fungicida, a protiv istih gljivičnih i bakterijskih
bolesti.
IV - prskanje se obavlje 10 do 12 dana posle trećeg prskanja
sa istim fungicidima i protiv istih bolesti. Ovo prskanje se može izostaviti
u sušnim godinama ali je neophodno da se obavi u vlažnim.
V - prskanje se obavlja početkom ili sredinom maja uz
primenu jednog od akaricida: 0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita
u cilju suzbijanja preglja lešnika.
VI - prskanje se obavlja sredinom maja uz primenu o.1%
Parationa ili 1.0% Thiodana, kojima se može dodati jedna od akaricida
(0.15% Keltona, 0.1% Neurena i 0.06% Omita) u cilju suzbijanja crvljivosti
i pregljeva lešnika.
VII - prskanje se obavlja 10 do 14 dana posle šestog
prskanja uz primenu 0.1% Parationa ili 0.15 Thodana a u cilju suzbijanja
crvljivosti plodova.
U prvoj i drugoj godini posle sadnje neophodna su prva tri prskanja a
od treće godine pa nadalje moraju se obavljati sva predviđena prskanja.
Berba plodova lešnika
Berba treba da se vrši što kasnije, odnosno u fazi maksimalne fiziološke
zrelosti. Za lesku je karakteristično da svi plodovi na jednom stablu
ne sazrevaju istovremeno. Zato se čeka da plodovi sasvim dostignu svoju
fiziološku zrelost a to je kada se kupula (omotač) lako odvaja od ploda
i kada plodovi masovno počinju da padaju na zemlju. Tada se vrši trešenje
stabala i berba plodova sa prethodno postavljenim platno.
Sušenje plodova lešnika
Sušenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom može doći
pojave buđi i propadanja plodova. Još prilikom berbe jedan deo plodova
pašće zajedno sa omotačem. Omotač sadrži znatno više vode pa ga zato treba
skinuti.
Plodovi koji su obrani zajedno sa omotačem a nemožemo ih ručno skinuti
odmah, prvo se suše 6 do 8 dana na suncu uz često mešanje. Posle ovakvog
sušenja 80% plodova biće odvojeno od omotača, a ostali plodovi se još
malo moraju dopunski osušiti. Ukoliko ostane omotač kod nekih plodova,
takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i
tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se mešaju da bi se sušenje
ubrzalo, a samim tim i odvojio omotač. Sve ovo treba shvatiti kao problem,
pa zato berbu treba izvršiti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti. Kada
su svi plodovi očišćeni onda se oni šuše na suncu još dva do tri dana
ili u specijalnoj sušnici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra
se da je temperatura od 32-34 0 C optimalna i dovoljna za sušenje. Dobro
osušeni plodovi mogu se čuvati 2 do 3 godine. Međutim, bolje je da sae
ne čuvaju više od godinu danajer gube na težini i boji, a ponekad radi
visokog sadržaja vlage mogu i da užegnu.
Čuvanje plodova lešnika
Čuvanje je neophodno ukoliko proizvođač posle sušenja nije u mogućnosti
da odmah proda plodove lešnika. U tom slučaju lešnik se mora skladištiti
u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostirijama
plodovi lešnika brzo propadaju, buđaju i zbog toga gube na težini i kvalitetu.
U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim
slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, da nebi primili neprijatan
miris. Preporučuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor
radi uništavanja pojedinih gljivica, a takođe da se čuva i negašeni kreč
koji smanjuje vlažnost u prostoriji. Pod magacinskog prostora treba da
bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba
postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljašnje
i sa unutrašnje strane. Prostorija treba da ima električni ventilator
koji će odstaranjivati suvišnu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30
cm od ivice plafona. Radi uspešnog čuvanja treba ugraditi i električne
kalorifere. Broj i veličina kalorifera će zavisiti od veličine protorije
odnosno od količine lešnika koji se čuva. Kaloriferi treba da budu sa
termostatom i služiće za održavanje temperature zagrevanje skladišta na
300C. Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre
manipulacije i kretanje radnika u magacinu treba magacinski prostor pregraditi
u boksove. Jedan boks treba da ima 6 m2, a između njih je prostor u širini
od 1 m koji služi za kretanje ranika i izvođenje svih manipulativnih poslova.
Troškovi proizvodnje
Ukupna investiciona ulaganja iznose 11.900,00 € po hektaru zasada. U godini
punog uroda očekivani prinos jezgra iznosi 3.5 kg po stablu ili 3000 kg
po hektaru. Ovaj prinos obezbeđuje prihod od 15.650,00 €
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|