|
UZGOJ KRASTAVACA
Krastavac je u našim krajevima poznat kao povrće još iz
vremena starog Rima. Gajili su ga i drugi stari narodi: Grci, Egipćani,
Kinezi, Indusi... Po nekim autorima potiče iz Afrike, po drugima iz Istočne
Indije, ali nije isključeno da je bio prisutan u spontanoj flori na oba
kontinenta. U Indiji se koristi preko 3000 godina, a u Kini se pominje
100 godina pre nove ere. Američki Indijanci su takođe gajili krastavac
pre dolaska španskih osvajača.
U evropskim zemljama krastavac su širili Rimljani. U Francuskoj se pominje
u devetom, a u Engleskoj tek u šesnaestom veku. U jugoslovenskim jezicima
postoji mnoštvo naziva za krastavac, npr. krastavica, kumara, murka, ugarka.
To je omiljena hrana mnogih slovenskih naroda, a posebno u Rusiji-u, gde
se krastavac troši svakodnevno i gaji na velikim površinama.
OSOBINE KRASTAVCA
Krastavac je jednogodišnja zeljasta, lozasta biljka sa krupnim lišćem
na dugim drškama. Vreža je dugačka, najčešće 1,5-2 metra, ali ima i sorti
sa kratkom stabljikom, kako za gajenje u malim baštama, na terasama ili
industrijsku, jednofaznu berbu kornišona mašinama. Kao i kod većine drugih
vrsta iz porodice tikava, na stablu, na svakom kolencu pored lista, može
da izraste grana, vitica, cvet, pa i adventivni koren. Gaji se zbog plodova
koji se koriste u ishrani ljudi.
Cvetovi su jednopolni, muški ili ženski, sa žutim kruničnim listićima,
kojih ima pet, a koji su srasli, kao i prašnici u muškim cvetovima (mada
je jedan od njih najčešće slobodan).
Ženski cvet krastavca se prepoznaje po plodniku, čija veličina i oblik
zavise od tipa sorte, što znači da je kod sorti sa krupnim i dugim plodovima
i plodnik krupan, nekada dugačak i 4 - 5 cm.
U zavisnosti od toga kojih cvetova ima na biljci krastavca, postoje i
različiti tipovi sorti, linija i hibrida. Tako se najrašireniji tip krastavca
na čijim biljkama ima muških i ženskih cvetova naziva monoecius. Hibridi
sa ženskim cvetovima na biljkama pripadaju takozvanom ginoecius, muški
sterilnom tipu ispoljavanja pola. Dobijaju se ukrštanjem ginoecius (ženskih)
linija sa monoecius sortama. U straživanjima, u genetici i oplemenivanju
krastavca, javljaju se i biljke smao sa muškim cvetovima, a takav tip
biljaka stručno se naziva androecijski i nema praktične primene jer je
ženski sterilan, pa prema tome i ne donosi plod.
Inače, cela biljka krastavca je obrasla sitnim belim ili prozirnim bodljama,
kojih najčešće ima i na plodovima. Neke sorte i hibridi imaju glatke plodove,
bez bradavica i bodlji. Bodlje na plodovima mogu biti bele ili crne, ali
se češće javljaju crne.
USLOVI USPEVANJA
Temperatura
Krastavac je biljka tropskog porekla i najbolje uspeva pri temperaturnim
uslovima od 18 - 320 C, s tim što je optimalna toplota 250 C.
Optimalna temperatura za klijanje semena je 25 - 300C. Seje se na otvorenom
polju tek kada se zemljište zagreje na 17-180C, dakle krajem aprila ili
početkom maja (u Srbiji i krajevima sa sličnom klimom).
Osetljiv je na mrazeve. Životna kativnost u biljci prestaje na 50 C.
Kada se proizvodi rasad, dnevna temperatura u leji treba da bude 22 -
280 C, a noću 20 - 220 C, minimalna 180 C. U plastenicima i staklenicima,
u vreme formiranja plodova, temperaturu treba podesiti tako da preko dana
bude 20 - 300 C, a noću 17 - 210 C.
Biljka kratavca prestaje da raste pri dnevnim temepraturama od 12 i noćnim
od 80 C, kao i pri visokim temperaturama, dnevnim od 32 - 350 C a noćnim
230 C. Odavde se sagledava izvanredan značaj u pravilnom provetravanju
plastenika i staklenika tokom letnjih meseci u našim uslovima. Za normalnu
oplodnju minimalne temperature su 14 - 160 C. Cvetovi se ne otvaraju na
temperaturama nižim od 120 C, jer biljka prestaje da raste. Zameci otpadaju
na 10 - 140 C.
U vreme plodonošenja potrebno je održavanje optimlanih temperatura, sa
razlikom između dnevnih i noćnih od 50 C.
Svetlost
U pogledu svetlosti, krastavci nisu tako osetljivi. Ponekad, gaje se
kao međuusev sa kukuruzom u uslovima više difuzne nego direktne svetlosti.
Optimalna osvetljenost pri temperaturi od oko 200 C je 15.000 luksa. Minimalna
količina svetlosti je od 6.000 - 10.000 luksa. To znači da se u našoj
zemlji svetlost ne postavlja kao ograničavajući faktor u proizvodnji krastavca
tokom cele godine.
Voda
Krastavac ima slabo razvijen korenov sistem koji se prostire uglavnom
u plitkom površinskom sloju. Otuda i velika osetljivost na sušu i narodna
izreka "izgoreo kao krastavac". Navodnjavanjem ili mulčiranjem
površinskog sloja trebaobezbediti neprekidnu vlažnost, kako bi biljke
brzo rasle.
Temperatura vode za navodnjavanje kra-stavca treba da bude oko 200 C,
a optimalna vlažnost zemljišta oko 85 - 95% maksimalnog vodnog kapaciteta.
Optimalna relativna vlažnost vazduha iznosi 90%. Voda ne sme da bude zagađena
organskim kiselinama, bazama i solima.
Zalivanjem “kap po kap” sistemom u staklenicima biljkama se daje po jedan
litar vode na dan dok ne odrastu do prve žice, a posle toga po dva litra.
Pored ovoga, primenjuje se i navodnjavanje brazdama. Tom prilikom voda
se zagreva jer teče po toplom zemljištu, što deluje stimulativno na porast
biljaka. Troši se 25 - 30 litara vode po m2. Navodnjavanje treba da se
obavlja uveče. Orošavanje ili veštačka kiša mogu da izazovu širenje bolesti,
pa se ne preporučuju. Ako ne postoji drugo rešenje, ovakva navodnjavanja
treba izvoditi kasno popodne ili tokom noći, a pre tog biljke isprskati
protiv gljivične bolesti i bakteriozne plamenjače. Mikal ili Alijet su
najefikasniji. Posle navodnjavanja prskanje ponoviti. Prska se "kad
spadne rosa".
Zemljište
Krastavac najbolje uspeva na dubokim, humusnim, strukturnim, plodnim
i toplim zemljištima slabo kisele do neutralne reakcije (optimalna pH
5,8 - 6,8). Zemljišta bogata organskim materijama su pogodna za rast krastavaca.
Tim zemljišta nije od bitnog značaja, ukoliko postoji mogućnost obilnog
đubrenja zgorelim stajnjakom. U toplim i peskovitim zemljištima koren
krastavca izuzetno može da poraste metar do metar i po u dubinu, inače
je u plitkom površinskom sloju. Teška i zbijena zemljišta, visoka podzemna
voda i čisti peskovi nisu dobri za gajenje krastavca, jer on na njima
sporo raste i ne donosi dobre prinose. Kako danas postoje moćni sistemi
agromelioracija, ako se poznaju "zahtevi" biljaka, nema toliko
lošeg zemljišta koje radom čoveka ne može da se popravi i prilagodi potrebama
biljaka. Tim zemljišt ai česta navodnjavanja iziskuju potrebu većeg ili
manjeg broja prihranjivanja. Naime, krastavac troši malo hranljivih materija,
ali se često navodnjava, čime se hrana ispira u dublje slojeve, ispod
"dohvata" njegovog plitkog korenovog sistema.
Dakle, aeracija i drenaža zemljišta treba da omoguće što bolje ukorenjavanje
biljke. Na težim, glinovitijim zemljištima, krastavac u početku sporo
raste, a na peskovitim, lakim, ima brz start, a onda usporenje. U pogledu
plodoreda, krastavac, treba gajiti na istoj parceli tek posle četiri godine.
Dobri predusevi su strna žita i mahunarke.<br
Đubrenje krastavaca
Krastavac reaguje visokim prinosima na obilna đubrenja orgnskim đubrivima
kao što je stajnjak. Ako se gaji na otvorenom polju, na zemlji, đubri
se sa 30 - 40 t/ha, na žiča nim konstrukcijama, 50 - 70 t/ha i u zaštićenom
prostoru 100 - 150 t/ha goveđeg stajnjaka.
Živinskog ili ovčjeg stajnjaka treba mnogo
manje - trećina ili polovina navedenih normi. Način gajenja krastavca
i prirodna plodnost zemljišta diktiraju potrebne količine hraniva po hektaru.
Običan, njivski način gajenja, kada se planiraju prinosi od 30 - 40 t/ha
ploda, zahteva obezbeđenje 60 - 80 kg/ha čistog azota, 45 - 60 kg fosfora,
120 - 160 kg kalijuma, 60 - 80 kg kalcijuma i 15 - 20 kg magnezijuma.
Postoji magnezijumovo đubrivo magnezomon, ili magnezijum amonijum nitrat.
Ovaj elemenat je deficitaran na peskovitim zemljištima sa niskim pH vrednostima.
Proizvodnja krastavca u špalirima na otvorenom polju mora da se obezbedi
sa većom količinom hraniva, jer su i prinosi skoro duplo veći: 50 - 70
t/ha. Za ovakav prinos potrebno je od 100 - 140 kg azota, 75 - 105 kg
fosfora, 200 - 280 kg kalijuma, 100 - 140 kg kalcijuma i 25 - 35 kg magnezijum
po hektaru.
Najobilnije đubrenje je potrebno u plastenicima i staklenicima. Ovde se
postižu prinosi od 100 - 150 t/ha ploda, te stoga mora da se obezbedi
po 200 - 300 kg azota i kalcijuma, 150 - 230 kg fosfora, 400 - 600 kg
kalijuma i 50 - 75 kg magnezijuma po hektaru.
Uz obilno đubrenje stajnjakom, krastavac dakle treba đubriti mineralnim
đubrivima sa naglašenim sadržajem kalijuma, kao što su đubriva NPK 10:30:20
npr. Uz to, ukoliko su zemljišta siromašna sa kalcijumom i magnezijumom,
treba nabaviti i ovakva đubriva.
Dve trećine mineralnih đubriva treba da se unesu zajedno sa stajnjakom,
pre jesenjeg oranja, a jedna trećina sa pripremom za setvu i u prihranjivanju.
Prihranjivanje krastavca se obavlja na svake dve nedelje posle prve berbe,
a pošto se bere obično dva meseca ili osam nedelja, to znači da je potrebno
četiri prihranjivanja. Prvo i treće prihranjivanje se obavljaju sa po
oko 40 kg čistih hraniva azota i kalijuma, a drugo i četvrto samo sa po
40 kg/ha azota.
Magnezijum se dodaje u svim prihranjivanjima, 5 - 10 kg po hektaru, ukoliko
je deficitaran. To se vidi i po simptomima na biljci: požutelost rubova
na lišću, ređe i između sprovodnih sudova.
Tokom vegetacije u kombinaciji sa sredstvima za zaštitu od bolesti i štetočina,
krastavac može da se prihranjuje i vuksalom (1,7 l/ha), ili nekim drugim
folijarnim đubrivom. Najobilnije se đubri "krastavac na slami",
i to u plastenicima.
Kako to "krastavac na slami"?
Metod je razrađen u Nemačkoj. Sastoji se u kopanju kanala ili šančeva
u plasteniku koji se pune slamom, pa kada se slama "upali" greje
zonu korenovog sistema, usled čega krastavci brzo rastu i daju obilne
prinose. Evo i konkrtnog primera za plastenik dug 30 i širok 6 metara.
Prvi kanal se kopa na metar od ivice duž tunela, širine 80 i dubine 20
cm. Staza između dva kanala je takođe široka 80 cm. Na nju se stavlja
iskopana zemlja kojom će se kasnije pokriti slama i na njoj gajiti biljke.
U plasteniku širokom 6 m, ima tri ovakva kanala ili šanca. U njih se ređaju
bale slame, i to u dva sloja. Posle prvog sloja po njemu se rastura mineralno
đubrivo, jedan kilogram NPK 20:8:5 ili 20:10:10 po bali slame.
Za konkretan primer potrebno je 450 bala slame i 225 kg mineralnih đubriva
koje se rastura po površini slame u šančevima od 72 kvadratna metra. Kako
je ukupna površina plastenika 180 m2, đubrenje po hektaru iznosi 12.500
kg NPK mineralnih đubriva!
U nedostatku navedenih kompleksnih đubriva, mogu se napraviti mešavine
KAN-a i NPK 15:15:15 ili sličnih, sa dve trećine KAN-a, a to je 150 kg
KAN-a i 75 kg NPK 15:15:15.
Pošto se prvi sloj bala slame pođubri, po njemu treba da se rasturi i
tanak sloj negašenog kreča, pa se onda poređa gornji red slame. Potom
se slama dobro zalije vodom i sabije gaženjem. Tom prilikom negašeni kreč
se "gasi" i oslobađa velike količine toplote usled koje se slama
"upali". Kada se slama zagreje na oko 300 C, a to bude za nekoliko
dana u pokrivenom plasteniku, na nju se nanosi sloj plodne, iskopane zemlje
u debljini od 10 - 15 cm. U protivnom, bez kreča, zagreje se tek za dve
nedelje. Potom se rasađuje rasad krastavca obično star 30 - 35 dana, mada
može i mlađi, u plastenicima bez grejanja obično početkom aprila. Na jednom
redu bala rasađuju se dva reda krastavca, sa međurednim rastojanjem od
40 cm, i rastojanjem između biljaka u redu oko 30 cm. Tako se dobijaju
dvorede trake sa međurednim rastojanjem od 120 cm (20 x 80 x 20 cm). U
konkretnom plasteniku na ovaj način se rasadi 600 biljaka, što iznosi
330 po aru, ili 3.300/ha.
Tokom vegetacije slama se razlaže i pretvara u humus, oslobađa se toplota
koja greje zonu korenovog sistema i plastenik, tako da se, uz redovno
zalivanje i provetravanje omogućava vrl obujan rast i velika rodnost krastavca.
Krastavac na otvorenom polju
Setva krastavca na otvoreno mpolju počinje kada se zemljište u površinskom
sloju zagreje oko 17 - 180 C, a to je u ravničarskim krajevima naše zemlje
krajem aprila il početkom maja. Naravno, može se sejati i kasnije. Poslednji
rok setve krastavaca kornišona je 20. juli, i on je značajan za postrne
useve.
Krastavac se obavezno gaji tamo gde postoji sistem za navodnjavanje. Setva
na otvorenom polju može biti različita - direktna i rasađivanje. Međuredna
rastojanja i broj biljaka po jedinici površine zavise od bujnosti sorte
ili hibrida. Kornišoni se seju gušće od salatara, obično 100 x 15 cm ili
u dvorede trake, sa rastojanjem od 25 - 30 cm između redova u trakama
i 120 cm između traka, s tim što se u redu ostavljaju biljke na oko 15
- 20 cm. Seme krastavca se seje plitko, na 1 do 2 cm dubine, ali može
i na 3 cm. Postrne setve daju nešto slabiju bujnost useva od prolećnih,
i tada može da se seje i nešto gušće. Kilogram semena krastavca sadrži
od 30 - 40 hiljada semenki. Po hektaru se troši od 1 - 2 kg, što zavisi
od načina setve ili gajenja. Litar semena ima masu od 500 grama. U povoljnim
uslovima čuvanja klijavost može da se očuva 7 - 8 godina. U optimalnim
uslovima vlage i toplote niče za 6 - 8 dana. Ako se proizvodi iz rasada,
onda se setva obavlja u saksijama ili tresetnim kockama prečnika 4 - 5
cm. Vreme setve se podešava prema terminu sadnje, na taj način što se
podešava starost rasada od 15 - 20 dana. Ako se želi stariji rasad, prečnik
hranljivih kocki ili saksija treba da bude 8 cm.
Optimalna starost rasada krastavca treba da obezbedi formiranje trećeg
list u vreme rasađivanja. U povoljnim uslovima dovoljno je i 12 - 15 dana
posle setve. U protivnom, prođe i više vremena. Star rasad se teže prima,
ima izduženo stablo i ne stoji uspravno. Korenov sistem se razvija u skučenom
prostoru, biljka sporo napreduje i redukuje potencijal za prinos. Zbog
toga se iz mladog rasada dobijaju bujnije i rodnije biljke. Ukoliko se
rasad ipak izduži, pri rasađivanje se povija i deo stabla i pokriva zemljom.
Setva semena u hranljive kocke treba da obezbedi brzo nicanje. U svaku
kocku, koja je napravljena sa rupom u sredini, stavi se po jedna semenka
i pokrije krupnim peskom, a potom blago zalije, tako da u zoni semena
bude i vazduha, kako seme ne bi satrunulo. Setva u džifi pločicama se
obavlja tako što se ove prethodno nekoliko puta zaliju, da maksimalno
nabubre, a onda u vlažni supstrat semenke zabodu prednjim, šiljastim krajem,
na dole, pokriju peskom i ponovo zaliju.
KRASTAVCI KORNIŠONI
Sorte ili hibridi krastavca namenjeni za kišeljenje celih plodova nazivaju
se kornišoni, bez obzira da li će se kiseliti u domaćinstvu ili prehrambenoj
industriji. Postoje dva osnovna tipa sorti: bradavičasti ili američki
i glatki ili holandski kornišoni. U našoj zemlji su poznatiji bradavičasti
ili američki, jer se dugo godina gajila sorta pariski kornišon koji je
u tom tipu. Kasnije su se proširili i hibridi ovakvog tipa ploda, najpre
parifin, ili levina pa kapir i olimpija (holandski), kao i prvi domaći
hibrid kornišona Nais. Kornišoni se gaje na zemlju, u špaliru, na otvorenom
polju, u plastenicima i staklenicima. U našoj zemlji dominira proizvodnja
na otvorenom polju, na zemlji, mada ima i špalirskog načina gajenja. Konstrukcija
za špalire mora da bude dovoljno čvrsta kako bi izdržala teret biljne
mase i naleta vetrova. Visina špalira treba da bude 1,8 - 2 metra. Ako
se gaji po jedan red, onda razmak između konstrukcija treba da bude 1,5
m, sa rastojanjem između biljaka od oko 30 cm. Špaliri sa dva reda biljaka
uz jedan naslon podižu se na rastojanju od dva metra. Rastojanje između
redova je 60 cm (140 + 60) x 30 cm. Konstrukcija se sastoji od metalnih
ili drvenih stubova pobodenih u zemlju na svakih 3 - 3,5 m, i tri vodoravne
žice, od kojih je donja na visini od 20 - 25 cm iznad površine, sledeća
po sredini, a treća po vrhu stubova. Na svakih 30 cm po visini zatežu
se kanapi koji se za ivične žice vezuju, a oko srednje omotavaju. Oko
njih će se kasnije upredati biljke krastavca i na taj način formira se
špalir.
Špalir pruža više mogućnosti za pravilno formiranje plodova, lakšu berbu,
zaštitu od bolesti i korova, što čini prinose dvostruko većim u odnosu
na useve odgajene na zemlji (50 - 70 t/ha). Ako se želi špalir sa dvoredom
konstrukcijom (140 + 60) x 30 cm, onda se oni grade u obliku šator aili
velikog slova A, s razmakom krakova u osnovi od 60 cm, i 5 redova žice,
po dve sa svake strane, s tim što je peta, vodilja, zajednička za oba
reda u špaliru i pruža se duž temena. Sve ostalo je isto kao i kod jednoredog,
prostog špalira. Ovaj sistem se primenjuje kod masovnog gajenja kornišona,
na većim površinama, dok se jednoredi obično sreće kod amatera, na okućnicama.
Kada se beru kornišoni?
Mada postoji kombajn za berbu kornišona, u našoj zemlji se oni uglavnom
beru ručno, 10 - 15 puta u sezoni u povoljnim godinama. Već posle nekoliko
dana od oplodnje, kad dostignu dužinu od 5 - 10 cm, počinje berba kornišona.
Postoje standardne kategorije ili klase koje se formiraju na osnovu dužine
i debljine ploda.
I klasa: dužina 3 - 6 cm, prečnik oko 2 cm
II klasa: dužina 6 - 9 cm, prečnik oko 3 cm
III klasa: dužina 9 - 12 cm, prečnik oko 4 cm i
IV klasa: dužina 12 - 15 cm, prečnik oko 4,5 cm.
Ovu poslednju, četvrtu klasu, fabrike teško primaju ili je vrlo jeftina,
tako da se ne isplati prodaja. Zbog toga se često svi krastavci krupnoće
iznad III klase proglašavaju za vanklasne. Naravno najvišu cenu ima prva
klasa, jer se sa njom ostvaruju i najniži prinosi po jedinici površine.
Iako se klase pogađaju prvenstveno po dužini, i tako dogovaraju između
proizvođača i industrije za preradu, u fabrikama kalibratori formiraju
frakcije po debljini, što dovodi do nesporazuma kada se vraćaju kratki
i debeli plodovi.
Krastavci kornišoni se na većim parcelama beru svakoga dana, deo po deo,
tako da,kada se dođe na jedna kraj, sutradan se počinje opet sa onog mesta
odakle je berba počela pre tri-četiri dana. Izuzetno, ako nastupi vrlo
hladno i kišovito vreme, berba se obustavlja, jer krastavac ne raste i
ne donosi nove plodove.
U kilogramu kornišona prve klase ima 80 - 100 plodova, druge 25 - 80,
treće 12 - 25 i četvrte 7 - 10 plodova. Na osnovu cene pojedinih klasa,
proizvođač treba da se odluči kada će brati s obzirom na prinos i zaradu.
SAVREMENA PROIZVODNJA KRASTAVACA ZA KIŠELJENJE
Krastavac predstavlja jednu od osnovnih povrtarskih kultura jer pored
korišćenja u svežem stanju predstavlja jednu od najzančajnijih sirovina
u prerađivačkoj industriji. U našoj zemlji krastavac se gaji na oko 7000
ha a godišnje se preradi oko 10.000 t. Pored toga krastavac je značajna
sirovina u farmaceutskoj industriji za izradu raznih kozmetičkih preparata.
U našoj zemlji krastavac za kišeljenje uglavnom se proizvodi u dva osnovna
agrotehnička roka i to u prolećnoj setvi koja se obavlja krajem aprila
i početkom maja kao navodnjavanja, mada krastavac glavna kultura i u letnjoj
setvi kao druga kultura. Prolećna setva je češća jer u toj setvi krastavac
se može proizvoditi bez u sigurnoj i visokoj proizvodnji treba obavezno
navodnjavati bez obzira na rok proizvodnje. Pri prolećnoj setvi duži je
period berbe i manji su problemi sa bolestima.U letnjoj setvi prozvodnja
je nemoguća bez navodnjavanja, kraći je period berbe i veći problemi sa
bolestima. U našim uslovima kao drugi usev uglavnom se proizvode krastavci
za turšiju i industrijsku preradu, i to krastavci sitnih plodova u tipu
kornišona. Za krastavce posle skidanja predhodnog useva vrši se obrada
na dubini do 20 cm uz unošenje stajnjaka i mineralnih đubriva. Prema našim
rezultatima pri proizvodnji krastavaca kornišona na otvorenom polju treba
đubriti sa 80-100 kg/ha azota, 80 kg fosfora u vidu P2O5 i 100-120 kg
po hektaru kalijuma u vidu K2O. Unošenje đubriva treba obaviti tako da
se desetak dana pred setvu unese celokupna količina N,P i K đubriva. Zbog
relativno kratke vegetacije prihranjivanje se ne izvodi. Prihranjivanje
treba obaviti samo izuzetno kada dođe do oštećenja useva . Pri đubrenju
krastavaca treba voditi računa i formi pojedinih hraniva u đubrivima.
Tako na primer kalijum treba dati u obliku kalijum sulfata, a izbegavati
kalijum hlorid (KCl ) jer je krastvac osetljiv na Cl jon u zemljišnom
rastvoru. Zatim veoma je važno u kom obliku je azot. Prema istraživanjima
mnogih istraživača ishranu azotom treba obezbediti tako što će azot u
amidnom ili (NH4)obliku biti 25-50% dok nitratni (NO3) biti 50-75%. Ovakav
način azotne ishrane obezbeđuje ranije formiranje i veći broj ženskih
cvetova a time i povećan prinos.
U našim uslovima setva najčešće tokom prve polovine maja ili do polovine
jula kao drugi usev. Setva bi trebalo da počne u drugoj polovini aprila.
Setva se obavlja na razmak 150x30 cm sa 2-4 semenke. Seje se 65.000-70.000
biljaka po ha i seje se oko 2,2 kg semena)10 semenki na metar dužni.
Nega krastavca sastoji se u redovnom okopavanju, zalivanju i zaštiti od
bolesti i štetočina. Krastavac je osetljiv na pepelnicu i plemenjaču o
čemu se mora voditi računa. Berbu treba izvoditi na vreme jer se plodovi
klasiraju i moraju biti odgovarajućih dimenzija.Zato se krastavci beru
svaki ili svaki drugi dan i klasiraju u tri klase:prvu klasu čine plodovi
veličine 3-6cm,drugu 6-9cm i treću 9-12cm.Plodovi preko 12cm smatraju
se plodovima van klase ilipak salatnim krastavcima.Za kišeljenje se mogu
koristiti kao sečeni na kriške ili na krugove za mešanu salatu.
Prolećna proizvodnja vrlo često praćena je sa niskim temperaturama naročito
sa temperaturnim kolebanjima koja nepovoljno utiču na krastavac zobg njegove
visoke osetljivosti pošto je to tipična toploljubiva biljka. S obzirom
na značaj krastavca kao sirovine za prerađivačku industriju a u cilju
ostvarenja visokih prinosa neophodno je uvođenje novih tehnologija i u
našim uslovima. Te nove tehnologije u razvijenom svetu se već uveliko
primenjuju. U svetu je jako rašireno gajenje krastavaca sa malcovanjem,
gajenje iz rasada, gajenje sa prekrivanjem agrilom (agrotekstilom), gajenje
u niskim tunelima, plastenicima pa čak i u staklenicima.
Kod nas se krastavac najviše gaji na tradicionalan način, direktnom setvom
sa horizontalnim uzgojem gde biljke leže na zemlji. Ovaj način proizvodnje
ne traži velika ulaganja i omogućuje primenu plodoreda što je nedostatak
vertikalnog uzgoja. Pri ovom načinu proizvodnje uz dobru agrotehniku i
pri berbi od 40-50 dana (što je jako retko) i u najboljim uslovima ubere
se svega 3-4 kg /m2 odnosno 30-40 t /ha.
Proizvodnja krastavaca iz rasada
Krastavac kao tipična kultura iz familije Cucurbitaceae te je veoma osetljiva
na povrede korenovog sistema zato je pri proizvodnji rasada neophodno
izbegavanje bilo kakve povrede korena, što znači da proizvodnja rasada
mora biti bez presađivanja odnosno setva u hranljive kocke, saksije ili
kontejnere. Za rasad krastavaca pored toga što supstrat mora biti dobrog
kvaliteta veoma bitna je i veličina saksija ili kontejnera. Dimenzija
saksija ili kontejnera treba da je 10x10 ili 12x12 cm. Proizvodnja rasada
krastavaca treba da započne na oko mesec dana pre sadnje. Rasad u vreme
sadnje treba da ima formirana 4 stalna lista.
Rasad se ne sme dugo zadržavati odnosno ne sme prestariti jer ako se biljke
suviše zadržavaju u rasadu teško se posle oporavljaju. Rasad ne sme da
preživljava nikakve šokove.
Prema rezultatima Stupavskog (1997) prinos krastavaca proizvedenog iz
rasada povećan je u odnosu na proizvodnju direktnom setvom za 40,22 %.
Prema rezultatima Žutića i saradnika (1998). Proizvodnja krastavaca iz
rasada dala je raniju berbu za 2-3 nedelje u odnosu na direktnu setvu.
Period berbe bio je dve nedelje duži, povećan prinos i 75 % plodova je
obrano pre napada plamenjače.
Gajenje krastavaca sa nastiranjem (malčovanjem) zemljišta
Nastiranjem se doprinosi boljem očuvanju vlage u zemljištu ,sprečava
se pojava korova, čuva se struktura zemljišta ,povećava temperatura zemljišta,
povećava mikrobiološka aktivnost zemljišta, i sve skupa utiče na veću
produktivnost biljaka. Kod krastavaca je pored navedenog postiže se i
ranija berba za 10-15 dana.
Za malčovanje se mogu koristiti različiti materijali organskog i neorganskog
porekla ali se najviše koriste plastične polietilenske folije (PE folije)debljine
0,02 mm-0,05 mm. U svetu se koriste fotorazgradive folije ali takvih folija
još uvek u našoj proizvodnji nema. Plastična folija utiče na očuvanje
vlage u zemljištu i povećanje temperaturnih uslova u zemljištu. U uslovima
povećanje vlažnosti i zemljišta i temperature povećava se mikrobiološka
aktivnost u zoni korenovog sistema pa je i povećana i količina ugljen
dioksida što takođe utiče na intezivniji rast maladih biljaka. Postoji
veliki broj rezultata koji govore o značajnom efektu malčovanja na povećanju
prinosa krastavaca. Najčešće se navodi da je povećanje prinosa od 30-100
procenata uz ranije odspevanje za oko 12 pa čak i do 20 dana.
Vertikalno gajenje krastavaca
Vertikalni uzgoj krastavaca značajno se širi u svetu a naročito pri baštenskom
gajenju i pri gajenju na malim površinama. Ovaj način proizvodnje podrazumeva
podizanje noseće konstrukcije , postavljanje mrežica na konstrukciji,
dobar izbor hibrida, pravilnu, obradu, dobro đubrenje, kvalitetno zalivanje,
proizvodnju iz rasada i dobru negu biljaka tokom vegetacije.
Pri organizovanju proizvodnje krastavaca za vertikalni uzgoj u pravcu
pružanja redova se postavljaju noseći stubovi na svaka 4 metra na koje
se postavlja gornja i donja noseća žica za koju se učvršćuje plastična
mrežica. Na mrežicu se usmeravaju biljke sa jedne ili pak sa obe strane
konstrukcije. Vertikalni uzgoj krastavaca prema mnogim rezultatima daje
duplo veći prinos u odnosu na klasični uzgoj na zemlji.
Prednosti ovog načina su :
-formira se više ženskih cvetova
-lakša je zaštita od bolesti i štetočina
-plodovi su čistiji i pravilnog oblika
-manje trulih plodova
-lakša berba
-veći učinak u berbi
-manji zamor radnika
-produžava se životni vek biljaka
-period plodonošenja duži
-veći prinos
Ovaj način ima i svoje nedostatke koji se ogledaju u sledećem:
-veliki troškovi za podizanje konstrukcije koja treba da traje bar 4 godine
-negativan uticaj monokulture, jer je predviđeno da se konstrukcija koristi
bar 4 godine.
Gajenje krastavaca sa prekrivanjem agrotekstilom
Pri ovom načinu proizvodnje setva se može obaviti za oko 15 dana ranije
nego pri klasičnoj proizvodnji. Setva se obavlja na razmak redova 150cm
i na 30 cm u redu sa po 2-4 semenke u kućici što je za tri puta gušći
sklop od klasične proizvodnje. Pri postavljanju agrotekstila treba se
držati upustava da prava strana bude iznad biljaka. Ako je obrnuto postavljen
agrotekstil izostaje pozitivan efekat. Agrotekstil se postavlja labavo
da bi se biljke nesmetano razvijale a bočne strane se ukopavaju 10-20
cm.
Agrotekstil se skida pred prvu berbu krastavaca. Ovakva proizvodnja krastavaca
treba da je locirana na terenu gde postoji poljozaštitni pojas. Pri ovoj
proizvodnji , berba započinje 15. juna i ako je dobra zaštita uz fertirigaciju
može trajati do početka oktobra pri čemu se prinos ostvaruje 7-10 kiligrama
po mertu kvadratnom ili oko 100 t/ha.
Gajenje krastavaca u niskim tunelima
Niski tuneli su visine 40-60 cm, širine 50-150 cm, dužine do 20 metera
ako nemaju perforacije , ako imaju perforacije onda dužina može biti proizvoljna.
U savremenoj proizvodnji krastavaca postoji mehanizacija kojom se može
u jednom ili dva poteza izvršiti postavljanje creva za zalivanje, malčovanje,
setva ili sadnja i postavljanje niskih tunela istovremeno lučne konstrukcije
i pokrovne folije. Za ovaj način treba koristiti isključivo partenokarpne
hibride. Sa ovim načinom proizvodnje setva krastavaca se može obaviti
početkom aprila a sadnja krajem aprila. Ovim načinom se obezbeđuje znatno
ranije pristizanje i znatno viši prinosu u odnosu na klasičnu proizvodnju.
Gajenje krastavaca u visokim plastičnim tunelima, plastenicima i staklenicima
S obzirom na uslove koji se mogu pružiti krastavcima u ovim uslovima
pre svega povoljni temperaturni uslovi, bez jakih kolebanja zatim povoljna
vlaga kako u zemljištu tako u vazduhu, kvalitetna ishrana, dobra zaštita
i pravovremena berba u ovim objektima se mogu ostvariti vrlo visoki prinosi.
S obzirom da je u preradi krastavaca za kišeljenje veoma bitno obezbedenje
jeftine sirovine to proizvodnja krastavaca za ovu namenu treba da se odvija
u uslovima bez dopunskog zagrevanja. Za gajenje u zaštićenom prostoru
treba obavezno koristiti partenokarpne hibride koji formiraju veliki broj
plodova na celoj biljci, isto tako ovi hibridi iz jednog mesta formiraju
nekoliko plodova. Za ovaj način proizvodnje mogu se proporučiti sledeći
rokovi proizvodnje.
U zaštićenom prostoru moguća je proizvodnja i u letnje-jesenjem periodu
sa setvom početkom juna sadnjom početkom jula i berbom od avgusta do novembra.
Proizvodnja krastavaca u zaštićenom prostoru odvija se preko rasada. Rasad
krastavaca u vreme rasađivanja treba da ima oko 4 stalna lista .Rasad
krastavaca se može kalemiti na tikvu Cucurbita ficifolija. Sadnju treba
obaviti u dobro pripremljeno i nađubreno zemljište na razmak redova 100-120
x 40-50 cm ili u dvorede trake 100+50 x 35-40 cm (2,7-3,8/ m2). U toku
vegetacije primenjuju se redovne mere nege kao što je navodnjavanje, okopavanje,
prihrana , zaštita postavljanje uz potporu i orezivanje. Usmeravanje stabla
je najčešće sa vezivanjem biljaka uz kanap i vezivanjem kanapa za noseću
žicu. Pri ovakvom usmeravanju odstranjuju se svi cvetovi i bočne grane
do visine stabla do 50 cm na glavnom stablu. Zatim se bočne grane skraćuju
na tri lista i dva ploda a bočne grane prvog reda na dva lista i jedan
plod. Kada vrh stabla dođe do gornje žice savija se na dole. Prinos krastavaca
za kišeljenje u jednom turnusu može biti 10-15 kg/m2.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|