|
UZGOJ ŠAMPINJONA
Šampinjoni
predstavljaju zdravu hranu, bogatu belančevinama pa kao takvi zauzimaju
sve značajnije mesto u ljudskoj ishrani. Uspešna proizvodnja zavisi od
spoljašnjih ( temperatura, vlaga, svetlost, supstrat, vazduh) i unutrašnjih
(genetički proizvodni potencijali) činilaca. Šampinjoni svoju životnu
aktivnost obavljaju u temperaturnom intervalu od 30 °C do 35 °C.
Optimalna temperatura u fazi razvoja micelije u hranljivom supstratu je
oko 25 °C. U fazi prorastanja micelije kroz pokrovni sloj (pokrivku)
i u vreme formiranja plodonosnih tela optimalna temperatura je 15-17 °C.
Sveži šampinjoni sadrže 88-91% vode, što zahteva vlagu u toku procesa
proizvodnje ( u hranljivom supstratu potrebno je obezbediti 68-70% vlage,
a u pokrovnom sloju 60-68%. Relativna vlažnost vazduha u proizvodnim objektima
treba da bude između 85 i 95%.
U gajilišta se unosi zasejana hranljiva podloga u vrećama dimenzija 60-80
h 60 h 35cm. Prosečno ostvaren prinos šampinjona je oko 15kg / 100kg hranljive
podloge. Prosečna cena je 2 € U tunelima gde nije potrebna montaža rashladnih
uređaja pozitivni finansijski efekti na proizvodnoj površini od 2.000m2
mogu se očekivati u toku jedne godine . U podzemnim prostorijama gde je
potrebno montirati uređaje za regulisanje temperature u toku jedne godine
pokrivaju se investicije ( biološke i tehničko-tehnološke) sa povećanjem
proizvodne površine povećava se profitabilnost proizvodnje uz pretpostavku
obezbeđenja plasmana.
Gljive iz roda Agaricus, poznatije pod imenom šampinjoni,
mogu se uzgajati na prirodnom ili sintetičkom kompostu. Kompost
predstavlja hranljivu podlogu u kojoj se micelija pečurke razvija.
Prirodni kompost predstavlja konjski izmet uz razne druge dodatke, a sintetički
je na bazi slame koja je izmešana sa kokošijim izmetom, krečom, gipsom,
piljevinom, superfosfatom, kalijumovim sulfatom i drugim sastojcima. Prilikom
kupovine micelije najčešće se kupuju i kompost i pokrivka. Ređe se uzgajivači
opredeljuju da samostalno prave kompost. Za one koje to zanima slede dve
receptura za proizvodnju komposta za šampinjone:
Prva receptura za proizvodnju komposta za šampinjone:
konjski stajnjak 1000 kilograma + kreč u prahu (CaCO3 ) 25 KG, + sladne
klice ječma 30 kg, + gips CaSO4 25 kg, + superfosfat 6 kg, + rastvor mokraće
( 1 do 2 %) 50 litara + 200 do 250 litara vode + fungicid (diazinonom
1 do 1,5 kg).
Druga receptura za proizvodnju komposta za šampinjone:
živinski stajnjak 1000 kg, + pšenična slama 1000 kg, + gips 60 do 70 kg
,+ voda po potrebi + fungicid.
Osnovne informacije o uzgoju šampinjona
• Micelija najbolje prorasta kompost na temperaturi od 22 - 25
°C i pri vlažnosti vazduha od 70% -90%. Kompost se najčešće
četvrtasto oblikuje i omotava plastičnom folijom. Ređe se stavlja u plastične
vreće. Na taj način on zadržava visok procenat vlage, pa uzgajalište nije
neophodno dodatno vlažiti. Micelija ugiba na temperaturi od 30 °C
i kada temperatura padne ispod 0 °C.
• Prorastanje micelije kroz kompost traje od 12-18 dana.
U tom periodu inkubacije nije značajno provetravanje, jer se povećava
koncentracija ugljendioksida od 1%-3%, što dalje ubrzava rast micelije.
Ipak je značajno postaviti ventilator koji u prostoriji simulira kretanje
vazduha. Treba ga uključiti čim koncentracija ugljendioksida u prostoriji
postane veća od 0,07%. Na početku inkubacije micelija ima tamnosmeđu boju,
a na kraju perioda dobija zlatnosmeđu boju i specifičan gljivlji miris.
• Po završetku inkubacije, kompost treba pokriti zemljom, da bi
došlo do pravilnog formiranja plodnih tela - gljiva. Pokrivka
mora imati veliku sposobnost primanja i otpuštanja vode i veliku propusnost
za gasove. Ona treba da omogući izlazak ugljendioksida i ulazak kiseonika
u kompost.
• Pokrivka se najčešće radi od treseta, kome se dodaju ilovača,
rečni mulj, pesak i laporac, a može i rastresita baštenska zemlja uz dodatak
kreča. Pri tom kiselost pokrivača mora biti od 7,5 - 7,6 pH.
Kiselost se meri na sledeći način: U staklenu čašu se stavi pola šake
pokrovne smese, prelije destilovanom vodom i dobro izmeša. Posle 1 - 2
sata u čašu se stavi lakmus papir. Ako je kiselost ispod 7,5 pH, u pokrivku
se dodaje još kreča.
• Pre stavljanja na kompost, pokrivka se mora dezinfikovati.
To se obično radi formalinom ili parenjem. Obzirom na otrovnost formalina,
mora se voditi računa o tome da ne dođe u direktan dodir sa kožom ili
sluzokožom. Parenje je drugačiji postupak. Pokrovni materijal se pokrije
polietilenskom folijom, a zatim se pod nju uvodi para u trajanju 3 - 4
sata. Kada se ohladi na 25 °C i ocedi, možemo je
staviti preko komposta. Debljina pokrivke je 3 - 4 cm. Temperatura prorastanja
pokrivke je od 15 - 25 °C. Ako je temperatura previsoka,
treba je sniziti, a ako je ispod poželjne, prostoriju treba dogrejati.
• Kad micelija proraste pokrivku, bude na 2 mm ispod površine,
temperaturu treba sniziti na 15 - 18 °C. Dan - dva nakon
sniženja temperature javljaju se primordije, prvi pupovi iz kojih se razvijaju
plodna tela gljiva. Prvi rod se javlja nakon 8 - 15 dana od trenutka kada
smo kompost pokrili. Dok se ne pojavi veliki broj gljiva veličine zrna
graška , pokrivku je dovoljno zalivati sa 0,5 - 1 litra vode po kvadratnom
metru. Pri tom voda ne sme kroz pokrivku dopreti do komposta, da ne bi
došlo do truljenja micelije. Najbolje je zalivati po malo više puta dnevno
i obavezno treba provetravati prostoriju. Vlagu vazduha treba održavati
na 90 - 95 %. Sa rastom gljiva zalivanje treba pojačavati na 2 - 3 litra
vode dnevno po kvadratnom metru. Bogatije berbe se zalivaju i 4 - 5 puta
dnevno.
• Ako se gaje radi prodaje na tržištu, berba se obavlja dok šešir
još nije otvoren. Ako ste hobista, gajite za sebe, najbolji ukus
i miris imaju oni šampinjoni čiji je šešir sasvim otvoren. Gljive se ne
smeju seći ili čupati. Potrebno ih je blago uvrtati i nežno odvajati od
micelije. Jedino tako micelija se neće oštetiti i biće spremna da da još
bogatih berbi. Tek nakon branja, odreže se donji deo drške i gljive se
ređaju u kutije. Treba ih što manje dodirivati da ne bi potamnele.
• Nakon branja pokrivka je puna rupa koje treba zatrpati.
Gljive za berbu dozrevaju u talasima. Jedan talas traje 4 - 5 dana, a
jedan ciklus ima 6 - 7 talasa, najplodnija su prva tri. Od 1 tone komposta
moguće je dobiti od 150 - 300 kg gljiva. Uvežban berač za 1 sat može da
ubere 10 - 15 kg gljiva. Na tonu komposta to iznosi 8 - 10 sati branja
po svakom talasu. Ciklus se završava nakon 4 - 6 nedelja. Stari kompost
mora da se izbaci, prostorija dezinfikuje i pripremi za novi ciklus.
• Tokom celog procesa moguća je pojava raznih bolesti
i štetočina koje
napadaju šampinjone (virusi, bakterije, plesni, mušice).
Njih treba tretirati antibioticima, fungicidima i insekticidima.
Projekat uzgoja šampinjona
Uzgoj jestivih gljiva je tehnologija zahvaljujući kojoj se neiskorišćeni
složeni otpad iz poljoprivredne proizvodnje iskorišćava u svrhu proizvodnje
hrane visokog kvaliteta. Tehnologija se sastoji iz više celina, od kojih
je za proizvođače šampinjona najznačajnija faza samog uzgoja. Naime, kompost
već zasejan micelijom dolazi u gajilišta koja su adekvatno opremljena,
i u toku turnusa koji traje 75 dana, proizvođač bere oko 25% gljiva u
odnosu na težinu komposta koji je ubačen u gajilište. Razlozi koji doprinose
profitabilnosti proizvodnje gljiva koja je nesumnjiva, leže pre svega
u:
1) mogućnosti iskorišćenja prostora različite predhodne
namene;
2) relativno niskoj investiciji u prilagođavanje tih prostora tehnologiji
gajenja;
3) mogućnosti uspostavljanja plasteničke proizvodnje;
4) mogućnosti brzog početka posla;
5) kratkom proizvodnom ciklusu;
6) stalnom porastu potražnje.
Okvirni prikaz investicije i isplativosti proizvodnje šampinjona
Uzgoj gljiva može započeti u postojećem prostoru ili onom koji se za
te potrebe izgradi. U slučaju gradnje objekta, preporučuju se plasteničko
- montažni objekti čija konstrukcija traje kraće (do 20 dana), što obezbeđuje
brži početak proizvodnje. Visina investicije za ovakav objekat je oko
26 EUR/m2 objekta. Zajedno sa stalažama, investicija u ovakvo gajilište
je oko 3.000,00 EUR. U slučaju uspostavljanja gajilišta u postojećem prostoru
površine 100 m2, investicija u sam prostor je oko 1.100 EUR, što opet
zavisi od kvaliteta samog prostora. U oba slučaja, investicija ne podrazumeva
ugradnju rashladnog sistema koji je specifičan za proizvodnju gljiva i
predstavlja ozbiljan izdatak.
Proizvodnja: Godišnje se planira 4 turnusa.
PRIHOD: 2.800 kg x 1.4 evra = 3.920 EUR
GODIŠNJE: 4 turnusa x 3.920 evra = 15.680 EUR
PROFIT= 15.680 - 11.520 = 4160 EUR /god.
TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI ASPEKT PROGRAMA
Poznato
je da pečurke imaju vrednost u ljudskoj ishrani. Šampinjoni imaju prijatan
ukus i osrednju hranljivu vrednost. Obično se kao merilo ocene kvaliteta
neke životne namirnice uzima količina belančevina. Sudeći po tome, gljive
su po vrednosti odmah ima mesa. Sveži šampinjoni sadrže 90-91% vode, 3,5-4,9%
belančevina (proteina), 3,3-3,6% ugljenih hidrata, 0,18-0,20% masti i
0,4-0,8% mineralnih materija.
U šampinjonima ima u manjim količinama i vitamina. Najviše je zastupljen
vitamin C (8,6 mg/100 g), zatim vitamin B1 (0,15 mg/100g), dok vitamina
B2 i B6 ima u tragovima, a nešto više ima vitamina D i provitamina A.
Znači, šampinjoni prestavljaju zdravu hranu, bogatu belančevinama a i
drugim sastojcima, pa kao takvi zauzimaju sve značajnije mesto u jelovniku
ljudi. Mogu se koristiti sirovi kao salata, kuvani, a najbolje uz druga
lako svarljiva jela.
Uspešna proizvodnja šampinjona zavisi od spoljnih i unutrašnjih činilaca.
U spoljašnje činioce spadaju uslovi sredine (temperatura, vlaga, svetlost,
supstrat, vazduh i dr.), u kojima se gljiva uzgaja, a unutrašnje čine
genetički i proizvodni potencijali vrste i sojeva šampinjona. Svi činioci
su podjednako važni i poboljšavanjem jednog ne može se nadoknaditi nedostatak
drugog ili ostalih. Ovde ćemo ukazati samo na najvažnije spoljašnje činioce
u proizvodnim objektima.
Šampinjoni svoju životnu aktivnost obavljaju u dijapazonu temperature
od 3 °C do 35 °C. Oni, međutim, imaju različite
potrebe u pogledu temperature u raznim fazama razvoja. Optimalna temperatura
u fazi razvoja micelija u hranljivom supstratu je oko 25 °C. Ukoliko
je niža ili viša temperatura, rast se usporava. U fazi prorastanja micelije
kroz pokrovni sloj (pokrivku) i u vreme formiranja polodosnih tela optimalna
temperatura se kreće od 15-17 °C.
Sveži šampinjoni sadrže između 88-91% vode. Tako visoko učešće vode zahteva
i obilje vlage tokom celog procesa proizvodnje (u hranljivom supstratu
potrebno je obezbediti od 68-70%, a u pokrovnom sloju od 60-65%). Relativna
vlažnost vazduha u porizvodnim objektima treba da se kreće između 85 i
95%.
U toku procesa gajenja šampinjona neophodno je prisustvo vazduha, odnosno
kiseonika. Potrebe za kiseonikom su veoma velike, naročito za vreme aktivnijeg
procesa razlaganja organskih materija, kojom prilikom se oslobađa veća
količina ugljen-dioksida (CO2).
Ugljen-dioksid štetno deluje na normalan rast i razvoj šampinjona, a naročito
ako je njegova koncentracija veća od 0,5%. U početnom periodu razvoja
šampinjona nije potrebna velika izmena vazduha. Ali sa izraženijim razvojem
micelija povećava se i potreba za većom izmenom vazduha, usled pojačane
koncentracije CO2, a dostiže svoj maksimum u periodu formiranja plodišta.
Direktna svetlost ne smeta rastu šampinjona, ali u izvesnoj meri može
izazvati povećano isušivanje proizvodnih površina, može uticati na izvesnu
promenu tiplotnog režima u gajilištu, zatim može izazvati promene boje
plodišta i tako umanjiti kvalitet, a može uzbrzati i razvoj uzročnika
nekih bolesti i štetočina. Imajući sve to u vidu, proizvodnju šampinjona
treba organizovati u mračnim prostorijama, jer se tu postižu najbolji
prinosi i kvalitet.
Postupci pri gajenju šampinjona
a) Prorastanje (inkubacija)
Kada se u gajilište unese zasejana hranljiva podloga (u vrećama dimenzija
60-80x60x35 cm) preduzimaju se mere u cilju njenog prorastanja. Vlažnost
vazduha u gajilištu treba da bude između 90 i 95%. Ukoliko instrumenti
pokažu manju vlažnost moraju se preduzeti mere da se deficit što pre nadoknadi.
To se može ostvariti:
- vlaženjem vazduha zamagljivanjem pomoću rasprskivača,
- povremenim vlaženjem poda prostorija.
Ako je vlažnost preko 95%, što se retko dešava, ona se lako može smanjivati
na optimalnu povećanim provetravanjem.
Vlažnost supstrata (hranljive podloge) treba da se održava na 68-70% tokom
celog inkubacionog perioda.
Ukoliko se primeti da se površina hranljive podloge počela sušiti, taj
sloj treba nakvasiti. To se mora činiti jako obazrivo. Nikako jakim mlazom
vode, već rasprašivačem vode u vidu izmaglice.
Veći broj proizvođača smatra da se površinski sloj hranljive podloge može
zaštititi od gubitka vlage ako se pokrije vlažnim listovima novina koje
se zadrže 12 do 16 dana do postavljanja pokrivača ("pokrivke")
uz povremeno vlaženje. Napominjemo da za pokrivanje podloge nikako ne
treba koristiti plastičnu foliju.
Temperatura u gajilištu, u vreme prorastanja hranljivog supstrata micelijom,
treba da bude oko 250 C. Osciliranje temperature naviše ili naniže usporava
razvoj micelije.
Prostoriju treba provetravati stalno, jer se u procesu razlaganja supstrata
oslobađa velika količina ugljen-dioksida koja u povećanoj koncentraciji
do 0,5% može štetno delovati na razvoj micelija.
Preventivne mere, protiv raznih mušica treba obaviti jednom ili dva puta
nedeljno u toku letnjeg perioda.
Kada je hranljivi supstrat prorastao micelijom neophodno ga je pokriti
organsko-mineralnom smešom, koju nazivamo pokrivkom, u sloju od 3 do 4
cm kako bi se iz micelija izazvalo stvaranje polodnice šampinjona.
Za pokrivku u gajilištima može se koristiti tzv. "kovinska zemlja"
uz dodavanje kalcijum-karbonata kojim se dovodi pH vrednost na 7,8-8,0.
Ova pokrivka ima jaku poroznost i veliki vezdušni kapacitet. Redovno je
dezinfikovana hemijskim sredstvima.
Međutim, najčešće se za pokrivku koriste treset, rečni mulj i kalcijum-karbonat.
Tako na primer prosečan sastav pokrivača koji prave proizvođači u Holandiji,
poznati po visokim prinosima, sastoji se od 50% crnog treseta, 30% belog
treseta, 20% rečnog mulja. Tome dodaju 12 kg kalcijum-karbonata ili 18
kg lapora po m3 organske mešavine (uz neznatna odstupanja) i tako se podesi
pH vrednost od 7,5 do 7,8%.
Proizvođači šampinjona obavljaju dezinfekciju pokrivke hemijskim putem.
Masa pokrivke se dobro izmeša sa sredstvom za dezinfekciju (Basamid, @uvapin,
Vapam 2-3 kg/t) i pokrije folijom tako da oslobođeni gasovi pomažu masu.
Posle dva do tri dana plastična folija se otvara, postepeno uklanja i
pokrivka se rastrese (prekopa) i onda se može koristiti ili lagerovati.
Ako se lageruje onda se mora zaštititi od mogućih infekcija (do momenta
korišćenja).
Nedostatak ovog načina dezinfekcije je u tome što se ne uništavaju i nematode,
dok kod korišćenja vodene pare za ovu svrhu to nije slučaj.
Kada micelije šampinjona dobro prorastu hranljivu podlogu, a to je obično
nakon 14 do 20 dana od setve, treba je pokriti pripremljenom masom pokrivača.
Pre nanošenja pokrivke potrebno je ukloniti vlažne novine ako su bile
postavljene, gornju ivicu vreće treba podaviti i formirati udubljenje
od 3 do 4 cm u koje se stavlja masa pokrivke.
Naneti sloj pokrivke ne treba nabijati, već samo pravnati, vodeći računa
da debljina bude ista na celoj površini.
Posle postavljanja pokrivke još jednom se izvodi dezinfekcija rastvorom
formalina. Rastvor se priprema tako što se uzme 2 litra 40%-nog formaldehida
i pomeša sa 2 litra vode i dobro izmeša. Ta količina je dovoljna za kubni
metar pokrivke. Tretiranje pokrivke sa pripremljenim rastvorom treba da
bude u vidu izmaglice.
Glavne mere nege u fazi prorastanja pokrivke kao i za vreme plodonošenja
su: povoljna vlažnost, toplota i provetravanje vazduha.
Vlažnost sredine u zoni pokrivača treba da se kreće od 60-65%, a vlažnost
vazduha 90-95%. Najbolji način da se to ostvari je da se topla voda dozira
pomoću finih rasprskivača u vidu izmaglice.
Ako se posle postavljanja pokrivke ona pravilno nakvasi onda se ne zaliva
nekoliko dana. Nakon toga sledećih deset dana samo se ovlaš prska i tako
održava potrebna vlažnost i to samo toliko koliko iznosi gubitak nastao
isparavanjem (2-3 litra vode po m2).
Kad god se primeti da je pokrivka jako sabijena i da slabije propušta
vodu, izvrši se pažljivo rastresanje (ručno ili prikladnim grabljicama).
Pre tog posla korisno je pokrivku poprskati rastvorom nekog fungicida
i insekticida. Za 100 m2 površine dovoljno je na primer 100 g fungicida
(Benlejt) i dva decilitra insekticida (Malation).
Nakon dve nedelje, posle postavljanja pokrivke, tempratura u gajilištu
se održava od 22 do 25° C. U toku osam do deset dana
micelije šampinjona prorastu pokrivku skoro do samog vrha (oko 2 mm ispod
površine). To se lako primećuje po pojavi plavkasto-beličastog odsjaja.
Tada temperaturu treba smanjiti na 5 do 7 ° C, a
vazdušnu vlažnost na 85-90%.
Prilikom provetravanja, odnosno jačeg proticanja spoljnjeg vazduha, mogla
bi se smanjiti ne samo temperatura u objektu, nego i vlažnost, što bi
usporilo razvoj plodišta, pa se mora o tome voditi računa. Ukoliko u prostoriju
ulazi suv vazduh, onda treba obezbediti da on prelazi preko vlažnog zastirača
kako bi se ovlažio i tako izbegle nepoželjne posledice.
Kada se na površini pokrivke pojave mali skupovi miocelija, znak je da
se formiraju plodišta šampinjona (karpofor). Primordijum se zapaža golim
okom u vidu sitnih, belih tačkica (kao krupa). Ova faza je dosta osetljiva
pa se strujanje vazduha mora smanjiti, a izbegava se i zalivanje. Nakon
sledećih osam dana plodnice dostignu veličinu zrna graška, 4 do 5 dana
posle toga treba očekivati prvu berbu. U toj fazi potrebno je obilno zalivanje
(2 - 2,5 l/m2), jer tada nastaje njihov intenzivan porast, a i provertavanje
prouzrokuje smanjenje vlažnosti pokrivci, odnosno celom gajilištu.
Svakodnevna briga radnika u gajilištu ne sastoji se samo u valjanom zalivanju
i održavanju vlažnosti, nego i u održavanju temperature, provetravanju
kao i redovnoj kontroli da u objekat ne prodru muve, mušice, šugavci i
drugi insekti. Treba svakodnevno pregledati postavljene mreže na svim
ulazima i izlazima. Ukoliko ima oštećenja treba ih odmah otkloniti.
Tokom svakodnevnog rada i pregleda u gajilištu, naročito treba obratiti
pažnju na zdravstveno stanje šampinjona. Ukoliko se primete deformacije,
odnosno oštećenja plodišta, treba ih odmah odstraniti iz objekta i dotično
mesto dezinfikovati.
b) Berba šampinjona
U gajilištima šampinjoni se beru u 4 do 5 navrata. Vreme između berbi
(talasa) je obično nedelju dana. Vreme berbe traje oko 45 dana.
U tom periodu u gajilištu se obezbeđuju sledeći uslovi:
Temperatura U supstratu za vreme trajanja berbe temperatura je obično
od 15 do 17° C. Ukoliko je temperatura viša drške
plodišta mogu da se izduže, a ako je niža od 15°
C, produžava se vreme porasta, ali je kvalitet šampinjona bolji.
Ovaj toplotni režim u gajilištima teško se održava u toku letnjih žega
ukoliko objekti nisu najbolje izolovani.
Vlažnost U pokrivci relativna vlažnost se najčešće kreće od 60 do 65%,
a vlažnost vazduha oko 95%.
Optimalna vlažnost pokrivke i u objektu gajilišta održava se zalivanjem.
Provetravanje U periodu intenzivnog porasta šampinjona javljaju se velike
količine CO2 koji, ako se blagovremeno ne odstrani, može da izazove potpunu
blokadu razvoja šampinjona. Da bi se to izbeglo izmena vazduha u gajilištu
izvodi se svakodnevno i u više navrata sa blagim strujanjem vazduha.
Ima mišljenja da bi količina vazduha trebala da bude 60 do 80 m3 po toni
supstrata za 1 čas.
Plodišta šampinjona obično se beru kada šešir dostigne prečnik oko 3 cm
i pre nego što se otvore sa donje strane.
Berba plodišta šampinjona obustavlja se ručno, a vrše je obučeni radnici
tako što se šešir plodnice uhvati sa 3 prsta, malo se pokrene u desno
pa u levo (kao kada se zavrće i odvrće šraf) i onda se lako odvoji od
pokrivke. Drugom rukom se odseca drška sa delom micelije. Koliko će se
od drške odrezati zavisi od navika potrošača, odnosno od zahteva kupca.
Za neka tržišta se podrezuju odmah ispod šešira plodišta, a najčešće za
domaće tržište na 10 mm ispod klobuka. Zatim se plodište stavlja u pripremljenu
ambalažu. Iskusan radnik može jednim zahvatom da ubere 2-3 plodišta i
da za 1 čas ubere, podseče i stavi u ambalažu 10-20 kg, a prosečno 15
kg šampinjona.
U toku berbe posebna pažnja se posvećuje zdravstenom stanju šampinjona.
Prilikom podrezivanja treba videti da li je svako plodište zdravo ili
je napadnuto larvom nekog insekta, što se naročito dešava u letnjim, odnosno
toplim mesecima. Obolela plodišta se pažljivo odstranjuju a deo supstrata
na kojem su rasla dobro dezinfikuje kako bi se zaustavilo širenje zaraze.
Odsečeni delovi drške i korena šampinjona, sakupljeni u posebnim posudama,
moraju se izneti iz gajilišta i treba ih na prikladnom mestu zakopati
i spaliti.
Broj berbi zavisi u prvom redu od sprovedenih tehnoloških mera i ostvarenih
uslova u proizvodnji. najčešće se u gajilištima ostvare 4 berbe. Vremenski
razmak između berbi je obično 7 do 10 dana. Prema tome, sezona ukupne
berbe traje između 35 i 40 dana. Prve 3 berbe daju oko četvrtine ukupnog
prinosa.
Prosečno stvaren prinios šampinjona iznosi oko 15,25 kg na 100 kg hranljive
podloge.
Klasiranje šampinjona Prilikom klasiranja mora se poći u prvom redu, od
navika potrošača. većina potrošača traži da plodišta šampinjona budu zatvorena
i podrezana odmah ispod šešira koji imaju prečnik 3 cm.
Ambalaža i pakovanje Ambalaža za pakovanje svežih šampinjona se sastoji
od izduženih tanjirastih posuda od stiropora ili kartona pokrivenih providnim
celofanom u težini od 0,5 do 1 kg, a za srednje pakovanje 2 do 5 kg, obično
je u vidu prikladnih gajbica, sandučića i sl., sa odgovarajućim poklopcem.
Za veće potrošače (restorani, hoteli, menze i sl.) koristi se veća plastična
ambalaža (10 kg) a koristi se kao trajna (više puta). Ona je laka, čvrsta,
pogodna za oranje i dezinfekciju.
Na ambalaži se postavlja certifikat sa podacima o proizvođaču, vrsti i
klasi šampinjona, bruto i neto težini, vremenu berbe i pakovanja, kao
i upoutstvo za čuvanje i sl.
Tako pripremljeni šampinjoni se upućuju na tržište, ili se čuvaju na temperaturi
od 2° C.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|