SEMINARSKI RAD IZ EKOLOGIJE -
EKOLOŠKOG MENADŽMENTA - ZAŠTITE OKOLIŠA
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Upravljanje otpadom u Evropskoj uniji1. Problem otpada u bliskoj istoriji Evrope1.1. Kratak osvrt na posledice otpada u Evropi ( London )Problemi sa deponovanjem otpada javljaju se u vreme kada su ljudi poceli
da zive u naseljima u kojima kao posledica zivotnih aktivnosti , dolazi
do akumulacije otpada.Nekontrolisano odbacivanje hrane i drugog cvrstog
otpada , odnosno praksa da se otpad izbacuje na ulice i prazno zemljiste
u Srednjem veku , dovelo je do naglog porasta populacije pacova i pojave
zaraznih bolesti. Ovo je zajedno sa prenosiocima zaraze , imalo za posledicu
pojavu Bubonske kuge u XIV veku. Naime , usled ovakvog postupanja
sa cvrstim otpadom pojavila se epidemija kuge koja je pokosila trecinu
stanovnistva ( oko 20 miliona ) ondasnje Evrope. Uprkos zastrasujucim
razmerama kuge i njenim katastrofalnim posledicama , raznovrsni otpad
je i dalje odlagan direktno na ulice Londona sve do kraja XVIII veka.
Medjutim , proslo je dosta vremena do pojave ispravnog pristupa prema
ovom problemu. Jer u XIX veku se otpocelo sa kontrolisanim sakupljanjem
i odlaganjem otpada od hrane i na taj nacin se pokusalo sa kontrolom razvoja
muva i glodara , nosilaca zaraze. No , ovaj ekoloski pozitivan pomak u
prvoj industrijskoj zemlji sveta ( na planu odlaganja otpada ) izazvao
je jedan drugi ekoloski problem. 1.2. Koriscenje resursa i problemi u modernoj EvropiKako se evropsko drustvo razvijalo i postajalo bogatije tako se uporedo
javljalo sve vise i vise problema. Svake godine se u Evropskoj uniji baci
oko 3 milijarde tona otpada – od tog broja je oko 90 miliona tona opasnog
otpada. Jasno je i da raspolaganje sa svim tim materijalom ( bez ugrozavanja
zivotne sredine ) postaje velika glavobolja. Izmedju 1990 i 1995. godine
kolicina nastalog otpada u Evropi je porasla za 10 % prema Organizaciji
za ekonomsku saradnju i razvoj. Vecina odbacenog materijala je ili spaljena
ili bacena na deponije. Ali obe ove mere su direktni zagadjivaci zivotne
sredine. Otpad na deponijama ne samo da zauzima ogroman proctor dragocene
zemlje vec je i zagadjuje , kao i vazduh i vodu. Takodje se oslobadja
i ugljen - dioksid ( CO2 ) i metan ( CH4
) u atmosferu a hemikalije i pesticidi u zemlju i podzemne vode. Sve ovo
ce se odraziti direktno na ljudsko zdravlje ali i na celokupan planetarni
ekosistem. 2. Zakoni , principi i direktive u upravljanju otpadom u EU2.1. Najvazniji zakoni Evropske unije u oblasti upravljanja otpadom Vecina zakonskih propisa koji se primenjuju moze biti grupisana hijerarhijski.
Direktivom o otpadu i Direktivom o opasnom otpadu ustanovljen je okvir
za upravljanje otpadom u okviru koga postoje dve grupe direktiva: Transport , uvoz i izvoz otpada: 2.2. Zakonska regulativa o otpadu u Evropskoj unijiZakonodavstvo u oblasti upravljanja cvrstim otpadom u Evropskoj uniji zasniva se na strategiji za upravljanje cvrstim otpadom koja je data u okviru Direktive o otpadu iz 1975. godine ( Waste Framework Directive , 1975 ) i Direktive o opasnom otpadu iz 1991. godine ( Hazardous Waste Directive , 1991 ) , kao i Regulativa o prevozu cvrstog otpada iz 1993. godine ( Regulations of Waste Shipment , 1993 ). Pod terminom upravljanja cvrstim otpadom na osnovu Direktive iz 1999. godine ( Council Directive 91 / 56 / EEC ) podrazumeva se sakupljanje , transport , ponovno vracanje i dispozicija cvrstog otpada ukljucujuci nadgledanje ovih aktivnosti kao i mesta za dispoziciju posle zatvaranja. 2.3. Osnovni principi upravljanja cvrstim otpadom u Evropskoj uniji• Hijerarhija upravljanja cvrstim otpadom u kojoj se naglasava da je primarni cilj sprecavanje nastajanja otpada i redukcija njegove stetnosti. Svuda gde je to moguce treba otpadni material ponovo upotrebiti , reciklirati ili upotrebiti kao izvor energije. Na kraju se pribegava sigurnom odlaganju ( spaljivanje ili odlaganje na deponiju ). • Samodovoljnost u zajednici , ako je moguce , na nivou zemalja clanica. Zemlje clanice treba da izmedju sebe uspostave , u medjusobnoj kooperaciji , integrisanu i adekvatnu mrezu postrojenja za dispoziciju otpada. • Najbolja dostupna tehnika koja ne zahteva velike troskove ( Best Available Technique Not Entailling Excessive Cost – BATNEEC ) – emisija iz instalacija u zivotnu sredinu treba da bude smanjena sto je vise moguce na najpovoljniji nacin sa ekonomskog aspekta. • Blizina ( Proximity ) – otpad treba da se odlaze po mogucnosti sto blize izvoru. • Odgovornost proizvodjaca – ekonomskim merama posebno. Proizvodjaci dobara bi trebalo ekonomskim merama da budu ukljuceni u cilju ostvarivanja zatvorenog ciklusa komponenata i produkata za njenu proizvodnju , kroz vek trajanja pre nego sto postane otpad . Pored ovih osnovnih principa u okviru zakonodavstva Evropske unije , ustanovljeni su i drugi ciljevi koje je potrebno dostici a to su: • Zajednicka definicija otpada za sve zemlje clanice – u okviru Direktive o otpadu ( Waste Framework Directive ) , otpad se definise kao svaka supstanca ili predmet iz kategorija datih Aneksom 1 ( Council Directive 91 / 156 / EEC ) koju vlasnik odbacuje , namerava ili je primoran da je odbaci. Ova definicija je obavezujuca za sve zemlje clanice i primenjuje se za sav otpad , bez obzira da li je namenjen odlaganju ili iskoriscenju materijala. Spisak otpadnih materijala , dat u Aneksu 1 , poznat je kao Evropski catalog otpada ( European Waste Catalougue , 1994 ). Ovj spisak se periodicno obnavlja i revidira ako je potrebno. • Podsticanje proizvodnje cistih proizvoda – podsticanjem razvoja proizvodnje i potrosnje cistih proizvoda , trebalo bi omoguciti smanjenje negativnog uticaja na zivotnu sredinu produkata kroz njihov zivotni ciklus. Ovo se moze uraditi kroz bolje iskoriscenje resursa , redukciju emisije iz proizvodnje i rukovanje otpadom. Dva moguca nacina za postizanje ovog cilja su ; zatvoreni ciklus proizvodnje i seme obelezavanja u skladu sa zastitom zivotne sredine.Procena zivotnog ciklusa proizvoda ukljucuje studiju o pregledu potrosnje sirovina , emisiji stetnih materija u zivotnu sredinu tokom proizvodnje , distribucije , upotrebe i odlaganja. Na osnovu dobijenih informacija proizvodjac moze da planira proizvodnju cistijih proizvoda. Sema obelezavanja obezbedjuje informacije potrosacima o efikasnoj upotrebi energije i sirovina u zivotnom ciklusu proizvoda. Potrosaci na osnovu seme treba da se odluce da koriste proizvode koji su u skladu sa ocuvanjem zivotne sredine , sto zatim preko trzista utice i na proizvodjace i time se stimulise proizvodnja cistih proizvoda. • Podrska upotrebom ekonomskih instumenata – ovaj pristup ima za cilj primenu trzisnih mehanizama za zastitu zivotne sredine. Dostupni su razliciti mehanizmi , kao sto su takes ili nadoknade za proizvodnju otpada , transport i dispoziciju , dozvole za proizvodnju otpada , sertifikat za recikliranje , kaucija za boce i takse na izvoz otpada koji se tesko odlaze. • Regulacija transporta otpada – zakonodavstvom u Evropskoj uniji tezi se postici ravnoteza izmedju potrebe za visokim stepenom zastite zivotne sredine i potrebom za odgovarajucim nivoom koji obezbedjuje regulativu za funkcionisanje unutrasnjeg trzista. Ovo je posebno vazno kod transporta otpada , sto moze uticati na osnovu za planiranje u okviru upravljanja otpadom u drzavama clanicama. Zakonodavstvo u ovoj oblasti obezbedjuje da se otpad prevozi na najblizu mogucu oblast za dispoziciju i da se obezbedi da zemlje ne izvoze otpad. Naime , cilj je da se otpad koji nastane u okviru Evropske unije , a ne moze se reciklirati ili iskoristiti za dobijanje energije , odlozi u okviru njenih granica. 3. Znacaj prerade otpada kroz odredjene tretmaneU Evropskoj uniji preporucena hijerarhija otpada zasniva se na sledecim
aktivnostima ( poredjane po stepenu vaznosti ) : sprecavanje nastajanja
otpada i redukcija njegove stetnosti , ponovna upotreba , recikliranje
, iskoriscenje za dobijanje energije. Na kraju se pribegava sigurnom odlaganju
( spaljivanje ili odlaganje na deponiju ). Cesto se hijerarhija prioriteta
, bar kada se misli na komunalni nivo , sagledava kroz prizmu “ 3R “ koja
obuhvata sledece aktivnosti: smanjenje kolicine otpada ( Reduce ) , ponovna
upotreba stvorenog otpada ( Reuse ) i recikliranje nastalog otpada ( Recycle
). Naravno , smanjenje kolicine nastalog otpada treba uzeti kao prvi izbor
, sledeci korak bi bio koriscenje otpada ( npr. ponovno punjenje staklenih
boca ) , a treca mogucnost je recikliranje materijala ( jedan primer je
recimo , sakupljanje aluminijumskih konzervi za reprocesiranje i ponovnu
upotrebu). 3.1. RecikliranjeReciklaza je definisana odredjenim direktivama Evropske unije i to kao
ponovna prerada otpadnog materijala u proizvodnom procesu za originalne
svrhe , ali iskljucujuci ponovno dobijanje energije. • Hijerarhija otpada – opcije 3.2. KompostiranjeKompostiranje je proces bioloske transformacije u kome se aktivnoscu
mikroorganizama konvertuju organske materije u material slican humusu
, poznat kao kompost.Kontrolisano kompostiranje koje se primenjuje za
tretman biorazgradive organske frakcije komunalnog cvrstog otpada razlikuje
se od onog koji se odigrava u prirodi samo po uslovima pod kojima se odigrava.
Primenom naucnih saznanja i savremenih tehnoloskih resenja proces razlaganja
je ubrzan i oslobodjena je bolja kontrola kvaliteta krajnjeg produkta
sa aspekta uticaja na zivotnu sredinu. Kompostiranje se moze primeniti
za recikliranje vecine organskog otpada nastalog od procesiranja hrane
, ukljucujuci ostatke od voca i povrca. Ne postoji univerzalno prihvacena
definicija za proces kompostiranja. Pojedini strucnjaci su definisali
kompostiranje kao biolosko razlaganje i stabilizaciju organskog supstrata
, pod uslovima koji omogucavaju razvoj termofilnih mikroorganizama , kao
rezultat oslobadjanja toplotenastale tokom bioloskih procesa , da bi se
dobio krajnji proizvod koji je stabilan , bez patogena i bez semena biljaka
, a koji je pogodan za primenu na zemljistu. 3.3. Spaljivanje otpadaU mnogim zemljama sveta vrsi se spaljivanje otpada u cilju smanjenja
njegove zapremine , a najcesce i radi dobijanja energije , po procesu
poznatom kao “ otpad – u energiju “ ( WTE , Waste – To – Energy ). U principu
broj postrojenja je direktno srazmeran bruto nacionalnom dohotku , a takodje
spaljivanje otpada je povezano sa nedostatkom domacih izvora energije.
U Evropskoj uniji je u funkciji 533 postrojenja razlicitog kapaciteta
za spaljivanje otpada koji nije opasan , od kojih je 280 u Francuskoj
dok je u Finskoj samo jedno. Sem toga u ovim zemljama radi i 239 postrojenja
za spaljivanje opasnog otpada. U Svajcarskoj je cak 80 % otpada 2001.
godine bilo tretirano spaljivanjem , u Danskoj oko 65 % dok Grcka i Irska
kao i mnoge druge zemlje sveta nisu 2001. godine imale ni jedno postrojenje
za spaljivanje otpada. Medjutim u proseku se spaljivanjem tretira manje
od 5 % ukupne kolicine otpada koji godisnje nastane u svetu. Zakljucak Svrha ovog rada je da nas priblizi problemima ali i koristima koje se nalaze u resursu zvanom otpad. Kako njegovim stetnim dejstvom na zivotnu sredinu i coveka , tako i njegovom ponovnom upotrebom , smanjenjem njegove zapremine ali i kolicine , pretvaranjem u razne vidove energija na najbolje moguce nacine kroz dostupne vidove tehnoloskih mogucnosti , za dobrobit coveka ali i celokupnog ekosistema ove planete. Kao sto je prikazano u radu , Evropska unija se zaista odgovorno odnosi prema tom problemu ali su i mnoge druge zemlje sveta shvatile znacaj i ozbiljnost trenutne situacije. U nasoj drzavi je svest o ovome jos uvek nedovoljno razvijena , ali ako ovaj problem nastavimo da ignorisemo posledice po nas i nasu zemlju mogle bi biti katastrofalne kroz razne vidove opsteg zagadjenja. Literatura
preuzmi seminarski rad u wordu » » »
|