FARMACEUTSKI OTPAD
Pojam opasnog otpada
Pod
opasnim otpadom se podrazumeva određeni otpad ili kombinacija otpadnih
materija koji zbog količine i koncentracije fizičkih, hemijskih ili infektivnih
osobona može značajno povećati smrtnost stanovništva ili u velikoj količini
izazvati porast različitih vrsta bolesti i ugroziti životnu sredinu.
Osnovni kriterijumi za određivanje opasnog otpada su:
- Zapaljivost
- Reaktivnost
- Toksičnost
Opasne otpadne materije imaju jednu od sledećih karakteristika:
- Eksplozivnost
- Zapaljivost
- Sklonost spontanom sagorevanju
- Sklonost oksidaciji
- Organski im je peroksid
- Akutna otrovnost
- Infektivnost
- Sklonost koroziji
- Oslobođenje u kontaktu sa vodom otrovnih gasova
Opasan otpad su otpadne materije nekom od predhodno navedenih karakteristika
kao i ambalaža u kojoj je bio ili je spakovan opasan otpad. Prema svetskim
standardima opasan otpad je otpad koji pokazuje osobine zapaljivosti,
toksičnosti, reaktivnosti ili radioaktivnosti, potiče iz nespecifičnih
izvora, generisani otpad iz industrijskih procesa, potiče iz specifičnih
izvora iz specijalne industrije, specifičan je hemijski proizvod ili poluproizvod,
predstavlja smešu definisanih opasnih otpada i predstavlja materiju koja
nije isključena sa liste opasnih otpada a koja je sastavni deo zakonske
regulative.
Dejstvo opasnog otpada
Opasan otpad se javlja u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju. Zbog nepravilnog
tretmana opasan otpad ugrožava životnu sredinu, zdravlje ljudi, ostali
živi svet i životnu sredinu u celini. Delujući u jednom od navedenih agregatnih
stanja on ugrožava vazduh, prisutno je zagađenje vode i zemljišta navedenim
gasovima koje spiraju atmosferske padavine.
Čovek, biljke i životinje su preko kontaminiranog vazduha, vode i zemljišta
ugroženom mrežom lanaca ishrane, a godišnje se produktuje oko 400 000
000 tona opasnog otpada (podaci sekretarijata Bazelske konvencije). Potrebno
je opasan otpad iz hemijske industrije ukloniti (industrija čiji proizvodi
imaju opasna svojstva npr. Industrija pesticida).
Prema mestu nastanka i sastavu opasan otpad se klasifikuje na osnovu hemijskih
osobinam agreganog stanja i izbora najpogodnijeg tretmana. Klasifikacija
se vrši u cilju adekvatnog eventualnog iskorišćavanja. Opasan otapad može
sadržati u sastavu jedinjenja cinka, olova, žive, kadmijuma, cijanida,
fenola, bazni i čvrsti otpad, organo hlorna i mnoga druga jedinjenja.
2. Definicija i podele farmaceutskog otpada
2.1. Farmaceutski otpad
Farmaceutski otpad je opasni otpad koji nastaje
u proizvodnji i prometu lekova i medicinskih sredstava (uključuje farmaceutske
proizvode, lekove i hemikalije koji su rasuti, pripremljeni a neupotrebljeni
ili im je istekao rok upotrebe ili se moraju odbaciti iz bilo kojeg razloga,
kao i organske zagađujuće materije), kao i oprema koja se koristi pri
rukovanju. Pod farmaceutskim otpadom podrazumevaju se lekovi (gotovi,
galenski i magistralni lekovi i farmaceutske supstance) kojima je istekao
rok upotrebe. Biljni, tradicionalni i homeopatski lekovi takođe se mogu
smatrati farmaceutskim otpadom u zavisnosti od njihovog sastava.
Proizvođač i vlasnik farmaceutskog otpada dužan je da sa farmaceutskim
otpadom postupa kao sa opasnim otpadom.
Farmaceutski otpad predstavlja specijalni problem među otpadnim materijama
i po mestu nastanka se može kategorisati kao komunalni, specijalni i opasan
otpad. Za svaki od ovih tipova se otvara problem njegovog konačnog tretmana.
Paradoks koji se odnosi na farmaceutski otpad je da se on može kategorisati
kao bilo koji od tri kategorije.
Opasan otpad je u Bazelskoj konvenciji do tančina definisan a ističu se
tačke vezane za farmacetski i koje ga definišu u kategorijama:
• Y2 Otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda
• Y3 Otpad od farmaceutskih proizvoda, droga, lekova
• Y4 Otpad iz proizvodnje, formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih
proizvoda.
Takođe, farmaceutski otpad spada u kategoriju sa Žute liste EWC formirane
odlukom veća EEC o kontroli prekograničnog kretaja otpada namenjenog rekuperaciji.
Trenutno najvece količine farmaceutskog otpada potiču od lekova sa isteklim
rokom trajanja.
Farmaceutski otpad nastaje :
- Apoteke
- Bolnička odeljenja
- Lekarske ordinacije
- Stomatološke ordinacije
- Domovi zdravlja
- Instituti
- Zavodi
- U zdravstvenim ustanovama
- U vanzdravstvenim ustanovama
- Proizvođači
- Veledrogerije
- Prosvetne ustanove
- Domaćinstva
Vrste otpada
U smislu Zakona:
-Komunalni
-Komercijalni
-Industrijski
U zavisnosti od opasnih karakteristika:
-Inertan
-Neopasan
-Opasan
Sortiranje farmaceutskog otpada :
Prema karakteristikama aktivne supstance:
-Kontrolisani lekovi
-Antiinfektivni lekovi
-Citotoksični lekovi
-Antiseptici i dezinficijensi
- Narkotici
-Psihotropne supstance
Prema formi doziranja:
-Čvrsti, polučvrsti, praškovi
-Tečnosti
-Aerosoli
KLASIFIKACIJA
Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema:
-mestu nastanka
-poreklu
-predviđenom načinu postupanja
Lista otpada je nomenklatura otpada prema karakteru otpada.
Otpad se razvrstava prema:
-Poreklu
-Karakteru
-Kategoriji
2.2 MOGUĆ UTICAJ FARMACEUTSKOG OTPADA NA ŽIVOTNU SREDINU
Prilikom identifikovanja uticaja na životnu sredinu, uključujući i uticaje
do kojih bi moglo doći pri akcidentalnim situacijama, analiziraju se sledeće
opšte grupe uticaja:
• uticaj na vazduh,
• uticaj na vodu,
• uticaj na zemljište,
• uticaj na prirodne resurse,
• uticaj na floru,
• uticaj na faunu i
• uticaj na ljude.
Za sve aktivnosti koje imaju, odnosno mogu da imaju uticaj na životnu
sredinu (aspekte životne sredine) vrši se procena:
• obima aspekata životne sredine,
• učestalosti pojave aspekata životne sredine i
• ozbiljnosti posledica aspekata životne sredine.
Ocene značaja rizika za životnu sredinu dobijaju se množenjem unetih ocena
za obim, učestalost pojavljivanja i ozbiljnost posledica aspekata životne
sredine. Uočeni aspekti ocenjeni kao značajni se prate, predlažu se i
sprovode mere kojima se smanjuje njihov uticaj na životnu sredinu, a sve
u cilju kontinualnog poboljšanja sistema upravljanja zaštitom životne
sredine.
3. UPRAVLJANJE FARMACEUTSKIM OTPADOM
Upravljanje otpadom u Republici Srbiji je uređeno "Zakonom o upravljanju
otpadom" (Sl. glasnik RS br. 36/2009), kao i određenim (trenutno
važećim) podzakonskim aktima kojima se uređuju i propisuju mere zaštite
životne sredine od štetnog dejstva otpada, uključujući i opasan otpad.
Upravljanje farmaceutskim otpadom predstavlja postupke koji obuhvataju
sakupljanje, razvrstavanje i čuvanje farmaceutskog otpada do predaje za
pravilno uništavanje.
Farmaceutski otpad se, u zavisnosti od vrste, mora pakovati u posebne
kutije, kontejnere i uništavati na visokim temperaturama (1200ºC) u pećima
sa specijalnim filterima kakva postoji u okolini Beča, gde mnoge farmaceutske
kuće iz Srbije uništavaju svoj otpad.
Opasan otpad - otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji
opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje
ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim
propisima, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste
upakovan;
Upravljanje otpadom - sprovođenje propisanih mera za postupanje
sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana i
odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o
postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja;
3.1.ZAKONSKA REGULATIVA ,USVOJENI ZAKONI U 2009.
- Zakon o zaštiti životne sredine
- Zakon o upravljanju otpadom
- Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu
- Zakon o hemikalijama
- Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija
- Zakon o prevozu opasnih materija
4. PROBLEM FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI
Grube procene kazuju da je u Srbiji trenutno lagerovano oko 200 tona
farmaceutskog otpada, odnosno lekova kojima je istekao rok upotrebe.
Čak 90 odsto farmaceutskog otpada, kako se procenjuje, nastaje u domaćinstvima.
Iako je u pitanju potencijalno toksični otpad, čije uništavanje zahteva
posebne procedure, neupotrebljivi lekovi iz kućnih apoteka često završavaju
na komunalnoj deponiji i u kanalizaciji, dospevaju u vodotokove, a nekad
i na buvljak.
Poražavajući je podatak da su medikamenti koji su kao donacija stizali
devedesetih godina prošlog veka, sa svih strana sveta, bili „bajati” ili
im se bližio kraj roka trajanja za koji mesec,tako da je Srbija poslužila
kao deponija farmaceutskog otpada kojeg se sada nije lako otarasiti.
Zalihe, obično nepotrebne, gomilaju sezbog nabavki lekova„da se nađu –
zlu ne trebalo”. Kada postanu neupotrebljivi, ti lekovi su se do sada
najčešće bacali u kontejnere, odatle na deponije, i završavali u vodotokovima,
pa je postojala opasnost, grubo rečeno, da buduće generacije piju vodu
u kojoj su rastvoreni antibiotici, sedativi, analgetici.
Ima slučajeva da su pojedinci medikamente bacali u kotlove i spaljivali
ih zajedno sa ugljem i drvima, ne znajući da na taj način ugrožavaju ne
samo životnu sredinu, već i vlastito zdravlje, jer se mešanjem plastične
mase bočica sa ugljem emituju kancerogene materije u vazduh. Bezbedno
skladištenje i uništavanje lekova u Srbiji nije moguće, jer nema adekvatne
spalionice. Farmaceutske kompanije, veledrogerije i apoteke uglavnom se
pridržavaju strogih propisa.
Najveća mreža državnih apoteka, Apoteka Beograd, rešila je višedecenijski
problem nagomilanih neispravnih lekova - u svojoj kući. Bilo je tu od
hemikalija i lekova isteklog roka, do humanitarnih donacija, a raščišćeno
je sve što je godinama „čamilo“ po objektima. Sada u toj ustanovi postoje
ne samo procedure upravljanja otpadom, nego i njegove prevencije..
Veliku količinu farmaceutskog otpada generišu fabrike lekova. Vršački
«Hemofarm», u dve protekle godine izvezao je na spaljivanje u inostranstvo
20 tona otpada, leskovačko «Zdravlje» oko 120 tona, u aprilu ove godine
ova fabrika bi trebalo da izveze i ostatak od 80 tona. Zemunska «Galenika»
deo svog otpada uništava u svojim postrojenjima, a procenjuje se da ona
ima lagerovano još oko 50 t. Kod ostalih proizvođača, u veledrogerijama,
apotekama i kliničkim centrima, procenjuje se da ima još oko 120 tona
farmaceutskog otpada.
Čak i kada budu postojali svi akti, oni će imati smisla ako se bude više
pažnje posvetilo edukaciji stanovništva, kako bi se iskorenila opasna
navika da lekove bacamo na deponiju ili kanalizaciju. Isti problem postoji
i kod odlaganja bajatih dijetetskih proizvoda.
4.2. Preventivne mere koje bi trebalo primenjivati u apotekama
- Poštujte sva važeća uputstva za nabavku, prijem i skladištenje
za svoju organizacionu jedinicu;
- Pri prijemu ne primajte proizvode čiji je rok upotrebe kraći od utvrđene
granice (osim ako ugovorom nije drugačije definisano);
- Posebno vodite računa o kontrolisanju rokova upotrebe kod manje frekventnih
proizvoda;
- Primenjujte principe dobre prakse u rotaciji zaliha - novoprimljeni
proizvodi fizički se postavljaju iza proizvoda koji su prethodno prispeli,
tako da se prvo koriste proizvodi čiji je rok upotrebe kraći (princip
“Kraći rok - prvi izlaz”);
- Redovno vodite Knjigu rokova upotrebe (OB-06) u cilju evidentiranja
proizvoda sa kratkim rokom upotrebe (do 6 meseci od momenta prijema);
- Proizvode sa kratkim rokom upotrebe posebno označite markicama na polici
u magacinu, kako bi se što pre izdali/prodali/upotrebili;
- Internom komunikacijom obezbedite međusobnu razmenu/preuzimanje robe
između organizacionih jedinica;
- Optimalno vodite radne procese sa minimalnim mogućnostima nastajanja
otpadnih tokova (naročito kod izrade magistralnih i galenskih lekova);
- Primarnu ambalažu farmaceutskih supstanci vratite dobavljaču (u skladu
sa obavezama definisanim ugovorom);
- Sekundarnu i tercijernu ambalažu iskoristite za sopstvene potrebe uvek
kada je to moguće ili je vratite dobavljaču.
4.3. Rukovanje, skladištenje i transport
Ključni korak u smanjenju i efikasnom upravljanju medicinskim otpadom
je razdvajanje/separacija i identifikacija otpada. S obzirom da su cene
tretmana i odlaganja opasnog medicinskog otpada oko 10 puta veće nego
za generalni/komunalni otpad, sav neopasan otpad treba da bude odvojen
i tretiran kao komunalni otpad.
Razdvajanje otpada je obaveza proizvodjaca otpada i preporučuje se da
se vrši što je moguće bliže mestu nastanka i mora pratiti skladištenje
i transport. Neophodno je uspostavljanje istog sistema širom regiona.
Najpogodniji način za identifikaciju kategorija medicinskog otpada je
njegovo sortiranje u plastične kese ili kontejnere koji su kodirani različitim
bojama, u skladu sa preporučenom SZO šemom kodiranja, sa oznakama koje
sadrže osnovne informacije o vrsti, količini i generatoru otpada. Transport
opasnog medicinskog otpada mora biti identifikovan pratećom dokumentacijom
u skladu sa preporukama UN i postojećom zakonskom regulativom. Farmaceutski
otpad se najčešće izvozi u Mađarsku i Austriju na spaljivanje, a njegova
klasifikacija, transport, carinjenje i sam postupak uništavanja koštaju
puno. Zavisno od vrste otpada, i cene su različite i kreću se u rasponu
od 1,5 do šest evra po kilogramu. Zakon o upravljanju otpadom je jasan
– kako ne postoji spalionica kod nas, otpad mora da se izvozi na uništavanje,
a kao lagerovan ne bi smeo da se čuva duže od godinu dana. Ove zakonske
odredbe danas se retko ko pridržava, a razlog je jednostavan – za izvoz
i uništavanje nemaju novca.
Zaključak
Razvitak farmaceutske industrije i sve starija populacija na Zemlji
doveli su do veoma rasprostranjene proizvodnje i upotrebe lekova, a to,
opet, do generisanja farmaceutskog otpada. Čak i neznatne koncentracije
određenih supstanci u lekovima mogu imati štetnog efekta na kvalitet voda,
a samim tim i na ljudsko zdravlje. Lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju
i komunalno smeće, što se, nažalost, često dešava.
Kao država čiji je jedan od postavljenih ciljeva ulazak u Evropsku Uniju,
Srbija će morati da izvrši niz institucionalnih promena, ali i niz promena
socio-kulturnih obrazaca koji će (u nekim oblastima) nužno dovesti i do
promene načina života njenih građana. Jedna od ovakvih oblasti je, i zaštita
životne sredine. Osim usvajanja ekoloških principa na institucionalnom
nivou, neophodno je i jačanje ekološke svesti građana, i to, ne samo u
cilju pristupanja EU, već i u cilju usvajanja takvih vrednosti koje će
omogućiti održiv opstanak našeg društva u celini. U tom cilju, potrebno
je informisati građane o ekološkim problemima, promovisati ekološke vrednosti,
ali, po najvažnije, podsticati njihov lokalni aktivizam i participaciju,
kako u ekološkim, tako i u svim drugim oblastima društvenog života.
LITERATURA
-Berić Slavica,Politika online,Gde bacamo stare lekove,Beograd
-Iskustva u izvozu farmaceutskog otpada,Nevena Čolić,Momčilo Manojlović,Miteco
d.o.o,Srbija 2009
-Upravljanje farmaceutskim otpadom Đurđina Jeličić
-Olivera Novitović,Dragiša Ranđić,Aleksandar Novitović,Zaštita životne
sredine,Užice 2009
-Savić I. : Ekologija i zaštita životne sredine, Beograd.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI RAD |