SEMINARSKI RAD IZ EKOLOGIJE -
EKOLOŠKOG MENADŽMENTA - ZAŠTITE OKOLIŠA
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
ELEKTRONSKI I ELEKTRIČNI OTPAD
|
Aneks IA definiše kategorije električnih uređaja obuhvaćenih Direktivom | Prema Aneksu IB lista proizvoda obuhvaćenih kategorijama definisanih u Aneksu IA su: |
veliki kućni aparati (bela tehnika) |
veliki uređaji za hlađenje(rashladne vitrine),frižideri,zamrzivači,veš mašine,mašine za sušenja veša,mašine za pranje sudova,mikrotalasne rerne,ostali uređaji koji se koriste za obradu i pripremanje hrane,električni grejni uređaji,električni radijatori,ostali aparati za grejanje soba,kreveta,ventilatori,klima uređaji,ostala oprema za ventilaciju,klimatizaciju |
mali kućni aparati | usisivači,oprema za čišćenje,aparati za čivenje,pletenje,zkanje i ostale obrade tekstila,pegle i drugi aparati za održavanje odeće,tosteri,električni noževi,aparati za šišanje,sušenje kose,pranje zuba,brijanje i masažu i ostali aparati za brigu o telu,ručni satovi,zidni satovi i druga oprema za merenje,pokazivanje i beleženje vremena,vage,brusilice,friteze |
IT i telekomunikaciona oprema | Centralizovana obrada podataka – minikompjuteri,jedinice štampanja ,PC računari: PC(uključujući i tastaturu,miša i monitor),Laptop računari(uključujući i tastaturu,miša i monitor),džepni računari,štampači,oprema za kopiranje,električne mašine za kucanje,ručni i stoni digitroni i ostala oprema za sakupljanje,čuvanje,obradu,prezentaciju ili komunikaciju elektronskim sredstvima,teleksi,telefoni(javni,mobilni..),telefonske sekretarice i ostala sredstva za prenos zvuka,slika i ostalih informacija preko telekomunikacionih uređaja |
potrošački uređaji-elektronika | TV aparati,radio aparati,kamere,muzički instrumenti,Hi-Fi uređaji i ostali proizvoda za snimanje i reprodukciju zvuka,slike,uključujući i signale i ostale tehnologije za distribuciju zvuka i slike a ne potpadaju pod telekomunikacione tehnologije |
uređaji za osvetljenje | fluoroscentne lampe sa izuzetkom opreme za osvetljenje u domaćinstvima, i ostali uređaji za kontrolu/rasipanje svetlosti izuzev običnih sijalica |
električni alati sa izuzetkom velike stacionarne industrijske opreme | bušilice,testere,uređaji za obrtanje,mlevenje, šivenje,sečenje,bušenje, brušenje,savijanje i slične procese obrade drveta,metala i ostalih materijala,Alati za zakivanje,zakucavanje ili odvrtanje poktrenih zakivaka,eksera,vijaka i drugih,alati za lemljenje,zavarivanje,oprema za prskanje i ostale tretmane tečnih i gasovitih supstanci,ostali baštenski uređaji |
igračke,sportska i rekreativna oprema za zabavu | električni vozovi,kola,ručne konzole,video igrice,kompjuteri za biciklizam,ronjenje,trčanje,poker aparati |
medicinski aparati | oprema za radioterapiju,kardiologiju,dijalizu,plućni ventilatori,zamrzivači, oprema koja se koristi u nuklernoj medicini;ostali uređaji za detektovenje,sprečavanje,praćenje bolesti,povrede ili invaliditeta |
kontrolni i merni instrumenti | detektori dima,termostati,uređaji za merenje,za merenje težine ili uređaji za podešavanja u laboratorijama |
automatski aparati široke namene |
za vruće napitke,vruće/hladne limenke ili flaše,bankomati,svi uređaji koji automatski isporučuju bilo koju vrstu proizvoda |
Tabela 2. Kategorije uređaja obuhvaćenih Direktivom i njihova lista
Dostupni dokazi su pokazali da su neophodne posebne mere sakupljanja,tretmana,reciklaže
i odlaganja električnog otpada a koje su definisane WEEE Direktivom kako
bi se smanjili problemi upravljanja otpadom vezani za teške metale.Uprkos
ovim merama veliki deo električnog otpada i dalje će nastaviti da završava
u trenutnim komunalnim tokovima otpada.Čak iako je zasebno prikupljen
WEEE i podvrgnut procesima reciklaže on i dalje sadrži opasne materije
poput žive,kadmijuma,olova,PCB a koji predstavljaju rizik po okolinu i
zdravlje ljudi.
Uzimajući u obzir tehničke i ekonomske mogućnosti,najefektivniji način
za redukciju rizika po okolinu i ljudsko zdravlje ovih supstanci jeste
njihova zamena sa neškodljivim ili manje opasnim matrijalima.RoHS Direktiva(ograničenja
o upotrebi određenih supstanci u električnoj i elektronskoj opremi) se
odnosi na električne i elektronske uređaje koji su obuhvaćeni kategorijama
u Aneksu IA WEEE Direktive ali ne obuhvata kategorije pod rednim brojem
8. i 9.Takođe ne obuhvata rezerne delove i ponovnu upotrebu uređaja plasiranih
na tržište pre 1.7.2006.godine. RoHS u svojim specifikacijama tačno određuje
koliki procentualni udeo teških metala i kontrolisanih supstanci u odnosu
na masu svaka komponenta može da sadrži. Definisana je dozvoljena maksimalana
koncentracija od 0.1% po težini u homogenim materijalima.
Tabela 3.Dozvoljena količina supstanci prema RoHS Direktivi
Pre stupanja na snagu WEEE Direktive,nekoliko zemalja je definisalo nacionalne
zakone i organizovalo sisteme upravljanja za WEEE.Ovi sistemi su različito
odreagovali na različite situacije i nacionalne filozofije.Kao što je
napomenuto,WEEE direktiva ostavlja prostora zemljama članicama da same
isprojektuju šeme upravljanja WEEE i nacionalna iskustva opisana u ovom
poglavlju ilustruju spektar mogućnosti,a pogotovo je značajna podela odgovornosti
unutar logističkih operacija i finansiranje WEEE. Treba spomenuti da su
BraunGmbh (Nemačka),Electrolux AB (Švedska),Hewlett Packard Co (SAD) i
Sony (Japan) osnovali ERP (European Recycling Platform) kako bi se prilagodili
WEEE Direktivi u decembru 2002.godine koja definiše panevropski sistem
sakupljanja i reciklaže na najefikasniji način za potrošače,industriju
i životnu sredinu.Takođe je osnovana i European Advanced Recycling Network
(EARN) u maju 2005.godine a čini je 5 najvećih reciklažnih kompanija Evrope:
• Coolrec
• STENA Technoworld
• Indumetal
• Electrocycling
• Ecotronics
Ono što je zajedničko ovim sistemima upravljanja WEEE je da postoje tri
primarna kanala za skupljanje WEEE:
• komunalna mesta za sakupljanje,
• maloprodajni objekti i
• direktan povratak proizvođaču.
Većina sistema je organizovana oko već postojećih komunalnih mesta za
sakupljanje otpada.Postoji velika raznolikost u količini prikupljenog
i tretiranog električnog i elektronskog otpada iako su u obzir uzete različite
kategorije uređaja i veličina populacije.Što se tiče ukupne količine El
Kresten (Švedska) je opslužio najveću količinu u 2002.godini (75000 t)
što je jednako 8.4 kg po glavi stanovnika. ICT Milieu (Holandija),koji
radi samo sa određenim kategorijama proizvoda,je sakupio samo 9462 t što
iznosi 0.6 kg po stanovniku.Švedska sakuplja najveću količinu otpada po
stanovniku skoro 11 kg,slede je Norveška i Švajcarska koje su uspele da
sakupe 8 kg po stanovniku,zatim Belgija,Danska i Holandija koje trenutno
skupljaju 4-5 kg po stanovniku godišnje.
Prosečni direktni troškovi sakupljanja i tretmana WEEE se kreću od 0.35
€/kg u Holandiji (NVMP) do 0.64€/kg u Švajcarskoj (SWICO).Ove razlike
u cenama odslikavaju različite troškove rada,područja proizvoda,standarde
reciklaže i geografske karakteristike.
Pored kvantitativnih definisane su i različite kvalitativne mere za upravljanje
WEEE :
• Ekološki prihvatljiv tretman (Danska)
• Adekvatna obrada u skladu sa propisima (Norveška)
• Pre prethodnog tretmana otpada nema odlaganja na deponije(Švedska,Švajcarska)
• Zabrana insineracije proizvoda koji su posebno vraćeni(Holandija)
• Minimum standarda za tretman,obnovu metala i ncineraciju hemikalija
koje ne mogu biti obnovljene (Švajcarska)
• Razdvajanje aparata na one koji mogu biti ponovo upotrebljeni i one
koji ne mogu (Belgija)
Većina zemalja je razvila mešane WEEE menadžment sisteme zasnovane na
postojećim komunalnim sistemima upravljanja otpadom,u kojima komunalne
vlasti organizuju sakupljanje WEEE iz domaćinstava kao i upravljanje kontejnerskim
parkovima i ostalim mestima sakupljanja,dok ih proizvođači recikliraju
i obrađuju(tabela 10.).
Uloga maloprodajnih objekata i distributera varira u širokom spektru od
zemlje do zemlje.Lanac trgovine je npr.glavni lanac (kanal) za povratak
WEEE u Švajcarskoj gde su maloprodajni objekti identifikovani kao glavne
tačke za pristup vraćenoj opremi u zavisnosti od njene mogućnosti za reciklažu
i ponovnu upotrebu.U Norveškoj je zakonom dodeljena veoma važna uloga
pri sakupljanju distributerima i maloprodajnim objektima.
U Belgiji 80% tačaka sakupljanja su mesta prodaje proizvoda,ali ona uspeju
da prihvate 25% od ukupne količine sakupljenog otpada,dok komunalna mesta
za sakupljanje otpada (20%) preuzimaju 75% WEEE.U Holandiji kanali distribucije
(maloprodajni objekti i distributivni centri) sakupe oko 13% od ukupne
količine sakupljenog WEEE.Maloprodajni objekti imaju pristup reciklažnim
parkovima i RTS (Regional Transfer Station) za male količine WEEE.
Izuzev Švajcarske,ovi sistemi su finansirani od :
• Poreza lokalnih vlasti na komunalnu infrastrukturu
• Potrošača sve dok se u obzir uzimaju troškovi sortiranja, reciklaže
i odlaganja
Tabela 4. pokazuje podelu odgovornosti između proizvođača i javnih preduzeća
u zemljama EU koje posmatramo
Tabela 4. Podela odgovornosti između komunalnih organa i proizvođača
U Belgiji,Švedskoj i Holandiji troškovi sakupljanja pokrivaju se različitim
ugovorima proizvođača i komunalnih vlasti.Proizvođači pokrivaju deo troškova
transporta od komunalnih mesta sakupljanja do RTS ili finansiraju rad
komunalnih postrojenja(npr. obezbeđenje specijalnih kontejnera)
Tabela broj 5. predstavlja dostignuća izabranih sistema sakupljanja u
5 evropskih zemalja u zavisnosti od porekla sakupljenog WEEE.Sistemi upravljanja
u Švedskoj,Švajcarskoj,Danskoj i Norveškoj su zajednički za sve kategorije
WEEE,bez obzira da li on potiče iz domaćinstava ili ne.
Tabela 5. Dostignuća postojećih sistema
Poređenje različitih sistema upravljanja WEEE zavisi od mnogih fakora
a pre svega:
• Starosti sistema
• Vrsti EEE koja se sakuplja
• Pokrivenosti geografskog područja
• Karakteristika društva u polju ove oblasti( pre svega broj EEE plasirane
na tržište)
Da bi se ispunili zahtevi Direktive o električnom i elektronskom otpadu
neophodno je uspostavljanje efikasnih organizacionih i logističkih povratnih
sistema. Sakupljanje i transport moraju biti izvedeni tako da optimiziraju
ponovnu upotrebu i reciklažu onih komponenti ili celih uređaja pogodnih
za reciklažu odnosno ponovnu upotrebu. Očuvanje uređaja za ponovnu upotrebu
zahteva pravilnu organizaciju i tip operacija sakupljanja,transporta,sortiranja,skladišne
operacije a sve u cilju očuvanja ponovne upotrebljivosti proizvoda.
Modaliteti logističkih i organizacionih povratnih šema su ostavljeni na
izbor zemljama članicama,u zavisnosti od njihovih geografskih karakteristika
i različitih tokova WEEE. Ali čak iako svetski proizvođači odluče da uspostave
sopstvene sisteme za povratak i reciklažne centre,lokalne vlasti iako
nisu direktno odgovorne za specifične zahteve WEEE Direktive ostaju glavni
interfejs između proizvođača i potrošača.Postojeća komunalna infrastuktura
bi trebalo da bude osnova sistema za sakupljanje,sortiranje i rastavljanje
električnog otpada.Pravi izazov za lokalne vlasti leži u obezbeđenju da
električni otpad bude sakupljan odvojeno od ostalog otpada,uređaji za
ponovnu upotrebu odvojeni od onih koji nisu i da su poslati u adekvatna
postrojenja za dalji tretman,što će za posledicu imati:
• Prilagođavanje većeg dela infrastrukture
• Posebne kontejnere za WEEE na dostupnim mestima za potrošače
• Razvoj ostalih sistema dopreme za manje proizvode itd.
Jedna od teškoća upravljanja WEEE je nepostojanje veze između količine
na tržištu i tokova otpada zato što je :
• Njihov vek upotrebe obično kraći nego što je procenjeno
• Fenomena skladištenja(čuvanja starih uređaja),ponovne upotrebe ili prodaje
Tako da kada se proizvod vrati,to ne zavisi samo od njegovog upotrebnog
veka već i od kapaciteta za čuvanje u domaćinstvima (koji su u ruralnim
područjima veći nego u gradskim) i od ponašanja ljudi i njihove psihologije.
Efikasan sistem sakupljanja zavisi od:
• Dostupnih i efikasnih lokacija(objekata) za sakupljanje
• Adekvatnih i doslednih informacija za korisnike
Transport,rukovanje ali takođe i skladištenje i sortiranje su presudne
aktivnosti za očuvanje potencijala za ponovno korišćenje i za izbegavanje
oštećenja ili lomova komponenti koje sadrže opasne materije. Dobra praksa
podrazumeva procedure koje obezbeđuju da se sve obavlja na bezbedan i
efikasan način.Da bi se smanjio rizik po okolinu i ljude sistem bi trebalo
da obezbedi minimalna kretanja proizvoda i da minimizira ručno rukovanje
njima.Takođe bi trebalo težiti otklanjanju opasnih supstanci i odvajanju
uređaja za ponovnu upotrebu što je ranije moguće u toku procesa.Način
sakupljanja će varirati u zavisnosti od rastojanja,ruralne ili urbane
šeme i veličine sakupljanih uređaja.
Lokalne vlasti su odgovorne za upravljanje komunalnim otpadom uopšte,i
one već sakupljaju WEEE kroz metode sakupljanja koje funkcionišu u formi:
• ’’Kerbside’’ sakupljanja(odvojeno ili ne,po rasporedu ili na zahtev).Ponekad
lokalne vlasti nude posebno sakupljanje,nekad se WEEE sakuplja sa ostalim
kućnim otpadom a nekad se sakuplja po pozivu
• ’’Bring systems’’(reciklažni parkovi i mesta sakupljanja) na koje potrošač
može doneti njegov stari uređaj.Tamo WEEE može biti uskladišten u odgovarajućim
kontejnerima i posebnim kantama.
• Ostalo – U svim ostalim slučajevima WEEE je odložen ili insinerisan
zajedno sa ostalim otpadom.Ovo je posebno slučaj kod malih kućnih aparata
koji završavaju u kućnim kantama,a to je zato što je veoma malo urađeno
na podsticanju građana da razdvoje odlaganje električnog otpada od ostalog
otpada.
Uslovi za organizaciju kerbside sakupljanja zavise od :
• Troškova sakupljanja(područje,frekvencija,broj sakupljanja)
• Skladišnih kapaciteta
• Mogućnostima za rad lokalnih preduzeća
Posle inicijalnog testa selekcije u cilju identifikacije ponovne upotrebljivosti
proizvoda,uređaji se sortiraju po tipu i uslovima i obeležavaju zajedno
sa njihovom destinacijom:
• Ponovna upotreba celog uređaja
• Ponovna upotreba komponenti
• Reciklaža
• Obnavljanje/odlaganje
Na komunalnim mestima za sakupljanje otpada poput reciklažnih parkova,veliki
i mali aparati mogu biti razdvojeni trenutno.Razdvajanje na uređaje za
ponovnu upotrebu i na one koji to nisu takođe može biti urađeno na ovom
mestu.Skladištenje WEEE na komunalnim mestima za sakupljanje zahteva:
• Dovoljan skladišni kapacitet
• Nadkrivene i otvorene objekte sa odgovarajućim podnim i skladišnim kutijama
u cilju:
- Očuvanja potencijala ponovne upotrebe
- Lakše demontaže uređaja
- Sprečavanja krađa uređaja/delova koji imaju komercijalnu vrednost
- Sprečavanje isticanja opasnih supstanci i zagađenja okoline
- Ograničeno vreme skladištenja
RTS(regional transfer station) optimiziraju meru sakupljanja i transporta do objekata za obradu.Ukoliko nijedna selekcija za ponovnu upotrebu nije rađena pre,RTS su zaduženi da to obave.Moguće je tretirati neke grupe proizvoda tokom njihovog boravka u RTS,na primer TV aparati mogu biti rastavljeni delimično radi transporta različitih delova u objekte za preradu na različitim lokacijama.
Prema WEEE Direktivi krajnji vlasnik bi trebalo da se oslobodi svojih
starih uređaja besplatno(bez ikakve nadoknade),ali posebno sakupljanje
WEEE će neophodno zahtevati neke investicije:kontejneri,boks palete,specifične
vage,registracione i informativne kampanje....
Troškovi transporta i sakupljanja zavise od :
• Vrste usluge: sakupljenje ili isporuka
• Vrsta sakupljanih proizvoda(neophodni kontejneri,specijalno rukovanje
uređajima koji sadrže CFC...)
• Transportna rastojanja i opsluživano područje
• Postojeća infrastruktura
Ovi troškovi će se vremenom smanjivati kada se:
• Urade potrebna ulaganja u osnovnu infrastrukturu
• Optimizira logistika
• Svest građana omogući povećanje stope sakupljanja
Da bi se obezbedilo da rukovanje i utovar ne utiču na sposobnost ponovne
upotrebe,osoblje bi trebalo podučiti da poštuje aspekte rukovanja(npr.Frižideri
i zamrzivači bi trebalo da budu transportovani uspravno ) i pravilnoj
organizaciji transporta:
• Odgovarajuća vozila sa liftovima za teške jedinice
• Oprema za pričvršćavanje uređaja prilikom transporta kako bi se izbegla
oštećenja i ispuštanje opasnih supstanci
preuzmi seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi