Globalizacija poslovanja i globalna konkurencija

Globalizacija

Istorijski koreni globalizacije

Značenja globalizacije

Globalizacija može da znači:

• Stvaranje globalnog sela — zbližavanje različitih delova sveta, sa mogućnostima za veći protok i razmenu pojedinaca i ideja, uzajamno razumevanje i prijateljstvo među stanovnicima sveta, kao i stvaranje globalne civilizacije.

• Ekonomska globalizacija — koja ima četiri oblika, a to su protok dobara i usluga, tzv. slobodna trgovina, protok ljudi migracija, protok kapitala i tehnologija. Posledice ekonomske globalizacije su pojačane privredne veze i opšte povezivanje i jačanje privrednih subjekata, te erozija nacionalnih suvereniteta u ekonomskoj sferi. MMF definiše globalizaciju kao "stalno rastuću ekonomsku međuzavisnost država kroz povećanje obima međudržavnog prometa dobara i usluga, slobodnijeg protoka kapitala, i sve bržeg i šireg rasprostiranja novih tehnologija". Svetska banka definiše globalizaciju kao "slobodu i mogućnost pojedinaca i korporacija da uspostave međunarodne poslove sa licima iz drugih zemalja".

Na polju softvera, globalizacija je tehnički termin koji kombinuje razvojne procese na internacionalizaciji i lokalizaciji softvera.
„Sa aspekta međunarodnog menadžmenta, globalizacija se odnosi na proizvodnju i distribuciju proizvoda i usluga homogenog tipa i dobara i kvaliteta širom sveta.“
Na primer prodaja automobila, sapuna ili hrane na različitim kulturnim prostorima a uz korištenje iste kampanje. Suprotan pojam, u ovom smislu, je internacionalizacija, koja podrazumeva aktivnosti multinacionalnih kompanija na lokalnim tržištima koje su prilagođene, skrojene po meri, potrebama i kulturi lokalnih tržišta.
Negativne efekte profitnih multinacionalnih korporacija — korištenje pozamašnih i složenih pravnih i finansijskih sredstava u svrhu zaobilaženja lokalnih zakona i standarda kako bi se manipulisalo lokalnom radnom snagom i uslugama protiv njihovih sopstvenih interesa.
Širenje kapitalizma od razvijenog ka nerazvijenom svetu.
Globalizacija ima mnogo sličnosti sa internacionalizacijom i ovi pojmovi se često smenjuju, iako mnogi više vole da koriste globalizaciju kada žele da istaknu urušavanje nacionalnih država ili nacionalnih granica.
Striktno ekonomski gledano, globalizacija je u kontrastu sa ekonomskim nacionalizmom i protekcionizmom, dok je u skladu sa laissez-faire kapitalizmom i neoliberalizmom.
Pobornike demokratske globalizacije možemo nazvati pro-globalistima ili kraće globalistima. Oni smatraju da prva, tržišno orijentisana, faza globalizacije mora biti zaokružena stvaranjem globalnih političkih institucija koje će predstavljati volju građana sveta. Pro-globalisti ne pretpostavljaju unapred bilo kakvu noseću ideologiju tih novig globalnih institucija, već smatraju da to treba da se dogodi spontano, putem slobodnog izbora i demokratskog procesa.
Pobornici slobodne trgovine ističu da, na osnovu ekonomske teorije o komparativnim prednostima, slobodna trgovina doprinosi efikasnijoj raspodeli resursa, te da će sve zemlje uključene u sistem slobodne trgovine imati koristi. Uopšte, oni tvrde da će slobodna trgovina dovesti do smanjenja cena, veće zaposlenosti i veće produktivnosti.
Liberali i drugi pobornici lese fer (laissez-faire) kapitalizma tvrde da će viši stepeni političkih i ekonomskih sloboda, u demokratskom i kapitalističkom maniru, dovesti do višeg nivoa materijalnog blagostanja. U tom smislu i gledaju na globalizaciju kao korisnu za širenje demokratije i kapitalizma.
Kritičari smatraju da anti-globalisti koriste anegdotske činjenice kako bi dokazali svoja gledišta a da statistika na svetskom nivou govori u korist globalizacije:
Procenat ljudi koji žive u zemljama u razvoju sa primanjima ispod 1 dolara (usklađeno sa inflacijom i kupovnom moći) se prepolovio u poslednjih dvadeset godina. Neki opet smatraju da se moraju naći tačniji pokazatelji siromaštva.
Prosečan životni vek se u zemljama u razvoju gotovo udvostručio od kraja Drugog svetskog rata a razlika između razvijenog i nerazvijenog sveta se smanjuje. Stopa smrtnosti dece se smanjila u svim zemljama u razvoju. Razlike u dohodku se takođe umanjuju.
Demokratija se dramatično širi. Od 1900. godine kada nije postojala nijedna država da obezbeđuje univerzalna prava glasa (pravo da se glasa bez obzira na polno, rasno, nacionalno ili materijalno poreklo), do 62,5 % na svetskom nivou 2000. godine.
Širom sveta, procenat populacije koja živi u zemljama u kojima su zalihe hrane ispod 2.200 kalorija na dan, smanjio se sa 56% proseka sredine šezdesetih godina na 10% 1990-tih godina.
Između 1950. i 1999. godine, globalna pismenost narasla je sa 52% na 81% svetske populacije. Najveći napredak ostvaren je na pismenosti žena. 1970. godine 59% žena bilo je pismeno u odnosu na mušku populaciju (na 100 muškaraca, pismeno je bilo 59 žena). 2000. godine ta stopa bila je 80%.
Slični trendovi postoje i u infrastrukturi, npr. električna energija, automobili, radio, telefonija kao i procenat populacije koja ima pristup čistoj vodi.
Kako god, može se i reći da mnoga od ovih dostignuća nisu podstaknuta globalizacijom.
Mnogi pro-kapitalisti su veoma kritični prema Svetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu, smatrajući da te institucije kontrolišu najjače države, umesto korporacija, a da ih vodi korumpirana birokratija. Mnogi zajmovi dati su diktatorima koji nikada nisu sproveli obećane reforme. Umesto toga najčešće su ostavljali u amanet svom osiromašenom narodu da plaća zajmove. Pro-kapitalisti smatraju da u radu ovih institucija nema dovoljno kapitalizma. Oni takođe ističu da su najveći protivnici globalizacije i interesne grupe sa sukobljenim interesima.

Karakteristike globalizacije poslovanja

Globalizaciju karakterise sve veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu mrežu ekonomskih, socijalnih, i političkih veza.
Mnogi poistovećuju globalizaciju (ili ne poistoveđuju, nego izoluju sledeću činjenicu kao glavnu povezanu sa globalizacijom) sa ekonomijom, odnosno sa ekonomskim procvatom, odnosno na najnižem nivou sa povećanjem plate.
Znaci, i neki misle da ukoliko dodje do globalizacije, odnosno, konkretno ulaska u EU i sl. doći će do “procvata” pojedinačnih života ljudi. To je donekle i tačno, sa obzirom na činjenicu da u nekim državama koje su ušle nedavno u EU se “oseti” povišen standard koji je porastao zbog ustupaka zemalja članica prema novoj “sestri”. Ali niko ne razmišlja da kako god to izgledalo u medijima, ne može i jare i pare, za svaki ustupak se nešto traži i za uzvrat.
Multinacionalna kompanija RENAULT je kupila DACIU, za uzvrat (posto je to bukvalno ustupak RENAULTA prema Rumuniji, ne obrnuto), Rumunija je morala da promeni zakon o zaposlenju, tako da je RENAULT jednostavno dao otkaz gomili radnika, doneo mašine, zaposlio nove radnike, ali mnogo manje istih, dok su otpušteni ljudi ostali bez posla. Rumunija je dobila jeftina kola i relativnu “dobru” kompaniju, a RENAULT je dobio profit (odnosno dobiće ga), povecali su plate u fabrici, ali ljudi na ulici su ostali bez iste… Sad ti otpusteni radnici predstavljaju teret Rumuniji i problem lokalnom stanovništvu (ne verujem da je ta povišica tolika da može da “podmiri” troškove neprijatnosti kad živite u okolini u kojoj žive ljudi koji sve manje i manje imaju sta da izgube).
Znači sve jedno bogati se bogate, siromašni su jos siromašniji. Srednji stalež ce imati neku korist od globalizacije (u materijalnom smislu), ali ce opet pored sebe gledati siromašnu rulju koja krade, i bogate probisvete, za koje ce morati da rade mahom. Neće niko kupiti BMW od globalizacije, samo oni koji ga vec imaju.
Treba shvatiti da je globalizacija nešto što, verovatno, “prirodno” dolazi, ili ne dolazi… Nova tehnološka revolucija ili bar uticaj tehnike na život “svih.

Globalno poslovanje

Konkurentsko okruženje predstavlja situaciju u kojoj se organizacija nalazi u svom specifičnom konkurentskom ambijentu. Taj ambijent može da bude određena grana,delatnost ili strateška grupacija u okviru grane. U analizi konkurentskog okruženja polazi se od kombinovanih snaga okruženja koje su od posebnog znaćaja za strategiju firme a vezuju se za konkurente (postojeće I potencijalne), kupce i snabdevaće.
Model pet konkurentskih sila je već tradicionalan, najčešće citiran model koji je polazište mnogih analiza konkurencije i konkurentnosti među firmama.
To je najrasprostranjenije analitičko sredstvo u izućavanju konkurentskog okruženja I obuhvata sledeće faktore:

• opasnosti od novih firmi-konkurenata,
• opasnosti od novih proizvoda/usluga,
• pregovaračke snage snabdevača,
• pregovaračke snage kupaca i
• rivalitet među postojećim firmama.

Globalizacija znači unošenje kvalitativno nove dimenzije u međunarodnu strategiju firme, a to je integrisanje strategije u različitim zemljama, konsolidovanje integralne strategije konkurentnosti u svetskim razmerama.

Globalna strategija kao karakteristika suštinske globalizacije firmi oslanja se na tri ključne dimenzije predstavljene trouglom globalizacije:

Temena trougla su:

1. Podsticaji podstrekači globalizacije- predstavljaju odgovarajuće uslove i karakteristike određene delatnosti, pripadnog sektore ili grane, koji u većem ili manjem stepenu podstiču procese globalizacije.
Tu se pre svega misli na specifične karakteristike sektora, grane ili delatnosti vezane za:

• tržišta
• troškove;
• ekonomsku politiku države/vlade i
• konkurentnost

Uspostavlja se dijagnoza stanja potencijala globalizacije u pripadnoj grani,
delatnosti i budući da se to stanje stalno menja, radi se o dinamičkoj kategoriji koja iziskuje neprekidno, periodično preispitivanje i uspostavljanje ažurnih vrednosti dijagnoze.

Ovim se utvrđuje potencijalna mogućnost ostvarivanja prednosti putem
globalne strategije za konkretnu firmu sa postojećom strukturom poslova, a sagledava se i potencijal globalizacije za buduća područja poslovanja, što opredeljuje i buduće pravce rasta i razvoja firme.

2. Globalizacija poslovanja - se postiže merama i sredstvima globalne strategije, a najznačajnije opšte mere su:

• učešće na globalnom svetskom tržištu
• razvoj globalnih proizvoda,
• globalno lociranje, geografsko raspoređivanje aktivnosti u međunarodnim okvirima,
• globalni marketing i
• globalna konkurentska strategija.

3. Ključni organizacioni i menadžment faktori - koji određuju sposobnost firme da primeni globalnu strategiju:

• organizaciona struktura, obuhvata uspostavljene odnose u firmi, upravljački, menadžment procesi,
• zaposleni,
• tehnologija,
• ključne kompetentnosti firme,
• kultura se odnosi na vrednosti i pravila koja određuju ponašanje u kompaniji.

Organizacioni faktori: struktura, upravljački procesi, tehnologija, zaposleni, kultura, značajno opredeljuju efektivnost globalne strategije firme u datim uslovima potencijalnih mogućnosti globalizacije pripadne grane.

“Kigen naglašava da mnoga globalna tržišta ne nastaju sama po sebi već su smišljeno stvarana planskim marketing naporom. Kao primer navodi bezalkoholna osvežavajuća pića. Uspešna globalna preduzeća su otkrila da potrebe bitnih segmenata mogu da se zadovolje globalnim prisustvom na odabranim proizvod - tržištima. Uspešne globalne strategije se zasnivaju na obavljanju globalne funkcije ili opsluživanja globalne potrebe. Svaka grana koja u ovome uspe je ozbiljan kandidat za globalizaciju.”

Globalizacija proizvoda i grane utiče na sniženje troškova istraživanja i razvoja, inženjeringa, dizajna, proizvodnih troškova od investicija do proizvodnje i marketinga, posebno distribucije i promocije.
Pritisak da se stvaraju globalni proizvodi se povećava sa povećanjem zahteva za kapitalim investicijama potrebnim za uvođenje novih proizvoda u proizvodni program.
Globalna ekonomija dobija na značaju kada tržišta pojedinih zemalja nisu dovoljno velika da omoguće stvaranje preduzeća optimalnih veličina. Veličina preduzeća omogućava da se obezbedi tržišno učešće na većem broju nacionalnih tržišta kombinujući veći stepen standardizacije proizvoda sa koncentracijom određenih aktivnosti u lancu vrednosti.
Podsticaji za globalizaciju preduzeća ne dolaze samo od ekonomije veličine već i od ekonomije širine odnosno od širenja aktivnosti - ide se na više linija proizvoda i više poslova.
Visoki troškovi razvoja proizvoda relativno prema veličini nacionalnog tržišta su stimulans za globalizaciju preduzeća i grane. U brojnim slučajevima je bolje ići samo na par globalnih proizvoda nego na mnoštvo proizvoda namenjenih uskom nacionalnom tržištu.
Tehnologija je jedan od glavnih podsticaja globalizacije. Nije teško uočiti da se svet kreće ka konkurenciji u globalnim tehnologijama. Tehnologija je "proizvod" koji po stvaranju dosta brzo postaje pribavljiv svuda. Nema ozbiljnih barijera za korišćenje novih tehnologija u dobrom broju zemalja.
Sve veći broj zemalja, odnosno njihova preduzeća se pojavljuju na globalnom tržištu. Preduzeća se orijentišu na globalno poslovanje kada je optimalni obim poslovanja potreban da se koristi ekonomija veličine i efekti iskustva neraspoloživ na nacionalnom tržištu. Globalna grana je ona
u kojoj je konkurentska pozicija preduzeća u jednoj zemlji pod uticajem njegove pozicije u drugim zemljama i obrnuto. Globalna strategija je ona koja omogućava preduzeću koje posluje u globalnoj grani da ostvari globalnu konkurentnu prednost integrišući aktivnosti preduzeća u celom svetu da se ovlada povezanošću među zemljama.

Preduzeće i proces globalizacije

Globalizacija se karakteriše brzim komuniciranjem i transportom, kao i sve većim i bržim kretanjem roba, usluga i faktora proizvodnje. To stvara brojne mogućnosti i izazove na koje preduzeća treba blagovremeno da reaguju.
Preduzeće može ali ne mora da participira u procesima globalizacije.
Da li reagovati ili ne zavisi od brojnih faktora od kojih su veličina preduzeća i grane u kojoj obavlja poslovnu aktivnost među najbitnijim. Naravno, da određene efekte globalizacije osećaju sva preduzeća nezavisno od veličine i grane u kojoj obavljaju svoju poslovnu aktivnost. Za brojna manja
ali i neka srednja preduzeća po veličini još dugo će biti mesta na lokalnim tržišnim nišama. Treba imati dobro odabranu strategiju da se očuva strategijska pozicija na lokalnim tržišnim .

Participacija preduzeća na tržištima van svoje zemlje može biti dvojaka:

• internacionalizacija (geografska ekspanzija poslovnih aktivnosti) i
• globalizacija (globalna integracija poslovnih aktivnosti).

Da bi se obezbedio globalni nivo participacije treba ostvariti značajnije tržišno učešće. Od značaja je balans između geografske pokrivenosti i tržišne pokrivenosti i prisutnosti na globalno strategijskim tržištima - zemljama

Karakteristike globalno strategijski značajne zemlje su:
• veliki izvori ili dobit;
• radi se o domaćem tržištu globalnih potrošača;
• domaće tržište globalnih konkurenata;
• tržište je glavni izvor inovacija u grani

Globalni pristup participaciji tržišta znači da različite zemlje imaju različite uloge u okviru ukupnog poslovanja preduzeća. Bitno je birati zemlje na osnovu globalnog strategijskog značaja kao i postojećih atraktivnosti. Strategijske alijanse izajednička ulaganja omogućavaju brz način da se stvara globalna participacija, ali slabije potencijale za potpuno integrisanu globalnu strategiju.

Internet u službi globalizacije

Moglo bi se reći da bi internet mogao da bude jedno od glavnih oružja protiv ideje globalizacije. Toliko raširen medij, neograničen bilo kakvom cenzurom, dostupan svima, primamljiv je i prigodan za svakoga ko nema uporište u nekom centralizovanom establišmentu. Ukoliko neki centar moći pokrene neku kampanju protiv odredjene zemlje, pravilnim korištenjem mogućnosti interneta moguć je informacioni odgovor te države i to sasvim besplatan i efikasan. Mi takvu mogućnost 1999. nismo uspeli na najbolji mogući način da iskoristimo, ali to ne govori o tome da tako nešto nije moguće. Primer dobrog korištenja interneta je Istočni Timor.
Globalna mreža dakle, može da se okrene protiv svog tvorca. Ona je korisna ukoliko se koristi na pravi način i pažljivo. To znači da je treba koristiti jedino i isključivo u cilju prikupljanja i slanja informacija i (vezano za virtuelnu komunikaciju) samo za okupljanje ljudi oko odredjene ideje. Dakle, ne ljudi kao ličnosti, ne koristiti ga kao mesto na koje se zaista ulaže deo sebe, nego isključivo za okupljanje oko odredjene ideje, u smislu obavljanja odredjenog posla, bavljenja profesijom i slično.
Nažalost, tako moćno oružje uglavnom služi u cilju globalizacije. Internet koriste ljudi, a svi mi smo previše radoznali da bismo uspeli da sebe ograničimo u istraživanju interneta. Pri tom, svako to radi na svoj način a svi načini su pogrešni, neko troši vreme na besmisleno četovanje i virtuelna 'upoznavanja', neko je u stalnim potragama za informacijama koje mu nikad zapravo neće biti potrebne... Način gubljenja vremena i opravdanja za to nisu bitna, bitno je da se čovekova jasna svest na taj način zamagljuje i gubi.
Umesto da sa pažnjom koristimo moćnu spravu, mi sa njom postupamo kao deca. Kao kad bismo zapalili sopstveni ambar tek da bismo videli kako nešto gori, kao kad bismo poplaveli svoju baštu, zato što nam se može.

Mediji u službi globalizacije

Pre svega, velika je greška tvrditi da je proces širenja i otvaranja novih medijskih kuća (svih vrsta) posledica razvitka demokratije. Možda je to tako ispalo na prostorima država koje su činile SFRJ ali na globalnom planu to uopšte nije bio slučaj. Otvaranje novih tv stanica, radijskih kuća i štampanih medija direktan je proizvod tehnološkog napretka koji je omogućio lakšu, bržu i (najvažnije) jeftiniju proizvodnju sredstava za rad ovih medija. To je bio glavni razlog za pravi medijski bum kojeg je doživela televizija pedesetih godina u Americi. Ali to ne znači da je Amerika postala više demokratična u odnosu na period pre drugog svetskog rata. Tiha cenzura radija prenela se na tihu cenzuru televizije a ona postoji i danas.
I to nema baš nikakve veze sa brojnošću medija.
Nama su devedesetih godina nametnuli (ili smo to sami sebi uradili, a možda je i priroda stvari takva) mišljenje da se demokratija uvodi preko brojnosti medija. Što više televizije, radija i novina, to više demokratije, to je bila teza. Ali svi smo svedoci da to uopšte nije tako. Ne moramo da gledamo primer zapadnih zemalja u kojima se u važnim trenucima za njih svi mediji ujedinjuju oko jednog stanovišta, dovoljno je da se setimo da je u proteklih petnaest godina u najboljem slučaju postojala samo jedna televizija koja je imala neko različito mišljenje od ostalih, a i to se retko dešavalo. Prema tome, brojnost medija nema nikakve veze sa demokratijom. Možemo imati sto televizija, ali velika je verovatnoća da će sve one zastupati isti ili sličan politički stav. I, možda još i važnije od toga, ukoliko je država zaista, ali zaista demokratska, sasvim je dovoljno da ima čak i jedan jedini tv kanal i da na njemu promoviše sva aktuelna stanovišta u toj državi.
Ali to su sve pitanja za sociologe koja oni moraju da reše. Za ovu temu mnogo je bitnije istražiti šta je proizvod postojanja tolikog broja medija, kako sve to utiče na nas. Opet ponavljam, ne verujem da je neko u nekakvom centru moći svesno smislio ideju o širenju medija u cilju stvaranja podloge za lakše prihvatanje ideje globalizacije. Prosto, tako se samo namestilo.
Čovek je biće ograničene moći koncentracije. U najboljem slučaju, možemo da se skoncentrišemo na nekoliko stvari istovremeno, ali samo ukoliko takve radnje služe istom cilju, npr. vožnja automobila ili pisanje po diktatu. Sve ostalo pre ili kasnije dovodi do gubitka pažnje i smanjene sposobnosti koncentrisanosti na odredjeni sadržaj.
Takodje, svi mi imamo ograničenu sposobnost pamćenja. Najveći deo primljenog sadržaja nestaje iz svesti nakon sat vremena. Ono što ostane nakon dan ili dva, potpada pod 'selektivno pamćenje' a ono je zaduženo za čuvanje informacija koje su najbitnije ili najzanimljivije za nas.
Problem nastaje kad neko ima dvadeset, pedeset televizijskih kanala (da izostavimo za sad ostale medije). Svi smo po prirodi radoznali i svako od nas želi da uvek vidi šta se to dešava na svim kanalima. Šta se onda dešava? Svako od nas doživljava pravo bombardovanje najrazličitijim potrebnim i nepotrebnim informacijama koje stižu sa različitih televizija. Pre ili kasnije, čovek gubi pažnju koja mu je potrebna i za praćenje sadržaja koji ga interesuje. Ne samo što mu je koncentracija oslabljena (izmedju ostalog i zbog razmišljanja o mogućem sadržaju na drugim kanalima) nego i sposobnost pamćenja. Verujem da i selektivno pamćenje ima svojih granica i ukoliko u toku dana primite hiljadu informacija moguće je da će čitav taj sistem da 'blokira' i da zaista (dugoročno) ne zapamti ništa od toga. Kompjuterskom terminologijom, moglo bi se reći da je mozgu tad potreban restart.
Ukoliko na takav televizijski sadržaj dodamo i sadržaj koji nam svakodnevno stiže iz novina, preko interneta i svakodnevne komunikacije sa okolinom, možemo da shvatimo koliko je savremeni čovek samog sebe opteretio gomilom nepotrebnih informacija. Dajte nekome ko je odrastao uz sve te medije, u njegovoj dvadesetoj godini, knjigu nekog klasika da je pročita. Neće moći. I to neće biti zato što ne bi mogao da razume o čemu to piše Dostojevski ili neko drugi, nego zato što će mu to čitanje biti dosadno, neće moći ni da čita a kamoli da kasnije eventualno dodje do razumevanja ili nerazumevanja sadržaja.
Ne želim ovde da pravim poredjenje vrednosti čitanja klasika sa gledanjem televizije ili blejanjem na internetu (mada je to jasno), uopšte ne želim da raspravljam o tome da li su oni bitni ili nisu u savremenom svetu. Ono što hoću da kažem je da čovek koji nema sposobnost koncentracije dovoljnu za čitanje knjige prestaje da zaslužuje svoje ime. Ukoliko neko nema dovoljno vremena i pažnje da se posveti sebi i čitanju knjige, on nema vremena ni pažnje da se zaista posveti bilo čemu, svest mu previše luta za bilo šta ozbiljno.
Kome odgovara takav savremeni čovek, izgubljen u vrtlogu informacija, nesvestan sebe i sveta oko njega? Mislim da je odgovor jasan.

Globalna konkurencija

Prema najnovijem izveštaju pod nazivom Globalna konkurencija, koji je objavio Svetski ekonomski forum, na prvom mestu se nalaze SAD, a odmah iza su Švajcarska i skandinavske zemlje. U podsaharskoj Africi – samo Južnoafrička Republika i Mauricijus se nalaze u gornjoj polovini liste, dok se neke zemlje tog regiona nalaze sa samom dnu spiska.
U izveštaju se navodi da se SAD nalaze na samom vrhu prvenstveno zbog toga što na tržištu imaju sofisticirane kompanije koje promovišu nove ideje. Ekspert Svetskog ekonomskog foruma, Ajrin Mia, tu kombinaciju naziva pobedničkom. Izveštaj se osvrće na 12 različitih oblasti konkurencije u cilju procene ekonomske klime u određenoj zemlji. Do rezultata se ove godine došlo ispitivanjem više od 11 hiljada biznismena iz 131 zemlje. Svetski ekonomski forum smatra da će ovakvo rangiranje omogućiti zemljama da uporede svoju ekonomiju sa ekonomijom drugih, uspešnijih, zemalja i na taj način im dati ideju kako da poboljšaju konkurenciju svoje zemlje na globalnom tržištu. Prema izveštaju, Evropa i zemlje azijsko-pacifičkog regiona imaju dobru praksu u vođenju biznisa, što nije slučaj sa mnogim zemljama iz Afrike južno od Sahare. Mia smatra da je to u mnogome zbog manjka infrastrukture u Africi.
«Kvalitet infrastrukture, kvalitet i transparentnost javnih institucija, nivo obrazovanja i stanje u zdravstvu su velike slabosti Afrike. To je još uvek kontinent sa najvećom stopom obolelih od zaraznih bolesti,» naglašava Ajrin Mia.
Bocvana se prema ovogodišnjem izveštaju nalazi na 76. mestu, što je niže u odnosu na prošlu godinu, ali se i dalje smatra za relativno uspešnu s obzirom da je treća najbolje rangirana zemlja u južnoj Africi. Ali, Mia skreće pažnju da se Zimbabve na 129-om od 131 mesta, kotira vrlo nisko, i da se situacija pogoršava. U izveštaju se navodi i da Nigerija, koja je na 95. mestu, ima dosta potencijala ali da ne koristi svoje resurse nafte onoliko koliko bi mogla. U skladu sa time predlažu toj zemlji da svojim građanima obezbedi bolji pristup zdravstvenim uslugama i obrazovanju, kao i da poboljša infrastrukturu.

Strategijske alijanse (SA) i proces globalizacije

“Jedan od najbržih načina za realizaciju globalne strategije prestavljaju strategiske alijanse kao poslovni saveznici između dva ili više preduzeća van nacionalnih granica.”
Pored međunarodne trgovine i inostranih direktnih investicija strategijske alijanse (SA) su treći pokretač procesa globalizacije. Koriste se i termini ugovorna saradnja i globalno strategijsko partnerstvo.
Termin alijansa pokriva sve oblike saradnje između preduzeća u međunarodnoj ekonomiji koji su više od uobičajenih tržišnih transakcija a manje od spajanja i pripajanja preduzeća.
Svrha ulaska u SA treba da bude jačanje konkurentske prednosti preduzeća na celini globalnog tržišta ili na segmentima i globalnog tržišta. Ukoliko se to ne postiže bolje je da preduzeće samostalno nastupa na tržištu. Kao i svi ostali oblici saradnje i strategijske alijanse nose sa sobom kako mogućnosti tako i opasnosti.
Zato je pre odluke o ulasku u strategijske alijanse potrebno da preduzeće postavi pitanje sta je osnova za konkurentsku prednost preduzeća?
Ukoliko preduzeće vidi da mu neke aktivnosti u lancu vrednosti nisu dovoljno efikasne ako nastupa samostalno treba se opredeliti na traženje strategijskog partnera.
Za dobar broj preduzeća strategijsko partnerstvo s obzirom na izvore, stručnost i sposobnost sa kojom raspolažu je jedini način da participiraju uspešno na globalnom tržištu.
Prošle nedelje u Kopenhagenu, u sklopu CONVERGENCE 2007, najvećeg godišnjeg događaja u Evropi pod pokroviteljstvom Microsoft-a, ozvaničeno je članstvo NPS grupe u „AX–Pact“ alijansi. Prigodnoj svečanosti, organizovanoj za tu priliku, prisustvovali su i visoki zvaničnici Microsoft korporacije, Microsoft kancelarije u Srbiji i alijanse.
„AX-Pact“ (www.ax-pact.com) okuplja elitne Microsoft Business Solutions partnere (u svakom regionu samo jedan partner). Alijansa globalnim kompanijama obezbeđuje podršku, ekspertsko znanje i, sa više od 700 Dynamics AX (ranije Axapta) projekata, ujedinjenim iskustvom partnera na svim meridijanima garantuje uspešnu realizaciju Dynamics AX projekata.
NPS grupa je ovim činom postala ekskluzivni „AX-Pact Authorised Partner“ za Srbiju i Adriatic regiju i tako dobila još jedno priznanje za visok kvalitet usluga koje pruža svojim klijentima.
U globalnoj industriji posebno “intezivne” alijansama:avijonskoj, sektoru telekomunikacija, automobilskoj gde i navodimo (npr. “Renault”- “Nissan”) , kao i u mnogim drugim sferama.
Strategiska alijansa vezana je za zajedničko vlasništvo, različitih sistema i struktura,pri čemu preduzeće može biti uključeno u veći broj alijansi.

Neposredni posticaji ili razlozi da se ide na strategijske alijanse su:

• da se smanje troškovi razvoja novih proizvoda,
• pribavi tehnologija,
• da se pribavi marketing ili menadžment know-how,
• da se lakše ide na jedno ili više nacionalnih tržišta ili neko
regionalno tržište i
• da se pribavi kapital za određena investiciona ulaganja.

Strategijske alijanse su veoma popularne iako empirijske studije ukazuju da je velika stopa promašaja. Preduslov uspeha je obostrana korist partnera. Idealan je kompetentan partner sa izvorima i sposobnošću sa kojim postoji uzajamno poverenje.

Izneta je ocena da postoje tri faktora koji su doprineli rastu strategijskih alijansi:

• tehnološki napredak koji je uticao na promenu tradicionalnih konkurentskih prednosti preduzeća,
• povećanje promena i
• intenzitet i neizvesnost istraživanja i razvoja kao i proizvoda, smanjenje trajanja životnog ciklusa proizvoda,

Sve to radi preduzeće:

• da smanji rizik i da traži nove načine za pristup atraktivnim tržištima, konkurencija tehnologija omogućava preduzećima da imaju pristup
• različitim tehnologijama koje sama ne poseduju,
• globalizacija tržišta koja menja dimenzije inostranih investitora i kreira potrebu za fleksibilnom strukturom i novim formama organizacije da se omogući
preduzećima da uspešno konkurisu na svetskoj osnovi.

Preduzeće se suočava sa dva problema kada se opredeli na strategijsku alijansu:

- prvi je izbor partnera u alijansi
-drugi upravljanje alijansom kada se ona formira.

Izbor partnera zavisi od cilja koji imamo u opredeljenju za SA. Pitanje je da li potencijalni partneri raspolažu sa izvorima, stručnošću i sposobnošću koje omogućavaju da zajednički ostvaruju ciljeve poslovanja. Jasno definisana misija i ciljevi su osnova za uspešno upravljanje SA kada se ova jednom stvori. Mora postojati dobar upravljački informacioni sistem da se blagovremeno korektivno interveniše ukoliko aktivnosti nisu u skladu sa dugoročnim ciljevima.

“Kigen iznosi da će po nekim procenama nova faza u evoluciji saradnje između preduzeća u globalnoj ekonomiji biti "preduzeće odnosa". Ono će se sastojati iz grupa preduzeća iz različitih grana i zemalja koja će imati takav zajednički cilj da će funkcionisati slično jedinstvenom preduzeću. Kako korišćeni izvori tako i ostvareni prihod će biti enormne vrednosti i "preduzeće odnosa" će biti prisutno na svim važnijim delovima globalnog tržišta. Jedna od predpostavki je i virtuelno preduzeće koje će imati dve globalne kompetentnosti

• ekonomiju troškova i
• brzinu reagovanja na tržište.”

Antiglobalisti i alterglobalisti

Mnoga lica i naličja globalizacije smatraju se štetnim od strane kako civilnih aktivista tako i državnih nacionalista. Ovaj pokret ima zajedničko ime, koje su mu sročili mediji - "anti-globalistički pokret". Ovaj pojam može da deluje zbunjujuće pošto antiglobalisti mogu da dolaze iz sasvim suprotnih tabora, a mnogi osporavaju samo neke odlike globalizacije, ne i globalizaciju samu po sebi. Neki od aktivista, Noam Čomski, na primer, tvrde da je sam pojam "anti-globalisti" besmislen pošto oni upravo žele da globalizuju pravdu. Istina, "globalni pokret za pravdu" ili "pokret za globalnu pravdu" bio bi precizniji naziv. Mnogi aktivisti su se ujedinili i pod sloganom "drugačiji svet je moguć", koji je doneo nove pojmove, poput francuskog - altermondijalizam odn. alterglobalizam.
Postoji mnoštvo različitih oblika "anti-globalizma". Od zaštite sopstvenog monopola, kriminalnih radnji do zaista iskrenih i humanih ideja. Najčešće, antiglobalisti smatraju da globalizacija nije donela one vrednosti i poboljšanja kako se to smatralo, te da mnoge institucije koje deluju u ime globalizacije ne zastupaju interese radničke klase i siromašnih u svetu.
Ekonomski teoretičari fer trgovine tvrde da neograničena slobodna trgovina donosi više koristi onima sa većim finansijskim uticajem (bogatima) a na račun nerazvijenih i siromašnih.
Mnogi antiglobalisti gledaju na globalizaciju kao promociju korporativnih memoranduma, koji imaju za cilj ograničenje prava pojedinaca u ime profita. Oni takođe tvrde da korporativna tela kroje politike nacija-država.
Neke antiglobalističke grupe tvrde da je globalizacija po svojoj prirodi imperijalistička. Da je jedan od glavnih uzroka rata u Iraku, te da više doprinosi SAD nego zemljama u razvoju. Ovde je glavni argument migracija novca iz ratom zahvaćenih teritorija u SAD.
Slične su tvrdnje i da globalizacija nameće kreditno-orijentisanu ekonomiju, koja ishodi neopravdanim (onom koji nije samoodrživ) razvojem i dužničkim krizama.
Najkonzervativniji tabor čine državo-centrični nacionalisti koji se plaše da će globalizacija izbrisati ulogu nacija u globalnoj politici. Oni pominju ne-vladine organizacije (NVO) kao izvršioce ove politike i kršioce nacionalnih suvereniteta. Tipični predstavnik ovog pokreta je Žan Mari Le Pen.
Neki analitičari smatraju da se iza propovedi o anti-globalizaciji krije zapravo anti-amerikanizam, te da se napadaju ekonomski, politički i kulturni elementi SAD. Na primer, američke korporacije su najčešći predmet napada i kritika: američki Najk (Nike) je mnogo više napadan od nemačkog Adidasa. Slični stavovi postoje i u kulturi i nacionalnim proizvodima: francuska vina, kineski čaj, japanska manga, takođe imaju dramatičan i globalni rast i uticaj ali se ne smatraju "opasnim" poput Kokakole ili Holivuda. Moguće je da postoji veza između opažaja "opasnosti" i intenziteta oglašavanja pojedinih brendova.
Najširi sloj ljudi se opire "nesputanoj" globalizaciji (neoliberalizam); lese fer kapitalizam, podstican od strane vlada (npr. Ronald Regan i Margaret Tačer smatraju se velikim pobornicima ove ekonomske doktrine) i kvazi-vlada (npr. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka) ne pokazuju dovoljno odgovornosti prema radnicima i širokim narodnim masama već se najviše trude da udovolje interesima korporacija. Mnoge međunarodne konferencije, posebno grupe osam velikih (G8: SAD, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada, Rusija) propraćene su masivnim, često nasilnim demonstracijama brojnih protivnika tzv. "korporativnog globalizma". Ovaj pokret je veoma heterogen i uključuje verske zajednice, nacionaliste, levičare, ekologe odn. aktiviste za zaštitu životne sredine, seljake, anti-rasističke grupe, liberalne socijaliste i druge. Većina ovih grupa ima reformistički stav (traži humanije oblike kapitalizma), a neke su i revolucionarne (traže humaniji sistem umesto kapitalizma). Kritičari ovog pokreta smatraju da je ovakva različitost u stavovima i ciljevima neozbiljna dok neki analitičari (npr. Noam Čomski) smatraju da snaga pokreta leži upravo u tome.
Ovi protesti doveli su do izmeštanja konferencija G8 iz velikih gradova u manja i slabije pristupna mesta odn. do lokacija u kojima je teže organizovati masovna okupljanja.
Neki "antiglobalisti" zameraju trenutnoj "globalizaciji" da globalizuje novac i korporacije u isto vreme odbijajući da globalizuje ljude i sindikate. Dokaze za ovu tvrdnju nalaze u krutoj i neumoljivoj useljeničkoj politici bogatih zemalja i u nedostatku osnovnih radničkih prava u mnogim zemljama u razvoju.

Zaključak

Kao što je u prethotnom tekstu rečeno globalizacija je rezultat opštih promena u svetu, prirodan sled događaja, neminovnost. Pitamo se da li uopšte postavljati pitanje da li je globalizacija dobroa ili loša. Naravno postoje stavovi koji su podeljeni na one koji je podržavaju i oni koji joj se, po našem mišljenju, bežuspešno protive.
Globalizacija kao i sve ima svoju pozitivnu i negativnu stranu.Konkretno pozitivnost se ogleta u globalizaciji sa aspekta ekonomije, koja povećava konkurentnost, a samim tim i kvalitet proizvoda i usluga, takođe doprinosi dostupnost istih celom svetu. Njom treba upravljati, kako bi se iz nje izvukle pozitivne posledice, a minimizirale negativne. Smatramo da je ona u suštini dobra i koristimo iniciatore globalizacije kako što je internet bez koga ne bi smo mogli zamisliti naše školovanje danas, ali isto tako mislimo da ne treba globalizovati sve, po svaku cenu i da neke stvari treba da ostanu svojstvene samo jednom narodu odnosno državi.

Literatura:

- Keegan J.W (1995) Global Marketing Management

- Milićević Vesna: “Međunarodni menadžment : novije tendencije“ 2. izmenjeno i dopunjeno izd.Beograd : Fakultet organizacionih nauka, 2006, elektronsko izdanje

- Pejčulović Miroslav : „Globalizacija – dva lika sveta[1]

- Rendi Eping : „Vodič za početnike u svetskoj privredi“ Zelnid 1997,Grafikon 1

- Stiglitz, J. (2004.) “Globalizacija i dvojbe koje izaziva”, Zagreb, Algoritam.

Web izvori

- www.wikipedia.org/wiki/globalizacija

- www.voanews.com/Serbia2007-10-31

- www.axisrorpeace.net

- www.nps.co.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=277&itemid=1

- www.renault.com/renault_com/en/main/30_DEVELOPPEMENT_DURABLE

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD