|
Globalizacija poslovanja i globalna konkurencija
Globalizacija
Ako bismo izabrali jedan pojam koji simbolizuje duh današnjeg vremena to
bi bio pojam »globalizacije«.
Globalizacija je pojam koji
koristimo da bismo opisali promene u društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji
koje dovode do dramatičnog porasta međunarodne razmene (u trgovini, kulturi,
ljudima, idejama i sl.).
Globalizacija je proces kojim se u današnjem svetu
postepeno ukidaju ograničenja protoka robe, usluga, ljudi i ideja među različitim
državama i delovima sveta, odnosno ideologija koja za cilj ima njegovo opravdavanje.
Globalizacija
svoje korene ima u režimu slobodne trgovine čiji je glavni zagovornik bio
Britansko Carstvo u XIX veku i koji je nestao za vreme Prvog svetskog rata
i uvođenjem protekcionizma među ratom osiromašenim velikim silama.
Zagovornici globalizacije tvrde kako bi ukidanje carina i drugih ograničenja
dovelo do jačanja tržišne utakmice odnosno pojave kvalitetnijih roba i usluga.
Takođe se navodi kako bi intenziviranje kontakta među ljudima i državama
u svetu smanjilo mogućnost velikih sukoba.
Globalizacija se često posmatra isključivo sa gledišta ekonomije i tada
se u prvi plan stavlja njen učinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvoj
"slobodne trgovine". Uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo
šire aspekte društva.
Istorijski koreni globalizacije
Budući da globalizacija ima i tehničko i političko značenje, različite grupe
imaju različita tumačenja istorije globalizacije. U oblastima ekonomije
i političke ekonomije, istorija globalizacije zapravo je istorija razvoja
trgovine među nacijama, kao i istorija međunarodnih institucija.
Između 1910. i 1950. godine, serija političkih i ekonomskih lomova dramatično
je umanjila značaj međunarodnih trgovinskih tokova. Tačnije, početkom Prvog
svetskog i sve do kraja Drugog svetskog rata, kada su osnovane međunarodne
ekonomske institucije, poput Međunarodnog
monetarnog fonda (MMF), globalizacijski trendovi bili su obrnuti. U
posleratnom periodu, gajena od strane međunarodnih institucija, trgovina
se opet drastično razvila. Tokom sedamdesetih godina XX veka, počeli su
da se osećaju kako pozitivni tako i upozoravajući efekti globalizacije.
Pojam liberalizacija dobio je značenje objedinjavanja teorije laissez-faire
ekonomije i procesa uklanjanja trgovinskih barijera među državama. Ovo je
dovelo do specijalizacije pojedinih nacija u trgovini, posebno izvozu dobara,
a potom i do pritiska na druge nacije da uklone zaštitne mere (npr. umanjenje
carisnkih stopa, uklanjanje režima dozvola za uvoz i sl.) u prometu robe.
Period XIX veka kada je došlo do prve velike liberalizacije u trgovini nazivamo
"Prvom erom globalizacije". Globalizacija je počela i
narastala paralelno sa ekspanzijom i širenjem Britanske imperije (tzv. Pax
Britannica) kao i industrijalizacijom koja je sve više uzimala maha. Teorijske
osnove možemo naći u Rikardovom radu na "komparativnim prednostima"
i Sejovom zakonu "opšte ravnoteže". U suštini, oni su diskutovali
da li nacije mogu uspešno trgovati i da li je moguće da se poremećaji u
ponudi i tražnji sami od sebe koriguju.
Smatra se da "prva era globalizacije" traje sve do početka XX
veka a konačan kraj je početak Prvog svetskog rata. Nacije koje su imale
najviše uspeha u eri globalizacije su: gotovo sve zapadnoevropske nacije,
poneke sa periferije evropskog kontinenta i nekoliko prekookeanskih izdanaka
evropskih država-nacija, kao što su Amerika i Oceanija. Nejednakosti među
tim državama su se umanjile, a protok dobara, kapitala i radne snage odvijao
se slobodnije nego ikada.
Nakon Drugog svetskog rata, glavni pokretači globalizacije bili su međunarodni
trgovinski ugovori i institucije poput MMF-a, koje su delovale u pravcu
uklanjanja trgovinskih barijera.
„MMF se usresređuje na obezbeđenje privremenih sredstava za zemlje u
ekonomskim teškoćama, tj. „stendbaj“ zajmove da bi se zemlja održala dok
se ne pripreme veća dugoročna finansiska sredstva“. [1]
Međunarodna trgovinska konferencija u Urugvaju dovela je do stvaranja Svetske
trgovinske organizacije (STO), kao institucije koja treba da posreduje u
trgovačkim sporovima. Ostali bilateralni trgovinski ugovori, uključujući
evropski Mastrihtski sporazum i Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini,
takođe imaju za cilj umanjenje prepreka i barijera u trgovinskoj razmeni.
Za HIPERGLOBALISTE globalizacija je gvozdena istorijska neizbežnost. Svet
koji je vladao pet vekova i izgledao večit: svet nacionalnih ekonomija,
suverenih država i samosvojnih kultura pripada prošlosti.
• Nezadržive ekonomske sile: transnacionalni finansijski kapital,
korporacije i svetski ekonomski arbitar (MMF) pretvaraju nacionalne ekonomije
u svoje lokalne jedinice.
• Globalizacija označava smrt nacionalne države, ona je potpuno ispraznila
njihovu autonomiju i suverenitet. Nacionalne države su »živi mrtvaci«.
• Informatičko-medijska revolucija i njeni kulturni proizvodi:
TV serije, vesti i filmovi najavljuju kraj nacionalne kulture i identiteta.
U krug hiperglobalista mi ćemo uključiti i čuvenu Fukujaminu sliku sveta,
njenu najavu »kraja istorije«. Veliki istorijski rivali, fašizam i komunizam,
nestali su sa scene, tržište i demokratija postali su univerzalna socijalna
formula koja je osvojila sve prostore sveta. Umesto višepolarnog stvoren
je uniformni, unipolarni svet.
Značenja globalizacije
Globalizacija može da znači:
• Stvaranje globalnog sela — zbližavanje različitih
delova sveta, sa mogućnostima za veći protok i razmenu pojedinaca i ideja,
uzajamno razumevanje i prijateljstvo među stanovnicima sveta, kao i stvaranje
globalne civilizacije.
• Ekonomska globalizacija — koja ima četiri oblika, a
to su protok dobara i usluga, tzv. slobodna trgovina, protok ljudi migracija,
protok kapitala i tehnologija. Posledice ekonomske globalizacije su pojačane
privredne veze i opšte povezivanje i jačanje privrednih subjekata, te
erozija nacionalnih suvereniteta u ekonomskoj sferi. MMF definiše globalizaciju
kao "stalno rastuću ekonomsku međuzavisnost država kroz povećanje
obima međudržavnog prometa dobara i usluga, slobodnijeg protoka kapitala,
i sve bržeg i šireg rasprostiranja novih tehnologija". Svetska banka
definiše globalizaciju kao "slobodu i mogućnost pojedinaca i korporacija
da uspostave međunarodne poslove sa licima iz drugih zemalja".
Na polju softvera, globalizacija je tehnički termin koji kombinuje razvojne
procese na internacionalizaciji i lokalizaciji softvera.
„Sa aspekta međunarodnog menadžmenta, globalizacija se odnosi na proizvodnju
i distribuciju proizvoda i usluga homogenog tipa i dobara i kvaliteta
širom sveta.“
Na primer prodaja automobila, sapuna ili hrane na različitim kulturnim
prostorima a uz korištenje iste kampanje. Suprotan pojam, u ovom smislu,
je internacionalizacija, koja podrazumeva aktivnosti multinacionalnih
kompanija na lokalnim tržištima koje su prilagođene, skrojene po meri,
potrebama i kulturi lokalnih tržišta.
Negativne efekte profitnih multinacionalnih korporacija — korištenje pozamašnih
i složenih pravnih i finansijskih sredstava u svrhu zaobilaženja lokalnih
zakona i standarda kako bi se manipulisalo lokalnom radnom snagom i uslugama
protiv njihovih sopstvenih interesa.
Širenje kapitalizma od razvijenog ka nerazvijenom svetu.
Globalizacija ima mnogo sličnosti sa internacionalizacijom i ovi pojmovi
se često smenjuju, iako mnogi više vole da koriste globalizaciju kada
žele da istaknu urušavanje nacionalnih država ili nacionalnih granica.
Striktno ekonomski gledano, globalizacija je u kontrastu sa ekonomskim
nacionalizmom i protekcionizmom, dok je u skladu sa laissez-faire kapitalizmom
i neoliberalizmom.
Pobornike demokratske globalizacije možemo nazvati pro-globalistima ili
kraće globalistima. Oni smatraju da prva, tržišno orijentisana, faza globalizacije
mora biti zaokružena stvaranjem globalnih političkih institucija koje
će predstavljati volju građana sveta. Pro-globalisti ne pretpostavljaju
unapred bilo kakvu noseću ideologiju tih novig globalnih institucija,
već smatraju da to treba da se dogodi spontano, putem slobodnog izbora
i demokratskog procesa.
Pobornici slobodne trgovine ističu da, na osnovu ekonomske teorije o komparativnim
prednostima, slobodna trgovina doprinosi efikasnijoj raspodeli resursa,
te da će sve zemlje uključene u sistem slobodne trgovine imati koristi.
Uopšte, oni tvrde da će slobodna trgovina dovesti do smanjenja cena, veće
zaposlenosti i veće produktivnosti.
Liberali i drugi pobornici lese fer (laissez-faire) kapitalizma tvrde
da će viši stepeni političkih i ekonomskih sloboda, u demokratskom i kapitalističkom
maniru, dovesti do višeg nivoa materijalnog blagostanja. U tom smislu
i gledaju na globalizaciju kao korisnu za širenje demokratije i kapitalizma.
Kritičari smatraju da anti-globalisti koriste anegdotske činjenice kako
bi dokazali svoja gledišta a da statistika na svetskom nivou govori u
korist globalizacije:
Procenat ljudi koji žive u zemljama u razvoju sa primanjima ispod 1 dolara
(usklađeno sa inflacijom i kupovnom moći) se prepolovio u poslednjih dvadeset
godina. Neki opet smatraju da se moraju naći tačniji pokazatelji siromaštva.
Prosečan životni vek se u zemljama u razvoju gotovo udvostručio od kraja
Drugog svetskog rata a razlika između razvijenog i nerazvijenog sveta
se smanjuje. Stopa smrtnosti dece se smanjila u svim zemljama u razvoju.
Razlike u dohodku se takođe umanjuju.
Demokratija se dramatično širi. Od 1900. godine kada nije postojala nijedna
država da obezbeđuje univerzalna prava glasa (pravo da se glasa bez obzira
na polno, rasno, nacionalno ili materijalno poreklo), do 62,5 % na svetskom
nivou 2000. godine.
Širom sveta, procenat populacije koja živi u zemljama u kojima su zalihe
hrane ispod 2.200 kalorija na dan, smanjio se sa 56% proseka sredine šezdesetih
godina na 10% 1990-tih godina.
Između 1950. i 1999. godine, globalna pismenost narasla je sa 52% na 81%
svetske populacije. Najveći napredak ostvaren je na pismenosti žena. 1970.
godine 59% žena bilo je pismeno u odnosu na mušku populaciju (na 100 muškaraca,
pismeno je bilo 59 žena). 2000. godine ta stopa bila je 80%.
Slični trendovi postoje i u infrastrukturi, npr. električna energija,
automobili, radio, telefonija kao i procenat populacije koja ima pristup
čistoj vodi.
Kako god, može se i reći da mnoga od ovih dostignuća nisu podstaknuta
globalizacijom.
Mnogi pro-kapitalisti su veoma kritični prema Svetskoj banci i Međunarodnom
monetarnom fondu, smatrajući da te institucije kontrolišu najjače države,
umesto korporacija, a da ih vodi korumpirana birokratija. Mnogi zajmovi
dati su diktatorima koji nikada nisu sproveli obećane reforme. Umesto
toga najčešće su ostavljali u amanet svom osiromašenom narodu da plaća
zajmove. Pro-kapitalisti smatraju da u radu ovih institucija nema dovoljno
kapitalizma. Oni takođe ističu da su najveći protivnici globalizacije
i interesne grupe sa sukobljenim interesima.
Karakteristike globalizacije poslovanja
Globalizaciju karakterise sve veća međuzavisnost nacionalnih ekonomija
sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane u multidimenzionalnu
mrežu ekonomskih, socijalnih, i političkih veza.
Mnogi poistovećuju globalizaciju (ili ne poistoveđuju, nego izoluju sledeću
činjenicu kao glavnu povezanu sa globalizacijom) sa ekonomijom, odnosno
sa ekonomskim procvatom, odnosno na najnižem nivou sa povećanjem plate.
Znaci, i neki misle da ukoliko dodje do globalizacije, odnosno, konkretno
ulaska u EU i sl. doći će do “procvata” pojedinačnih života ljudi. To
je donekle i tačno, sa obzirom na činjenicu da u nekim državama koje su
ušle nedavno u EU se “oseti” povišen standard koji je porastao zbog ustupaka
zemalja članica prema novoj “sestri”. Ali niko ne razmišlja da kako god
to izgledalo u medijima, ne može i jare i pare, za svaki ustupak se nešto
traži i za uzvrat.
Multinacionalna kompanija RENAULT je kupila DACIU, za uzvrat (posto je
to bukvalno ustupak RENAULTA prema Rumuniji, ne obrnuto), Rumunija je
morala da promeni zakon o zaposlenju, tako da je RENAULT jednostavno dao
otkaz gomili radnika, doneo mašine, zaposlio nove radnike, ali mnogo manje
istih, dok su otpušteni ljudi ostali bez posla. Rumunija je dobila jeftina
kola i relativnu “dobru” kompaniju, a RENAULT je dobio profit (odnosno
dobiće ga), povecali su plate u fabrici, ali ljudi na ulici su ostali
bez iste… Sad ti otpusteni radnici predstavljaju teret Rumuniji i problem
lokalnom stanovništvu (ne verujem da je ta povišica tolika da može da
“podmiri” troškove neprijatnosti kad živite u okolini u kojoj žive ljudi
koji sve manje i manje imaju sta da izgube).
Znači sve jedno bogati se bogate, siromašni su jos siromašniji. Srednji
stalež ce imati neku korist od globalizacije (u materijalnom smislu),
ali ce opet pored sebe gledati siromašnu rulju koja krade, i bogate probisvete,
za koje ce morati da rade mahom. Neće niko kupiti BMW od globalizacije,
samo oni koji ga vec imaju.
Treba shvatiti da je globalizacija nešto što, verovatno, “prirodno” dolazi,
ili ne dolazi… Nova tehnološka revolucija ili bar uticaj tehnike na život
“svih.
Globalno poslovanje
Konkurentsko okruženje predstavlja situaciju u kojoj se organizacija
nalazi u svom specifičnom konkurentskom ambijentu. Taj ambijent može da
bude određena grana,delatnost ili strateška grupacija u okviru grane.
U analizi konkurentskog okruženja polazi se od kombinovanih snaga okruženja
koje su od posebnog znaćaja za strategiju firme a vezuju se za konkurente
(postojeće I potencijalne), kupce i snabdevaće.
Model pet konkurentskih sila je već tradicionalan, najčešće citiran model
koji je polazište mnogih analiza konkurencije i konkurentnosti među firmama.
To je najrasprostranjenije analitičko sredstvo u izućavanju konkurentskog
okruženja I obuhvata sledeće faktore:
• opasnosti od novih firmi-konkurenata,
• opasnosti od novih proizvoda/usluga,
• pregovaračke snage snabdevača,
• pregovaračke snage kupaca i
• rivalitet među postojećim firmama.
Globalizacija znači unošenje kvalitativno nove dimenzije u međunarodnu
strategiju firme, a to je integrisanje strategije u različitim zemljama,
konsolidovanje integralne strategije konkurentnosti u svetskim razmerama.
Globalna strategija kao karakteristika suštinske globalizacije firmi
oslanja se na tri ključne dimenzije predstavljene trouglom globalizacije:
Temena trougla su:
1. Podsticaji podstrekači globalizacije- predstavljaju
odgovarajuće uslove i karakteristike određene delatnosti, pripadnog sektore
ili grane, koji u većem ili manjem stepenu podstiču procese globalizacije.
Tu se pre svega misli na specifične karakteristike sektora, grane ili
delatnosti vezane za:
• tržišta
• troškove;
• ekonomsku politiku države/vlade i
• konkurentnost
Uspostavlja se dijagnoza stanja potencijala globalizacije u pripadnoj
grani,
delatnosti i budući da se to stanje stalno menja, radi se o dinamičkoj
kategoriji koja iziskuje neprekidno, periodično preispitivanje i uspostavljanje
ažurnih vrednosti dijagnoze.
Ovim se utvrđuje potencijalna mogućnost ostvarivanja prednosti putem
globalne strategije za konkretnu firmu sa postojećom strukturom poslova,
a sagledava se i potencijal globalizacije za buduća područja poslovanja,
što opredeljuje i buduće pravce rasta i razvoja firme.
2. Globalizacija poslovanja - se postiže merama i sredstvima
globalne strategije, a najznačajnije opšte mere su:
• učešće na globalnom svetskom tržištu
• razvoj globalnih proizvoda,
• globalno lociranje, geografsko raspoređivanje aktivnosti u međunarodnim
okvirima,
• globalni marketing i
• globalna konkurentska strategija.
3. Ključni organizacioni i menadžment faktori - koji
određuju sposobnost firme da primeni globalnu strategiju:
• organizaciona struktura, obuhvata uspostavljene odnose u firmi,
upravljački, menadžment procesi,
• zaposleni,
• tehnologija,
• ključne kompetentnosti firme,
• kultura se odnosi na vrednosti i pravila koja određuju ponašanje u kompaniji.
Organizacioni faktori: struktura, upravljački procesi, tehnologija, zaposleni,
kultura, značajno opredeljuju efektivnost globalne strategije firme u
datim uslovima potencijalnih mogućnosti globalizacije pripadne grane.
“Kigen naglašava da mnoga globalna tržišta ne nastaju sama po sebi već
su smišljeno stvarana planskim marketing naporom. Kao primer navodi bezalkoholna
osvežavajuća pića. Uspešna globalna preduzeća su otkrila da potrebe bitnih
segmenata mogu da se zadovolje globalnim prisustvom na odabranim proizvod
- tržištima. Uspešne globalne strategije se zasnivaju na obavljanju globalne
funkcije ili opsluživanja globalne potrebe. Svaka grana koja u ovome uspe
je ozbiljan kandidat za globalizaciju.”
Globalizacija proizvoda i grane utiče na sniženje troškova istraživanja
i razvoja, inženjeringa, dizajna, proizvodnih troškova od investicija
do proizvodnje i marketinga, posebno distribucije i promocije.
Pritisak da se stvaraju globalni proizvodi se povećava sa povećanjem zahteva
za kapitalim investicijama potrebnim za uvođenje novih proizvoda u proizvodni
program.
Globalna ekonomija dobija na značaju kada tržišta pojedinih zemalja nisu
dovoljno velika da omoguće stvaranje preduzeća optimalnih veličina. Veličina
preduzeća omogućava da se obezbedi tržišno učešće na većem broju nacionalnih
tržišta kombinujući veći stepen standardizacije proizvoda sa koncentracijom
određenih aktivnosti u lancu vrednosti.
Podsticaji za globalizaciju preduzeća ne dolaze samo od ekonomije veličine
već i od ekonomije širine odnosno od širenja aktivnosti - ide se na više
linija proizvoda i više poslova.
Visoki troškovi razvoja proizvoda relativno prema veličini nacionalnog
tržišta su stimulans za globalizaciju preduzeća i grane. U brojnim slučajevima
je bolje ići samo na par globalnih proizvoda nego na mnoštvo proizvoda
namenjenih uskom nacionalnom tržištu.
Tehnologija je jedan od glavnih podsticaja globalizacije. Nije teško uočiti
da se svet kreće ka konkurenciji u globalnim tehnologijama. Tehnologija
je "proizvod" koji po stvaranju dosta brzo postaje pribavljiv
svuda. Nema ozbiljnih barijera za korišćenje novih tehnologija u dobrom
broju zemalja.
Sve veći broj zemalja, odnosno njihova preduzeća se pojavljuju na globalnom
tržištu. Preduzeća se orijentišu na globalno poslovanje kada je optimalni
obim poslovanja potreban da se koristi ekonomija veličine i efekti iskustva
neraspoloživ na nacionalnom tržištu. Globalna grana je ona
u kojoj je konkurentska pozicija preduzeća u jednoj zemlji pod uticajem
njegove pozicije u drugim zemljama i obrnuto. Globalna strategija je ona
koja omogućava preduzeću koje posluje u globalnoj grani da ostvari globalnu
konkurentnu prednost integrišući aktivnosti preduzeća u celom svetu da
se ovlada povezanošću među zemljama.
Preduzeće i proces globalizacije
Globalizacija se karakteriše brzim komuniciranjem i transportom, kao
i sve većim i bržim kretanjem roba, usluga i faktora proizvodnje. To stvara
brojne mogućnosti i izazove na koje preduzeća treba blagovremeno da reaguju.
Preduzeće može ali ne mora da participira u procesima globalizacije.
Da li reagovati ili ne zavisi od brojnih faktora od kojih su veličina
preduzeća i grane u kojoj obavlja poslovnu aktivnost među najbitnijim.
Naravno, da određene efekte globalizacije osećaju sva preduzeća nezavisno
od veličine i grane u kojoj obavljaju svoju poslovnu aktivnost. Za brojna
manja
ali i neka srednja preduzeća po veličini još dugo će biti mesta na lokalnim
tržišnim nišama. Treba imati dobro odabranu strategiju da se očuva strategijska
pozicija na lokalnim tržišnim .
Participacija preduzeća na tržištima van svoje zemlje može biti dvojaka:
• internacionalizacija (geografska ekspanzija poslovnih
aktivnosti) i
• globalizacija (globalna integracija poslovnih aktivnosti).
Da bi se obezbedio globalni nivo participacije treba ostvariti značajnije
tržišno učešće. Od značaja je balans između geografske pokrivenosti i
tržišne pokrivenosti i prisutnosti na globalno strategijskim tržištima
- zemljama
Karakteristike globalno strategijski značajne zemlje su:
• veliki izvori ili dobit;
• radi se o domaćem tržištu globalnih potrošača;
• domaće tržište globalnih konkurenata;
• tržište je glavni izvor inovacija u grani
Globalni pristup participaciji tržišta znači da različite zemlje imaju
različite uloge u okviru ukupnog poslovanja preduzeća. Bitno je birati
zemlje na osnovu globalnog strategijskog značaja kao i postojećih atraktivnosti.
Strategijske alijanse izajednička ulaganja omogućavaju brz način da se
stvara globalna participacija, ali slabije potencijale za potpuno integrisanu
globalnu strategiju.
Internet u službi globalizacije
Moglo bi se reći da bi internet
mogao da bude jedno od glavnih oružja protiv ideje globalizacije.
Toliko raširen medij, neograničen bilo kakvom cenzurom, dostupan svima,
primamljiv je i prigodan za svakoga ko nema uporište u nekom centralizovanom
establišmentu. Ukoliko neki centar moći pokrene neku kampanju protiv odredjene
zemlje, pravilnim korištenjem mogućnosti interneta moguć je informacioni
odgovor te države i to sasvim besplatan i efikasan. Mi takvu mogućnost
1999. nismo uspeli na najbolji mogući način da iskoristimo, ali to ne
govori o tome da tako nešto nije moguće. Primer dobrog korištenja interneta
je Istočni Timor.
Globalna mreža dakle, može da se okrene protiv svog tvorca. Ona je korisna
ukoliko se koristi na pravi način i pažljivo. To znači da je treba koristiti
jedino i isključivo u cilju prikupljanja i slanja informacija i (vezano
za virtuelnu komunikaciju) samo za okupljanje ljudi oko odredjene ideje.
Dakle, ne ljudi kao ličnosti, ne koristiti ga kao mesto na koje se zaista
ulaže deo sebe, nego isključivo za okupljanje oko odredjene ideje, u smislu
obavljanja odredjenog posla, bavljenja profesijom i slično.
Nažalost, tako moćno oružje uglavnom služi u cilju globalizacije. Internet
koriste ljudi, a svi mi smo previše radoznali da bismo uspeli da sebe
ograničimo u istraživanju interneta. Pri tom, svako to radi na svoj način
a svi načini su pogrešni, neko troši vreme na besmisleno četovanje i virtuelna
'upoznavanja', neko je u stalnim potragama za informacijama koje mu nikad
zapravo neće biti potrebne... Način gubljenja vremena i opravdanja za
to nisu bitna, bitno je da se čovekova jasna svest na taj način zamagljuje
i gubi.
Umesto da sa pažnjom koristimo moćnu spravu, mi sa njom postupamo kao
deca. Kao kad bismo zapalili sopstveni ambar tek da bismo videli kako
nešto gori, kao kad bismo poplaveli svoju baštu, zato što nam se može.
Mediji u službi globalizacije
Pre svega, velika je greška tvrditi da je proces širenja i otvaranja
novih medijskih kuća (svih vrsta) posledica razvitka demokratije. Možda
je to tako ispalo na prostorima država koje su činile SFRJ
ali na globalnom planu to uopšte nije bio slučaj. Otvaranje novih tv stanica,
radijskih kuća i štampanih medija direktan je proizvod tehnološkog napretka
koji je omogućio lakšu, bržu i (najvažnije) jeftiniju proizvodnju sredstava
za rad ovih medija. To je bio glavni razlog za pravi medijski bum kojeg
je doživela televizija pedesetih godina u Americi. Ali to ne znači da
je Amerika postala više demokratična u odnosu na period pre drugog svetskog
rata. Tiha cenzura radija prenela se na tihu cenzuru televizije a ona
postoji i danas.
I to nema baš nikakve veze sa brojnošću medija.
Nama su devedesetih godina nametnuli (ili smo to sami sebi uradili, a
možda je i priroda stvari takva) mišljenje da se demokratija uvodi preko
brojnosti medija. Što više televizije, radija i novina, to više demokratije,
to je bila teza. Ali svi smo svedoci da to uopšte nije tako. Ne moramo
da gledamo primer zapadnih zemalja u kojima se u važnim trenucima za njih
svi mediji ujedinjuju oko jednog stanovišta, dovoljno je da se setimo
da je u proteklih petnaest godina u najboljem slučaju postojala samo jedna
televizija koja je imala neko različito mišljenje od ostalih, a i to se
retko dešavalo. Prema tome, brojnost medija nema nikakve veze sa demokratijom.
Možemo imati sto televizija, ali velika je verovatnoća da će sve one zastupati
isti ili sličan politički stav. I, možda još i važnije od toga, ukoliko
je država zaista, ali zaista demokratska, sasvim je dovoljno da ima čak
i jedan jedini tv kanal i da na njemu promoviše sva aktuelna stanovišta
u toj državi.
Ali to su sve pitanja za sociologe koja oni moraju da reše. Za ovu temu
mnogo je bitnije istražiti šta je proizvod postojanja tolikog broja medija,
kako sve to utiče na nas. Opet ponavljam, ne verujem da je neko u nekakvom
centru moći svesno smislio ideju o širenju medija u cilju stvaranja podloge
za lakše prihvatanje ideje globalizacije. Prosto, tako se samo namestilo.
Čovek je biće ograničene moći koncentracije. U najboljem slučaju, možemo
da se skoncentrišemo na nekoliko stvari istovremeno, ali samo ukoliko
takve radnje služe istom cilju, npr. vožnja automobila ili pisanje po
diktatu. Sve ostalo pre ili kasnije dovodi do gubitka pažnje i smanjene
sposobnosti koncentrisanosti na odredjeni sadržaj.
Takodje, svi mi imamo ograničenu sposobnost pamćenja. Najveći deo primljenog
sadržaja nestaje iz svesti nakon sat vremena. Ono što ostane nakon dan
ili dva, potpada pod 'selektivno pamćenje' a ono je zaduženo za čuvanje
informacija koje su najbitnije ili najzanimljivije za nas.
Problem nastaje kad neko ima dvadeset, pedeset televizijskih kanala (da
izostavimo za sad ostale medije). Svi smo po prirodi radoznali i svako
od nas želi da uvek vidi šta se to dešava na svim kanalima. Šta se onda
dešava? Svako od nas doživljava pravo bombardovanje najrazličitijim potrebnim
i nepotrebnim informacijama koje stižu sa različitih televizija. Pre ili
kasnije, čovek gubi pažnju koja mu je potrebna i za praćenje sadržaja
koji ga interesuje. Ne samo što mu je koncentracija oslabljena (izmedju
ostalog i zbog razmišljanja o mogućem sadržaju na drugim kanalima) nego
i sposobnost pamćenja. Verujem da i selektivno pamćenje ima svojih granica
i ukoliko u toku dana primite hiljadu informacija moguće je da će čitav
taj sistem da 'blokira' i da zaista (dugoročno) ne zapamti ništa od toga.
Kompjuterskom terminologijom, moglo bi se reći da je mozgu tad potreban
restart.
Ukoliko na takav televizijski sadržaj dodamo i sadržaj koji nam svakodnevno
stiže iz novina, preko interneta i svakodnevne komunikacije sa okolinom,
možemo da shvatimo koliko je savremeni čovek samog sebe opteretio gomilom
nepotrebnih informacija. Dajte nekome ko je odrastao uz sve te medije,
u njegovoj dvadesetoj godini, knjigu nekog klasika da je pročita. Neće
moći. I to neće biti zato što ne bi mogao da razume o čemu to piše Dostojevski
ili neko drugi, nego zato što će mu to čitanje biti dosadno, neće moći
ni da čita a kamoli da kasnije eventualno dodje do razumevanja ili nerazumevanja
sadržaja.
Ne želim ovde da pravim poredjenje vrednosti čitanja klasika sa gledanjem
televizije ili blejanjem na internetu (mada je to jasno), uopšte ne želim
da raspravljam o tome da li su oni bitni ili nisu u savremenom svetu.
Ono što hoću da kažem je da čovek koji nema sposobnost koncentracije dovoljnu
za čitanje knjige prestaje da zaslužuje svoje ime. Ukoliko neko nema dovoljno
vremena i pažnje da se posveti sebi i čitanju knjige, on nema vremena
ni pažnje da se zaista posveti bilo čemu, svest mu previše luta za bilo
šta ozbiljno.
Kome odgovara takav savremeni čovek, izgubljen u vrtlogu informacija,
nesvestan sebe i sveta oko njega? Mislim da je odgovor jasan.
Globalna konkurencija
Prema najnovijem izveštaju pod nazivom Globalna konkurencija, koji je
objavio Svetski ekonomski forum, na prvom mestu se nalaze SAD, a odmah
iza su Švajcarska i skandinavske zemlje. U podsaharskoj Africi – samo
Južnoafrička Republika i Mauricijus se nalaze u gornjoj polovini liste,
dok se neke zemlje tog regiona nalaze sa samom dnu spiska.
U izveštaju se navodi da se SAD nalaze na samom vrhu prvenstveno zbog
toga što na tržištu imaju sofisticirane kompanije koje promovišu nove
ideje. Ekspert Svetskog ekonomskog foruma, Ajrin Mia, tu kombinaciju naziva
pobedničkom. Izveštaj se osvrće na 12 različitih oblasti konkurencije
u cilju procene ekonomske klime u određenoj zemlji. Do rezultata se ove
godine došlo ispitivanjem više od 11 hiljada biznismena iz 131 zemlje.
Svetski ekonomski forum smatra da će ovakvo rangiranje omogućiti zemljama
da uporede svoju ekonomiju sa ekonomijom drugih, uspešnijih, zemalja i
na taj način im dati ideju kako da poboljšaju konkurenciju svoje zemlje
na globalnom tržištu. Prema izveštaju, Evropa i zemlje azijsko-pacifičkog
regiona imaju dobru praksu u vođenju biznisa, što nije slučaj sa mnogim
zemljama iz Afrike južno od Sahare. Mia smatra da je to u mnogome zbog
manjka infrastrukture u Africi.
«Kvalitet infrastrukture, kvalitet i transparentnost javnih institucija,
nivo obrazovanja i stanje u zdravstvu su velike slabosti Afrike. To je
još uvek kontinent sa najvećom stopom obolelih od zaraznih bolesti,» naglašava
Ajrin Mia.
Bocvana se prema ovogodišnjem izveštaju nalazi na 76. mestu, što je niže
u odnosu na prošlu godinu, ali se i dalje smatra za relativno uspešnu
s obzirom da je treća najbolje rangirana zemlja u južnoj Africi. Ali,
Mia skreće pažnju da se Zimbabve na 129-om od 131 mesta, kotira vrlo nisko,
i da se situacija pogoršava. U izveštaju se navodi i da Nigerija, koja
je na 95. mestu, ima dosta potencijala ali da ne koristi svoje resurse
nafte onoliko koliko bi mogla. U skladu sa time predlažu toj zemlji da
svojim građanima obezbedi bolji pristup zdravstvenim uslugama i obrazovanju,
kao i da poboljša infrastrukturu.
Strategijske alijanse (SA) i proces globalizacije
“Jedan od najbržih načina za realizaciju globalne strategije prestavljaju
strategiske alijanse kao poslovni saveznici između dva ili više preduzeća
van nacionalnih granica.”
Pored međunarodne trgovine i inostranih direktnih investicija strategijske
alijanse (SA) su treći pokretač procesa globalizacije. Koriste se i termini
ugovorna saradnja i globalno strategijsko partnerstvo.
Termin alijansa pokriva sve oblike saradnje između preduzeća u međunarodnoj
ekonomiji koji su više od uobičajenih tržišnih transakcija a manje od
spajanja i pripajanja preduzeća.
Svrha ulaska u SA treba da bude jačanje konkurentske prednosti preduzeća
na celini globalnog tržišta ili na segmentima i globalnog tržišta. Ukoliko
se to ne postiže bolje je da preduzeće samostalno nastupa na tržištu.
Kao i svi ostali oblici saradnje i strategijske alijanse nose sa sobom
kako mogućnosti tako i opasnosti.
Zato je pre odluke o ulasku u strategijske alijanse potrebno da preduzeće
postavi pitanje sta je osnova za konkurentsku prednost preduzeća?
Ukoliko preduzeće vidi da mu neke aktivnosti u lancu vrednosti nisu dovoljno
efikasne ako nastupa samostalno treba se opredeliti na traženje strategijskog
partnera.
Za dobar broj preduzeća strategijsko partnerstvo s obzirom na izvore,
stručnost i sposobnost sa kojom raspolažu je jedini način da participiraju
uspešno na globalnom tržištu.
Prošle nedelje u Kopenhagenu, u sklopu CONVERGENCE 2007, najvećeg godišnjeg
događaja u Evropi pod pokroviteljstvom Microsoft-a, ozvaničeno je članstvo
NPS grupe u „AX–Pact“ alijansi. Prigodnoj svečanosti, organizovanoj za
tu priliku, prisustvovali su i visoki zvaničnici Microsoft korporacije,
Microsoft kancelarije u Srbiji i alijanse.
„AX-Pact“ (www.ax-pact.com) okuplja elitne Microsoft Business Solutions
partnere (u svakom regionu samo jedan partner). Alijansa globalnim kompanijama
obezbeđuje podršku, ekspertsko znanje i, sa više od 700 Dynamics AX (ranije
Axapta) projekata, ujedinjenim iskustvom partnera na svim meridijanima
garantuje uspešnu realizaciju Dynamics AX projekata.
NPS grupa je ovim činom postala ekskluzivni „AX-Pact Authorised Partner“
za Srbiju i Adriatic regiju i tako dobila još jedno priznanje za visok
kvalitet usluga koje pruža svojim klijentima.
U globalnoj industriji posebno “intezivne” alijansama:avijonskoj, sektoru
telekomunikacija, automobilskoj gde i navodimo (npr. “Renault”- “Nissan”)
, kao i u mnogim drugim sferama.
Strategiska alijansa vezana je za zajedničko vlasništvo, različitih sistema
i struktura,pri čemu preduzeće može biti uključeno u veći broj alijansi.
Neposredni posticaji ili razlozi da se ide na strategijske alijanse
su:
• da se smanje troškovi razvoja novih proizvoda,
• pribavi tehnologija,
• da se pribavi marketing ili menadžment know-how,
• da se lakše ide na jedno ili više nacionalnih tržišta ili neko
regionalno tržište i
• da se pribavi kapital za određena investiciona ulaganja.
Strategijske alijanse su veoma popularne iako empirijske studije ukazuju
da je velika stopa promašaja. Preduslov uspeha je obostrana korist partnera.
Idealan je kompetentan partner sa izvorima i sposobnošću sa kojim postoji
uzajamno poverenje.
Izneta je ocena da postoje tri faktora koji su doprineli rastu
strategijskih alijansi:
• tehnološki napredak koji je uticao na promenu tradicionalnih konkurentskih
prednosti preduzeća,
• povećanje promena i
• intenzitet i neizvesnost istraživanja i razvoja kao i proizvoda, smanjenje
trajanja životnog ciklusa proizvoda,
Sve to radi preduzeće:
• da smanji rizik i da traži nove načine za pristup atraktivnim tržištima,
konkurencija tehnologija omogućava preduzećima da imaju pristup
• različitim tehnologijama koje sama ne poseduju,
• globalizacija tržišta koja menja dimenzije inostranih investitora i
kreira potrebu za fleksibilnom strukturom i novim formama organizacije
da se omogući
preduzećima da uspešno konkurisu na svetskoj osnovi.
Preduzeće se suočava sa dva problema kada se opredeli na strategijsku
alijansu:
- prvi je izbor partnera u alijansi
-drugi upravljanje alijansom kada se ona formira.
Izbor partnera zavisi od cilja koji imamo u opredeljenju za SA. Pitanje
je da li potencijalni partneri raspolažu sa izvorima, stručnošću i sposobnošću
koje omogućavaju da zajednički ostvaruju ciljeve poslovanja. Jasno definisana
misija i ciljevi su osnova za uspešno upravljanje SA kada se ova jednom
stvori. Mora postojati dobar upravljački informacioni sistem da se blagovremeno
korektivno interveniše ukoliko aktivnosti nisu u skladu sa dugoročnim
ciljevima.
“Kigen iznosi da će po nekim procenama nova faza u evoluciji saradnje
između preduzeća u globalnoj ekonomiji biti "preduzeće odnosa".
Ono će se sastojati iz grupa preduzeća iz različitih grana i zemalja koja
će imati takav zajednički cilj da će funkcionisati slično jedinstvenom
preduzeću. Kako korišćeni izvori tako i ostvareni prihod će biti enormne
vrednosti i "preduzeće odnosa" će biti prisutno na svim važnijim
delovima globalnog tržišta. Jedna od predpostavki je i virtuelno preduzeće
koje će imati dve globalne kompetentnosti
• ekonomiju troškova i
• brzinu reagovanja na tržište.”
Antiglobalisti i alterglobalisti
Mnoga lica i naličja globalizacije smatraju se štetnim od strane kako
civilnih aktivista tako i državnih nacionalista. Ovaj pokret ima zajedničko
ime, koje su mu sročili mediji - "anti-globalistički pokret".
Ovaj pojam može da deluje zbunjujuće pošto antiglobalisti mogu da dolaze
iz sasvim suprotnih tabora, a mnogi osporavaju samo neke odlike globalizacije,
ne i globalizaciju samu po sebi. Neki od aktivista, Noam Čomski, na primer,
tvrde da je sam pojam "anti-globalisti" besmislen pošto oni
upravo žele da globalizuju pravdu. Istina, "globalni pokret za pravdu"
ili "pokret za globalnu pravdu" bio bi precizniji naziv. Mnogi
aktivisti su se ujedinili i pod sloganom "drugačiji svet je moguć",
koji je doneo nove pojmove, poput francuskog - altermondijalizam odn.
alterglobalizam.
Postoji mnoštvo različitih oblika "anti-globalizma". Od zaštite
sopstvenog monopola, kriminalnih radnji do zaista iskrenih i humanih ideja.
Najčešće, antiglobalisti smatraju da globalizacija nije donela one vrednosti
i poboljšanja kako se to smatralo, te da mnoge institucije koje deluju
u ime globalizacije ne zastupaju interese radničke klase i siromašnih
u svetu.
Ekonomski teoretičari fer trgovine tvrde da neograničena slobodna trgovina
donosi više koristi onima sa većim finansijskim uticajem (bogatima) a
na račun nerazvijenih i siromašnih.
Mnogi antiglobalisti gledaju na globalizaciju kao promociju korporativnih
memoranduma, koji imaju za cilj ograničenje prava pojedinaca u ime profita.
Oni takođe tvrde da korporativna tela kroje politike nacija-država.
Neke antiglobalističke grupe tvrde da je globalizacija po svojoj prirodi
imperijalistička. Da je jedan od glavnih uzroka rata u Iraku, te da više
doprinosi SAD nego zemljama u razvoju. Ovde je glavni argument migracija
novca iz ratom zahvaćenih teritorija u SAD.
Slične su tvrdnje i da globalizacija nameće kreditno-orijentisanu ekonomiju,
koja ishodi neopravdanim (onom koji nije samoodrživ) razvojem i dužničkim
krizama.
Najkonzervativniji tabor čine državo-centrični nacionalisti koji se plaše
da će globalizacija izbrisati ulogu nacija u globalnoj politici. Oni pominju
ne-vladine organizacije (NVO) kao izvršioce ove politike i kršioce nacionalnih
suvereniteta. Tipični predstavnik ovog pokreta je Žan Mari Le Pen.
Neki analitičari smatraju da se iza propovedi o anti-globalizaciji krije
zapravo anti-amerikanizam, te da se napadaju ekonomski, politički i kulturni
elementi SAD. Na primer, američke korporacije su najčešći predmet napada
i kritika: američki Najk (Nike) je mnogo više napadan od nemačkog Adidasa.
Slični stavovi postoje i u kulturi i nacionalnim proizvodima: francuska
vina, kineski čaj, japanska manga, takođe imaju dramatičan i globalni
rast i uticaj ali se ne smatraju "opasnim" poput Kokakole ili
Holivuda. Moguće je da postoji veza između opažaja "opasnosti"
i intenziteta oglašavanja pojedinih brendova.
Najširi sloj ljudi se opire "nesputanoj" globalizaciji (neoliberalizam);
lese fer kapitalizam, podstican od strane vlada (npr. Ronald Regan i Margaret
Tačer smatraju se velikim pobornicima ove ekonomske doktrine) i kvazi-vlada
(npr. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka) ne pokazuju dovoljno
odgovornosti prema radnicima i širokim narodnim masama već se najviše
trude da udovolje interesima korporacija. Mnoge međunarodne konferencije,
posebno grupe osam velikih (G8: SAD, Nemačka, Francuska, Velika Britanija,
Italija, Japan, Kanada, Rusija) propraćene su masivnim, često nasilnim
demonstracijama brojnih protivnika tzv. "korporativnog globalizma".
Ovaj pokret je veoma heterogen i uključuje verske zajednice, nacionaliste,
levičare, ekologe odn. aktiviste za zaštitu životne sredine, seljake,
anti-rasističke grupe, liberalne socijaliste i druge. Većina ovih grupa
ima reformistički stav (traži humanije oblike kapitalizma), a neke su
i revolucionarne (traže humaniji sistem umesto kapitalizma). Kritičari
ovog pokreta smatraju da je ovakva različitost u stavovima i ciljevima
neozbiljna dok neki analitičari (npr. Noam Čomski) smatraju da snaga pokreta
leži upravo u tome.
Ovi protesti doveli su do izmeštanja konferencija G8 iz velikih gradova
u manja i slabije pristupna mesta odn. do lokacija u kojima je teže organizovati
masovna okupljanja.
Neki "antiglobalisti" zameraju trenutnoj "globalizaciji"
da globalizuje novac i korporacije u isto vreme odbijajući da globalizuje
ljude i sindikate. Dokaze za ovu tvrdnju nalaze u krutoj i neumoljivoj
useljeničkoj politici bogatih zemalja i u nedostatku osnovnih radničkih
prava u mnogim zemljama u razvoju.
Zaključak
Kao što je u prethotnom tekstu rečeno globalizacija je rezultat opštih
promena u svetu, prirodan sled događaja, neminovnost. Pitamo se da li
uopšte postavljati pitanje da li je globalizacija dobroa ili loša. Naravno
postoje stavovi koji su podeljeni na one koji je podržavaju i oni koji
joj se, po našem mišljenju, bežuspešno protive.
Globalizacija kao i sve ima svoju pozitivnu i negativnu stranu.Konkretno
pozitivnost se ogleta u globalizaciji sa aspekta ekonomije, koja povećava
konkurentnost, a samim tim i kvalitet proizvoda i usluga, takođe doprinosi
dostupnost istih celom svetu. Njom treba upravljati, kako bi se iz nje
izvukle pozitivne posledice, a minimizirale negativne. Smatramo da je
ona u suštini dobra i koristimo iniciatore globalizacije kako što je internet
bez koga ne bi smo mogli zamisliti naše školovanje danas, ali isto tako
mislimo da ne treba globalizovati sve, po svaku cenu i da neke stvari
treba da ostanu svojstvene samo jednom narodu odnosno državi.
Literatura:
- Keegan J.W (1995) Global Marketing Management
- Milićević Vesna: “Međunarodni menadžment : novije
tendencije“ 2. izmenjeno i dopunjeno izd.Beograd : Fakultet organizacionih
nauka, 2006, elektronsko izdanje
- Pejčulović Miroslav : „Globalizacija – dva lika sveta[1]
- Rendi Eping : „Vodič za početnike u svetskoj privredi“
Zelnid 1997,Grafikon 1
- Stiglitz, J. (2004.) “Globalizacija i dvojbe koje
izaziva”, Zagreb, Algoritam.
Web izvori
- www.wikipedia.org/wiki/globalizacija
- www.voanews.com/Serbia2007-10-31
- www.axisrorpeace.net
- www.nps.co.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=277&itemid=1
- www.renault.com/renault_com/en/main/30_DEVELOPPEMENT_DURABLE
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD |
|