|
Pojam, metodološke osnove, principi i
funkcije menadmenta
Teza 1 – Razvoj ideje o menadmentu
Nastanak, razvoj i afirmacija menadmenta vezana je za 20 vek.Ocekuje
se da ce menadment naci punu primenu i doiveti veliki razvoj
u 21 veku.Menadment je veština tj sposobnost da se koristi
tude znanje u funkciji cilja.
Pojava menadmenta je u korelaciji sa industrjiskom proizvodnjom,što
znaci da je sve veca sloenost proizvodnje dovela do pojave menadmenta.Zbog
toga se menadment ne moe posmatrati odvojeno od sveukupnih
istorijskih i aktuelnih uslova u nekoj sredini.
Naziv menadment potice od glagola „manage“ koji izmedu
nekoliko znacenja ima i sledeca: snaci se,upravljati, moci, voditi, prevladati,
umeti.Kod nas je prihvacen termin upravljanje i rukovodenje.Menadment
kao termin tokom razvoja samoupravljanja,a i pre nije bio u zvanicnoj
upotrebi.Promene krajem 80-tih godina i pocetkom 90- tih,stvorile su u
prostor za upotrebu termina menadment.Relativno snaan pritisak,kroz
literaturu i druge kontakte,uz nedovoljno strucnog poznavanja materije
i posebno jednostranosti tehnicki obrazovanog kadra, stvorio je terminološku
konfuziju.Naime, upravljanje tehnickim sistemima proširilo se i na
socio – tehnicki sistem,pa je termin upravljanje objedinio i „šta“
i „kako“raditi u preduzecu a što je neprimereno vec usvojenom
shvatanju termina upravljanja.Prema tome ako termin menadment treba
prevoditi onda je,u skladu sa našim strucnim poimanjem,adekvatan
prevod upravljanje i rukovodenje.Medutim implicitno sugeriranje podvajanja
upravljanja od rukovodenja suštinski nije adekvatno, pa je onda prihvatljiva
solucija koristiti izvorni termin menadment,što je praksa i
u mnogo snanijim sredinama.
Menadment kao fenomen utkao se u organizaciju, odnosno organizovanje.Uprkos
podvajanju od strane nekih autora, prevladalo je gledište da organizacija
sa menadmentom predstavlja nerazdvojivu celinu.
Menadment kao ideja ima svoju dugu i bogatu prošlost.Menadment
se razvijao uporedo sa razvojem coveka.Kroz istorijiski razvoj ljudske
misli nebrojeni su primeri prakticne primene nekih oblika menadmenta.Pojavom
klasa nastaju drave sa strogom hijerarhijom,a robovlasnici su strogo
planirali poslove robova i na odgovarajuci nacin kontrolisali taj posao.U
ranoj istoriji civilazicije principi menadmenta (planiranje, koordinacija,
kontrola) korišceni su u raznim oblastima: vojska, poljoprivreda,
gradilišta.
Kroz kasnije faze razvoja društva izgradivala se i uloga menadmenta
i organizacije.Promena oblika društvenog sistema traila je
nove forme menadmenta.Npr razvijala se manufakturna podela rada,a
njoj dolazi do izraaja bezuslovni autoritet vlasnika.Nastaju fabrike
sa velikim brojem radnika,gde dolazi izraaja uloga menadera
i organizatora.U organizaciji fabrike stvorena je velika razlika izmedu
radnika i menadera.Fabrickom konceptu rada bilo je potrebno više
planiranja i kontrole,nego u zanatskom nacinu rada.U ovom konceptu organizacije
kontrola je pripala menaderskoj funkciji i menaderu.Tako je
fabricki nacin rada je ostao do danas dominantan oblik menaderskog
posla.Razvoj teorije menadmenta nema svoj kontinuitet, mada mnogo
autora o tome pisalo.Npr prvi zapaeniji zapis o vladanju ljudima
i osobinama voda nalazi se kod Makijavelija (pocetkom 16-og veka).Kao
znacajniji autor za izucavanje principa menadmenta spominje se Adam
Smit.Ovaj autor je medu prvima koji su dokazivali da su radnici mnogo
efikasniji u radu ako imaju više znanja o poslu koji obavljaju.Na
ovim idejama razvila se „kriva ucenja“ koja kae da izmedu
nivoa znanja radnika i prosecnih troškova postoji obrnuta srazmera.
Iako se neki principi menadmenta mogu naci kod autora od pre više
vekova,ipak zaceci naucnog menadmenta javili su se tek pocetkom
ovog veka.O naucnom menadmentu (Scientific managment) prvi je više
govorio u svojim dellima govorio F.Tejlor,dajuci mnoge orginalne ideje
u ovoj oblasti.On je isticao znacaj naucnog menadmenta u industrijskoj
organizaciji, a svoju panju naucnog rada usmerio je na efikasnost
radnika i rukovodioca u proizvodnom procesu.Govoreci o znacaju Tejlora
u oblasti naucne organizacije i menadmenta P.Druker (Peter Drucker)
kae „Naglašavanje cinjenica da je rad utoliko lakši,
korisniji i produktivniji ukoliko je prethodno više isplaniran i
proucen,više je doprinelo industrijskom usponu Amerike nego štoperica
i studija pokreta i vremena“.Na tome pociva cela zgrada modernog
menadmenta,koga su kasnije razvijali F.Gilbert, H.Grant, P.Drucker.
Na razvoj savremenog menadmenta najviše je uticalo izucavanje
menadmenta procesa (koga neki zovu: univerzalni menadment).Nosilac
ovog koncepta menadmenta je H.Fajol,koji proširio Tejlorov
koncept izvan organizacije izvan proizvodnje.Fajol je svoj rad na razvoju
menadmenta usmerio na definisanje funkcija i opštih principa
organizacije,a proširio je istraivanja i na funkciju rukovodenja.S
obzirom na cinjenicu da je Fajol deo svojih istraivanja usmerio
na definisanje funkcija organizacije i menadmenta mnogi ga zovu
i osnivacem tzv funkcionalnog menadmenta.Njegova opšta teorija
menadmenta se primenjivala u svim podrucijima menaderskh aktivnosti.Veliki
uticaj ma razvoj univerzalnog menadmenta imali su,pored X Fajola,još
i M.P.Folet (Mary Parker Follett),D.Monej (James Mooney).Meri P
Folet je sa Cester Bernardom postavila teorijisku osnovu koncepta „menadment
integracije kadrova i organizacije“.Ona je proucavala oblike rešavanja
sukoba i nesporazuma u organizaciji,smatrajuci da se svaki sukob u organizaciji
moe rešiti na jedan od sledecih nacina:
- Dobrovoljnim popuštanjem
- Borbom i i pobedom jedne strane koja je u sukobu sa drugom
- Kompromisnim rešenjem
- Integracijom
Prva dva nacina prepostavljaju upotrebu „sile“ i cesto su
neprihvatljive u praksi.Treci nacin,koji ukljucuje kompromis,samo odlae
rešenje sukoba.Najefikasniji oblik rešavanja sukoba postie
se integracijom,što se svodi na cinjenicu da zaposleni i organizacija
imaju iste interese.
Poseban pravac u razvoju teorije menadmenta predstavlja tzv.pravac
“menadment naucnog ponašanja“,(behavior).Vodeci
predstavnik ovog pravca je M.Veber,nemacki sociolog i tvorac birokratske
organizacije zasnovane na hijerarhijskim principima.Po Veberu birokratska
organizacija je tehnicki najefikasniji oblik moguce organizacije.Hijerarhija
je bitan princip ove organizacije,koji npr kod vlasti osigurava kontrolu
akcije svakog pojedinca.Neki ovo shvatanje organizacije zovu modelom formalne
organizacije.Ostali teoreticari ovog pravca bili su usmereni na izucavanje
malih grupa ,odnosno gupnu dinamiku i proces donošenja odluka.Istraivanje
grupa obuhvatilo je cetiri osnovna aspekta:
• Grupe kao skup nezavisnih jedinica
• Povezanost clanova grupe (grupna mrea)
• Grupne norme i kohezivnost grupe, i
• Vodenje grupe i komuniciranje izmedu clanova grupe.
Dalji razvoj teorije menadmenta smeravao se i na podrucije „
menadmenta meduljudskih odnosa“ (human relation management).Grupu
autora koji su razvijali ovaj pravac predvodi Elton Majo.Ovaj pravac je
bio utemeljen na proucavanju ponašanja radnika, njegovog okruenja
i motivacije,jedan takav eksperiment naziva se „Hautornov eksperiment“
koji je izvršen u Western Electric u Cikagu.Ovaj eksperiment je pokazao
da radni rezultati mnogo više zavise od ljudskog faktora nego što
se mislilo,ucinak radnika ne zavisi samo od oblika nagrdivanja ili kanjavanja,vec
i od stepena izoolacije radnika i oblika vrednovanja njegovog rada.
Harlod Konc je u svom radu „Dungla teorija menadmenta“
naveo 6-est razlicitih pristupa razvoju menadment teorije:
- Ponašanje radnika
- Ponašanje grupe
- Empirijski pristup
- Proces odlucivanja
- Kvantitativni pristup
- Proces upravljanja
Kasnije je objavio nov predlog od 11 razlicitih pristupa razvoja menadment
teorije:
o Operacioni pristup
o Empirijski pristup
o Ponašanje radnika
o Socio-tehnicki pristup
o Proces odlucivanja
o Kvantitativni pristup
o Ponašanje grupa
o Kooperativni sistem
o Sistemski pristup
o Menadmentske uloge
o Situacioni pristup
Ukupan razvoj naucnog menadmenta moemo podeliti na cetiri
osnovne faze:
1. Prva faza (1900 – 1925),to je orjentacija menadmenta
na radne zadatke.Koriste se Tejlorove ideje i tehnike „Naucnog menadmenta“.
2. Druga faza (1925 – 1960), to je razvoj tzv „proces menadmenta“.U
ovoj fazi fokus istraivanja je pomeren na proces gde je vano
predvidanje,planiranje, istraivanje,i gde je znacajan srednji ivo
menadmenta.
3. Treca faza (1960 – 1985), to je operacioni menadment,gde
se pomocu MIS-a (menadment informacionog sistema) i informacione
tehnike integriše organizacija.U ovoj fazi naglašena je uloga
i znacaj najvišeg nivoa menadmenta.
4. Cetvrta faza (1985 – ),predstavlja primenu koncepta strategijskog
menadmenta gde se razvoj organizacije usmerava uz pomoc strateških
ciljeva i modernog sistema rukovodenja.Ovde je još više naglašen
znacaj najvišeg nivoa menadmenta – top menadment.
Klasicna škola menadmenta imala je dva osnovna
koncepta:
1. Proizvodni koncept – bio je usmeren
na radne zadatke i zasnivao se na: naucnom izboru radnika, stimulaciji,
motivaciji i obuci za efikasan rad. Predstavnici su bili F.Tejlor i Babad.
Frederik Tejlor je definisao tri glavna principa:
a) Izabrati najsposobnijeg radnika za odredeni posao,
b) Obucavati radnika za odreden posao,
c) Davati stimulaciju za rad u obliku povecanja nadnice
2. Administrativni koncept – usmeren
je na aktivnosti menadera.Osnova ovog koncepta bilo je izucavanje
i upoznavanje prirode posla menadera.Predstavnik ovog shvatanja
bio je Fajol.On je predlozio pet osnovnih funkcija i 14 principa efikasnog
menadmenta.
Bihejvioristicka škola – Izucavanja ove škole
bila su usmerena prema radniku i oblicima njegove motivacije nego prema
radnom mestu. Osnova ucenja ove škole bilo je istraivanje oblika
za vece motivisanje radnika.Najznacajni predstavnici ove škole bili
su Oven,radnici su “zive mašine” koje treba cuvati jer
su sklone kvaru.E.Majo je ispitivao ponašanje radnika u okviru “Houtornovog
eksperimenta”.
Moderna teorija menadmenta – istice dva osvovna
principa efikasnom menadmentu:
1. Menadment pomocu ciljeva (MbO – Management by
Objecities).To je oblik prenošenja odgovornosti na menadera
za ostvarenje skupa zadataka i ciljeva njegove organizacione celine.
2. Menadment pomocu strategija (MbS – Management
by Strategy) koja se zasniva na skupu efikasnih nacela,postupaka i sredstava
za ostvarivanje poslovnih ciljeva.Ovaj oblik menadmenta zasniva
se na više strategija,od dugorocnog zaposlenja do efikasnog programa
selekcije i razvoja menadera.
Dosta autora u oblasti menadmenta je saglasno u tome da ima više
teorijskih pristupa menadmentu zasnovanih na razlicitim hipotezama.Neki
teoreticari menadmenta za svoje pristupe nalaze izvore u organizacionoj
teoriji, neki u administrativnoj teorijia,a neki u teoriji meduljudskih
odnosa. Mnogi se, pak, teoreticari slau da je teorijs odlucivanja
najznacajni cinilac u objašnjavanju menaderskog ponašanja
i delovanja.
Sve menaderske akcije su prakticne.
Osnivac savremene teorije menadmenta je P.Drucker.Savremeni menadment,kao
dominirajuci oblik ponašanja moderne organizacije,veoma brzo je postao
i naucna i prakticna oblast.Teorijom menadmenta se sve više
objašnjava menaderski posao kao integralni deo organizacije.
Mnogi rukovodioci nisu shvatili da ono što je pre pedesetak godina
predstavljalo osnov kulta poslovnog uspeha je u stvari menadment.Menadment
je morao da dokae svoju efikasnost u praksi,da bi zatim postao naucna
disciplina.
Menadment nije privilegija vec potreba svih organizacija gde se
kombinuju fizicki i kadrovski resursi u ostvarenju definisanih ciljeva.
Razvoj menadment filozofije ima odredene specificnosti u pojedinim
ekonomskim i društvenim sistemima.
U Japanu ekonomski najrazvijenijoj zemlji razvio se specifican „rangi
sistem menadmenta“ cija je karakteristika orjentacija na grupnu
dinamikui proces oducivanja zasnovan na koncenzusu.
U SAD –u mogu se sresti razliciti stilovi menadmenta,poznati
pod nazivom “hibridni menadment”
U zemljama Zapadne Evrope, razvijen je “menadment evropske
industrijske demokratije” u kome su naglašena ekonomska i socijalna
prava radnika.
Kod nas u periodu administrativnog upravljanja privredom (1945- 1967)
sadraj menadmenta prihvacen je u terminima upravljanje i rukovodenje.
Promene krajem 80 – tih i pocwtkom 90 – tih (upravljanja i
rukovodenje, pojava privatnog kapitala i trišnog privredivanja,
gde se proizvodna funkcija okrece ka trištu) stvorile su prostor
za upotrebu termina menadzment.
U našoj zemlji se menadment nalazi u pocetnoj fazi svog razvoja.Još
uvek se traga za efikasnim oblicima domaceg menadmenta ,Srbiji i
Crnoj Gori je potreban menadment koji je zasnovan na iskustvima
razvijenih zemalja i koji uvazava domace specificnosti.
TEZA 2 – Pojam i sadraj menadmenta
Kvalitativne i kvantitativne promene unutar preduzeca u interakciji sa
odgovarajucim promenama u okruenju iznedrile su potrebu za svojvrsnim
okvirom – organizacijom, i u tom kontekstu potencijalom za ispirisanje,
aktivirane i integisanje ljudi – menadmentom.
Prema tome, u organizaciji kao instituciji, instrumentalizuje se organizacija
kao sredstvo menadmenta za celishodno oivotvorenje organizacije
kao strukture odnosa,uloga i aktivnosti.
Menadment je nova naucna disciplina, cija univerzalna, opšteprihvacena,
i standardna definicija još ne postoji.Menadment je sloen
proces koji moe da ima razlicita znacenja.
Upravljanje (menadment) predstavlja proces kojim se usmerava, planira,
motiviše, organizuje, koordinira i kontroliše privredna ili
druga aktivnost.
Nosioci procesa pokretanja i vodenja poslovanja preduzeca su preduzetnici,
lideri i menaderi.
Osnovni resurs menadmenta su ljudi, a ne tehnologija, oprema ili
finansije.
Postoji nekoliko znacajnih definicija ovog pojma:
- Menadment je proces koodinacije,proces odlucivanja,
proces rada s ljudima, proces prilagodavanja organizacije uslovima i zahtevima
okruenja, proces kojim se usmeravaju akcije korporativne grupe,
aktivnost racionalnog vodenja poslova, naucna oblast itd.
Dakle pojam menadmenta moe se definisati na 4 osnovna nacina:
1) Kao proces
2) Kao nauka, disciplina ili veština
3) Kao profesija
4) Kao karijera i zanimanje
1) Menadment je osnovni organizacioni proces kojim se koordiniraju,
integrišu i usmeravaju organizacione aktivnosti radi ostvarenja definisanih
ciljeva.
2) Menadment je formalna disciplina cije je izucavanje organizovano
u obrazovnim institucijama.
3) Poseban pristup menadmentu odnosi se i na profesiju, grupu kadrova
u organizaciji- menadere, koji obavljaju funkcije menadmenta,
koji su odgovorni za ostvarivanje ciljeva organizacije.
4) Termin menadment se koristi i za oznacavanje karijere ili zanimanja,
koja podrazumeva poziciju u organizaciji kojom se preuzima odgovornost
za ostvarene rezultate kroz usmeravanje kadrovskih i drugiih organizacionih
resursa.
Sadraj poslova menadera zavisi od funkcije koju obavlja i
organizacionog nivoa na kome se nalazi.
Osnovni zadaci menadmenta su:
- usmeravanje organizacionih resursa
- razvoj organizacionih funkcija i
-obezbedenje efikasnog kadrovskog razvoja
Upravljacko – rukovodilacka struktura obuhvata cetiri medusobno
povezana dela koji imaju razlicito mesto u hijerarhijskoj piramidi kompanije.To
su politika, strategija, operatika i taktika.
Izmedu strategije, operatike i taktike nema oštrih granica, ali svaka
od njih ima odredeno polje svog delovanja.
Generalni menader je osnovni nosilac i realizator menadmenta
u savremenom poslovanju.
U zavisnosti od poslova koji obavljaju, razlikujemo tri nivoa menadmenta:
vrhovni (top menagement), srednji i operativni.
1. Vrhovni menader ( generalni direktor, zamenik generalnog
direktora, pomocnici generalnog direktora) definišu ciljeve preduzeca,
odreduju strategiju i poslovnu politiku i zvanicno predstavljaju preduzece
u okruenju.
2. Srednji menaderi (direktori sektora, rukovodioci slubi)
razraduju poslovnu politiku, odgovorni su za sprovodenje politike i planova
koje su doneli vrhovni menaderi.Oni koordiniraju i nadzorišu
aktivnosti operativnih menadera.
3. Operativni menaderi (šefovo odeljenja, rukovodioci radfnih
jedinica, šefovi organiz-acionih jedinica, idr) koordiniraju i nadziru
aktivnosti neposrednih izvršilaca.
Postoji više pristupa menadmentu kao fenomenu:
Rodonacelnik funkcionalnog tumacenja menadmenta je Henri Fajol sa
svojim konceptom administrativne funkcije od 5 elemenata: predvidanje,
organizovanje, komandovanje, koordinacija i kontrola.Najnovije definisanje
menadmenta kao procesa ( sa izvesnim varijacijama) zasniva se na
Fajolovoj koncepciji.
Pristup menadmenta na bazi uloga, izloio je Henri Mintzberg
isticuci 10 osnovnih uloga menadera, koje svrstava u 3 kategorije.
• Meduljudske odnose
• Informacijske uloge
• Uloge donosioca odluka.
Socio – tehnicki sistem prema Koncu istice da funkcionisanje tehnickih
sistema i promene u njemu imaju odraza na licne stavove ljudi, kao i grupno
ponašanje (primeri otpora kompjuterizaciji i robotizaciji.
Situacioni pristup kao sinteza raznovrsnih tekovina primenjenih u skladu
sa ukupnošcu poslova, situacijom, pokazuje se kao pokušaj nepodleganja
posebno struktuiranom prilazu.indetifikacija situacionih faktora i njihovih
meduljudskih odnosa, kao osnove za procenu rezultujuce uloge u odnosu
na menadment, prestavlja poprilicnu teškocu.
Kriticki osvrt na pojedine pristupe u tumacenju menadmenta ukazuju
na nedovoljnu svestranost u tenji da se prui obuhvatno sagledavanje
menadmenta.
Menadment je proces planiranja, organizovanja i kontrolisanja
rada ljudi u datim uslovima radi postizanja ciljevima.
Proces menadment je proet komuniciranjem, motivacijom, vodenjem
i odlucivanjem što je subjektivna podrška menadera u ostvarivanju
radnih sadraja procesa menadmenta.
Menadment je najbitniji deo sistema obrazovanja privrednika, kao
nauka,ali kao i veština, koja zaokuplja panju svih onih koji
se pripremaju za vodenje poslovanja.Obrazovanje menadera se mora
zasnivati na poznavanju šireg spektra fenomena koji prate ponašanje
ljudi i preduzeca.
Menadment je osnovna funkcija svake organizacije.
Funkcionalni pristup:
Promene su stalno prisutne.Taj proces promena traje oduvek i zauvek ce
se nastaviti. Promene su fizicke, ekonomske, društvene i konstantne
su.Svaka promena stvara probleme i istovremeno svaki problem trai
rešavanje. Što su veci i obimi i brzine promena, veci je broj
i sloenost problema koji ce se usled njih javiti.
Svrha menadmenta je rešiti probleme koji su nastali danas i
biti spreman da se suociš sa problemima koji mogu nastati sutra.
Upravljanje podrazumeva da se donose odluka i da se smisli nacin da se
donošena odluka sprovede u delo.Da bi se moglo odlucivati i da bi
se odluke mogle sprovoditi, treba biti bez predrasuda i imati odlucnost
kad zatreba.
Što bolje odlucujemo bolje upravljamo.Što efikasnije i doslednije
sprovodimo odluke bolje realizujemo.
TEZA 3 – Adiesova teorija menadmenta
O menadmentu preduzeca i posredno, o menadmentu prizvodnje,poznati
autor Isak Adies izloio je ortginalnu teoriju u svojoj
knjizi „ivotni ciklus preduzeca“. U knjizi u izloena
najnovija dostignuca u teoriji menadmenta,pa ima znacaja da se o
tome kae nešto više i da se skrenje panja na najnovija
kretanja u teoriji menadmenta.
Teorija menadmenta, kao i metodologija koja se u njoj koristi, odnosi
se prvenstveno na menadment preduzeca i to u ivotnom veku
preduzeca.Autor postepeno izlae teoriju menadmenta preduzeca
naglašavajuci cinjenicu da su izvršena obimna istraivanja
i da su ona potvrdila stavove izloene u teoriji.
Preduzeca imaju ivotne cikluse, proizvodi imaju svoj ivotni
vek.Preduzece je u toku svog ivotnog ciklusa suoceno sa nizom poteškoca,
ono ima svoje razvojne faze i problemi se javljaju posebno pri prelasku
sa jedne faze na drugu fazu razvoja.Preduzeca se sa nekim problemima i
teškocama i mogu se donekle boriti na klasican nacin, ali postoje
problemi i „bolesti“ koji se ne mogu rešiti bez profesionalne
pomoci sa strane izvan preduzeca.
Izucavajuci ove probleme autor Adies je razvio teoriju, koja pre
svega, predstavlja teoriju upravljanja i koja provereno i uspešno
daje upustvo kako se valja najbolje ponašati u ivotnom ciklusu.Ovaj
menadment koncept, u osnovi analizira rast i razvoj prduzeca kroz
razvojne faze i tu situiraa nekoliko vanih problema: kako pripremiti,
doneti i sprovesti odluku, zatim uloga i znacaj menadera u rastu
i razvoju preduzeca.Indetifikujuci preduzece u potpunosti sa ivim
organizmom, autor je po fazama razvoja i rasta primenjivao vrlo specificne
metode i tehnike menadmenta i ulogu menadera.Iz ovoga se vidi
da je kroz ovu teoriju i njenju primenu poseban akcenat stavljen na rukovodenje,
kao bitnu funkciju upravljanja preduzeca.
Menadment, kae jedan autor, ima ulogu da obezbedi rukovodenje
preduzecem i da preduzece odri u zdravom, najboljem delu ivotnog
ciklusa. Dalje se kae da menadment – rukovodenje treba
da dovede preduzece u top formu i da ga tu zadri. To je vodstvo
kao funkcija menadmenta.
Kvalitet menadmenta uslovljen je kvalitetom pripreme i donošenja
odluka, a posebno kvalitetom odlucivanja u celini i kvalitetom sprovodenja
odluka u delo.Kvalitet odlucivanja, pak zavisi od toga kako se komplementno
primenjuje menadment koncepcija u upravljanju preduzecem, u upravljanju
proizvodnjom.Delotvoran menadment, kako pomenuti autor kae,
podrazumeva donošenje valjanih odluka i njihovo sprovodenje.Prema
tome, kvalitet procesa upravljanja, dakle i menadmenta, zavisi od
kvalitetadonetih odluka i efikasnosti sprovodenja tih istih odluka.
Dosledna primena ove menadment koncepcije na proces definisanja
ciljeva, na pripremu i donošenja odluka, na sprovodenje odluka i
na proces rukovodenja kadrovima, kao i na druge procese,omogucava da se
ostvari kvalitetno upravljanje u smislu realizacije ciljeva i postizanja
optimalnih proizvodnih rezultata.
Isto tako, primenom ove teorije menadmenta, ostvaruje se pored vec
recenog, i veca fleksibilnost preduzeca u odnosu na trište
i ukupno ponašanje okruenja.
Literatura:
1. V.Bulat, Industrijski menadment, ICIM, Kruševac, 1999
god.
2. M.Grujic, Menadment, Svetlost, Cacak, 2003 god
3. J.Todorovic, Japanski menadment, Mrljes, Beograd, 2000 god
4. mr.Radisav Ðukic,dipl maš in – Autorizovana
predavanja – VTŠ, Cacak, 2005 god
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|