SEMINARSKI RAD IZ MENADMENTA
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
PSIHOSOCIJALNI UZROCI STRESA KOD MENADŽERADanašnje
vreme u kome je veliki broj i brzina promena glavna odlika društveno-socijalnih
i ekonomskih tokova jednog društva ostavlja trag na čoveku.Ljudi su danas
kao nikada do sada opterećeni gomilom informacija koje moraju biti protumačene,
obrađene i sortirane po važnosti, i sve to pada na leđa jednog običnog
čoveka.Era znanja koja podrazumeva da čovek stalno bude u toku šta se
dešava u njegovom okruženju i da znanje koje poseduje danas mu možda ništa
neće vredeti sutra, tera ljude da stalno ulažu napor da znaju više, da
uče više i da rade više. Nemilosrdna borba za što boljom pozicijom na
tržištu i u društvu, prisiljava organizacije i pojedince da ulažu svoj
maksimum kako bi bili što uspešniji u ostvarenju svojih ciljeva.Pozitivna
strana te borbe je ta da samo najbolji uspevaju i time se postiže ona
najbolja efikasnost za rad organizacije ali kontinuirani napori sve većeg
inteziteta ostavljaju posledice na stanje fizičke a i psihičke svesti
jednog pojedinca. 1.Ko su i šta su menadžeri ? Menadžer je čovek koji se bavi upravljačkim
poslovima u nekom preduzeću ili ustanovi. On nadgleda, kordiniše, upravlja,
organizuje, vodi i kontroliše procese i tokove u jednoj organizaciji.
Uopšte gledano, osnovni zadatak svakog menadžera je da obezbedi opstanak
i razvoj preduzeća, odnosno da obezbedi realizaciju operativnih i strateških
ciljeva.Menadžeri su takoreći vlast u preduzeću. Na menadžere pada odgovornost da vrše ulogu šefa koji će odrediti ciljeve
organizacije i put po kome će se ostvariti ti ciljevi, dok u istom momentu
moraju vršiti ulogu medijatora koji će eliminisati sporove unutar organizacije
i integrisati ljude u njoj u jednu fukcionalnu grupu koja će svoj posao
obavljati na najefikasniji i najefektivniji način.Za tu svrhu menadžer
ima uloge: Postoje razne vrste menadžera koji se razlikuju po tipu liderstva(harizmatični,
tradicionalni, situacioni i funkcionalni) i stilu vođenja (autokratski,
participativni, slobodni stil vođenja).Zbog prirode posla kao što je menadžerski,
ljudi koji zauzimaju takve pozicije moraju imati određena znanja, osobine
i sposobnosti koje se od njih zahtevaju.Kao kriterijum se navodi skup
znanja koje menadžer može da stekne kroz redovno, dopunsko obrazovanje
i praktičnim radom. 2. Šta je stres ? Stres
je reakcija na promene koje nam se dešavaju u okruženju i na koje
u većini slučajeva nemamo veliki uticaj.Stres predstavlja psiho-fizičku
reakciju na podsticaje(psihičke i fizičke) koje stižu iz okruženja, bilo
da su to pozitivni ili negativni podsticaji.Ima mnogo primera koji izazivaju
stres i nisu svi lošeg karaktera, na primer stres je kada čovek očekuje
rođenje svog deteta, kada čeka u redu u banci, kada se plaši gubitka posla.Zabluda
je da stres izazivaju samo neprijatne i negativne stvari već i pozitivne
stvari utiču na pojavu stresa.Ako imamo pozitivan reakciju na događaj
on se zove eustress, ako imamo negativan reakciju na događaj on se zove
distress.
Stres napada sve bez obzira na kojoj poziciji u organizaciji radili ili
tipu organizacije koje radite.Generalno stres je veći kod profitnih nego
kod neprofitnih organizacija i kod mesta koje se obavlja u organizaciji.Kod
stresa dolazi do razvitka tri faze: 1.kognitivni šok predstavlja smanjenu sposobnost za
logičko mišljenje, dolazi do snažnih emocionalnih uzbuđenja i intenzivnog
doživljaja strepnje za sve ono što ta situacija može doneti. 2.1.Vrste stresaPostoje 5 vrste stresova: 1.fiziološki stres odnosi se na opterećenje organa i
telesnih delova (npr. prelom kosti).Takva vrsta stresa ostavlja relativno
slabe poremećaje osim u slučajevima kad su povrede mnogo ozbiljnije(npr.
gubitak ekstremiteta). 3. Stres kod menadžeraStres kod menadžera možemo slobodno nazvati top stresom koji je isključivo rezervisan za osobe na rukovodećim pozicijama. Istraživanja kažu da preko 70% ljudi kaže da im glavni izvor stresa posao koji obavljaju. Na tabeli 1 možete videti 10 poslova koji su po oceni sajta CareerCast najstresniji na svetu.
Kao što se vidi top menadžeri se nalaze u samom vrhu poslova koji su najstresniji na svetu.Stres kod menadžera je specifično negativan stres koji, ako se ne drži u granicama normale, sigurno umanjuje poslovnu efikasnost i sposobnost da se donose prave odluke u pravo vreme, čime se dovodi u pitanje budućnost kompanije. Najveći izvor stresa su, pokazalo je istraživanje, loši menadžeri.Oni demonstriraju nesposobnost da reše konflikte u organizaciji, obezbede uspešno poslovanje i sigurnost koju svi zaposleni očekuju. 3.1.Uzroci stresa Osvrnuvši se oko sebe većina bi se složila da postoji mnogo izvora stresa.
Ljudi svakodnevno doživljavaju stres u svim oblastima svog života, u svojoj
porodici, u kontaktu sa prijateljima, poznanicima, na javnim mestima,
školi, fakultetu i radnom mestu.Izvori stresa mogu biti sve ono u nama
ili našoj okolini na šta reagujemo stresom. Zato možemo da ih podelimo
u dve grupe. 1.unutrašnji uzroci zavise od samog čoveka to jest od
njegovih očekivanja koje očekuje od samog sebe.Nerealno visoka očekivanja
koja su karakteristična za ambiciozne ljude predstavljaju vrlo čest uzrok
stresa.Nemogućnost da se koncenrišu na jednu stvar to jest nedostatak
prioriteta daje problem kašljenja koji opet izaziva stres koji je rezultat
osećaja da se ništa ne može uraditi na vreme Ovaj problem zauzima još
značajnije mesto ukoliko je osoba sklona da sve sama radi, tj. ne deli
posao sa svojim kolegama, ukućanima, prijateljima; ukoliko nema poverenja
u njih, pa ima utisak da sve mora sama da radi čime stiče utisak da je
sva odgovornost njena. Najčešći uzroci stresa: Prema istraživanju sajta Human Resources and Skills Development Canada glavni uzroci stresa su prikazani na slici 3
Kao što se vidi na slici, po njihovom istraživanju, posao pored zdravlja predstavlja glavni uzrok stresa kod ljudi. 3.2. Posledice stresaUm se trudi da održi neku vrstu mentalne ravnoteže. U trenutku kada um nije više u stanju da održi tu ravnotežu, odnosno kada uticaji sredine prevazilaze čovekove mogućnosti da se nosi sa novonastalom situacijom, dolazi do pojave psihičke krize.U uslovima psihičke krize može doći do razvoja dve situacije. Razvoj depresije i sindrom sagorevanja. 3.2.1. DepresijaNajčešći simptomi depresije
su: Depresija je najgora posledica stresa.U stanju depresije osoba ne pokazuje interesovanje za dešavanja u okolini.Gubi interes za bilo kakvom vrstom promene i odbija bilo kakvu vrstu pomoći.Osoba se počinje ponašati autodestruktivno, ne dozvoljavajući ništa lepo da se desi.U takvim situacijama pomisao na okončanje sopstvenog života su česta pojava.Ljudima koji su oboleli od depresije potrebna je stručna pomoć u vidu terapija kod psihijatra i aktivna lekovna terapija. 3.2.2. Sindrom sagorevanjaSindrom sagorevanja
je stanje psihičke, fizičke ili psihofizičke iscrpljenosti uzrokovane
preteranim i prolongiranim stresom.Prema Girdino, Everly i Dusek-u razlikuju
se tri stepena sagorevanja: U I stepenu kod osobe je prisutna je silna energija, velike nade i nerealna
očekivanja. U toj fazi osoba se ne štedi, neracionalno troši energiju,
radi prekovremeno, a upravo je tu pojavljuje rizik za sagorevanje na poslu. 1.psihološko-emocionalne posledice su: Nedovoljna koncentracija
u teškim aktivnostima, teškoća pamćenja, povećanje broja grešaka, napetost,
povećanje nestrpljivosti, netolerancije, autoriteta i manjak razumevanja
prema drugima, moralni hazard, gubitak samopouzdanja, otežan govor, gubitak
volje i oduševljenja, odsustvo sa posla, škole, fakulteta,povećano konzumiranje
alkohola, cigareta, kafe i drugih droga, nesanica, panika, i nepoverenje. Usled delovanja stresa, između 75 i 90% poseta radne populacije doktoru
je zbog bolesti povezanih sa stresom. Trećina zaposlenih gotovo svaki
dan proživljava stres na poslu. Stres igra ulogu u sledećim bolestima:
hipertenzija, srčani udar, dijabetis, astma, hronični bolovi, alergije,
glavobolje, bolovi u leđima, razna kožna oboljenja, rak, narušeni imunitet,
smanjenje broja belih krvnih zrnaca i poremećaji u njihovim funkcijama.
Stres u današnjem vremenu predstavlja rak koji je postao sastavni deo poslovnog života.Zbog nemogućnosti da se stres izbegne kompanije koje ne obraćaju paznju na svoje zaposlene rizikuju da izgube konkuretnost i udeo na tržištu. Jedini način kako bi se minimizirali njegovi štetni uticaji na pojedinca a samim tim i na organizaciju, mora se vršiti edukacija zaposlenih o uzrocima i posledicama stresa.Raditi zajedno sa zaposlenima na pronalaženju modela rada koji će davati adekvatne rezultate i pritom ne ugroziti ostvarenje zadatih poslovnih ciljeva od strane menadžmenta a istovremeno stvoriti radno okruženje u kojima će uslovi za rad biti optimalni na taj način da pružaju maksimalan komfor i najveću efikasnost rada. Zaposleni moraju pružiti podršku naporima menadžerskog tima i pomoći im, kako kooperativnošću tako i svojim predlozima i sugestijama kako stvoriti idealno radno okruženje. Literatura
preuzmi seminarski rad u wordu » » » Besplatni Seminarski Radovi |