|
MENADŽER KAO PREDUZETNIK
1. PREDUZETNIŠTVO I MENADŽMENT
Preduzetništvo se može definisati kao stvaranje promena u cilju korišćenja
poslovnih potencijala.
Istorijski posmatrano,vlasnici preduzeća manjih i većih,u periodu kada
su preovladala zanatska,trgovačka pa neka i industrijska,bili su predodređeni
za preduzetničku ulogu.Uloženi najčešće lični kapital stvarao je jaku
motivacionu spregu za stvaranje uslova za njegovu oplodnju.Nerazvijena
podela rada u sferi « nadgradnje »(stručne i druge službe) imala je za
posledicu koncentraciju aktivnosti od generisanja ideje do realizacije
na vlasnika-preduzetnika.Slaba informisanost uslovljavala je donošenje
ključnih odluka sa puno neizvesnosti.Stoga su preduzetnički poduhvati
bili skopčani sa relativno velikim rizikom u većini slučajeva.Tokom vremena,sa
razvojem organizacione strukture kao ključne i operativne podrške,preduzetnički
poduhvati su zadobijali na kvalitetu priremljenosti i osmišljenosti.Međutim,zaoštravala
se konkurentna situacija u okruženju,što je stepen rizika povećalo.U fazi
pripreme do momenta donošenja odluke,svaki preduzetnički poduhvat podrazumeva
mogući rizik.
Tokom realizacije poduhvata,zavisno od kvaliteta obavljanja potrebnih
aktivnosti,rizik se povećava,odnosno smanjuje.U odnosu na celinu početni
rizik i njegovo dalje opstajanje može,ali i ne mora da se odrazi na konačan
ishod,uspeh odnosno neuspeh poduhvata.
Svaki preduzetnički poduhvat sa neminovno ugrađenim početnim rizikom može
biti okončan:
- sa očekivanim uspehom,
- sa relativno neznatnim promenama,
- i neuspehom.
Zavisno od širine zahvata poduhvata u slučaju vlasnika-preduzetnika,posledice
mogu biti brocvat preduzeća,pa do stečaja firme.
Sa ukrupnjavanjem preduzeća,institucija individualnog vlasnika ustupa
mesto grupi vlasnika,da bi broj vlasnika-akcionara,prevazišao broj zaposlenih
u ponekom slučaju.U takvim sllučajevima,neposredno učešće vlasnika u poslovanju
postaje sve ređe u većim preduzećima.Sa ovim procesom povlačenja vlasnika
iz tekućeg poslovanja preobražava se uloga menadžera.Menadžeri preuzimaju
preduzetničku ulogu vlasnika.Ostvaruje se postupno srastanje preduzetničke
uloge sa menadžerskom.
Dinamičke promene u tržišnom okruženju,socijalnom i ekonomskom smislu
radikalno menjaju unutrašnju i spoljašnju strukturu.Brzina,kvantitet i
kvalitet promena postaje dominirajuće manifestovanje ponašanja poslovnog
sistema.Svaki menadžer je duzan da u svom domenu kroz promene,inovacije,doprinosi
postizanju ciljeva preduzeća.Menadžeri sa preduzetničkim duhom,načinom
mišljenja i pristupom poslovnim situacijama inspiratori su i sprovodnici
promena.Na njima je visok stepen lične odgovornosti za uspeh preduzetničkih
poduhvata.
Područja promena preduzetničkog ponašanja menadžera su:
- proizvod, inovacija postojećeg,osvajanje novog proizvoda,
- tržište,svaranje novog,proširenje postojećeg,poboljšanje pozicije na
već osvojenom tržištu,
- proizvodnja, inovacija postojeće i uvođenje nove tehnologije,
- organizacija i kadrovi, reorganizacija,prerazmeštaj kadrova i obnova,popunjavanje
kadrovske struke,
- izvori snabdevanja.
U složenim uslovima poslovanje sa tendencijom zaoštravajna, menadžer-preduzrtnik
treba da poseduje naročite kvalitete u pogledu stavova,ponašanja i osobina
ličnosti.
2. OSOBINE, STAVOVI I PONAŠANJE MENADŽERA KAO PREDUZETNIKA
Ako menadžment posmatramo kao sistem vlasti,odnosno kao grupu ljudi
koji poseduju ovlašćenja da upravljaju poslovima i ljudima onda je potrebno
da se ova grupa ljudi detaljnije analizira i definiše.
Menadžer je osoba koja se bavi menadžerskim,odnosno upravljačkim poslovima
u nekoj kompaniji, administraciji,obrazovnoj,
Zdravstvenoj ili drugoj instituciji.To je osoba koja upravlja poslovima
preko drugih ljudi.Osnovni zadatak menadžera je da obezbedi opstanak i
razvoj preduzeća,odnosno da obezbedi realizaciju osnovnih i stateških
ciljeva preduzeća.
2.1 OSOBINE MENADŽERA
Velika znanja,dobijene sposobnosti i osobine su osnovni elementi koje
mora da poseduje jedan menadžer da bi bio uspešan.Znanja i sposobnosti
se stiču učenjem i praktičkim iskustvom,a osobine predstavljaju neke polazne
karakteristike koje poseduje ili ne poseduje pojedinac.Osobine su,znači,predispozicije
koje predstavljaju oznaku određene ličnosti koja ih poseduje ili ne poseduje
i one joj omogućavaju da se na određeni način ponaša u određenim situacijama
i da na specifičan način obavlja neke aktivnosti.Učešće u određenim situacijama
i obavljanje određenih poslova pomaže čoveku da razvija određene sposobnostikoje
mu omogućavaju da bude uspešan ili neuspešan u određenim profesijama.
Menadžerstvo je profesija koja zahteva od čoveka da poseduje određene
osobine da bi bio uspešan,odnosno da bi uspešno obavljao svoje upravljačke
uloge i zadatke.Dobar menadžer treba da bude čovek koji poseduje veoma
dobre fizičke i mentalne osobine.Posao menadžera je izuzetno složen i
naporan,tako da ga može obavljati samo čovek kiji ima veoma dobre fizičke
i duhovne osobine.Menadžer treba da poseduje kvalitetne ljudske osobine
i da bude autoritet za svoje saradnike,kako bi mogao da im se nametne
kao čovek koji će rukovoditi njihovim radom i da ih vodi ka ostvarenju
zajedničkog cilja.
Detaljnija analiza ukazije da postoji veoma širok skup osobina koje su
izizetno značajne za uspešnog menadžera.
Ovo su samo neke od onih koje se smatraju najznačajnijim:
- vredan,
- inteligentan,
- pošten,
- ambiciozan,
- energičan,
- entuzijasta,
- fleksibilan,
- maštovit,
- optimista,
- hrabar,
- agresivan,
- jaka i stabilna ličnost i dr.
Dobar i uspešan menadžer mora da buse radan i vredan.On treba da se
odlikuje pozitivnim radnim osobinama koje bi bile primer radnicima kojima
on rukovodi,kako treba raditi i zalagati se u izvršavanju postavljenih.Dobar
menadžer treba da bude pozitivan primer na koji će se ugledati njegovi
saradnici.Potčinjeni,najčešće,posmatraju svog rukovodioca i veoma često
ga oponašaju.Zbog toga obar primer može često da vodi dobroj i uspešnoj
radnoj atmosferi i uspešnom obavljanju poslova i zadataka.
Uspešan menadžer treba da ima i oređene predispozicije u pogledu prirodne
inteligencije da bi bio u stanju da razume određene situacije u kojima
se preduzeće ili potčinjeni nalaze,da ih uspešno analizira i pronalazi
rešenje.Bez početnih kvaliteta u pogledu inteligencije menadžer ne može
da stekne poseban nivo znanja u određenim oblastima,ni takođe da razvije
određene organizacione i upravljačke sposobnosti koje su neophodne dobrom
menadžeru.Menadžer mora da poseduje inteligenciju koji če mu omogućiti
da uoči šanse i opasnosti za preduzeče ili određeni poslovni poduhvat,i
da na vreme i na adekvatan način reaguje donošenjem pravih odluka.
Dobar menadžer treba da bude pošten,da bi mogao realno da sagledava i
procenjuje određene situacije,posebno one koje su vezane za odnose među
ljudima.On mora da se na isti način odnosi prema situacijam i a isti ,
korektan način , delegira zadatke potčinjenima,
Ocenjuje njihov rad i vrednuje njihove doprinose.
Ako radi na drugi način,on postepeno gubi ljudski autoritet,koji je dobrom
menadžeru neophodan,i može da stvori konflikte među ljudima,koji če nepovoljno
da utiču na izvršenje pojedinih zadataka i na uspešnost poslovanja u celini.
Uspešan menadžer treba da bude ambiciozan.On treba da ima jaku želju koja
ga vuče napred,želju da on i preduzeće idu napred,da se razvijaju i napreduju.Njegove
ambicije za napredovanjem u karijeri su mu motivacija da vredno,energično
i sa puno entuzijazma radi i postiže lične uspehe koji se odražavaju i
na uspešnost firme kojom rukovodi.Spoj ambicija menadžera sa uspehom poduhvata
ili preduzeća kojima rukovodi predstavlja jedno od glavnih motivacionih
sredstava koje dovodi do uspešnog poslovanja određene firme.
Da bi bio uspešan , menadžer treba da bude energičan.
Energičnost mu omogučava da uočava i rešava raznovrsne situacije i probleme
i da brzo i efikasno donosi i realizuje potrebne odluke.Da bi svojom energičnošču
brzo rešavao određene situacije,on mora da bude siguran u ispravnost svojih
odluka,koje treba brzo da donosi,i da se zalaže za efikasnu realizaciju
akcija i zadataka koje proističu iz tih odluka.On treba da zahteva od
potčinjenih da postupaju u skladu sa njegovim odlukama i da bude čvrst
u kontroli pojedinih zadataka.
Menadžer treba da poseduje entuzijazam u izvršavanju svojih zadataka.On
mora da bude spreman da dosta radi,da se angažuje više od drugih i sa
svojim velikim radom i zalaganjem potstiče i druge ljude da više rade,da
idu napred.Njegov veliki angažman treba da održava njegovu volju i želju
da radi istraje u rešavanju problema i iznalaženju adekvatnih rešenja.On
treba da bude uvek spreman,bez obzira na teškoće,da se kompletno angažuje
u realizaciji određenih,veoma bitnih,poslova i zadataka i da ih uspešno
dovede do završetka.Njegov entuzijazam treba da bude podsticaj za ljude
kojima rukovodi,i za njegovu okolinu,da istraju u prevazilaženju svih
prepreka i problema koji neminovno nastaju u realizaciji određenih poslova
i poduhvata.
Uspešan menadžer treba da bude fleksibilna ličnost koja može da prilagodi
svoje ponašanje složenim i promenljivim zahtevima okoline u kojoj deluje.Menadžer
se najčešće nalazi u složenim i konfliknim situacijama koje zahtevaju
česte izmene odluka i akcija,sagledavanje i procenjivanje imenjenih uslova
i okolnosti,i prilagođavanje celokupne strategije i taktike realizacije
novonastalim uslovima.On ne sme da prilazi kruto i šablonski rešavanju
novih i izmenjenih situacija,jer to donosi rizik večih grešaka i pogrešnih
odluka i akcija.ovo se posebno odnosi na situacije realizacije slozenih
poslovnih poduhvata kod kojih učestvuje veliki broj pojedinaca različitog
profila.
Uspešan menadžer treba da bude maštovit da bi mogao da firmu povuče napred
u nove razvojne situacije i tendencije.On treba da bude u stanju da predviđa
buduća stanja i buduće situacije i da donosi,kada je to potrbno,neočekivana
rešenja i odluke.Samo maštovite ljude ne mogu lako iznenaditi nagli obrt
situacije na tržištu ili neočekivani potezi konkurencije.Dobar menadžer
očekuje i predviđa buduće događaje i situacije,analizira ih unapred i
priprema moguće strategije i odluke.Maštovit menadžer može unapred da
sagleda različita scenarija budućih događaja i da ih spreman dočeka,ako
se,eventualno,dogode.
Da bi bio uspešan nemadžer treba da bude optimista koji veruje u svoje
sposobnosti i u požitivno rešavanje sadašnjih i budućih problema.On mora
uvek da veruje da postoje valjana rešenja za sve nastale probleme i situacije
i da hrabro ide u razrešenje ovih problema.Menadžer optimista je spreman
da razrešava različite situacije,težeći uvek za njaboljim rešenjem i verujući
uvek da postoji put ka rešenju.On veruje da postoji pozitivan ili prihvatljiv
izlaz iz svake situacije,koji on može da pronađe,i svoje aktivnosti usmerava
ka mogućim rešenjima.
Uspešan menadžer treba da bude hrabar,spreman da se uhvati u koštac sa
najtežim problemima i sa nepoznatim i neizvesnim situacijama koje nose
veliki rizik.On ne sme da se plaši teških problema i eventualnih neuspeha,i
da okleva u donošenju adekvatnih odluka i realizaciji potrebnih akcija.On
mora da bude spreman da preuzme rizik mogućih teškoća i neuspeha na putu
do konačnog rešenja,pa čak i rizik pogrešnih odluka.On treba da riziku
prolazi hrabro i racionalno,analizirajći i procenjujući sve buduće moguće
situacije,smanjujući tako mogućnost eventualnih grečaka i problema.
Uspešan menadžer,takođe,treba da bude i agresivan,da slobodno ide napred
u rešavanje raznovrsnih stuacija,da prelazi hrabro preko svih prepreka,ne
plašeći se novih situacija.On mor ada bude spreman da ide napred i da
za sobom «vuče» svoje ljude,da,ako treba, «razbija» probleme i teškoće
i da,tako,otvara puteve ka pravim rešenjima.Zbog toga on mora da bude
spreman da brzo odlučuje i još brže nastupa u sprovođenju planiranih akcija.
I,na kraju,treba reći da uspešan menadžer treba da bude jaka i stabilna
lišnost koja ima određen ugled u okolini u kojoj deluje.On mora da poseduje
dobre ljudske osobine,znanje i ljudski autoritet,da se nametne ljudima
kojima rukovodi i da ih koordinira i usmerava ka zajedničkom cilju.Uspešan
menadžer treba da bude jaka i stabilna ličnost koja uživa ugled i poveenje
u rukovodstvu koje je iznad njega i kadrovima kojima rukovodi,a posebno
okolini sa kojom sarađuje.
Veoma je teško zaključiti ovaj spisak osobina koje treba da poseduje određena
ličnost da bi bila ili postala uspešan menadžer. Sigurno postoji još dosta
osobina koje uspešan menadžer treba da poseduje,kao početne predispozicije
koje mu omogućavaju da se bavi menadžerskim poslom.Međutim,može se konstatovati
da je i ovaj spisak osobina sasvim dovoljan za uspešnog menadžera,i da
može da posluži kao spisak zahteva ili kriterijuma koji služe za selekciju
i izbor menadžera.
2.2 ZNANJA I SPOSOBNOSTI MENADŽERA
Da bi jedan čovek bio uspešan menadžer,on treba da poseduje određena znanja
i sposobnosti koje mu efikasno omogućavaju da obavlja menadžerske poslove
i aktivnosti.Znanja i sposobnosti se mogu steći osnovnim i dopunskim obrazovanjem,a,takođe,i
neposrednim praktičnim radom.Bilo da ga je stekao formalnim ili dopunskim
obrazovanjem ili kroz praktično iskustvo,određeni fond znanja iz različitih
oblasti i disciplina je osnovni preduslov za uspešno obavljanje menadžerske
funkcije.
Zato je neophodno definisati koja su znanja potrebna za obavljanje ovog
izuzetno značajnog i izuzetno složenog posla.Generalno gledano menadžer
treba da poseduje:
- tehnička znanja,
- znanja iz društvenih nauka,
- koncepcijska znanja.
Tehniška znanja su ona specijalizovanja znanja koja
omogućavaju obavljanje poslova korišćenjem određenih tehnika i procedura.Očigledni
primeri tehničkih znanja su raznovrsna inženjerska znajna,informatižka
znanja,računovodstvena znajna i sl.
Znanja iz društvenih nauka su ona znanja koja omogućavaju
menadžeru da vodi kadrove kojima rukovodi,da uspostavljaju kooperaciju
između kadrova i koordinira obavljanje njihovih zadataka.Znanja iz oblasti
društvenih nauka se koriste u analizi odnosa među ljudima ili grupama,poboljšanju
komuniciranja između pojedinaca,analizi pojedinačnih i grupnih interesa,rešavanju
konflikta i dr.
Koncepcijska znanja omogućavaju menadžeru da analizira
i razmatra organizaciju kao celinu,kao poseban sistem koji se sastoji
od skupa podsistema i koji je povezan sa okolinom.Korišćenjem koncepcijskih
znanja menadžer sagledava mesto i povezanost pojedinih funkcija u organizaciji,zatim,analizira
veze i uticaje između pojedinih delova organizacije,sagledava veze i uticaje
organizacije kao celine sa njenom okolinom i dr.
Teško je uopšteno reći koja od navedenih znanja su menadžeru više,a koja
manje potrebna.U principu se može reći da određene diferencije postoje
i da su zavisne od nivoa na kome se menadžer nalazi.Tehnička znanja su
veoma značajna za menadžere na operativnom nivou menadžmenta,a veoma malo
značajna za vrhovni nivo menadžmenta.
Za koncepcijska znanja postoji obrnuta logika.Ova znanja su značajnija
za menadžere na vrhovnom nivou menadžmenta.Što se tiče društvenih znanja,ona
su podjednako značajna za menadžere na svim nivoima mandžmenta.
2.3 ULOGE, STAVOVI I PONAŠANJE MENADŽERA
U literaturi se dosta govori o različitim ulogama menadžera.Prema jednoj
podeli koje se,s manjim razlikama,često pojavljuje u literaturi, menadžer
ima sledeće glavne uloge:
- integrator,
- komunikator,
- vođa,
- donosilac odluka
- kreator atmosfere.
Menadžer ima veoma značajnu ulogu da radi na povezivanju i koordinaciji
svih učesnika u realizaciji određenih poslova i zadataka.On mora da integriše
napore svih učesnika i sve raspložive resurse u postizanju zajedničkog
cilja.Njegova uloga integratora je od izuzetnog značaja za postizanje
osnovnih ciljeva preduzeća.
Menadžer,po prirodi stvari,prima veliki broj informacija o poslovanju
i predstavlja važno komunikaciono mesto u predužeću.Zato je i veoma važna
njegova uloga da prima,analizira i selektira potrebne informacije i da
ih distribuira onim učesnicima kojima su neophodne za obavljanje njihovih
poslova i zadataka.On neprekidno prima i distribuira informacije i na
taj način uspostavlja komunikacione veze i odnose između pojedinih izvršilaca,ostvarujući
tako izuzetno značajnu ulohu komunikatora.
S obzirom da je jedan od osnovnih zadataka menadžera da rukovodi radnicima
u izvršavanju njihovih poslova i zadataka,on ima i veoma značjnu ulogu
vođe koji radi na upravljanju izvođenjem različitih poslova i procesa.On
usklađuje i usmerava ljudske i druge resurse,rešava probleme i konflikte
i daje zadatke i naloge u cilju efikasnog vođenja i završetka poslova.Za
obavljanje ovih poslova on poseduje i formalna ovlašćenja,ali i odgovornost
za efikasno obavljanje poslova.
U toku obavljanja svojih upravljačkih zadataka menadžer donosi veliki
broj odluka.Ove odluke proizilaze iz njegovih ovlašćenja,kao osobe koja
rukovodi drugim radnicima,a,takođe,i iz izvršavanja upravljačkih procesa
koji mu spadaju u osnovni zadatak.Pošto upravlja izvršavanjem velikog
broja procesa i zadataka,menadžer ima značajnu ulogu stalnog donosioca
odluka.Za donošenje ovih odlukanjemu na raspolaganju stoji veliki broj
informacija koje neprekidno prima u toku rada i,najčešće,dobre mogućnosti
obrade informacija i pripreme odluka.
Pored dobre komunikacije i dobre koordinacije rada,menadžer treba da stvara
dobru atmosferu među izvršiocima,kako bi oni što bolje obavili svoje zadatke.On
treba da motiviše radnike i doprinese zainteresovanosti radnika da što
bolje obave svoje poslove,bez pritiska i pretnji,a kroz valjanu takmičarsku
atmosferu.
3. MENADŽER I LIDER
Kada se govori o liderstvu i liderima, neophodno je napraviti paralelu
između manadžera i lidera.
Iako menadžer i lider vode ljude u obavljanju određenih aktivnosti,između
njih postoje značajne razlike. Menadžer obavlja sve podprocese menadžmenta
: planiranje, organizovanje,kadrovanje, vođenje i kontrolu.Njegova uloga
se ogleda,pre svega, u planiranju ciljeva i akcija,organizovanju i vođenju
ljudi ka njihovom izvršenju,kao i kontroli izvršenja.Lider se bavi samo
vođenjem ljudi i njihovim usmeravanjem i motivisanjem da ga slede u ostvarenju
budućih ciljeva i strategijskih vizija preduzeća.
Menadžer ne mora da bude lider,a isto tako,lider ne mora da bude menadžer.Menadžeri
imaju formalna ovlašćenja na osnovu kojih deluju,dok lideri to ne moraju
da imaju.Oni mogu da imaju neformalnu moć koja im omogućava ulogu lidera.Menadžer,znači,ima
zvanično dodeljenu funkciju,zvaničan položaj u organizaciji,koji mu omogućava
da obavlja svoje menadžerske zadatke.Menadžer mora da bude uspešan u obavljanju
poslova za koje je zadužen,ali ne mora da bude uspešan u uticaju na druge
ljude da ga slede i slušaju.
Lider ne mora da ima zvaničnu funkciju ili položaj u organizaciji,ali
ipak može da ubedi druge ljude da ga slede i slušaju.on ima posebnu sposobnost,posebnu
moć i autoritet koji mu omogućava da ubedi motiviše ljude da ga slede
i rade ono što im on kaže.Za svako preduzeće,odnosno za svaku organizaciju,veoma
je bitno da ima menadžere s osobinama lidera,odnosno-lidere na menadžerskim
poslovima.To znači da postoji i menadžer koji je lider,i on sa zvanične
menadžerske pozicije u organizaciji liderski vodi ljude ka ostvarenju
promena istrateških vizija preduzeća..Za uspešan razvoj svake organizacije
najznačajniji su menadžeri s liderskim karakteristikama . Jer,samo menadžeri
lideri mogu da vode dobre i uspešne organizacije i da ostvare strateške
vizije preduzeća.
U zapadnom svetu,posebno u SAD,smatra se da savremena preduzeća imaju
previše menadžera,a premalo lidera.To se,pored ostalog,iznosi kao značajan
nedostatak koji koči brzi razvoj preduzeća i dovodi do činjenice da preduzeća
u Japanu rade znatno produktivnije i efikasnije u odnosu na slična preduzeća
na Zapadu.
Ako zelimo da,ukratko,navedemo glavne razlike između menadžera i lidera,onda
je najpre,potrebno naglasiti da je menadžer osoba koja ume dobro da se
prilagodi različitim situacijama i uslovima u preduzeću,dok je lider osoba
koja,pre svega,teži inivacijama i pomoću njih pokušava da dovede preduzeće
na put napretka.Menadžer teži da da ostvari stabilne uslove poslovanjai,na
toj osnovi,efikasnije rezultate,dok lider teži isljučivo uvođenju promena
koje donose bolji položaj u budućnosti i efikasnije rezultate.
Svoj pristup vođenju menadžer bazira na racionalnom pristupu planiranju
i kontroli poslova i zadataka,radi ostvarenja pozitivnih rezultata poslovanja,dok
lider stvara svoju sopstvenu viziju budućeg mesta i poslovanja preduzeća,i
usmerava i vodi ljude ka ostvarenju te vizije.Menadžer se trudi da u sotvarenju
svojih menadžerskih funkcija ide poznatim putevima,i da što manje rizikuje.Lider
svesno ulazi u rizik,jer samo tako može da ostvari buduće ciljeve i strategije
koje je predvideo i definisao.Rizik je deo svakodnevnog poslovanja i ponašanja
lidera,i pratilac budućih akcija i događaja prema kojima on stremi.
3.1 MENADŽER I TIMSKI RAD
Timski rad je obavezan
i nezamenljiv u obavljanju mnogih složenih poslova i zadataka . Svuda
tamo gde pojedinac ne može samostalno da obavi određeni posao i kada je
posao ili poduhvat obiman isložen pa ga ne može obaviti samo jedan čovek,tu
je potreban tim i timski rad.
Timski rad se danas u svetu više koristi,pa se može reći da je,u određenim
oblastima i za određene složene poslove i zadatke,neophodan.Timski rad
nije više vezan za krupne privredne i poslovne poduhvate i projekte.On
se sve više koristi u neprivrednim oblastima kao što su zdravstvo,obrazovanje,sport,itd.Mnogi
zadaci i poslovi se danas obavljaju isključivo timskim radom.
Timski rad predstavlja postojenje tima,ekipe ljudi koji zajednički realizuju
određeni zadatak,i rukovodioca ili menadžera tima,čoveka kji uprvlja radom
tima,da bi on obavio svoj zadatak.
Menadžer tima koordinira rad članova tima i usmerava ih da što efikasnije
obavljaju svoje poslove.Na menadžeru tima leži odgovornost da obezbedi
da članovi tima zajednički rade na određenom zadatku.On treba da obezbedi
da članovi tima zajednički obave određeni posao,da sarađuju i da se dopunjavaju
u rdu,da zamenjuju jedan drugog i budu uvek spremni za nove poslove,sve
u cilju efikasnijeg završetka posla ili poduhavata.
Kada je u pitanju veliki i složen zadatak,onda se obično formira snažan
tim,kiji čine grupe raznovrsnih specijalista kojima rukovodi rukovodilac
tima.Tim u tom sljučaju predstavlja jednu snaznu privremenu organizacionu
formu,koja ima svoju unutrašnju organizacionu strukturu,sa npr.specijalizovanim
grupama funkcionalno organizovanim.Ovakav tim je sastavljen od velikog
broja različitih specijalista koji su preduzeti iz matičnih funkcionalnih
jedinica ili drugih preduzeća..
Tim se retko stvara spontano.Formiranje tima je najčešće zadatak rukovodioca
tima koji on treba efikasno da obavi,pre početka realizacije tima.Zbog
značaja koji tim ima za efikasnu realizaciju pola,rukovodilac tima treba
da pridodaje veliki značaj formiranju tima.
Jedan pristup formiranju tima prezentiran u literaturi, koji najčešće
izvodi rukovodilac tima, sastoji se iz sledećih faza:
- plan za formiranje tima,
- pregovori sa članovima tima,
- organizovanje tima,
- odrzati prvi sastanak,
- postizanje lojalnosti čalnova tima,
- izgradnja kanala komunikacije,
- usmeravanje aktivnosti,
- uključivanje aktivnosti formiranja tima u aktivnosti vezane za projekat.
Drugi način koji se odlikuje praktičnim pristupom formiranju tima sadrži
sledeće osnovne faze:
- definsanje ciljeva i zadataka tima,
- definisanje potreba za pojedinim specijalistima, članovima tima,
- pronalaženje članova tima,
- dogovori sa članovima tima i organizovanje tima
- definicija načina komunikacije,
- motivacija i stimulacija članova tima,
- raspodela zadataka i početak rada na određenom poslu
Kada se formira tim,on najpre treba da prođe kraću obuku,pre nego što
krene sa realizacijom posla.Bilo bo dobro ako su članovi tima,pre ulaska
u tim,prošli određeni trening iz oblasti koje su povezane sa definisanim
zadatkom.
Pre nego tim otpočne sa radom,rukovodilac tima treba da izvrši pripremu
rada članova tima.On treba da detaljno i jasno objasni članovima tima
njihove osnovne ciljeve i zadatke,i posebno da im ukaže na načine,procedure
i metode,pomoću kojih će obavljati svoje poslove,komunicirati međusobno
i sa drugim učesnicima na poslu.Iz ovog razgovora sa članovima tima,rukovodilac
tima može da stekne početni uvid u mogućnosti pojedinih članova tima,o
potrebama za dodatnom obukom ili o potrebama za novim članovima tima.
Zbog načina na koji se obavlja timski rad postoji velika povezanost pojedinih
učesnika u izvršenju određenih aktivnosti.Za pravovremeno i kvalitetno
obavljanje poslova neohodna je dobra koordinacija.usmeravanje i koordinacija
koju obavlja rukovodilac tima u vezi obavljanja posla pretpostavla stalne
kontakte i sastanke rukovodioca tima i ostalih učesnika.Sastanci predstavljaju,pored
ostalog,jedan od osnovnih načina koordinacije rada tima na realizaciji
određenog posla.
Jasno je da rukovodilac tima ima izizetan značaj za efikasno funkcionisanje
tima. Zato izboru menadžera treba posvetiti punu pažnju.Pored opštih uslova
vezanih za seleciju i izbor menadžera u pogledu osobina,znanja,sposobnosti
i iskustva,pri izboru rukovodioca tima treba svakako potencirati one osobine
koje su potrebne i vezane za timski rad i upravljanje timom , kao što
su entuzijazam,energičnost
I fleksibilnost , i sposobnosti kao što su sposobnost komuniciranja,sposobnost
inicijative,itd.
Očigledno je da je rukovodilac tima veoma složeno mesto sa raznovrsnim
poslovma koje može da obavlja samo iskusan i pun znanja menadžer,sposoban
da rukovodi ekipom specijalista koji su zaduženi da obave određeni,zajednički
zadatak.Selekcija i izbor rukovodioca tima je težak i značajan posao koji
treba da se odvija po unapred određenoj proceduri.
LITERATURA:
Prof. dr Vuksan Bulat- « Industrijski menadžment »
Prof. dr Petar Jovanović- « Menadžment »-teorija i praksa
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD |
|