DELATNOST I ULOGA MENADŽERA

Reč menadžer prisutna je ne samo kod običnog sveta, već i kod onih koji su upućeni u ovu problematiku. Postoje u svim zemljama u kojima se ovaj izraz koristi, pa čak i u SAD gde je on kreiran, a u njima ljudi pod pojmom „menadžer“ podrazumevaju različite uloge.

Tako pod jednim, manje upućenim u ovu problematiku, menadžer predstavlja gazdu (boss), vlasnika organizacije, odnosno firme. On čini onog koji je firmu osnovao i koji je kao svoju imovinu i svoj biznis, vodi i usmerava u željenom pravcu.

Sa druge strane, reč „menadžer“ označava profesionalne upravljače, unajmljene stručnjake iz ove oblasti u organizaciji, ovlašćene da vode njeno poslovanje i zadužene da to čine na što efikasniji i efektniji način. Ti stručnjaci nisu vlasnici a ni osnivači organizacije, „gazde“, ili kako to izvorno kaže „boss-ovi“ organizacije. Oni su eksperti profesionalci za menadžment, ljudi koji su u organizaciji angažovani da obavljaju tu funkciju i koji su odgovorni za rezultate poslovanja organizacije, kao i za njen razvoj i rast. Za svoj rad oni kao i drugi zaposleni u organizaciji primaju odgovarajuću nagradu, zaradu.

Za treće, reč „menadžer“ upućuje na sve one koji se bave menadžerskim poslom, koji vode poslovanje organizacije i koji su odgovorni za rezultate rada u njoj, pri čemu nije bitno da li su oni vlasnici organizacije ili nisu. Važno je da se oni u organizaciji bave navedenim poslom i da za to imaju potrebna ovlašćenja i da to čine sa profesionalnonm odgovornošću, a ovo poslednje se odnosi na vlasnike , odnosno suvlasnike organizacije.

Postoji još jedno shvatanje menadžera koje se često navodi u literaturi, a koji je karakterističan za prvi razvoj menadžmenta, a po tom shvatanju menadžer se definiše kao neko ko je „odgovoran za rad drugih ljudi“.

1. Pojam menadžera

Menadžeri su osobe koje poseduju sposobnosti, veštine i znanja da bi obavljali poslove uz pomoć i posredstvom drugih ljudi.

Menadžer (engl. manager) je u današnje vreme sve popularniji izraz i često se koristi u medijima, naročito u specijalizovanim časopisima. Reč menadžer u literaturi ima više značenja, a četiri se pojavljuju kao glavna: poslovođa, upravnik, preduzetnik i direktor.
Nekada je bilo vrlo jednostavno definisati menadžera. Menadžeri su bili članovi organizacija koji su drugima govorili šta da rade i kako da rade. Bilo je lako razlikovati menadžere od zaposlenih koji nisu bili menadžeri , tj. od onoh članova organizacije koji su direktno uključeni u rad i nisu imali svoje podređene.
Menadžer je neko ko radi sa ljudima i uz njihovu pomoć koordinira njihov rad da bi postigao organizacione ciljeve.
Kao menadžeri, ljudi izvršavaju menadžerske funkcije planiranja, organizovanja, kadrovskog popunjavanja, vođenja i kontrolisanja. Cilj svih menadžera je isti: stvoriti višak. Menadžer je osoba čiji primarni zadaci proizlaze iz procesa menadžmenta, planira i donosi odluke, organizuje rad i poslovanje, zapošljava i vodi ljude te kontroliše resurse. On je takođe osoba koja ostvaruje ciljeve angažovanjem drugih da izvršavaju zadatke.
Reč menadžer (manager) je izraz koji se upotrebljava za označavanje nosilaca menadžmenta u svim organizacijama (profitnog ili neprofitnog tipa). S obzirom da je reč o specifičnom američkom izrazu koji nema adekvatan sinonim ( kod nas se prevodi izrazima upravljač ili rukovodilac), ovaj izraz se, najčešće, koristi u izvornom obliku. U osnovi pojam menadžera označava ličnost koja vrši menadžersku funkciju u određenoj organizaciji.
Ova, u praksi veoma prisutna definicija menadžera, odnosi se:
- na posebne stručnjake koje vlasnici kapitala, odnosno kompanije angažuju sa zadatkom da, u skladu sa definisanim ovlašćenjma i odgovornostima obavljaju menadžerske funkcije i
- na vlasnike preduzeća kada oni, kao pojedinci ili članovi menadžerskog tima, obavljaju (u skladu sa relevantnim ovlašćenjima i odgovomostima) menadžerske funkcije ( odnosno poslove i zadatke) i za obavljanje tog zadatka (funkcije)dobijaju odgovarajuću naknadu.

Shodno napred navedenom, za pojmovno odredivanje, kao i za praktičnu identifikaciju menadžera, potpuno je irelevantno da li je neko vlasnik preduzeća (ili njegovog dela) ili ne.
Medutim ono što se posebno ističe, odnosno što je suštinsko, to je da su menadžeri osobe:

- koje poseduju menadžerska znanja i veštine ( što ih verifikuje, odnosno kvaliflkuje kao-potencijalne ili stvarne-nosioce menadžmenta),
- koje su zadužene i ovlašćene da obavljaju menadžerske poslove (funkcije odnosno zadatke) u datim organizacijama (profitnog ili neprofitnog karaktera) i koje su odgovorne za rad i rezultate poslovanja organizacije (u celini ili njenog dela) u kojoj (odnosno u kojem) obavljaju menadžerske funkcije.

2. Ličnost menadžera

Osobine ličnosti bitno određuju odnos prema radu, određuju čovekovo ponašanje u procesu rada, kao što je i čovekovo ponašanje određeno uslovima rada, koji opet povratno utiču na njegovu ličnost.
O tome šta je ličnost i šta bi se podrazumevalo pod pojmom ličnosti postoje različita shvatanja. Ta različitost shvatanja u velikoj meri je povezana sa razvojem društva, menjanjem mesta pojedinca u društvu, kao i sa veoma kvalitetnim bogaćenjem njegovog duhovnog sveta i sa progresivnim razvitkom socijalnih funkcija. Tako svaka nauka koja izučava čoveka svoju pažnju usmerava, naravno u skladu sa predmetnim određenjem, na različite uslove i aspekte individualne integrisanosti, autonomije i aktivnosti. U pravnim naukama, ličnost je nosilac pravnog poretka, građanskih prava i obaveza i kao takva je svesna stepena svoje odgovornosti. U sociološkoj nauci ličnost je proizvod društvenih odnosa u određenoj zajednici, ali je i subjekt društvenog života koji je usvojio norme i vrednosti, što omogućava učešće u kolektivnoj interakciji. Menadžment interesuje ličnost koja će uspešno voditi menadžment proces i koja će uticati na oblikovanje stavova vrednosti, mišljenja i opažanja u cilju pravednog odlučivanja i dobrih međuljudskih odnosa.

Osobine koje čine ličnost formiraju se tokom života u socijalnoj sredini u kojoj deluju nasleđeni socijalni uslovi. Biološki faktori koji utiču na razvitak ličnosti su nervni sistem, endokrini sistem i telesna konstitucija. Ovi faktori su, pre svega, određeni ili uključuju nasleđe, pa kao takvi imaju značaja za formiranje ličnosti. Međutim, mnogo veći značaj za formiranje ličnosti ima uzajamni uticaj nasleđa i sredine. Svaka sredina na specifičan način pogoduje formiranju određenih osobina. U socijalnoj sredini se pojedinac razvija i formira kao ličnost. To je proces socijalizacije. Veliki je broj raznih vrsta socijalnih faktora od kojih zavisi formiranje ličnosti. Ali, u literaturi se najčešće pominju: porodica i porodični uslovi, škola, grupa vršnjaka, rođaci i poznanici, istaknute ličnosti u društvu, brak i odnosi u braku, zanimanje, poslovni odnosi, materijalno stanje, socijalni položaj, klasno-slojna pripadnost, društveno-ekonomski sistem i kultura. Od osobina ličnosti zavisi i čovekovo ponašanje na radu. U tom smislu, ponašanje ličnosti u radnoj sredini treba posmatrati kao ponašanje ličnosti koja samostalno razmatra svet na osnovu svog subjektivnog iskustva (samosvest), koja omogućava zadržavanje svoje individualnosti i onda kada se traži uniformnost (subjektivnost) i kada je dosledna u svom ponašanju (integritet).
Da bi menadžeri bili uspešni trebal bi da raspolažu sa visokim nivoom znanja, različitim veštinama ali i određenim karakternim osobinama. Najčešće se smatra da menadžeri treba da budu:

Vredni i radni - da marljivim radom predstavljaju uzor za druge menadžere i sve ostale članove organizacije. Oni moraju dugo da rade, da obraćaju pažniu na gomilu sitnih detalja i više različitih poslova istovremeno.
Pametni - u smislu da poseduju određene intelektualne sposobnosti, pa često i visok stepen inteligencije. Bez ove osobine menadžer neće biti u stanju brzo da uči i prilagođava se promenama.
Pošteni - na taj način menadžeri stiču autoritet kod svoiih saradnika. Poštenje je tesno povezano i sa osobinom pravičnosti u smislu da se menadžeri pravično odnose prema ljudima sa kojima rade.
Energični i ambiciozni - menadžerski posao ie ponekad izuzetno težak. Zahteva dosta truda, energiie, hrabrosti, energičnosti, kao i sposobnosti istrajavanja u teškoćama, i odlučnosti u ostvarivanju zacrtanih stavova.
Fleksibilni - podrazumeva sposobnost brzog prilagođavanja novonastalim okolnostima u okruženju.
Kreativni - da bi mogli organizaciju da vuku napred menadžeri moraju biti otvoreni ka novim idejama. Oni moraju podsticati kreativnu energiju i duh, kako u okviru organizacije, tako i kod svojih saradnika. Ukoliko je uz to, sam menadžer maštovit i istrajan, tada će biti sposoban da iznenadi konkurenciju i uvek ponudi nešto novo.
Pozitivne ličnosti - menadžeri moraju imati pozitivan stav prema ljudima, stvarima i generalno životu. Pozitivnom energijom koja zrači oni mogu da privlače druge ljude. Naš narod kaže "lepa reč i gvozdena vrata otvara". Pozitivne ličnosti uvek imaju lepe reči za svoie saradnike i zaposlene. Sa njima je uvek mnogo lepše i lakše raditi. Oni stvaraju dobru atmosferu na poslu, što ie preduslov efikasnijeg rada i ostvarenja ciljeva.
Jake, hrabre i stabilne ličnosti- Kao i u svakodnevnom životu i organizaciie se u toku svog postojanja suočavaju sa velikim brojem problema, kriza, bolesti, opasnosti. Jaka, hrabra i stabilna ličnost menadžera može u velikoj meri pomoći u savladavanju ovih problema. Menadžer ne sme ničega da se plaši, ili i ako se plaši, to ne sme da pokaže. On mora imati veru u sebe, svoje ljude, odluke i akcije koje preduzimaju.
Komunikativni - Menadžeri veliki deo svoga radnog vremena provode u komunikaciji - sastanci, telefoni, intervjui, u novije vreme internet i elektronska pošta. Sposobnost uspešnog komuniciranja se vrlo često apostrofira kao jedan od izuzetno bitnih zahteva dobrog menadžera.

Lične osobine menadžera su dosta bitne za sam menadžerski posao. One itekako utiču na oblikovanje stavova, vrednosti, mišljenja, opažanje, dijagnozu problema, pa samim tim određuju i način donošenja odluka i preduzimanja akcija.

3. Delatnost menadžera

Pod društvenom delatnošću se u sociologiji podrazumeva svesno usmerena ljudska aktivnost u kojoj se troši psiho-fizička energija da bi se ostvarili određeni efekti na nekom predmetu, na drugim ljudima ili društvenim grupama, ili na nekom delu društvene strukture, a sve sa ciljem zadovoljavanja neke lične ili neke društvene potrebe. ljudi, društvene grupe, pa i čitava konkretna društva, imaju razne potrebe. Ljudi, društvene grupe, pa i čitava konkretna društva, imaju razne potrebe. Da bi ih zadovoljili, bave se raznim delatnostima, i to na organizovani način, obavljajući određene društvene delatnosti. Sa razvojem društva menjale su potrebe, tako da su u savremenom društvu one sve složenije, pa njihovo zadovoljavanje zahteva mnogo više energije, znanja, veština i sposobnosti.
Za društvenu delatnost se u savremenoj sociologiji koristi pojam društvena uloga, tako da su društvena delatnost i društvena uloga sinonimi. Društvena uloga je specijalizovana, društveno potrebna i priznata delatnost koju obavlja manji ili veći broj ljudi pod određenim uslovima, koji se uglavnom odnose na društvenu podelu rada u najširem smislu te reči. Vršenjem određenih društvenih uloga zauzimaju se i odgovarajući položaji. Tako se pod društvenim položajem podrazumeva mesto koje pojedinac ili društvena grupa zauzimaju u sistemu raspodele društvene moći, materijalnih i drugih vrednosti, kao i ugleda u društvu.
Delatnost koju obavljaju menadžeri kao društvena grupa izuzetno je značajna za savremeno društvo. U strukturi svakog društva, menadžeri se sa sociološkog stanovišta mogu proučavati na različite načine, tako da se menadžeri mogu analizirati kao deo opšte strukture svakog društva, i to kao društvena grupa u kojoj je izvršena podela rada ili je određena hijerarhija društvenog položaja. Menadžeri kao društvena grupa nisu samo deo opšte structure društva. Oni su deo i ekonomske, demografske, profesionalne i klasnoslojne strukture, kao posebnih oblasti društvenog života. Kao profesionalni upravljači, menadžeri zauzimaju, u zavisnosti od tipa društva, odgovarajući društveni položaj. Pošto pripadaju upravljačkim strukturama koje funkcionišu po vertikalnom hijerarhijskom principu, menadžeri kao društvena grupa zauzimaju svoje mesto u sistemu raspodele materijalnih i drugih vrednosti (bogatstva), društvenog ugleda (prestiža) i društvene moći (vlasti).

Menadžeri, u profesionalnoj strukturi društva stoje sasvim sigurno na vrhu profesionalne stratifikacije. Menadžeri imaju prednost nad ostalim profesijama jer imaju zavidan nivo obrazovanja, visoke prihode, imaju ugled i statusni položaj u društvu kao značajna profesionalna društvena grupa koja se bavi upravljanjem.

4. Posao menadžera i složenost menadžerskog posla

Prema Piteru Drakeru menadžeri predstavljaju jedan od najvažnijih resursa savremenih organizacija. Bez njih ostali ekonomski resursi (zemlja, rad, kapital, informacije, energija) su mrtvi i beskorisni. On takođe tvrdi kako rnenadžeri ujedno jedan od najskupljih resursa. Tu ne misli samo na plate menadžera, već i na teškoće koje postoje u kreiranju efikasnih menadžerskih timova. Osim toga, obrazovanje menadžera je izuzetno kompleksan i dugotrajan proces.
Menadžeri su ljudi koji upravljaiu organizacijama i koji druge ljude usmeravaju ka ostvarivanju postavljenih ciljeva. Reč je o osobama u okviru organizacija koje su odgovorne za organizacione rezultate. Otuda, oni definišu ciljeve, načine za njihovo ostvarivanje i utiču na podređene kako bi ih ostvarili.
Menadžerski posao je specifičan posao koji se razlikuje od drugih, kakvi su na primer posao ekonomiste, inženjera, lekara, pravnika, advokata, knjigovođe i slično. To je posao koji se svodi na rad sa Ijudima. Većina drugih pobrojanih poslova se takođe tiče rada sa Ijudima. Ipak, suština posla menadžera je da se stvari "obavljaju preko drugih Ijudi", odnosno da ciljeve svojih organizacija ostvaruju kroz odgovarajuće interakcije i međuodnose između Ijudi.
U savremenom svetu, menadžeri kao društvena grupa zauzimaju značajan društveni položaj u strukturi društva. Njihove delatnosti su veoma složene i kompleksne tako da predstavljaju, prema Piteru Drakeru jedan od najvažnijih resursa savremenih organizacija. Menadžeri upravljaju organizacijama i poslovima preko drugih ljudi koje usmeravaju ka ostvarivanju postavljenih ciljeva.

Oni su u okviru organizacije odgovorni za organizacione rezultate, zato što definišu ciljeve, određuju načine za njihovo ostvarivanje i utiču na one koji u organizacionoj strukturi preduzeća zauzimaju podređen položaj, tako da menadžeri planiraju, organizuju, vode i kontrolišu aktivnosti svih članova organizacije. U tom smislu, od njih i njihovog rada u velikoj meri zavisi uspeh ili neuspeh neke organizacije, zavisi opstanak ili razvoj preduzeća. Dakle, menadžerski posao je veoma složen. Složenost menadžerske delatnosti zahteva interdisciplinarni pristup u istraživanju. U tom smislu, prema nekim autorima menadžerske delatnosti obuhvataju najmanje četiri dimenzije. To su: aktivnosti, odnosno faze menadžment procesa, koje obuhvataju planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolu; razvoj misli o upravljanju, čime je obuhvaćeno poznavanje osnovnih dostignuća najvažnijih pravaca i pristupa menadžmentu; eksterni uticaji iz okruženja, kao što su društveni pritisci, strategija kao reakcija na potrebe konkurenata i zahteve potrošača, politički uticaji, ekonomska situacija, finansijski faktori, i tome slično, i interni faktori iz organizacije, kakvi su organizaciono ili korporativno ponašanje, kultura, sistem informisanja, međuljudski odnosi, lične vrednosti, etičke vrednosti i norme organizacije, itd. Svi ovi faktori značajno utiču i bitno određuju menadžerski posao, tako da se odgovor na pitanje „šta to, u stvari, rade menadžeri”, može tražiti u fazama procesa menadžmenta.

Piter Draker, čiji je doprinos razvoju menadžmenta izuzetno značajan video je delatnost menadžera kao ukupnost pet aktivnosti. To su:

- planiranje, koje se odnosi na utvrđivanje ciljeva organizacije i na moguće načine kako bi se ti ciljevi ostvarili, pri čemu se od menadžera u ovoj fazi zahteva sposobnost da dobro izbalansira želje i mogućnosti, i to ne samo u sadašnjosti, nego, što je i mnogo važnije, u budućnosti;
- organizovanje, koje se odnosi na analizu aktivnosti, pošto menadžeri moraju jasno da definišu posao, da izvrše podelu rada i grupišu poslove prema srodnosti u radne ili organizacione celine jer se tako konstituiše odgovarajuća organizaciona struktura;
- integrisanje, koje se odnosi na grupu aktivnosti menadžera u smislu motivisanja i komunikacije, pošto oni moraju da stvaraju timove sa različitim zadacima i odgovornostima, da integrišu njihove sposobnosti i energiju, što zahteva veliko znanje i veštinu menadžera;
- merenje, koje se, u stvari, odnosi na aktivnosti kontrole, pri čemu se za efikasnost kontrole zahteva definisanje standarda, nakon čega se vrši merenje, pa poređenje ostvarenih rezultata sa utvrđenim standardima i preduzimanje mera korektivne akcije a za to su zaduženi menadžeri;
- razvoj, koji se odnosi na ukupnost mera, edukacije i inovacije znanja u smislu profesionalnog razvoja zaposlenih, kao i svih nivoa menadžera.

Menadžeri obavljaju složene aktivnosti menadžment procesa koje se odnose na planiranje, organizovanje, upravljanje, kontrolu; na definisanje organizacione strukture koja može da obezbedi realizaciju planiranih ciljeva i zadataka; i na odabir kadrova koji će raditi na izvršavanju planiranih aktivnosti. Isto tako, da bi mogli da rade uspešno, menadžeri moraju da komuniciraju, da primaju i daju informacije, da imaju znanje, ali i intuiciju, osećaj, da precizno definišu politiku, pravila, procedure, postupke, planove, programe i projekte, da misle analitički i konceptualno, da se ponašaju diplomatski, što znači da budu vešti, snalažljivi i fleksibilni, a sve to isključivo zbog donošenja upravljačkih odluka i zbog preduzimanja akcija.

5. Uloga menadžera

Menadžer mora da je svstrana ličnost. Da vlada mnogim veštinama i znanjima. Da obavlja različite uloge. Postoji 17 glavnih uloga menadžera i to su:

1) Koordinator - Uloga koordinatora podrazumeva da menadžer radi na povezivanju i koordinaciji svih učesnika u realizaciji određenih poslova i zadataka.

2) Komunikator - Uloga komunikatora znači da prima, analizira, selektuje potrebne informacije i distribuira ih onima kojima su neophodne za obavljanje poslova i zadataka.

3) Lider - Uloga lidera podrazumeva da usmerava ljudske i druge resurse, rešava probleme i konflikte, daje zadatke i naloge u cilju efikasnog vođenja i završetka poslova.

4) Donosioc odluka - U toku obavljanja upravljačkih zadataka kao menadžer, mora donositi veliki broj odluka. To je jedna od njegovih glavnih dužnosti.

5) Kreator atmosphere - Pored dobre komunikacije i dobre koordinacije rada, menadžer treba da stvara dobru atmosferu među izvršiocima, kako bi oni što bolje obavili svoje zadatke. Menadžer treba da zna da motiviše zaposlene, tj. doprinese njihovoj zainteresovanosti da što bolje obave poslove.

6) Proizvođač - menadžer proizvodi ideje, zadužen je da se posao izvrši, kontroliše proizvodni proces do konačnog proizvoda.

7) Preduzetnik - Ovo podrazumeva da menadžer sklapa poslove, osmišlja nove ideje za nove poslove, proizvode i usluge.

8) Administrator - menadžer se bavi papirologijom, precizan je, pedantan i tačan u administrativnim poslovima.

9) Reprezent - menadžer predstavlja preduzeće u komunikaciji sa okruženjem.

10) Veza- menadžer je zadužen da uspostavlja veze između različitih sektora unutar preduzeća.

11) Monitor - menadžer prati okruženje i prikuplja informacije za odluke.

12) Distributer - menadžer distribuira informacije unutar organizacije.

13) Zastupnik - menadžer deli informacije izvan preduzeća tj. odnosite se sa javnošću.

14) Inovator - menadžer je zadužen za predlaganje novih rešenja.

15) Kontrolor poremećaja - menadžer je osoba koja rešava krizne situacije.

16) Alokator resursa - ume da raspolaže ograničenim resursima u preduzeću.

17) Pregovarač - misli se na veštine internog i eksternog pregovaranja.

6. Tipovi menadžera

Menadžeri se, kako u teoriji, tako i u praksi, dele u više različitih vrsta u skladu sa onim što se uzima kao kriterijum za podelu. Najveći broj podela rezultat je primene sledećih kriterijuma:
- Prema položaju koji menadžeri imaju i hijerarhiji organizacije: menadžeri različitih nivoa,
- Prema prirodi raspona organizacione aktivnosti: opšti i funkcionalni menadžeri,
- Prema orijentaciji na budućnost: neaktivisti, reaktivisti i menadžeri proaktivne orijentacije.

6.1. Nivoi menadžera

Prema nivou kojem pripadaju u organizaciji, menadžeri se dele na:
- top menadžere,
- menadžere srednjeg nivoa i
- menadžere prve linije (supervizore ili kontrolore).

Top menadžeri se nalaze na vrhu organizacione hijerarhije menadžmenta. U top menadžere spadaju osobe sa sledećim zvanjima: predsednici, potpredsednici, članovi upravnog odbora, izvršni direktori, pomoćnici izvršnih direktora, savetnici najvišeg ranga i drugi. Top menadžeri su odgovorni za usmeravanje, funkcionisanje i rezultate organizacije u celini, odnosno za obezbeđenje efektivnog i efikasnog poslovanja, rast i razvoj organizacije.
Menadžeri srednjeg nivoa, odnosno srednji menadžeri, nalaze se u sredini hijerarhijske strukture menadžerskog sistema: između top menadžera i menadžera najnižeg nivoa. Oni su odgovorni top menadžmentu za sprovođenje odluka koje on donosi. Ovlašćeni su za upravljanje organizacionim jedinicama na čijem su čelu i odgovorni za njihove rezultate. Oni svoje zadatke obavljaju u saradnji sa menadžerima najnižeg nivoa, pa se iz tog razloga ovi menadžeri ponekad nazivaju menadžeri menadžera.
Menadžeri najnižeg nivoa vode i umeravaju aktivnosti onih radnika koji nemaju menadžerski status u organizaciji. Oni su orijentisani na ostvarenje operativnih ciljeva i zadataka, tj. orijentisani sun a kratkoročni vremenski okvir do godine dana. Za svoj rad odgovaraju menadžerima srednjeg nivoa. Često se zovu supervizori ili kontrolori.

6.2. Generalni i funkcionalni menadžeri

Prema prirodi odgovornosti i rasponu organizacione aktivnosti, menadžeri se mogu podeliti na: generalne menažere i funkcionalne menadžere.
Generalni menadžeri su menadžeri koji su odgovorni za funkcionisanje, odnosno rezultate rada cele korporacije ili njenih organizacionih delova koji imaju određeni stepen poslovne samostalnosti. Ovi menadžeri, po prirodi stvari, moraju da raspolažu određenim znanjima i sposobnostima.

Funkcionalni menadžeri su menadžeri koji su odgovorni za funkcionisanje i rezultate rada organizacionih jedinica preduzeća u kojima se obavljaju istovrsni poslovi. Funkcionalni menadžeri su menadžeri koji su odgovorni za funkcionisanje i rezultate jedne od funkcija u organizaciji: nabavke, finansija, proizvodnje, ljudskih resursa, itd.

6.3. Neaktivisti, reaktivisti i menadžeri proaktivne orijentacije

Neaktivisti su menadžeri koji su zadovoljni postojećim razvojem događaja, posotjećim stanjem svoje organizacije, ne istražuju organizaciono okruženje, izbegavaju bilo kakv rizik. Menadžeri “neaktivisti” pre ili kasnije vode organizaciju u gubitke i bankrotstvo.
Reaktivisti su menadžeri koji prate šta se dešava u organizacionom okruženju, ali izbegavaju promene i problem rešavaju na stari način, uz primenu starih metoda odlučivanja. Vreme u kome živimo ne traži menadžerske reaktivističke orijentacije u menadžmentu bilo koje organizacije.
Sadašnje vreme u brzanih promena, vreme povećanja globalizacije poslovanja, povećanja nivoa konkurencije, izrazite promenljivosti tehnologija, zahteva od menadžera da istražuje svoje okruženje, anticipiraju nadolazeće poslovne trendove da budu proaktivno orijentisani. Menadžeri proaktivne orijentacije svojim sposobnostima, veštinama i znanjima prilagođavaju organizaciju promenama i nastoje da putem inovacija menjaju svoje organizacino okruženje.

ZAKLJUČAK

Menadžeri su osobe koje poseduju sposobnosti, veštine i znanja da bi obavljali poslove uz pomoć i posredstvom drugih ljudi.
Reč menadžer je izraz koji se upotrebljava za označavanje nosilaca menadžmenta u svim organizacijama (profitnog ili neprofitnog tipa).
Da bi menadžeri bili uspešni trebalo bi da raspolažu sa visokim nivoom znanja, različitim veštinama ali i određenim karakternim osobinama. Najčešće se smatra da menadžeri treba da budu: vredni i radni, pametni, energični i ambiciozni, kreativni, pozitivne ličnosti , jake, hrabre i stabilne ličnosti, komunikativni.
Lične osobine menadžera su dosta bitne za sam menadžerski posao. One utiču na oblikovanje stavova, vrednosti, mišljenja, opažanje, dijagnozu problema, pa samim tim određuju i način donošenja odluka i preduzimanja akcija.
Menadžeri imaju prednost nad ostalim profesijama jer imaju zavidan nivo obrazovanja, visoke prihode, imaju ugled i statusni položaj u društvu kao značajna profesionalna društvena grupa koja se bavi upravljanjem. Delatnost koju obavljaju menadžeri kao društvena grupa izuzetno je značajna za savremeno društvo.
Menadžeri obavljaju složene aktivnosti menadžment procesa koje se odnose na planiranje, organizovanje, upravljanje, kontrolu; na definisanje organizacione strukture koja može da obezbedi realizaciju planiranih ciljeva i zadataka; i na odabir kadrova koji će raditi na izvršavanju planiranih aktivnosti.
Menadžer mora da je svstrana ličnost, da vlada mnogim veštinama i znanjima, da obavlja različite uloge. Postoji 17 glavnih uloga menadžera i to su: pregovarač, komunikator, lider, donosioc odluka, kreator atmosfere , proizvođač, preduzetnik, administrator, reprezent , distributer, zastupnik , inovator , kontrolor poremećaja, alokator resursa , koordinator.
Prema nivou kojem pripadaju u organizaciji, menadžeri se dele na: top menadžere, menadžere srednjeg nivoa i menadžere prve linije (supervizore ili kontrolore). Prema prirodi odgovornosti i rasponu organizacione aktivnosti, menadžeri se mogu podeliti na: generalne menažere i funkcionalne menadžere. Prema orijentaciji na budućnost: neaktivisti, reaktivisti i menadžeri proaktivne orijentacije.

LITERATURA

- Stephen Robbins, Marz Coulter: „Menadžment“, Osmo izdanje, 2005. godine.
- Branislav Mašić: „Menadžment“, Univerzitet Singidunum, Beograd 2010. godine.
- Prof. dr Smilja Rakas: „Sociologija menadžmenta“, Beograd 2004. godine.
- www.biznisvodic.net
- www.scribd.com
- ww.wikipedia.org

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD