|
DELATNOST I ULOGA MENADŽERA
Reč
menadžer prisutna je ne samo kod običnog sveta, već i kod onih koji su
upućeni u ovu problematiku. Postoje u svim zemljama u kojima se ovaj izraz
koristi, pa čak i u SAD gde je on kreiran, a u njima ljudi pod pojmom
„menadžer“ podrazumevaju različite uloge.
Tako pod jednim, manje upućenim u ovu problematiku, menadžer predstavlja
gazdu (boss), vlasnika organizacije, odnosno firme. On čini onog koji
je firmu osnovao i koji je kao svoju imovinu i svoj biznis, vodi i usmerava
u željenom pravcu.
Sa druge strane, reč „menadžer“ označava profesionalne upravljače, unajmljene
stručnjake iz ove oblasti u organizaciji, ovlašćene da vode njeno poslovanje
i zadužene da to čine na što efikasniji i efektniji način. Ti stručnjaci
nisu vlasnici a ni osnivači organizacije, „gazde“, ili kako to izvorno
kaže „boss-ovi“ organizacije. Oni su eksperti profesionalci za menadžment,
ljudi koji su u organizaciji angažovani da obavljaju tu funkciju i koji
su odgovorni za rezultate poslovanja organizacije, kao i za njen razvoj
i rast. Za svoj rad oni kao i drugi zaposleni u organizaciji primaju odgovarajuću
nagradu, zaradu.
Za treće, reč „menadžer“ upućuje na sve one koji se bave menadžerskim
poslom, koji vode poslovanje organizacije i koji su odgovorni za rezultate
rada u njoj, pri čemu nije bitno da li su oni vlasnici organizacije ili
nisu. Važno je da se oni u organizaciji bave navedenim poslom i da za
to imaju potrebna ovlašćenja i da to čine sa profesionalnonm odgovornošću,
a ovo poslednje se odnosi na vlasnike , odnosno suvlasnike organizacije.
Postoji još jedno shvatanje menadžera koje se često navodi u literaturi,
a koji je karakterističan za prvi razvoj menadžmenta, a po tom shvatanju
menadžer se definiše kao neko ko je „odgovoran za rad drugih ljudi“.
1. Pojam menadžera
Menadžeri su osobe koje poseduju sposobnosti, veštine i znanja da
bi obavljali poslove uz pomoć i posredstvom drugih ljudi.
Menadžer (engl. manager) je u današnje vreme sve popularniji izraz i često
se koristi u medijima, naročito u specijalizovanim časopisima. Reč menadžer
u literaturi ima više značenja, a četiri se pojavljuju kao glavna: poslovođa,
upravnik, preduzetnik i direktor.
Nekada je bilo vrlo jednostavno definisati menadžera. Menadžeri su bili
članovi organizacija koji su drugima govorili šta da rade i kako da rade.
Bilo je lako razlikovati menadžere od zaposlenih koji nisu bili menadžeri
, tj. od onoh članova organizacije koji su direktno uključeni u rad i
nisu imali svoje podređene.
Menadžer je neko ko radi sa ljudima i uz njihovu pomoć koordinira njihov
rad da bi postigao organizacione ciljeve.
Kao menadžeri, ljudi izvršavaju menadžerske funkcije planiranja, organizovanja,
kadrovskog popunjavanja, vođenja i kontrolisanja. Cilj svih menadžera
je isti: stvoriti višak. Menadžer je osoba čiji primarni zadaci proizlaze
iz procesa menadžmenta, planira i donosi odluke, organizuje rad i poslovanje,
zapošljava i vodi ljude te kontroliše resurse. On je takođe osoba koja
ostvaruje ciljeve angažovanjem drugih da izvršavaju zadatke.
Reč menadžer (manager) je izraz koji se upotrebljava za označavanje nosilaca
menadžmenta u svim organizacijama (profitnog ili neprofitnog tipa). S
obzirom da je reč o specifičnom američkom izrazu koji nema adekvatan sinonim
( kod nas se prevodi izrazima upravljač ili rukovodilac), ovaj izraz se,
najčešće, koristi u izvornom obliku. U osnovi pojam menadžera označava
ličnost koja vrši menadžersku funkciju u određenoj organizaciji.
Ova, u praksi veoma prisutna definicija menadžera, odnosi se:
- na posebne stručnjake koje vlasnici kapitala, odnosno kompanije
angažuju sa zadatkom da, u skladu sa definisanim ovlašćenjma i odgovornostima
obavljaju menadžerske funkcije i
- na vlasnike preduzeća kada oni, kao pojedinci ili članovi menadžerskog
tima, obavljaju (u skladu sa relevantnim ovlašćenjima i odgovomostima)
menadžerske funkcije ( odnosno poslove i zadatke) i za obavljanje tog
zadatka (funkcije)dobijaju odgovarajuću naknadu.
Shodno napred navedenom, za pojmovno odredivanje, kao i za praktičnu identifikaciju
menadžera, potpuno je irelevantno da li je neko vlasnik preduzeća (ili
njegovog dela) ili ne.
Medutim ono što se posebno ističe, odnosno što je suštinsko, to je da
su menadžeri osobe:
- koje poseduju menadžerska znanja i veštine ( što ih verifikuje,
odnosno kvaliflkuje kao-potencijalne ili stvarne-nosioce menadžmenta),
- koje su zadužene i ovlašćene da obavljaju menadžerske poslove (funkcije
odnosno zadatke) u datim organizacijama (profitnog ili neprofitnog karaktera)
i koje su odgovorne za rad i rezultate poslovanja organizacije (u celini
ili njenog dela) u kojoj (odnosno u kojem) obavljaju menadžerske funkcije.
2. Ličnost menadžera
Osobine ličnosti bitno određuju odnos prema radu, određuju čovekovo ponašanje
u procesu rada, kao što je i čovekovo ponašanje određeno uslovima rada,
koji opet povratno utiču na njegovu ličnost.
O tome šta je ličnost i šta bi se podrazumevalo pod pojmom ličnosti postoje
različita shvatanja. Ta različitost shvatanja u velikoj meri je povezana
sa razvojem društva, menjanjem mesta pojedinca u društvu, kao i sa veoma
kvalitetnim bogaćenjem njegovog duhovnog sveta i sa progresivnim razvitkom
socijalnih funkcija. Tako svaka nauka koja izučava čoveka svoju pažnju
usmerava, naravno u skladu sa predmetnim određenjem, na različite uslove
i aspekte individualne integrisanosti, autonomije i aktivnosti. U pravnim
naukama, ličnost je nosilac pravnog poretka, građanskih prava i obaveza
i kao takva je svesna stepena svoje odgovornosti. U sociološkoj nauci
ličnost je proizvod društvenih odnosa u određenoj zajednici, ali je i
subjekt društvenog života koji je usvojio norme i vrednosti, što omogućava
učešće u kolektivnoj interakciji. Menadžment interesuje ličnost koja će
uspešno voditi menadžment proces i koja će uticati na oblikovanje stavova
vrednosti, mišljenja i opažanja u cilju pravednog odlučivanja i dobrih
međuljudskih odnosa.
Osobine koje čine ličnost formiraju se tokom života u socijalnoj sredini
u kojoj deluju nasleđeni socijalni uslovi. Biološki faktori koji utiču
na razvitak ličnosti su nervni sistem, endokrini sistem i telesna konstitucija.
Ovi faktori su, pre svega, određeni ili uključuju nasleđe, pa kao takvi
imaju značaja za formiranje ličnosti. Međutim, mnogo veći značaj za formiranje
ličnosti ima uzajamni uticaj nasleđa i sredine. Svaka sredina na specifičan
način pogoduje formiranju određenih osobina. U socijalnoj sredini se pojedinac
razvija i formira kao ličnost. To je proces socijalizacije. Veliki je
broj raznih vrsta socijalnih faktora od kojih zavisi formiranje ličnosti.
Ali, u literaturi se najčešće pominju: porodica i porodični uslovi, škola,
grupa vršnjaka, rođaci i poznanici, istaknute ličnosti u društvu, brak
i odnosi u braku, zanimanje, poslovni odnosi, materijalno stanje, socijalni
položaj, klasno-slojna pripadnost, društveno-ekonomski sistem i kultura.
Od osobina ličnosti zavisi i čovekovo ponašanje na radu. U tom smislu,
ponašanje ličnosti u radnoj sredini treba posmatrati kao ponašanje ličnosti
koja samostalno razmatra svet na osnovu svog subjektivnog iskustva (samosvest),
koja omogućava zadržavanje svoje individualnosti i onda kada se traži
uniformnost (subjektivnost) i kada je dosledna u svom ponašanju (integritet).
Da bi menadžeri bili uspešni trebal bi da raspolažu sa visokim nivoom
znanja, različitim veštinama ali i određenim karakternim osobinama. Najčešće
se smatra da menadžeri treba da budu:
Vredni i radni - da marljivim radom predstavljaju uzor
za druge menadžere i sve ostale članove organizacije. Oni moraju dugo
da rade, da obraćaju pažniu na gomilu sitnih detalja i više različitih
poslova istovremeno.
Pametni - u smislu da poseduju određene intelektualne
sposobnosti, pa često i visok stepen inteligencije. Bez ove osobine
menadžer neće biti u stanju brzo da uči i prilagođava se promenama.
Pošteni - na taj način menadžeri stiču autoritet kod
svoiih saradnika. Poštenje je tesno povezano i sa osobinom pravičnosti
u smislu da se menadžeri pravično odnose prema ljudima sa kojima rade.
Energični i ambiciozni - menadžerski posao ie ponekad
izuzetno težak. Zahteva dosta truda, energiie, hrabrosti, energičnosti,
kao i sposobnosti istrajavanja u teškoćama, i odlučnosti u ostvarivanju
zacrtanih stavova.
Fleksibilni - podrazumeva sposobnost brzog prilagođavanja
novonastalim okolnostima u okruženju.
Kreativni - da bi mogli organizaciju da vuku napred
menadžeri moraju biti otvoreni ka novim idejama. Oni moraju podsticati
kreativnu energiju i duh, kako u okviru organizacije, tako i kod svojih
saradnika. Ukoliko je uz to, sam menadžer maštovit i istrajan, tada
će biti sposoban da iznenadi konkurenciju i uvek ponudi nešto novo.
Pozitivne ličnosti - menadžeri moraju imati pozitivan
stav prema ljudima, stvarima i generalno životu. Pozitivnom energijom
koja zrači oni mogu da privlače druge ljude. Naš narod kaže "lepa
reč i gvozdena vrata otvara". Pozitivne ličnosti uvek imaju lepe
reči za svoie saradnike i zaposlene. Sa njima je uvek mnogo lepše i
lakše raditi. Oni stvaraju dobru atmosferu na poslu, što ie preduslov
efikasnijeg rada i ostvarenja ciljeva.
Jake, hrabre i stabilne ličnosti- Kao i u svakodnevnom
životu i organizaciie se u toku svog postojanja suočavaju sa velikim
brojem problema, kriza, bolesti, opasnosti. Jaka, hrabra i stabilna
ličnost menadžera može u velikoj meri pomoći u savladavanju ovih problema.
Menadžer ne sme ničega da se plaši, ili i ako se plaši, to ne sme da
pokaže. On mora imati veru u sebe, svoje ljude, odluke i akcije koje
preduzimaju.
Komunikativni - Menadžeri veliki deo svoga radnog vremena
provode u komunikaciji - sastanci, telefoni, intervjui, u novije vreme
internet i elektronska pošta. Sposobnost uspešnog komuniciranja se vrlo
često apostrofira kao jedan od izuzetno bitnih zahteva dobrog menadžera.
Lične osobine menadžera su dosta bitne za sam menadžerski posao. One
itekako utiču na oblikovanje stavova, vrednosti, mišljenja, opažanje,
dijagnozu problema, pa samim tim određuju i način donošenja odluka i preduzimanja
akcija.
3. Delatnost menadžera
Pod društvenom delatnošću se u sociologiji podrazumeva svesno usmerena
ljudska aktivnost u kojoj se troši psiho-fizička energija da bi se ostvarili
određeni efekti na nekom predmetu, na drugim ljudima ili društvenim grupama,
ili na nekom delu društvene strukture, a sve sa ciljem zadovoljavanja
neke lične ili neke društvene potrebe. ljudi, društvene grupe, pa i čitava
konkretna društva, imaju razne potrebe. Ljudi, društvene grupe, pa i čitava
konkretna društva, imaju razne potrebe. Da bi ih zadovoljili, bave se
raznim delatnostima, i to na organizovani način, obavljajući određene
društvene delatnosti. Sa razvojem društva menjale su potrebe, tako da
su u savremenom društvu one sve složenije, pa njihovo zadovoljavanje zahteva
mnogo više energije, znanja, veština i sposobnosti.
Za društvenu delatnost se u savremenoj sociologiji koristi pojam društvena
uloga, tako da su društvena delatnost i društvena uloga sinonimi. Društvena
uloga je specijalizovana, društveno potrebna i priznata delatnost koju
obavlja manji ili veći broj ljudi pod određenim uslovima, koji se uglavnom
odnose na društvenu podelu rada u najširem smislu te reči. Vršenjem određenih
društvenih uloga zauzimaju se i odgovarajući položaji. Tako se pod društvenim
položajem podrazumeva mesto koje pojedinac ili društvena grupa zauzimaju
u sistemu raspodele društvene moći, materijalnih i drugih vrednosti, kao
i ugleda u društvu.
Delatnost koju obavljaju menadžeri kao društvena grupa izuzetno je značajna
za savremeno društvo. U strukturi svakog društva, menadžeri se sa sociološkog
stanovišta mogu proučavati na različite načine, tako da se menadžeri mogu
analizirati kao deo opšte strukture svakog društva, i to kao društvena
grupa u kojoj je izvršena podela rada ili je određena hijerarhija društvenog
položaja. Menadžeri kao društvena grupa nisu samo deo opšte structure
društva. Oni su deo i ekonomske, demografske, profesionalne i klasnoslojne
strukture, kao posebnih oblasti društvenog života. Kao profesionalni upravljači,
menadžeri zauzimaju, u zavisnosti od tipa društva, odgovarajući društveni
položaj. Pošto pripadaju upravljačkim strukturama koje funkcionišu po
vertikalnom hijerarhijskom principu, menadžeri kao društvena grupa zauzimaju
svoje mesto u sistemu raspodele materijalnih i drugih vrednosti (bogatstva),
društvenog ugleda (prestiža) i društvene moći (vlasti).
Menadžeri, u profesionalnoj strukturi društva stoje sasvim sigurno na
vrhu profesionalne stratifikacije. Menadžeri imaju prednost nad ostalim
profesijama jer imaju zavidan nivo obrazovanja, visoke prihode, imaju
ugled i statusni položaj u društvu kao značajna profesionalna društvena
grupa koja se bavi upravljanjem.
4. Posao menadžera i složenost menadžerskog posla
Prema Piteru Drakeru menadžeri predstavljaju jedan od najvažnijih resursa
savremenih organizacija. Bez njih ostali ekonomski resursi (zemlja, rad,
kapital, informacije, energija) su mrtvi i beskorisni. On takođe tvrdi
kako rnenadžeri ujedno jedan od najskupljih resursa. Tu ne misli samo
na plate menadžera, već i na teškoće koje postoje u kreiranju efikasnih
menadžerskih timova. Osim toga, obrazovanje menadžera je izuzetno kompleksan
i dugotrajan proces.
Menadžeri su ljudi koji upravljaiu organizacijama i koji druge ljude usmeravaju
ka ostvarivanju postavljenih ciljeva. Reč je o osobama u okviru organizacija
koje su odgovorne za organizacione rezultate. Otuda, oni definišu ciljeve,
načine za njihovo ostvarivanje i utiču na podređene kako bi ih ostvarili.
Menadžerski posao je specifičan posao koji se razlikuje od drugih, kakvi
su na primer posao ekonomiste, inženjera, lekara, pravnika, advokata,
knjigovođe i slično. To je posao koji se svodi na rad sa Ijudima. Većina
drugih pobrojanih poslova se takođe tiče rada sa Ijudima. Ipak, suština
posla menadžera je da se stvari "obavljaju preko drugih Ijudi",
odnosno da ciljeve svojih organizacija ostvaruju kroz odgovarajuće interakcije
i međuodnose između Ijudi.
U savremenom svetu, menadžeri kao društvena grupa zauzimaju značajan društveni
položaj u strukturi društva. Njihove delatnosti su veoma složene i kompleksne
tako da predstavljaju, prema Piteru Drakeru jedan od najvažnijih resursa
savremenih organizacija. Menadžeri upravljaju organizacijama i poslovima
preko drugih ljudi koje usmeravaju ka ostvarivanju postavljenih ciljeva.
Oni su u okviru organizacije odgovorni za organizacione rezultate, zato
što definišu ciljeve, određuju načine za njihovo ostvarivanje i utiču
na one koji u organizacionoj strukturi preduzeća zauzimaju podređen položaj,
tako da menadžeri planiraju, organizuju, vode i kontrolišu aktivnosti
svih članova organizacije. U tom smislu, od njih i njihovog rada u velikoj
meri zavisi uspeh ili neuspeh neke organizacije, zavisi opstanak ili razvoj
preduzeća. Dakle, menadžerski posao je veoma složen. Složenost menadžerske
delatnosti zahteva interdisciplinarni pristup u istraživanju. U tom smislu,
prema nekim autorima menadžerske delatnosti obuhvataju najmanje četiri
dimenzije. To su: aktivnosti, odnosno faze menadžment procesa, koje obuhvataju
planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolu; razvoj misli o upravljanju,
čime je obuhvaćeno poznavanje osnovnih dostignuća najvažnijih pravaca
i pristupa menadžmentu; eksterni uticaji iz okruženja, kao što su društveni
pritisci, strategija kao reakcija na potrebe konkurenata i zahteve potrošača,
politički uticaji, ekonomska situacija, finansijski faktori, i tome slično,
i interni faktori iz organizacije, kakvi su organizaciono ili korporativno
ponašanje, kultura, sistem informisanja, međuljudski odnosi, lične vrednosti,
etičke vrednosti i norme organizacije, itd. Svi ovi faktori značajno utiču
i bitno određuju menadžerski posao, tako da se odgovor na pitanje „šta
to, u stvari, rade menadžeri”, može tražiti u fazama procesa menadžmenta.
Piter Draker, čiji je doprinos razvoju menadžmenta izuzetno značajan
video je delatnost menadžera kao ukupnost pet aktivnosti. To su:
- planiranje, koje se odnosi na utvrđivanje ciljeva
organizacije i na moguće načine kako bi se ti ciljevi ostvarili, pri čemu
se od menadžera u ovoj fazi zahteva sposobnost da dobro izbalansira želje
i mogućnosti, i to ne samo u sadašnjosti, nego, što je i mnogo važnije,
u budućnosti;
- organizovanje, koje se odnosi na analizu aktivnosti,
pošto menadžeri moraju jasno da definišu posao, da izvrše podelu rada
i grupišu poslove prema srodnosti u radne ili organizacione celine jer
se tako konstituiše odgovarajuća organizaciona struktura;
- integrisanje, koje se odnosi na grupu aktivnosti menadžera
u smislu motivisanja i komunikacije, pošto oni moraju da stvaraju timove
sa različitim zadacima i odgovornostima, da integrišu njihove sposobnosti
i energiju, što zahteva veliko znanje i veštinu menadžera;
- merenje, koje se, u stvari, odnosi na aktivnosti kontrole,
pri čemu se za efikasnost kontrole zahteva definisanje standarda, nakon
čega se vrši merenje, pa poređenje ostvarenih rezultata sa utvrđenim standardima
i preduzimanje mera korektivne akcije a za to su zaduženi menadžeri;
- razvoj, koji se odnosi na ukupnost mera, edukacije
i inovacije znanja u smislu profesionalnog razvoja zaposlenih, kao i svih
nivoa menadžera.
Menadžeri obavljaju složene aktivnosti menadžment procesa koje se odnose
na planiranje, organizovanje, upravljanje, kontrolu; na definisanje organizacione
strukture koja može da obezbedi realizaciju planiranih ciljeva i zadataka;
i na odabir kadrova koji će raditi na izvršavanju planiranih aktivnosti.
Isto tako, da bi mogli da rade uspešno, menadžeri moraju da komuniciraju,
da primaju i daju informacije, da imaju znanje, ali i intuiciju, osećaj,
da precizno definišu politiku, pravila, procedure, postupke, planove,
programe i projekte, da misle analitički i konceptualno, da se ponašaju
diplomatski, što znači da budu vešti, snalažljivi i fleksibilni, a sve
to isključivo zbog donošenja upravljačkih odluka i zbog preduzimanja akcija.
5. Uloga menadžera
Menadžer mora da je svstrana ličnost. Da vlada mnogim veštinama i znanjima.
Da obavlja različite uloge. Postoji 17 glavnih uloga menadžera
i to su:
1) Koordinator - Uloga koordinatora podrazumeva da menadžer
radi na povezivanju i koordinaciji svih učesnika u realizaciji određenih
poslova i zadataka.
2) Komunikator - Uloga komunikatora znači da prima,
analizira, selektuje potrebne informacije i distribuira ih onima kojima
su neophodne za obavljanje poslova i zadataka.
3) Lider - Uloga lidera podrazumeva da usmerava ljudske
i druge resurse, rešava probleme i konflikte, daje zadatke i naloge u
cilju efikasnog vođenja i završetka poslova.
4) Donosioc odluka - U toku obavljanja upravljačkih
zadataka kao menadžer, mora donositi veliki broj odluka. To je jedna od
njegovih glavnih dužnosti.
5) Kreator atmosphere - Pored dobre komunikacije i dobre
koordinacije rada, menadžer treba da stvara dobru atmosferu među izvršiocima,
kako bi oni što bolje obavili svoje zadatke. Menadžer treba da zna da
motiviše zaposlene, tj. doprinese njihovoj zainteresovanosti da što bolje
obave poslove.
6) Proizvođač - menadžer proizvodi ideje, zadužen je
da se posao izvrši, kontroliše proizvodni proces do konačnog proizvoda.
7) Preduzetnik - Ovo podrazumeva da menadžer sklapa
poslove, osmišlja nove ideje za nove poslove, proizvode i usluge.
8) Administrator - menadžer se bavi papirologijom, precizan
je, pedantan i tačan u administrativnim poslovima.
9) Reprezent - menadžer predstavlja preduzeće u komunikaciji
sa okruženjem.
10) Veza- menadžer je zadužen da uspostavlja veze između
različitih sektora unutar preduzeća.
11) Monitor - menadžer prati okruženje i prikuplja informacije
za odluke.
12) Distributer - menadžer distribuira informacije unutar
organizacije.
13) Zastupnik - menadžer deli informacije izvan preduzeća
tj. odnosite se sa javnošću.
14) Inovator - menadžer je zadužen za predlaganje novih
rešenja.
15) Kontrolor poremećaja - menadžer je osoba koja rešava
krizne situacije.
16) Alokator resursa - ume da raspolaže ograničenim
resursima u preduzeću.
17) Pregovarač - misli se na veštine internog i eksternog
pregovaranja.
6. Tipovi menadžera
Menadžeri se, kako u teoriji, tako i u praksi, dele u više različitih
vrsta u skladu sa onim što se uzima kao kriterijum za podelu. Najveći
broj podela rezultat je primene sledećih kriterijuma:
- Prema položaju koji menadžeri imaju i hijerarhiji organizacije: menadžeri
različitih nivoa,
- Prema prirodi raspona organizacione aktivnosti: opšti i funkcionalni
menadžeri,
- Prema orijentaciji na budućnost: neaktivisti, reaktivisti i menadžeri
proaktivne orijentacije.
6.1. Nivoi menadžera
Prema nivou kojem pripadaju u organizaciji, menadžeri se dele na:
- top menadžere,
- menadžere srednjeg nivoa i
- menadžere prve linije (supervizore ili kontrolore).
Top menadžeri se nalaze na vrhu organizacione hijerarhije
menadžmenta. U top menadžere spadaju osobe sa sledećim zvanjima: predsednici,
potpredsednici, članovi upravnog odbora, izvršni direktori, pomoćnici
izvršnih direktora, savetnici najvišeg ranga i drugi. Top menadžeri su
odgovorni za usmeravanje, funkcionisanje i rezultate organizacije u celini,
odnosno za obezbeđenje efektivnog i efikasnog poslovanja, rast i razvoj
organizacije.
Menadžeri srednjeg nivoa, odnosno srednji menadžeri,
nalaze se u sredini hijerarhijske strukture menadžerskog sistema: između
top menadžera i menadžera najnižeg nivoa. Oni su odgovorni top menadžmentu
za sprovođenje odluka koje on donosi. Ovlašćeni su za upravljanje organizacionim
jedinicama na čijem su čelu i odgovorni za njihove rezultate. Oni svoje
zadatke obavljaju u saradnji sa menadžerima najnižeg nivoa, pa se iz tog
razloga ovi menadžeri ponekad nazivaju menadžeri menadžera.
Menadžeri najnižeg nivoa vode i umeravaju aktivnosti
onih radnika koji nemaju menadžerski status u organizaciji. Oni su orijentisani
na ostvarenje operativnih ciljeva i zadataka, tj. orijentisani sun a kratkoročni
vremenski okvir do godine dana. Za svoj rad odgovaraju menadžerima srednjeg
nivoa. Često se zovu supervizori ili kontrolori.
6.2. Generalni i funkcionalni menadžeri
Prema prirodi odgovornosti i rasponu organizacione aktivnosti, menadžeri
se mogu podeliti na: generalne menažere i funkcionalne menadžere.
Generalni menadžeri su menadžeri koji su odgovorni za
funkcionisanje, odnosno rezultate rada cele korporacije ili njenih organizacionih
delova koji imaju određeni stepen poslovne samostalnosti. Ovi menadžeri,
po prirodi stvari, moraju da raspolažu određenim znanjima i sposobnostima.
Funkcionalni menadžeri su menadžeri koji su odgovorni
za funkcionisanje i rezultate rada organizacionih jedinica preduzeća u
kojima se obavljaju istovrsni poslovi. Funkcionalni menadžeri su menadžeri
koji su odgovorni za funkcionisanje i rezultate jedne od funkcija u organizaciji:
nabavke, finansija, proizvodnje, ljudskih resursa, itd.
6.3. Neaktivisti, reaktivisti i menadžeri proaktivne
orijentacije
Neaktivisti su menadžeri koji su zadovoljni postojećim
razvojem događaja, posotjećim stanjem svoje organizacije, ne istražuju
organizaciono okruženje, izbegavaju bilo kakv rizik. Menadžeri “neaktivisti”
pre ili kasnije vode organizaciju u gubitke i bankrotstvo.
Reaktivisti su menadžeri koji prate šta se dešava u organizacionom
okruženju, ali izbegavaju promene i problem rešavaju na stari način, uz
primenu starih metoda odlučivanja. Vreme u kome živimo ne traži menadžerske
reaktivističke orijentacije u menadžmentu bilo koje organizacije.
Sadašnje vreme u brzanih promena, vreme povećanja globalizacije poslovanja,
povećanja nivoa konkurencije, izrazite promenljivosti tehnologija, zahteva
od menadžera da istražuje svoje okruženje, anticipiraju nadolazeće poslovne
trendove da budu proaktivno orijentisani. Menadžeri proaktivne orijentacije
svojim sposobnostima, veštinama i znanjima prilagođavaju organizaciju
promenama i nastoje da putem inovacija menjaju svoje organizacino okruženje.
ZAKLJUČAK
Menadžeri su osobe koje poseduju sposobnosti, veštine i
znanja da bi obavljali poslove uz pomoć i posredstvom drugih ljudi.
Reč menadžer je izraz koji se upotrebljava za označavanje nosilaca menadžmenta
u svim organizacijama (profitnog ili neprofitnog tipa).
Da bi menadžeri bili uspešni trebalo bi da raspolažu sa visokim nivoom
znanja, različitim veštinama ali i određenim karakternim osobinama. Najčešće
se smatra da menadžeri treba da budu: vredni i radni, pametni, energični
i ambiciozni, kreativni, pozitivne ličnosti , jake, hrabre i stabilne
ličnosti, komunikativni.
Lične osobine menadžera su dosta bitne za sam menadžerski posao. One utiču
na oblikovanje stavova, vrednosti, mišljenja, opažanje, dijagnozu problema,
pa samim tim određuju i način donošenja odluka i preduzimanja akcija.
Menadžeri imaju prednost nad ostalim profesijama jer imaju zavidan nivo
obrazovanja, visoke prihode, imaju ugled i statusni položaj u društvu
kao značajna profesionalna društvena grupa koja se bavi upravljanjem.
Delatnost koju obavljaju menadžeri kao društvena grupa izuzetno je značajna
za savremeno društvo.
Menadžeri obavljaju složene aktivnosti menadžment procesa koje se odnose
na planiranje, organizovanje, upravljanje, kontrolu; na definisanje organizacione
strukture koja može da obezbedi realizaciju planiranih ciljeva i zadataka;
i na odabir kadrova koji će raditi na izvršavanju planiranih aktivnosti.
Menadžer mora da je svstrana ličnost, da vlada mnogim veštinama i znanjima,
da obavlja različite uloge. Postoji 17 glavnih uloga menadžera i to su:
pregovarač, komunikator, lider, donosioc odluka, kreator atmosfere , proizvođač,
preduzetnik, administrator, reprezent , distributer, zastupnik , inovator
, kontrolor poremećaja, alokator resursa , koordinator.
Prema nivou kojem pripadaju u organizaciji, menadžeri se dele na: top
menadžere, menadžere srednjeg nivoa i menadžere prve linije (supervizore
ili kontrolore). Prema prirodi odgovornosti i rasponu organizacione aktivnosti,
menadžeri se mogu podeliti na: generalne menažere i funkcionalne menadžere.
Prema orijentaciji na budućnost: neaktivisti, reaktivisti i menadžeri
proaktivne orijentacije.
LITERATURA
- Stephen Robbins, Marz Coulter: „Menadžment“, Osmo izdanje, 2005. godine.
- Branislav Mašić: „Menadžment“, Univerzitet Singidunum, Beograd 2010.
godine.
- Prof. dr Smilja Rakas: „Sociologija menadžmenta“, Beograd 2004. godine.
- www.biznisvodic.net
- www.scribd.com
- ww.wikipedia.org
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD |
|