|
TIMOVI I TIMSKI RAD
Tim predstavlja oblik formalne organizacije zajedničkog radnog ili poslovnog
procesa koje povezuju odredjeni ciljevi i interesi članova, zajednička
misija i zadaci. Tim je specifična vrsta veštački organizovane i strukturisane
male grupe koja ima zajedničke ciljeve i interese.
Učinak u timovima zavisi od individualnih doprinosa i od proizvoda kolektivnog
rada.Timovi se raspoznaju prema svojim karakterističnim obeležjima.Tim
se može analizirati sa tri aspekta:njegove strukture,dinamike i razvoja.Formiranjem
timova treba da se obezbede tehnički uslovi funkcionisanja organizacije
i njenih radnih procesa i zadovoljenje socijalnih i grupnih potreba članova
tima.
Koncept timskog rada nije nov. Timovi nas okružuju hiljadama godina.
Plemenska društva su bili timovi i akciji – individualci radeći zajedno
za dostignuća zajedničkih ciljeva za bolje dobro. Ali nekako je to postalo
individualno, a ne timski zato što je to postalo apstrakcija mnogih organizacija.
Do danas mnoge organizacije kreću se u krugu individualnih odgovornosti
individualnih kompenzacija, individualnih uloga i poslovnih etika, a radne
grupe su vođene od odgovornih nadzornika za nadgledanje uloga individualaca
koji čine ove grupe. Vreme je zapitati se gde leže pretpostavke u osnivanju
ovakve prakse. Svet je isuviše složen, a naše organizacije različite da
nastave sa prvobitnim individualnim nego sa grupnim eksponentima, niti
možemo raspustiti po svaku cenu unutrašnje takmičenje individualizma kao
praksu većine organizacione stope.
Timovi u organizacijama
Mnoge su prednosti uvođenja timova u organizacije. Timovi mogu olakšati
širenje preduzeća I omogućiti brži protok informacija što dovodi do povećanja
produktivnosti. Sposobnosti članova tima intenzivno se I stalno razvijaju,
a on ih ima prilike pokazati I dokazati. U timu je uloga vođe svedena
na minimum. Većina menadžera na tim gleda kao na veslače u osmercu. Da
bi ostvarili cilj svi moraju biti “kao jedan”.Niko ne sme veslati jače
ili slabije, brže ili sporije od ostalih da ne ugrozi uspeh celine.
Timski rad se ne stvara automatski, i nije rezultat nametanja jednog vođe.
To je rezultat zajedničkog rada, prepoznavajući važnost timskog rada,
radeći timski i svesno otkrivajući uzorke zajedničkog rada koje članovi
shvataju kao stimulativnim i zadovoljavajućim. Članovi tima moraju međusobno
razgovarati o tome kako timski raditi i pratiti njihov grupni rad. Ono
se naziva kolektivna samokontrola iskrenost i zrelost koja nije šire pronađena
u kulturi naših timskih radova.
Iskustvo i praksa timskog rada doprinose smanjivanju hijerarhijskih odnosa
u preduzeću, afirmisanju uloge i znanja pojedinca. Prisustvo sinergije
u timskom radu znači da objedinjeni resursi u okviru tima daju veće i
kvalitetnije performanse rezultata u odnosu na pojedinačne radove i rezultate.
Za dobro shvatanje strukture neophodna je analiza uloga i međuljudskih
odnosa ili sistema rangiranja članova grupe.
Za postojanje i formiranje tima prvenstveno su bitni ciljevi zbog kojih
je grupa i nastala. Svaki tim ima svoje karakteristike:
• složenost tima,
• intenzitet interpersonalnih odnosa,
• uticaj tima na celokupnu organizaciju,
• formalnost članova tima,
• trajanje tima,
• indentitet
Elementi tima
Osnovni elementi tima su: svrha i ciljevi, veština i sposobnost članova,
pristup i zajednički radni jezik, odgovornosti.
Tim sačinjavaju pojedinci koji poseduju tri temeljne grupe znanja i veština.
Prve su - tehnička znanja koja se temelje na obrazovanju i struci. Slede
veštine rešavanja problema I donošenje odluka, zatim socijalne veštine
( slušanje, verbalni i neverbalni govor, rešavanje sukoba i tome slično).Timski
rad dakle predstavlja oblik koordinirane aktivnosti koju obavlja namerno
organizovana grupa ljudi tako da je podela rada zasnovana na neposrednoj
saradnji i kompetentnosti različitih stručnjaka. Ciljevi tima moraju biti
unapred postavljeni. Zadaci pojedinaca u timu moraju biti poznati, jasno
postavljeni i povezani.Timovi bi trebali imati zajednički cilj koji članovi
jedino zajedničkim radom i kombinacijom znanja i sposobnosti iz različitih
oblasti mogu postići.Povratna informacija o zajedničkim uspesima ili neuspesima,
podstiče na motivaciju za zajedničkim radom.
Timovi su temelj učenja. To je dijalog, rasprava, propitivanje i suočenja
koja se rešavaju unutar tima koji zastupaju ljudi da bi videli svet iz
različitih perspektiva. Radeći timski možemo takođe imati pozitivnu motivaciju
efekata. Kad članovi tima imaju zajedničku viziju i pravilnim odnosom
sa njihovim partnerima, oni uglavnom dobijaju brže, ispravnije se razvijaju,
imaju veću koncentraciju u njihovom poslovnom ambijentu i uživaju u raznolikosti
i interesantnom poslovnom iskustvom. Sa timom takođe može biti više povoljnih
prilika za samoupravljanje i uspešno vođenje bez obraćanja šefu i nepotrebno
unutarnje takmičenje je često smenjeno.
U formiranju tima, može biti korisno imati na umu da uspešni timovi
obično imaju:
• Dodela obaveza da se jasno definišu ciljevi
• Međusobna zavisnost kao integralni timski nacrt.
• Snažna odluka prouzrokuje obavezu. Ova odluka obično se prouzrokuje
kao na izazov odgovor od rukovodilaca, potrošača ili dobavljača. Ipak,
tim mora razumeti važnost odluke. Kombinacija odluke i pravog tima je
značajna.
• Metodologija koja olakšava učenje. Isuviše često timovi nerade dovoljno
ili propadaju zato što nemaju metode za rešavanje problema, analizu uzorka,
procenu napretka i podelu informacija.
• Kombinacija pravih veština i sposobnosti. Članovi tima se često raspoređuju
na njihovim položajima u organizaciji zbog njihovih ličnih ili političkih
zasluga.
• Međusobna odgovornost kao jezgro vrednosti. Članovi tima se moraju pridržavati
zajedničkih odgovornosti. Izvršavanje radnih ciljeva moraju biti od sporazumnih
razloga.
• Poverenje od početka. Poverenje mora biti od početka i trajati sve vreme.
Ako mi prvo ne verujemo drugima i nama niko neće verovati.
• Podrška organizacionoj strukturi. Da bi timovi uspeli društvena struktura
mora se modifikovati tako da smanji unutrašnja takmičenja pojedinaca i
karijeriste, da ljudi zapostave lične želje zbog zaštite timskih ciljeva.
• Stimulans preobimnog današnjeg sistema. Izazov tima za napornu objektivnost
koja može ili ne može biti dostupna u sadašnjem sistemu može biti timska
izgradnja, energija i visoka motivacija, pod uslovom da se neuspeh ne
kažnjava.
• Raznolikost razmišljanja. Heterogena grupa, može doneti različito različito
mišljenja za rešenje problema. Rad tima je najuspešniji kada pojedini
članovi sarađuju sa jedinstvenim stavom za rešavanje problema.
• Brzi početci. Efektivni timovi postavljaju radije kraće nego duže rokove.
• Čista vrednost i pravila u ranom poslovanju. Svakoj grupi društvenog
sistema potrebna je granica za postavljanje reda grupnih napora. Uspešni
timovi počinju definisanje postavki o prigovorima ili podeli vrednosti
uzimajući u obzir prisutnost, izazov, lojalnost, želje, podelu informacija,
uloga itd.
• Vreme značajno provedeno kao tim. Dijalog je u timu potreba. Kvantitet
i kvalitet učenja u usavršavanju koje se dešava u timu dovodi se u vezu
direktno sa vremenom koje članovi tima provode zajedno.
• Regularnost, struktura, poštena raspodela. Povoljna struktura dijaloga
je lagano poređenje konkurenata, grupe koja je angažovana za realnost
i sprovođenje raspodele.
Vrste timova
Veličina tima takođe igra važnu ulogu . Timovi najčešće imaju 3 do 20
članova. U tom smislu razlikujemo male timove (2-4 ) i velike timove (12+)
. Mali timovi su složniji, članovi tima prisniji, više se trude da budu
u dobrim odnosima. Veliki broj članova može dovesti do formiranja podgrupa
i lakše dolazi do konflikta.U svakom timu postoji potreba za različitim
timskim ulogama. Skladan broj svih timskih uloga daje idealan tim, tj.
tim koji ima izgleda za uspeh. Svaki član u skladu sa svojim osobinanama
i sklonostima , preuzeće i po nekoliko uloga u timu. Efikasnost tima zavisi
od članova tima, koji moraju biti orjentisani na posao . Razvitak tima
je dinamičan proces. Većina timova se nalazi u neprestanom stanju promena.
Prva faza u razvoju tima je formiranje. Članovi se međusobno
upoznaju i pokušavaju zbližiti. Zajedničko delovanje još nije započeto.
Različita znanja se ne prepliću i tim još uvek deluje razjedinjeno.
Druga faza je orjentiranje. Nakon upoznavanja
i privikavanja na zajednički rad grupa počinje postepeno poprimati obeležja
tima.
Treća faza je izrastanje.Tim se sređuje
i učvršćuje u skladnu celinu.
Četvrta faza je faza razvijenog tima. Zajednički ciljevi postaju ciljevi
svakog člana tima. Svako ispunjava svoju timsku ulogu, usklađen je rad
svakog sa svakim a celi tim je okrenut zajedničkom cilju. Članovi tima
odišu samopouzdanjem, svi su svesni timske snage.
Na život i rad svake grupe, a posebno tima utiču grupne norme. Norme su
poželji i prikladni oblici svakodnevnog ponašanja u grupi. Norme su interna
pravila, navike i običaji koji važe za sve članove. Mogu se usvajati formalnim
načinom kroz propisana pravila, ali najčešće su nepisane I poštuju se
spontano. Značajne su za tim jer određuju granice prihvatljivog ponašanja.
S obzirom na uticaj koji norme mogu imati na delovanje tima, nikako ne
može biti svejedno kakve su one.
Razlikuju se četiri grupe uslova koje je opravdano smatramo izvorima kohezivnosti.
To su:
(1) motivi, tj. motivacijska baza članova grupe;
(2) karakteristike grupe kao što su ciljevi grupe, način djelovanja, ugled
i dr.;
(3) očekivanja članova i procena da se članstvom ta očekivanja ostvaruju;
(4) upoređivanje zadovoljstva i koristi koje se postižu u grupi s procenom
moguće koristi od članstva u drugim sličnim grupama.
Kohezija tima redovno će biti u skladu s načinom na koji ga doživljavaju
njegovi članovi. Ako ih privlači timski rad i osobe koje su u njega uključene,
osjećaju li privrženost grupi i njenim ciljevima, i ako doživljavaju grupu
"svojom", stepen kohezije će biti visok.
Rezultat timske kohezivnosti možemo gledati preko morala i timske efikasnosti.
Poznato je da je moral veći u visoko kohezivnim timovima zbog povećane
komunikacije među članovima, prijateljske klime u timu, odanosti timu
i samog sudelovanja članova u odlučivanju i aktivnostima. Dakle, visoka
kohezivnost pozitivno utiče na zadovoljstvo i moral članova tima.
I pored izvanrednog planiranja i formulisanja strategije rada u timu,
skoro uvek dolazi do izvesnih problema, koji značajno mogu da poremete
odnose među članovima tima a samim tim i da ugroze konačni ishod projekta
na kome tim radi.
Konflikti u timu
U timskom radu mogu se javiti višestruki problemi počev od lošeg odabira
članova tima i rukovodioca tima, loših međuljudskih odnosa, loše komunikacije
znači, od mnogih internih i eksternih faktora.
Pojava konflikata vezana je za osobinu grupe. Učestalost konflikata je
u obrnutoj srazmeri sa kohezivnošču i dinamičnošču. Konflikti su simptomi
koji upozoravaju da je došlo do narušenosti stanja grupne ravnoteže i
da je u grupnom ponašanju došlo do odstupanja od grupnih pravila i normi(morala).
Ukoliko konflikti u timu proističu iz sukoba ličnosti oni mogu dovesti
do neslaganja, nepoverenja i netrpeljivosti između članova tima.
Konflikti pomažu da se problemi sagledaju sa svih strana, da se raščlane
sva moguća rešenja i na kraju primene ona bolja. Nakon pozitivnog rešenja
nekad se oseća porast uzajamnog razumevanja i otvorenosti među članovima.
Popravljaju se međuljudski odnosi, raste poverenje i timska kohezija.
Krajnji učinak pozitivnog rešenja konflikta je povećanje timske kreativnosti,
jačanje organizacijske stabilnosti, brže uočavanje i rešavanje problema,
podsticanje promena umesto stagnacije i profiliranje identiteta grupe
i pojedinca. Negativni uticaji konflikta će biti još očigledniji. Pojava
negativnih emocija - ljutnja, agresivnost, nekooperativnost, bezvoljnost,
nezadovoljstvo - i njihovo prevladavanje u timskom okruženju ubrzo će
blokirati svako uspešno delovanje. Karakteristično je brzo opadanje grupne
i individualne motivacije, slabljenje unutrašnje povezanosti, onemogućavanje
delotvorne komunikacije, izostajanje spremnosti na saradnju, rast animoziteta,
nezadovoljstvo.
Postoje više tehnika u rešavanju konflikata. Neke od njih su:
-snaga: kada konflikt postoji u organizaciji menadžer
može prisiliti jednu od strana da prihvati izvesna rešenja;
-povlačenje: gde pojedinci usvajaju rešenje konflikta
povlačeći se - konflikt se time smanjuje ali uzrok ostaje;
-zaglađivanje: koristi se kada se želi izbeći oštra konfrontacija
i skanda;
-posredovanje i arbitriranje: gde spoljni i neutralni
delovi ulaze u situaciju da pomognu u rešavanju konflikta;
-komromis: nijedna strana ne dobija ono što želi;
-konfrotacija: direkno sučeljavanje mišljenja u pronalaženju
najboljeg rešenja;
-izglađivanje: akcenat na minimizaciji različitih stavova;
-glasanje: koje može biti javno i tajno;
-dogovaranje: sadrži fazu utvđivanja osnovnih interesa
sukobljenih strana;
-pregovori: obuhvataju strategije koje se najčešće koriste
u pregovaranju kao što su:obećanje,pretnje, blefiranje, ustupci.
Najčešći konflikti među grupama (u preduzeću) su: hijerarhijski
konflikti, funkcionalni, zbog stručnog i rukovodećeg osoblja, konflikti
formalne i neformalne strukture.
Konstruktivni konflikti dovode do novih oblika rada, porasta kreativnih
rešenja i produktivnisti,do osećaja zadovoljstva i samopouzdanja.Destruktivni
konflikti izazivaju osećaj trajnog nezadovoljstva, frustracije i stanja
psihofizičkog stresa kod pojedinca koji dovode do ozbiljnih poremećaja
u funkcionisanju. Osnovni izvori individualnih otpora su: navike, sigurnost,
ekonomski faktori, strah od nepoznatog, selektivno primanje informacija...
Idealno rešenje problema se karakteriše otvorenom i poverljivom razmenom
stavova. Da bi se rešio konflikt treba odrediti njegov koren tj. uzrok
i prirodu tog uzroka.
Najčešći izvor međuljudskih sukobaje loša komunikacija. Uključivanjem
medijatora ili menadžera sa nekog višeg nivoa je jedan od načina da se
prevaziđu sukobi i da se poboljša komunikacija među članovima grupe.
Zaključak
Timski rad predstavlja zajedničko rešavanje nekog složenog problema. On
je izuzetno značajan za uspešan razvoj bilo koje organizacije, pa tako
i preduzeća. On ukazuje da je veoma velika korist koju imaju preduzeća
od ovakvog načina organizovanja rada.
Povezivanje individualaca u celine nalazimo još u prvobitnim društvima,
tako da to nije nov pojam. U timskom radu ciljevi tima se postavljaju
ispred individualnih ciljeva. Komunikacija između individualaca je znatno
razvijenija nego kod klasičnog načina organizacije rada, što stvara određenu
dozu povjerenja i iskrenosti. Između ostalog, i ova činjenica u znatnoj
meri doprinosi uspešnom radu.
LITERATURA
Rot, N. (1983): Psihologija grupa. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd
Grujić, R. (2008): Timski rad kao ključ uspeha – izvodi
http://www.psihologija.autentik.net/posao_timski_rad.php
Strinulović N. (07.09.2007): Timski rad - izvodi http://megatrender.blog.rs/blog/megatrender/megatrender
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI RAD |
|