OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- FINANSIJSKI MENADŽMENT -
on line pet shop  

 

POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
 
 

FINANSIJSKO TRŽIŠTE


DeoniceSvako tržište, kako globalno tako i segmentirano izražava odnose dva kljucna ekonomska agregata: ( a ) ponude i ( b ) tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata uticu na nivo cena koje se formiraju saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje.
Osobenosti odnosa koji se izražavaju za tržište u realnom sektoru ekonomije jednako važe i za segmente tržišta koji funkcionišu u finansijskoj sferi. Pri tome treba istaci da finansijsko tržište ima svoje osobenosti koje se ispojavalju kako za prostor, vreme i nacin funkcionisanja tako i za strukturu tržišnih materijala koje se javljaju kao predmet kupoprodajnih transakcija na finansijskom tržištu.
Kao što je vec predhodno ukazano finansijsko tržište je mesto objedinjavanja novcanih sredstava iz razlicitih izvora gde se formira potencijal ponude i tražnje. Svaki deo tog kapitala teži ka plasmanima sa najvecim prinosom i time se kapital locira tamo gde može doneti više i preduzetnicima i vlasnicima kapitala.
Jedna od najznacajnih funkcija finansijskih tržišta je njihova transferna funkcija. Transfernu funkciju finansijsko tržište obavlja kao primarno tržište to jest tržište gde se vrše kreiranje finansijskih instrumenata. Ucesnici na finansijskom tržištu se javljaju kao klasicni finansijski posrednici ( banke ) i institucionalni investitori ( osiguravajuce organizacije i penzioni fondovi ). Na finansijskom tržištu je moguce uspostaviti i neposredni odnos emitenta i kupca. Tada je rec o procesu dezintermedijacije.
Finansijsko tržište, može se reci, predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih instrumenata, tj. hartija od vrednosti koje mogu biti dugovne i vlasnicke u zavisnosti od roka njihovog dospeca, kao hartije od vrednosti na tržištu novca i hartije od vrednosti na tržištu kapitala. Hartije od vrednosti na tržištu novca su najlikvidnije hartije od vrednosti sa rokom dospeca do jedne godine sa niskim ili nikakvim rizikom, dok hartije od vrednosti na tržištu kapitala imaju rok dospeca duži od godinu dana. Neke od hartija na tržištu novca su: kratkorocne državne obveznice, depozitni cerifikati, bankarski akcepti, komercijalni zapisi, federalni fondovi, ugovori o rekupovini. Neke od hartija vrednosti na tržištu kapitala: srednjorocne i dugorocne državne obveznice, obveznice lokalnih državnih organa, korporativne obveznice, hipotekarne založnice, obicne akcije, preferncijalne akcije, zamenjive ili kovertibilne hartije od vrednosti. Izvedene hartije od vrednosti mogu biti kratkorocne, sa rokom dospeca manjim od godinu dana i dugorocne sa rokom dospeca preko jedne godine. Dakle, mogu, po rocnosti, biti hartije od vrednosti i na tržištu novca i na tržištu kapitala (opcije, varanti, fjucersi).
Finansijske institucije, bave se pružanjem finansijskih usluga. Svi finansijski transaktori mogu podeliti na nefinansijske i finansijske poslovne subjekte. Njihovo poslovanje, pre svega, se svodi na investiranje i hartije od vrednosti i tim putem sticu prihode od kojih, odbijanjem svojih obaveza prema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju cist prihod. Postoje razlicite vrste banaka: centralne banke, komercijalne banke, razvojne banke, poslovne banke, štedionice, emisione, univerzalne i specijalizovane. Depozitne finansijske institucije se nazivaju depozitnim jer osnovni izvor njihovih sredstava cine štedni depoziti. Nedepozitne finansijske institucije obuhvataju osiguravajuce kompanije, penzione fondove, finansijske kompanije i investicione fondove.
Klasicna podela finansijskog tržišta na osnovne vrste je: novcano tržište, tržište novcanog kapitala i devizno tržište. Ali pored ove podele postoji podela i na: organizovano i neorganizovano finansijsko tržište, depozitno – kreditno i na tržišta hartija od vrednosti, domace i na medunarodno, tržišta dugovnih i tržišta vlasnickih finansijskih instrumenata, proptna i terminska, primarno i sekundarno.

Kada govorimo o finansijskom tržištu, onda je neophodno videti u kakvom se ekonomskom okruženju dato tržište nalazi. Ukoliko je država u ekonomskim problemima i finansijko tržište je nerazvijeno, što znaci da nisu adekvatno zastupljeni svi delovi finansijskog tržišta. Nasuprot ovima, ekonomski razvijenim privredama (zemljama OECD-a) su imanentne pojave velikog broja finansijskih instrumenata i dobra povezanost, što nesumnjivo dovodi do optimalne alokacije finansijskih resursa u privredi. Razvoj finansijskog tržišta u našoj zemlji, samim tim, afirmaciju njegove razvojne uloge u ekonomiji poslednjih godina, onemogucila je duboka kriza u kojoj se zemlja našla.
Nacin da se postigne bolji kvalitet života stanovništva je razvoj finansijskih tržišta, jer iskustvo pokazuje da finansiranje privrednog razvoja pomocu finansiranja finansijskih tržišta daje najbolje rezultate. Osnovna obeležja privrednog razvoja su: rast ukupnog nacionalnog proizvoda, rast neto nacionalnog proizvoda, rast neto nacionalnog proizvoda po stanovniku, rast produktivnosti ekonomskog sistema i rast efikasnosti ekonomskog sistema. Osnovni spoljni izvori privrednog razvoja su: informacije; prirodni resursi; sredstva drugih ekonomskih sistema, osobine inostranih tržišta. A unutrašnji izvori privrednog razvoja su: živo nacionalno bogastvo; stanovništvo; inovativna sposobnost; preduzetništvo; postojeca organizacija privrednog sistema; kultura i opšti raspoloživi obim znanja i upravljacke sposobnosti.

Kljucne reci: finansijsko tržište, finansijski instrumenti, hartije od vrednosti na tržištu novca, hartije od vrednosti na tržištu kapitala, Derivati, finansijske institucije, vrste finansijskih tržišta, novcano tržište, tržište novcanog kapitala, devizno tržište.


2. SUŠTINA FUNKCIJE

Privredni život svake zemlje podrazmeva aktivnu ulogu velikog broja privrednih subjekata grupisanih u veci broj sektora. Neki privredni subjekti i sektori, cija štednja premašuje nivo njhovih realnih investicija, su u poziciji da imaju štedne viškove koje plasiraju u finansijske investicije. Obrnuto, drugi subjekti, cije investicije nadmašuju njihovu štednju, imaju štedne manjkove koje pokrivaju emitovanjem finansijskim tržištima. Ti finansijski instrumenti u njihovim bilansnim pozicijama predstavljaju finansijsku pasivu.
Svaki prenos finansijskih sredstava, od finansijski suficitnih ka deficitarnim privrednim subjektima, ima za posledicu stvaranje finansijske aktive i finansijske pasive i predstavlja finansijsku transakciju. Šire posmatrano, finansijska tržišta predstavljaju zbir svih finansijskih transakcija i ne moraju predstavljati neke specificne nedostupne forme trgovanja finansijskim instrumentima. Ispravnije je cak reci da je svako na neki nacin ukljucen na finansijska tržišta kao aktivni ucesnik.
Za razliku od ovog šireg gledanja, uži koncept finansijskog tržišta polazi od organizovanog tržišta kao nacina trgovanja finansijskim instrumentima. To znaci da bi se na ovaj nacin pod finansijskim tržištem podrazumevalo organizovano sucejavanje ponude i tražnje finansijskih instrumenata na odredenom mestu na kome se, uz strogo poštovanje pravila trgovine, organizovano formira cena finansijskih instrumenata.
Finansijska tržišta predstavljaju medijum putem koga država i korporacije pribavljaju dodatna sredstva za svoje investicione projekte ali i mogucnost za investitore da aktivno upošljavaju slobodna sredstva kako u borbi za njihovo realno ocuvanje protiv inflacije, tako i u nastojanju da kroz visoke stope oplodnje obezbede i njihovo realno uvecanje. Razvijenost finansijskog tržišta, njegova stabilnost, dinamika i dubina merodavni su pokazatelji razvijenosti nacionalne privrede i njene ukljucenosti u savremene svetske ekonomske tokove.
Osnovna funkcija finansijskog tržišta je, kao što je nagovešteno, u alokaciji novca i kapitala u privredi. Slobodna novcana sredstva se usmeravaju ka onim emitentima finansijskih instrumenata za koje investitori procene da su pouzdani, profitabilni i perspektivni. Cena finansijskih instrumenata, koja može biti u formi kamatne stope ili kursa hartije od vrednosti, kao i procena boniteta emitenta od strane investitora odredujuci uticu na investicione odluke na finansijskom tržištu. Kvalitetnim finansijskim instumentom, po proceni investitora, može se smatrati onaj koji ima povoljan odnos izmedu pouzdanosti i ocekivanog prinosa.
Velikim brojem razlicitih finansijskih instrumenata, svojim organizovanim karakterom, sigurnošcu, jednostavnim pristupom i likvidnošcu, finansijsko tržište ne samo da utice na efikasnu alokaciju novca i kapitala, u smislu njihovog kretanja ka najkvalitetnijim privrednim sektorima i privrednim subjektima, vec ono podstice obrt i mobilnost novca i kapitala ne dozvoljavajuci da imaju prazne hodove tj. obezbedujuci njihovu stalnu punu uposlenost. Tako se posredstvom razvijenog finansijskog tržišta postojeci kapital u privredi maksimalno efikasno koristi podižuci nivo društvenog proizvoda tj. materijalnog blagostanja stanovništva.
Finansijska tržišta, kao osnovni element finansijskog sistema, odredena su finansijskim instrumentima, kao materijalom finansijskih transakcija i finansijskim institucijama, kao glavnim ucesnicima tj. transaktorima na finansijskom tržištu. Upoznavanje sa finansijskim instrumentima i finansijskim institucijama važno je za dobijanje realne slike o razvijenom finansijskom tržištu na kome se obavlja upravljanje investicijama u hartije od vrednosti.

3. FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Finansijski instrumenti ili finansijska aktiva, predstavlja instrument, posredstvom koga se odvija potrfolio menadžment. Da bismo u celini mogli da razjasnimo portfolio menadžment moramo pokazati šta sve na razvijenim finansijskim tržištima investitorima stoji na raspolaganju za investiranje. To, u šta se može investirati, predstavlja finansijsku aktivu tj. finansijske instrumente.
Finansijsko tržište, može se reci, predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih instrumenata. Finansijske transakcije, sa druge strane, mogu se definisati kao transakcije posredstvom kojih dolazi do prometa finansijskih instrumenata. Finansijski instrumenti mogu da imaju formu hartija od vrednosti ili da proisticu iz depozitnih i kreditnih odnosa. Mogu biti u obliku novca, vlasnickih i dugovnih instrumenata.
S obzirom da osnova našeg rada upravljanje investicijama u hartije od vrednosti, tj. portfolio menadžment, potrebno je ukazati na vrste finansijskih instrumenata u formi hartija od vrednosti na razvijenim finansijskim tržištima.
Hartije od vrednosti, u osnovi, predstavljaju dokumente koji dokazuju neki dug ili vlasništvo, tj. odredena potraživanja. Potraživanja iz hartija od vrednosti mogu biti na prihod i na odredeni kapital. Osnovna podela hartija od vrednosti je na dugovne i vlasnicke. Imajuci u vidu rok njihovog dospeca, kroz podelu na hartije od vrednosti na tržištu novca i hartije od vrednosti na tržištu kapitala.


3.1. HARTIJE OD VREDNOSTI NA TRŽIŠTU NOVCA

Hartije od vrednosti na tržištu novca su najlikvidnije hartije od vrednosti sa rokom dospeca do jedne godine sa niskim ili nikakvim rizikom. One se smatraju najbližim supstitutom novca i cesto se koriste kao mesto za kratkorocno investiranje trenutno raspoloživih sredstava. Njihov je prinos, po pravilu, vrlo blizak ili jednak stopi inflacije tako da njihovom kupovinom investitori uglavnom samo održavaju realnu vrednost svog kapitala. Najcešce se prodaju kao diskontne hartije od vrednosti kod kojih je kamata sadržana u nominalnoj vrednosti koja se isplacuje o roku dospeca.
Kratkorocne državne obveznice služe za kratkorocno finansiranje privremenih budžetskih deficita ili za refinansiranje ranije izdatih državnih obveznica. Imajuci u vidu njhovu sigurnost sa obzirom da se na strani emitenta nalazi državna blagajna, za investitore su vrlo atraktivni finansijski instrumenti.
Depozitni cerifikati su potvrde o depozitu koje izdaju poslovne banke. Po svojoj suštini su slicni orocenoj štednji. Vrlo su likvidni i s obzirom da su depoziti poslovnih banaka osigurani, smatraju se sigurnim finansijskim instrumentom. Depoziti su oroceni i ne smeju se podizati do ugovorenog datuma. U SAD depozitni cetifikati izdaju se sa rokovima naplate do šest godina. Ako je rok orocenja manji govorimo o CD- u na tržištu novca. CD- i nominalne vrednosti preko 100.000 $ nazivaju se džambo i nisu osigurani od strane FDIC- a. Umesto klasicnih ugovorenih stopa, CD- i mogu imati i prinose vezane sa performanse akcija tj. nekog berzanskog indeksa.
Bankarski akcepti ili samo akcepti su najstarije hartije od vrednosti na tržištu novca. To su pisane obligacije o isplati pozamljenih sredstava koje zajmoprimac izdaje banci a ona garantuje isplatu ostalim investitorima. Suština bankarskog akcepta je u tome što banka može da povuce svoj kapital i pre roka dospeca prostom prodajom akcepta na sekundarnom tržištu. Tako banka može da kreditira odredeni posao svoga komitenta i bez trajnog angažovanja svojih sredstava. Krajni imaoc o roku dospeca ima pravo na potraživanje u odnosu na emitenta akcepta. Cesto se koriste kao instrument medunarodnoj trgovini.
Komercijalni zapisi su kratkorocne obligacije koje izdaju, po pravilu visoko bonitetne korporacije. Oni nisu garantovani zalogom vec kreditnim rejtingom emitenta.
Federalni fondovi predstavljaju obavezne rezerve poslovnih banaka na racunu centralne banke koje se mogu kupiti ili prodati izmedu banaka. Banke sa viškom obaveznih rezervi pozajmljuju federalne fondove bankama sa manjkom obaveznih rezervi. Rok zajma je najcešce samo jedan dan ili tokom vikenda.
Ugovori o rekupovini cesto važe samo za preko noci ali mogu važiti i za 30. i više dana kada se zovu terminski. Banka ili brokersko – dilerska kuca, radi prevazilaženja kratkorocnog deficita u novcu, prodaje hartije od vrednosti, koje služe kao zaloga, uz obavezu njihove ponovne kupovine po nešto višoj ceni u tacno ugovoreno vreme.


3.2. HARTIJE OD VREDNOSTI NA TRŽIŠTU KAPITALA

Hartije od vrednosti na tržištu kapitala imaju rok dopeca duži od godinu dana. U njih se ubraja kako dugovni tako i vlasnicki instrumenti, dakle sve vrste dugorocnih obveznica i akcija.
Srednjorocne i dugorocne državne obveznice su likvidne dugovne hartije od vrednosti cijim se imaocima polugodišnje placaju kamatni kuponi. Rok dospeca srednjorocnih državnih obveznica je, po pravilu, izmedu 1. do 7. godina, a dugorocnih državnih obveznica izmedu 7. do 30. godina. Neke dugorocne državne obveznice mogu biti opozive pre roka njihovog dospeca.
Obveznice lokalnih državnih organa izdaju federalne jedinice, okruzi, regioni, gradovi, opštine i njihovi organi i javna preduzeca. Kamatni prihodi po osnovu ovih obveznica iskljuceni su iz osnovice za federalni porez na prihod. Obveznice lokalnih državnih organa mogu biti opšte, kada ih izdaju vladini organi koji generišu poreske prihode, ogranicene, kada ih izdaju organi koji su ograniceni u ubiranju prihoda iz kojih treba da plate svoje dugovanje i osiguranje, koje su zbog svog nižeg kreditnog rejtinga osigurane od strane posebnih osiguravajucih agencija.
Korporativne obveznice izdaju preduzeca i predstavljaju likvidne ugovore sa obavezom isplate ugovorene kamate i glavnice, o roku dospeca, svakome ko ih poseduje. Rokovi dospeca se krecu do 5. godina za kratkorocne, 5- 10. godina za srednjorocne i do 20. godina i više za dugorocne korporativne obveznice. Mogu biti osigurane, hipotekom ili zalogom i neosigurane. Mogu biti sa kuponima i bez njih. Sa ucešcem ili bez ucešca u profitu preduzeca. Svakako, korporativne obveznice su jedni od najznacajnih finansijskih instrumenata.
Hipotekarne založnice izdaju vladine, ili od strane vlade sponzorisane, hipotekarne agencije koje otkupljuju hipoteke od banaka i emituju hipotekarne založnice koje se, uz garanciju agencija, aktivno promecu na sekundarnom tržištu. Zbog garancija federalnih agencija, ove hartije od vrednosti uživaju visoki kreditni rejting, poput državnih obveznica. Postoje i hiptekarne založnice koje garantuju privatne osiguravajuce agencije ali je njihov broj i njihova popularnost još uvek manja.
Obicne akcije predstavljaju ucešce u vlasništvu preduzeca. One vlasnicima obezbeduju glasacka prava na skupštini akcionara i ucešce u likvidacionoj masi posle namirenja obaveza preduzeca prema poveriocima. Dividende se akcionarima mogu isplatiti tek po namirenju ostalih obaveza iz tekucih prihoda preduzeca. Dividende mogu biti u novcu, akcijama ili naturi. Akcije se mogu deliti u razlicitim proporcijama sa ciljem da njihova vrednost bude popularnog iznosa radi vece likvidnosti na tržištu. Imaoci obicnih akcija, po pravilu, imaju pravo prece kupovine dodatnih emisija.
Preferncijalne akcije su uslovno govoreci, nešto izmedu obveznica i obicnih akcija. Imaju prednost u odnosu na obicne akcije u isplati dividendi i namirivanju iz likvidacione mase preduzeca. Manje su rizicne od obicnih akcija ali njihovi imaoci, ako redovno primaju dogovorene dividende, po pravilu, nemaju pravo glasa na skupštinama akcionara. Prinosi preferencijalnih akcija su gotovo uvek unapred fiksirani i kada preduzece dobro posluje, manji od prinosa obicnih akcija.
Vecina sadrži klauzulu kumulativnosti, što znaci da se eventualne neisplacene dividende ne gube, vec se kumulirano nadoknaduju u nekom buducem periodu. Mogu imati i klauzulu opoziva tj. otkupa preferencijalnih akcija od strane preduzeca uz placanje tzv. otkupne premije njihovim imaocima. Preferencijalne akcije mogu biti participativne i fleksibilne. Prve obezbeduju, pored ugovorene dividende, i ucešce u dividendama na raspolaganju obicnim akcijama. Druge imaju ugovorene fleksibilne dividende vezane za neku repernu velicinu poput neke kamatne stope na državne obveznice.
Zamenjive ili kovertibilne hartije od vrednosti su, po pravilu, obveznice i prefercijalne akcije koje mogu biti konvertovane u obicne akcije pod odrednim uslovima. Jednom kovertovane ne mogu se konvertovati nazad, a može biti preciziran i period u kome se konverzija može obaviti. Po pravilu, kovnertibilne hartije od vrednosti su opozive. Sama konverzija se može posmatrati i kao emisija obicnih akcija radi opoziva obveznica ili preferencijalnih akcija. Konvertibilne hartije od vrednosti imaju dve moguce vrednosti, i to vrednost preferencijalnih akcija ili obveznica i vrednost obicnih akcija u koje mogu biti konvertovane. Time one investitorima pružaju zaštitu od pada vrednosti obicnih akcija prostim odustajanjem od konverzije, cime investitori zadražavaju cenu svojih konvertibilnih obveznica ili preferencijalnih akcija.


3.3. DERIVATI ILI IZVEDENE HARTIJE OD VREDNOSTI

Derivati ili izvedene hartije od vrednosti grade svoju vrednost iz aktiva na osnovu kojih su izvedene. To su, zapravo, likvidni ugovori cija vrednost direktno zavisi od vrednosti aktive koja je njihov predmet. Izvedene hartije od vrednosti mogu biti kratkorocne, sa rokom dospeca manjim od godinu dana i dugorocne sa rokom dospeca preko jedne godine. Dakle, iako mogu, po rocnosti, biti hartije od vrednosti i na tržištu novca i na tržištu kapitala, zbog njihove homogenosti. O derivatima i njihovom uticaju na performansu investicionih kompanija.
Opcije su ugovori u kojima njihov izdavalac prima na sebe obavezu da kupcu opcije proda – tzv. kupovna ili kol opcija – ili od njega kupi – tzv. prodajna – odredenu aktivu po utvrdenoj ceni u utvrdenom roku ukoliko kupac opcije izrazi želju da to ucini. Alternativo, izdavalac opcije kupcu može u gotovini izdati namirenje razlike u ceni ugovorene aktive. Opcije sve više koriste i kao instrumenti stimulisanja korporativnih menadžera.
Varanti predstavljaju vrstu opcionog ugovora. Vrlo su slicni kol akcijskim opcijama koje kupcima omogucuju da odredeni broj akcija nekog preduzeca kupe po utvrdenoj ceni u okviru odredenog roka.
Fjucersi predstavljaju ugovor u kome se kupac i prodavac obavezuju da izvrše promet odredene aktive, po utvrdenoj ceni u utvrdenom periodu u buducnosti.
Derivatne hartije od vrednosti igraju znacajnu ulogu u kontrolisanju rizika, tzv. hendžingu, portfolia, kao znacajnom delu upravljanja investicijama u hartijama od vrednosti.


4. FINANSIJSKE INSTITUCIJE


Svi transaktori tj. investitori u hartije od vrednosti na finansijskom tržištu, kupujuci i prodajuci finansijske instrumente, provode svesno ili nesvesno, efikasno ili neefikasno, rudimentarno ili sofisticirano, upravljanje investicijama u hartije od vrednosti. Zavisno od poslova kojima se bave, svi se finansijski transaktori mogu podeliti na nefinansijske i finansijske poslovne subjekte. Nefinansijska preduzeca se bave proizvodnjom razlicitih roba ili pružanjem nefinansijskih usluga. Njihove su transakcije u funkciji njhovog osnovnog poslovanja.
Finansijska preduzeca, tj. finansijske institucije, bave se pružanjem finansijskih usluga. Najznacajnija vrsta finansijskih institucija su finansijski posrednici. Pored njih, u finansijske institucije ubrajamo i brokersko- dilerske kuce, investicione banke i konsalting i menadžment agencije iz oblasti finansija.
Finansijski posrednici, u osnovi obavljaju pretvaranje uloga tj. aktive investitora u svoju pasivu tj. izvor sredstava za svoje poslovanje. Njihovo poslovanje, pre svega, se svodi na investiranje i hartije od vrednosti. Tim putem sticu prihode od kojih, odbijanjem svojih obaveza prema investitorima i izvore njihovih sredstava, dobijaju cist prihod tj. profit kao rezultat njihovog rada tj. cenu njihove finansijske usluge. U tom procesu, finansijski posrednici obavljaju ekonomske funkcije transformacije rocnosti, diversifikacije i obaranja rizika, obezbedivanja mehanizma placanja i ekonomicnosti obrade poslovnih informacija i zakljucivanje ugovora o finansiranju.
Banka je preduzece koje se kao glavnom delatnošcu bavi primanjem i davanjem kredita. Osnovna delatnost banke je: uzimanje kredita, davanje kredita i posredovanje u novcanim transakcijama. Banka vrši centralizaciju kapitala, prikupljanje i plasman sredstava. Osnovna nacela bankarstva su: sigurnost, efikasnost ulaganja sredstava, likvidnost i rentabilnost.

VRSTE BANAKA:


• Centralne banke
• Komercijalne banke
• Razvojne banke
• Poslovne banke
• Štedionice
• Emisione
• Univerzalne
• Specijalizovane


Centralna banka - u savremenoj tržišnoj privredi centralna banka je vodeca ustanova kreditno - monetarnog sistema, cije su funkcije da osigura nesmetano funkcionisanje bankarsko finansijskog sistema i da vodi monetarnu politiku, tj. kontroliše kolicinu novca u opticaju u funkciji osiguranja niske stope inflacije bez izazivanja visoke nezaposlenosti. Centralna banka je u svim monetarnim sistemima u svetu i dalje zadržala ranije steceno monopolsko pravo da vrši kreiranje primarnog novca (štampanje novcanica i kovanje novcica). Guvernere centralne banke postavlja parlament, tj. vlada, pa samim tim ona i kontroliše njen rad. Ipak je sve širi krug onih koji veruju da je stabilna moneta (nacionalna novcana jedinica) baza uspešne ekonomije i da se (zlo)upotreba monetarne politike (za finansiranje budžetskog deficita, smanjenje nezaposlenosti i sl.) može spreciti samo nezavisnošcu monetarne vlasti (centralne banke) od izvršne (vlade).

Komercijalne – depozitne – kreditne banke prikupljaju i mobilišu depozite svojih komitenata, novcanu štednju i trenutno nezaposlen novac. To su banke kratkorocnog kreditiranja proizvodnje i prometa. One su posrednici izmedu onih koji daju sredstva i onih koji ih primaju. Regulatori su privrednih kretanja.
Razvojne banke su banke dugorocnog kreditiranja (investicione banke). Razlika izmedu kratkorocnog kreditiranja i dugorocnog kreditiranja je u tome što:
– se kod kratkorocnog kreditiranja kreira novcana masa (kupi se auto, TV...)
– kod dugorocnog se vrši preraspodela sredstava koja ne utice direktno na novcanu masu u prometu.


U grupu poslovnih banaka spadaju najvece svetske banke. Uglavnom se bave privredom.Osnova poslovanja:
– osnivanje i finansiranje industrijskih preduzeca
– kupo-prodaja i emisija hartija od vrednosti
– posredovanje kod sklapanja državnih zajmova

Idejni zacetnik štedionica je Danijel Defo (pisac romana “Robinzon Kruso”), a prva štedionica je osnovana 1778. u Hamburgu. Osnovni zadatak im je da mobilišu sredstva malih ulagaca i one su uglavnom manje novcane institucije za lokalne potrebe.


4.1. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Depozitne finansijske institucije obuhvataju komercijalne banke, štedno- kreditna udruženja, štedne banke i kreditne sindikate. Nazivaju se depozitnim jer osnovni izvor njihovih sredstava cine štedni depoziti. Depozitne finansijske institucije prihod generišu na dva nacina: prinosom od investiranja u finansijsku aktivu i zaracunavanjem provizija na finansijske transakcije.
Komercijalne banke su najvece i najznacajnije medu depozitnim finansijskim institucijama u SAD. Njihov se broj 1992. godine kretao oko 12.000. mogu biti registrovane na nivou federalnih jedinica ili na saveznom tj. federalnom nivou. Komercijalne banke u SAD pružaju razlicite vrste finansijskih usluga kategorisanih u tri glavne grupe: individualno bankarstvo, institucionalno bankarstvo i globalno bankarstvo.
Individualno bankarstvo podrazumeva poslovanje sa stanovništvom. U njega se ubraja davanje potrošackih, hipotekarnih, studentskih kredita, brokerskih usluga, usluga kreditnih kartica i upravljanje investicijama i starateljskim fondovima.
Institucionalno bankarstvo podrazumeva davanje zajmova, finansijskim i nefinansijskim preduzecima, lokalnim i inostranim, državnim organima. U ovu grupu finansijskih usluga ubrajaju se i lizing usluge i faktoring u odnosu na preduzeca.
Globalno bankarstvo obuhvata citav niz usluga koje se odnose na korporativno finansiranje i na usluge i finansijske instrumente tržišta kapitala i deviznog tržišta. Ovde se komercijalne banke granice sa poslovanjem investicionih banaka. U oblasti globalnog bankarstva prihodi banaka su cešce u formi provizija nego naplacenih kamatnih prihoda.
Najveci deo aktive komercijalnih banaka plasirane je u hipotekarne kredite, državne hartije od vrednosti, komercijalne zajmove i zajmove odobrene stanovništvu. U strukturi pasive dominiraju depoziti sa oko 80% dok je deonicarski kapital ispod 10% pasive.
Štedno- kreditna udruženja, štedne banke i kreditni sindikati zajedno se u SAD nazivaju štedionicama. Njihova osnovna razlika u odnosu na banke je u vecim ogranicenjima plasmana i u nemogucnosti prihvatanja tekucih racuna kao izvora svojih sredstava.
Štedno- kreditna udruženja su relativno stare institucije osnovane radi kreiranja sredstava za finansiranje izgradnje i prometa stambenih jedinica. Zaloga odobrenih zajmova je uvek sama stambena jedinica cija je kupovina ili izgradnja predmet finansiranja. Mogu biti u vlasništvu depozitara ili formi akcionarskih društava. Kao i banke, štedno- kreditna udruženja mogu biti registrovana na nivou federalnih jedinica ili na nivou federacije. Tradicionalno uglavnom ulažu u hipotekarne kredite, hipotekarne založnice i državne obveznice. Osnovni izvor sredstava štedno- kredititnih asocijacija je iz neorocenih i orocenih štednih depozita. Sredstva, takode, mogu prikupljati iz kamatonosnih tekucih racuna, štednih depozita tržišta novca, ugovora o rekupovini, komercijalnih zapisa, pozajmom od federalnih fondova kao i od Federalnih banaka za stambeno kreditiranje.


4.2. NEDEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Nedepozitne finansijske institucije obuhvataju osiguravajuce kompanije, penzione fondove, finansijske kompanije i investicione fondove.
Osiguravaljuce kompanije su finansijske institucije koje ce, za odgovarajuce redovne uplate komintenata, izvršiti ugovorenu isplatu u slucaju dešavanja odredenog dogadaja. U zavisnosti od prirode dogadaja, mogu biti osiguravajuce kompanije za osiguranje života i osiguravaljuce kompanije za osiguranje imovine i lica. Kod kompanija za osiguranje imovine i lica teže je, u odnosu na kompanije za osiguranje života, proceniti iznose i vreme zahteva za pokrivanje gubitaka nastalih odredenim dogadajima. To znacajno utice na razlicite velicine, investicione strategije i uloge u finansijskom sistemu ove dve vrste osiguravajucih kompanija.
Osiguravajuce kompanije za osiguranje života pored osiguranja obezbeduju elemenat štednje. Važnost ovih kompanija u finansijskom sistemu je više posledica njihove mogucnosti da po osnovu redovnih premijskih uplata osiguranika prikupe tj. akumuliraju relativno sigurne, dugorocne izvore finansiranja, nego u njihovom osnovnom poslovanju obezbedivanja osiguranja. Životno osiguranje se u osnovi deli na terminsko i osiguranje tokom citavog života. Prvo, uz jednokratnu premijsku uplatu osiguranika, podrazumeva osiguranje u odredenom vremenskom roku cijim isticanjem osiguranje prestaje da važi. Drugo traje citavog života i osiguranik kontinuirano uplacuje premije osiguranja. Polise životnog osiguranja mogu nuditi razlicite vrste usluga. Uz cisto osiguranje od rizika od smrti tu su i:
- kombinacija osiguranja i investicionog racuna;
- osiguranje od rizika života;
- cisti investicioni racuni.

Struktura plasmana osiguravajucih kompanija za osiguravanje života je takva da u njihovoj aktivi dominiraju ulaganja u korporativne obveznice, državne obveznice i hipoteke.
Osiguravajuce kompanije za osiguravanje imovine i lica su manje po svom obimu aktive i pružaju samo klasicno osiguranje gradanima i preduzecima. Osiguranje imovine i lica može da pokriva gubitak, oštecivanje ili uništenje imovine, gubitak ili smanjivanje sposobnosti stvaranja prihoda, zahteve za oštetu trecih lica i smrtne slucajeve u nesrecama.
Penzioni fondovi su finansijske institucije ciji je zadatak da obezbede prihode za penzionisana ili onesposobljena lica u nacionalnoj privredi. U SAD penzioni fondovi mogu biti državni i privatni, podela potice iz razlike u izvorima finansiranja. Državni penzioni fondovi finansiraju se iz uplata dražavnih organa a privatni iz uplata poslodavaca ili zaposlenih. Državni penzioni fondovi znacajno ulažu u državne obveznice, korporativne obveznice, akcije znatno manje u hipoteke. Privatni penzioni fondovi se, po pravilu, formiraju pri velikim preduzecima. Cesto ih vode osiguravajuce kompanije za životno osiguranje ili starateljska odeljenja komercijalnih banaka. Privatni penzioni fondovi ulažu najvecim delom u akcije preduzeca, a po obimu aktive znatno su veci u odnosu na državne penzione fondove.
Finansijske kompanije prikupljaju sredstva emitovanjem hartija od vrednosti i pozajmljivanjem od komercijalnih banaka. Sredstva investiraju u kratkorocne i srednjorocne zajmove pojedincima i preduzecima. Finansijske kompanije se mogu podeliti na prodajne, personalne i komercijalne finansijske kompanije. Prodajne finansijske kompanije investiraju u kredite za nabavku trajnih potrošnih dobara i cesto su podružnice velikih proizvodaca kojima upravo finansijske kompanije povecavaju promet. Personalne finansijske kompanije privatnim licima odobravaju relativno male gotovinske zajmove za finansiranje tekuce potošnje. Komercijalne finansijske kompanije odobravaju zajmove preduzecima koja obicno nisu ispunila kreditne uslove komercijalnih banaka.
Investicioni fondovi ili investicione kompanije su vrsta finansijskih institucija koja povlace sredstva manjih individualnih investitora kojma za uzvrat emituje akcije ili rede potvrde o ucešcu u aktivi fonda. Tako prikupljena sredstva investicioni fondovi investiraju u hartije od vrednosti na finansijskom tržištu stvarajuci diversifikovani investicioni portfolio. Za efikasno investiranje sredstava brine se strucna ekipa ljudi koja prestavlja menadžment investicionog fonda. Prihodi po osnovu hartija od vrednosti se dele akcionarima ili štedišama investicionog fonda srazmerno njihovom ucešcu, umanjeni za vrednost provizije na ime portfolio menadžment usluge investicionog fonda. Investicione kompanije sitnim investitorima, u okviru njihovih investicionih opredeljenja, obezbeduju kompletan portfolio menadžment i diversifikaciju rizika kroz investiranje u veliki broj razlicitih hartija od vrednosti. Menadžment kompanija može imati jedan ili više investicionih fondova. Po pravilu menadžment kompanije su sastavljeni od više investicionih fondova ili kompanija koje imaju zasebne ciljeve, menadžment, investicione strategije i portfolio strukturu.

5. VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA


Nakon razmatranja osnovnih elemenata finansijskih tržišta, finansijskih instrumenata i finansijskih institucija, treba kratko reci i o podeli finansijskih tržišta sa razlicitih aspekata.
Klasicna podela finansijskog tržišta na osnovne vrste je:
- novcano tržište;
- tržište novcanog kapitala;
- devizno tržište.

1. Novcano tržište je do finansijskog tržišta na kome se traže i nude kratkorocna novcana sredstva i hartije od vrednosti, te samim tim ono omogucuje imaocu slobodnog novca da transformiše svoj novac u novcane – tržišne finansijske instrumente koji se mogu brzo zameniti za novac ili druga likvidna sredstva.
Ovo tržište se sastoji od više specijalizovanih tržišta i to:
- tržište kratkorocnog žiralnog novca;
- kreditno tržište;
- eskontno tržište;
- lombardno tržište
- primarno i sekundarno tržište
- tržište zlata i plemenitih materijala.

2. Na tržištu novcanog kapitala i hartija od vrednosti predmet kupoprodajnih transakcija je iskljucuvo kapital, odnosno novcana sredstva dugorocnog karaktera pri cemu se pod kapitalom smatra ukupan novcani iznos sredstava za investiranje koji se stavlja na raspolaganje na rok duži od jedne godine.
Tržište kapitala cine:
- kreditno – zajmovno i depozitno investiciono tržište;
- hipotekarno tržište;
- tržište kapitala ucešca;
- tržišta akcija i zajmovnih efekata odnosno tržište dugorocnih hartija od vrednosti.

3. Devizno tržište predstavlja finansijsko tržište na kome se kupuju i prodaju strana sredstva placanja, uskladuje ponuda i tražnja, utvrduje devizni kurs u okviru intervencionistickih tacaka i upravlja deviznim nacionalnim rezervama.
Ono kao takvo u sebi objedinjuje sledece:
- devizno kreditno – zajmovno i depozitno tržište;
- valutno tržište;
- devizno tržište;
- primarno i sekundarno tržište.

Iz užeg i širek znacaja suštine finansijskog tržišta proizilazi njegova podela na organizovano i neorganizovano finansijsko tržište. Organizovano je, kao kao što smo rekli, ono finansijsko tržište koje omogucije organizovano susretanje ponude i tražnje na odredenom prostoru gde se, uz poštovanje pravila trgovanja, organizovano formira cena finansijskih instrumenata. Iz ovoga sledi da je neorganizovano tržište svako ono koje ne ispunjava navedene kriterijume.
Sledeca podela na depozitno – kreditno i na tržišta hartija od vrednosti. Depozitno – kreditno finansijsko tržište je onaj deo finansijskog tržišta koji je odreden finansijskim transakcijama depozitnih finansijskih institucija – banaka, štedno - kreditnih udruženja, štedionica i slicno. Ovde pre svega spadaju poslovi sa štednim racunima, tekucim racunima, davanjem razlicitih vrsta kredita i slicno. Tržišta hartija od vrednosti je mnogo znacajnije. Ono se odnosi na sucejavanje ponude i tražnje za finansijskim instrumentima u formi hartija od vrednosti.
Finansijsko tržište se sa aspekta porekla ucesnika u finansijskim transakcijama, može podeliti na domace i na medunarodno. Domace finansijsko tržište obuhvata one finansijske transakcije koje se odvijaju izmedu ucesnika koji su iz zemlje i kojoj je transakcija obavljenja. Medunarodno finansijsko tržište podrazumeva transakcije u kojima je bar jedan ucesnika transakcije iz inostranstva. Sve velike finansijske berze u svetu danas su mesta gde se, pored domacih, obavlja i veliki broj medunarodnih transakcija tako da je teško napraviti razliku izmedu domaceg i medunarodnog finansijskog tržišta sa aspekta mesta trgovanja.
Medunarodno finansijsko tržište omogucilo je da dode do globalizacije efikasne alokacije kapitala i do znacajnog transfera kapitala u one zemlje cija preduzeca beleže visoke stope prinosa. Ta tako zvana rastuca finansijska tržišta mogu prestavljati znacajan katalizator vecih stranih investicija i po tom osnovu viših stopa privrednog rasta tih zemalja. Treba reci i da se pojam medunarodnog ili internacionalistickog tržišta negde se izjednacava i sa pojmom deviznog tržišta na kome se vrši kupovina i prodaja stranih sredstava placanja.
Sa aspekta prirode potraživanja, finansijska tržišta se mogu podeliti na tržišta dugovnih i tržišta vlasnickih finansijskih instrumenata. Tržišta dugovnih instrumenata podrazumevaju prometanje razlicitih formi kreditne aktive sa odredenim rokovima dospelosti i cenom te aktive. Na tržištima vlasnickih instrumenata odvija se promet vrsta akcija i u okviru toga korporativnog upravljanja preduzecima.
Sa aspekta roka izvršenja sklopljenog posla, finansijska tržišta se mogu podeliti na proptna i terminska, to jest na keš i derivatna tržišta. Proptna finansijska tržišta su ona gde su prava i obaveze po osnovu sklopljenog posla realiziju odmah po njegovom zakljucenju. Na terminskim finansijskim tržištima obaveze po osnovu sklopljenog posla se ostvaruju u nekom buducem periodu.
Jedna od najvažnijih podela finansijskih tržišta je prema roku dospeca finansijskih instumenata koji su predmet trgovine. Sa ovog aspekta finansijska tržišta se dele na tržišta novca i tržište kapitala. Tržište novca obuhvata sve one finansijkse transakcije sa finansijskim instrumentima sa dospecem dužim od jedne godine. Razlika izmedu tržišta novca i tržišta kapitala nije uvek sasvim jasna jer je i dugorocne instrumente moguce prodati u roku kracem od godine dana, a pored toga, a u poslednjoj godini njihov rok dospeca je zapravo ispod jedne godine. Tržište kapitala se dalje može podeliti na tržište obveznica, tržište hipoteka, i tržišta akcija.
Druga znacajna podela finansijskih tržišta je prema tome da li se instrumenti koji su predmet finansijksih transakcija u prometu nalaze prvi put ili ne. Da li jedan od ucesnika u finansijskoj transakciji originalni emitent finansijskog instrumenta ili je rec o preprodaji ranije emitovanog intrumenta. Sa ovoga aspekta finansijsko tržište se deli na primarno i sekundarno. Primarno finansijsko tržište obuhvata promet finansijskih instrumenata izmedu originarnog emitenta i prvog investitora. Sekundarno finansijsko tržište obuhvata sve kasnije kupoprodaje vec emitovanog finansijskog instrumenta i predstavlja dalji život hartije od vrednosti sa kojim sem svojih obaveza prema donosiocu, originalni emitent nema direktne veze.


6. FINANSIJSKA TRŽIŠTA I PRIVREDNI RAZVOJ


6.1. SLOŽENA I RAZVIJENA FINANSIJSKA TRŽIŠTA


Najvažnija posledica dosadašnjeg privrednog razvoja je cinjenica da privredni razvoj nije više moguc bez složenih i razvijenih finansijskih tržišta. Razvojni problemi su tako veliki i tako složeni da finansiranje privrednog razvoja više ne može biti jednostavno. Svi autori se slažu da privredni razvoj podrazmeva bolji kvalitet života za vecinu stanovnika i njihovo ocekivanje da ce im kvalitet života dalje rasti. Medutim, broj stanovnika ciji kvalitet života treba pobojšati je veoma veliki. Dosadašnje pobojšanje kvaliteta života dovela je do toga da je danas prosecna starost stanovništva veca nego ikada. Isto tako, ekološki problemi koje može izazvati i izaziva primena tehologije su danas veci nego ranije. Mali poremecaji u kretanjima nacionalnih proizvoda koje u prošlosti niko ne bi ni primetio, danas uticu na život velikog broja ljudi. Moderna sredstva komunikacije su dovela do toga da su životni zahtevi vecine ljudi znatno drugaciji i znatno veci nego ikada pre. Naš doživljaj kvaliteta života je postao veoma složena imaginacija. Ekonomski sistem mora da se odgovori na mnoge raznovrsne i kompleksne, stare i nove zahteve.
Jedini nacin da se to postigne je razvoj složenih finansijskih tržišta. Svi drugi nacini finansiranja privrednog razvoja imaju u tome sasvim sporednu ulogu. Isto tako, osnovni razlog za razvoj složenih finansijskih tržišta je finansiranje privrednog razvoja. Svi drugi razlozi su manje važni. Cinjenica da finansijska tržišta imaju presudnu ulogu u finansiranju, odnosno pokretanju i vodenju privrednog razvoja bitno odreduje organizaciju i razvoj tih tržišta. Iskustvo pokazuje da finansiranje privrednog razvoja pomocu razvoja finansijskih tržišta daje najbolje rezultate.

Osnovna obeležja privrednog razvoja su:
- rast ukupnog nacionalnog proizvoda;
- rast neto nacionalnog proizvoda;
- rast neto nacionalnog proizvoda po stanovniku;
- rast produktivnosti ekonomskog sistema;
- rast efikasnosti ekonomskog sistema.

Ova obeležja privrednog razvoja opisuju naizgled jednostavnu cinjenicu da se privrednim razvojem uvecava nacionalno bogastvo i menja struktura nacionalnog bogastva. Struktura nacionalnog bogastva postaje prilagodena novonastalim potrebama i otvara mogucnosti za zadovoljavanje buducih potreba. Shodno tome, privredni razvoj je unutrašnja pojava. Do privrednog razvoja dolazi kada je ekonomski sistem sposoban da aktivira neophodne spoljne elemente i istovremeno upotrebi unutrašnje mogucnosti. Dakle, radi se unutrašnjoj i prakticnoj osobini ekonomskog sistema.
Ekonomski sistem koji je sposoban za razvoj treba da uvecava svoje razvojne sposobnosti. Povecanje efikasnosti i produktivnosti su temelji uvecanja razvojnih sposobnosti.
Imajuci sve u vidu možemo reci da je proces privrednog razvoja u stvari proces organizacionih potreba. Ukoliko su te organizacione potrebe takve da se njihovom promenom postižu navedeni uslovi, tada možemo govoriti o privrednom razvoju.

Osnovni spoljni izvori privrednog razvoja su:
- informacije;
- prirodni resursi;
- sredstva drugih ekonomskih sistema;
- osobine inostranih tržišta.

Stvarni uticaj spoljnih izvora privrednog razvoja na zaista ostvareni razvoj je veoma ogranicen. Spoljni izvori privrednog razvoja treba da budu dostupni i upotrebljivi za privredni razvoj. Osim toga, odredena privreda treba da bude sposobna da uoptrebi ove izvore.

Unutrašnji izvori privrednog razvoja su:
- živo nacionalno bogastvo;
- stanovništvo;
- inovativna sposobnost;
- preduzetništvo;
- postojeca organizacija privrednog sistema;
- kultura i opšti raspoloživi obim znanja;
- upravljacke sposobnosti.

Unutrašnji izvori privrednog razvoja imaju izuzetan znacaj. Ne samo da se iz unutrašnjih izvora privrednog razvoja konkretno ostvaruje privredni razvoj jedne nacinalne ekonomije, vec se pogodnim upotrebom ovih izvora omogucava i korišcenja spoljnih izvora privrednog razvoja.
Finansijska tržišta mogu da omoguce da se zaista koriste raspoloživi izvor razvoja. Uticaj koji ova tržišta imaju na privredni razvoj je od neprocenjivog znacaja. U nerazvijenoj privredi koju karakteriše mali obim nacionalnog bogastva, mali koeficijent obrta sredstava, velika zaduženost prema stanovništvu, neadekvatni upravljacki mehanizam i slicno, privredni razvoj se ne može pokrenuti, nego razvojem finansijskih tržišta i njihovih pratecih institucija.


6. 2. FINANSIJKSA TRŽIŠTA I UNAPREÐENJE EFIKASNOSTI POSLOVANJA


Razvijen i dobro organizovani finansijski sektor može u velikoj meri ubrzati razvoj privrede i unaprediti efikasnost privredivanja. Ovaj uticaj ostvaruje se tako što jacanje posrednicke uloge finansijskog sektora sa jedne strane, podstice štednju sa druge strane, povecava raspoloživost sredstava za ulaganje pri cemu je posebno važan uticaj na povecanje efikasnosti investiranja.
Jacanje posrednicke uloge finansijskog sektora ima za posledicu povecanje štednje i ponude sredstava, sniženja kamatne stope i povecanje tražnje za sredstvima koja dobrim delom odpada na privredu.
Osim na kvantativni rast investicija, finansijski sektor utice na povecanje efikasnosti investiranja u privredi. Investicione mogucnosti koje postoje na finansijskom tržištu služe kao kljucni element kod izracunavanja isplativosti ulaganja u neki projekat. Investitor naime, mora da sagleda investicione mogucnosti koje postoje na finansijskom tržištu i da izdvoji one koje nose isti ili slican rizik onom koji ima ulaganja u projekat. Stopa prinosa koju imaju ovi instrumenti koristi se za diskontovanje ocekivanih prinosa projekta. Ako je neto sadašnja vrednost projekta veca od nule tada projekat treba prihvatiti, a u suprotnom, to jest kada je neto sadašnja vrednost manja od nule projekat valja odbaciti.
Razvijeno finansijsko tržište namece firmama kod odlucivanja o ulaganju u projekte, realno razgranicenje oliceno u veoma širokom spektru mogucnosti za ulaganje, sa najraznovrsnijim kombinacijama prinos – rizik, dostupnih svim zainteresovanim holderima sredstava. Menadžeri firme koji ne bi ovo uvažili i investiranjem u projekat akcionarima pružili niži kvalitet odnosa prinosa – rizik od onog koji nudi finansijsko tržište, ugrozili bi interese vlasnika i samim tim doveli bi u pitanje i sopstveni položaj. Stoga se u razvijenim tržišnim ekonomijama oceni kvaliteta projekata pristupa sa velikom ozbiljnošcu.
Razvijeno finansijsko tržište unapreduje efikasnost investiranja i tako što deluje kao posrednik izmedu onih koji imaju višak sredstava i onih kojima su sredstva potrebna za finansiranje projekata. Zahvajujuci posrednickoj ulozi, finansijkse institucije imaju uvid u velik broj projekata i osim toga osposobljene su da ih sa velikom pouzdanošcu vrednuju. To omogucava da se sredstva koja se javljaju kao višak plasiraju gde ce se najefikasnije upotrebiti, cime se povecava društveni proizvod.
Razvijeno finansijsko tržište podrazumeva da se veliki deo ulaganja njegovim posredstvom, i samim tim, podvrgava njegovim zahtevima u pogledu efikasnosti. Pored toga, široko i produbljeno finansijsko tržište primorava preduzeca da i kod samofinansiranja projekata u najvecoj meri uvažavaju ove kriterijume.


6. 3. RAZVOJNA ULOGA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U NAŠOJ ZEMLJI


Razvoj finansijskog tržišta u našoj zemlji, samim tim, afirmaciju njegove razvojne uloge u ekonomiji poslednjih godina, onemogucila je duboka kriza u kojoj se zemlja našla. Visoka inflacija i negativna relativna kamatna stopa doveli su do gotovo potpunog povlacenja dinarske štednje stanovništva. Kamatonosni instrumenti su postali neatraktivni i zamenjeni su nekamatonosnim oblicima ulaganja, kao što su kupovina strane valute, realnih dobara i drugo. Na taj nacin je štednja stanovništva, kao jedna od osnovnih izvora finansiranje privrede i države, posredstvom finansijskog sektora, marginalizovana.
Kada je rec o uticaju finansijskog tržišta na efikasnost ulaganja u privredi naše zemlje, valja najpre istaci da za preduzeca preovladujuci izvor finansiranja i dalje predstavljaju krediti poslovnih banaka, a da alternativni instrumenti finansiranja, kao što su vrednosni papiri, imaju zanemarljivu ulogu. Iako su akcije najeftiniji izvor dodatnog kapitala a bankarski krediti najskuplji, domaca preduzeca još uvek uzimaju iskljucivo bankarske kredite. Razlog tome je cinjenica da bi neko preduzece izašlo na tržište sa svojim akcijama, prethodno mora da uradi mnogo toga. Cini se da je kljucni otpor u tome što postoji obaveza da se pre izlaska na finansijsko tržište izlože svi podaci o firmi, cime se prakticno polažu racuni svim potencijalnim investitorima. Pri tome ona preduzeca koja su osnovni akcionari to jest vlasnici kapitala predstavljaju u isto vreme glavne korisnike kredita. Sve ovo ima odraza na efikasnost korišcenja sredstava koja preduzeca pozajmljuju.
Osnovni izvori za kredite kojima banke finansiraju preduzeca su: kapital banaka, depoziti preduzeca i primarna emisija. Pošto se krediti finansiraju iz sredstava ciji su vlasnici zainteresovani, pre svega, za dužnicku dobit, kao i iz primarne emisije, ne postoji oštro ogranicenje u obliku ocekivane stope prinosa na sredstva. To je imalo odraza i na nivo realne kamatne stope, cija je pozitivnost jedan od osnovnih preduslova za povecanje štednje i efikasnosti ulaganja. Tako su realne stope po kojima banke plasiraju sredstva, odnosno daju kredite privredi, bile negativne, dok su pasivne kamatne stope, to jest one po kojima se izracunava kamata na depozite, bile još niže. Negativne realne kamatne stope favorizovale su dužnike: preduzeca na odnosu na banke i banke u odnosu na vlasnike depozita. Tako je vršeno prevaljivanje gubitaka sa privrede na banke, a sa potonjih na one koje drže novac u bankama, drugim recima, odvijala se specijalizacija gubitaka privrede. Ovakve kamatne stope nisu mogle da odigraju u našoj zemlji ni jednu od dve znacajne uloge koje imaju u tržišnim zemljama sa razvijenim finansijskim sektorom: stimulisanje štednje stanovništva i selekciju efikasnih ulaganja.
Danas u razvoju finansijskog tržišta u našoj zemlji se mora pristupiti paralelno sa ukupnim restrukturuiranjem privrednog sistema. Finansijski sistem mora da konvergira finansijskom sistemu koji postoji u svetu, pri cemu rešenja moraju dužnu pažnju da posvete iskustvima i rešenjima koja postoje i na nacionalnom planu drugih zemalja, ali na medunarodnom planu, kao i sopstvenim interesima i ciljevima. U meri u kojoj se budu odlagale promene u privrednom sistemu, odlagace se i odgovarajuci razvoj po mnogim svojim signalima i funkcijama finansijskog tržišta, sa nesagledivim posledicama na privredni razvoj.
Finansijsko tržište predstavlja sastavni deo ubrzanog privrednog razvoja. Iskustva zemalja u tranziciji, mnoge koje su zabeležile realne stope privrednog rasta. Finansijsko tržište može biti i veoma znacajan i vitalni izvor finansiranja. Nužnost, da bi to ono bilo jeste otvorenost ka svetu, pre svega, u cilju privlacenja inostranih kapitalnih resursa.

LITERATURA


1) Ekonomija od A do Z: [leksikon ekonomskih pojmova] redaktori Milica Bogdanovic, Lazar Šestovic. – Beograd: Beogradska otvorena škola : Dosije, 2002 (Beograd: Margo-art);

2) Hartije od vrednosti, upravljanje portfoliom i investicioni fondovi, dr. Dejan Šoškic, Ekonomski Fakultet Beograd 2000. godine;

3) Finansijska tržišta i berze, dr. Mihailo Dedovic i dr. Srecko Milacic;

4) Berze i berzansko poslovanje, dr. Žarko Ristic, dr. Slobodan Komazec i drugi, za izdavaca Nenad Jelesijevic 2006. godine;

5) Zakon o hartijama od vrednosti, Službeni glasnik RS. br. 47/ 2006- 3.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD