|
Finansijski sistem i finansijski subjekti
Osnovna
delatnost finansijskih institucija koncentrisana je na dranje i
operacije finansijskih instrumenata. Osnovne finansijske institucije
su banke
i fondovi za kreditiranje.
Finansijske institucije obavljaju funkcije prikupljanja novcanih sredstava,
usmeravaju ih u finansijske plasmane i vrše razlicite finansijske
usluge.
Vecina finansijskih institucija su finansijski posrednici. Najvanija
finansijska institucija je banka (poslovne banke i centralna banka-banka
banaka).
Najvanije nebankarske finansijske institucije su: penzijoni fondovi,
osiguranje, investicioni fondovi(institucionalni investitori), finansijske
kompanije, brokersko-dilerske kuce, trust ustanove i dr.
Finansijski instrumenti na finansijskom trištu
Za analizu finansijskih instrumenata u razvijenim kapitalistickim privredama,
kao i u našoj privredi osnovne su karakteristike:
a) Struktura instrumenata po sektorima,
b) Struktura po vrstama istrumenata,
c) Struktura instrumenata po rokovima i
d) Struktura instrumenata po nacinu formiranja, oblicima upravljanja,
odlucivanjao njihovoj upotrebi, odnosno transformaciji jednog u drugi
oblik.
U analizi strukture finansijskih instrumenata po sektorima, sve finansijske
instrumente moemo grupisati na sledece sektore.
1. Sektor privrednih preduzeca,
2. Sektor ostalih organizacija,
3. Sektor stanovništva,
4. Sektor drave,
5. Sektor banaka i finansijskih institucija,
6. Sektor inostranstva.
Kakvi postoje finansijski instrumenti u savremenom finansijskom sistemu,
preko kojih on funkcioniše. Da navedemo osnovne:
1. Novac (depozitni, gotov novac, oroceni, ograniceni),
2. Cekovi,
3. Menice,
4. Akcije,
5. Obveznice (dravne, banaka, fondova),
6. Platni nalog,
7. Blagajnicki zapisi,
8. Koercijalni zapisi,
9. Blagajnicka potvrda o depozitu (depozitni certifikat)
10. Bankarski akcept,
11. Cesija,
12. Asignacija,
13. Kompenzacija,
14. Opcijom,
15. Fjucersi,
16. Forvardsi i sl.
Kamata kao cena novca
1.Cena novca – Kamata. Kamata
je u osnovi cena upotrebe zajmovnog kapitala, jer se uglavnom placa iz
viška vrednosti koje odbacuje pozajmljeni kapital. Ona predstavlja
redovno deo bruto profita, zbog cega je redovno manja od njega.
Kamata je „odricanje od likvidnosti“
2.Funkcije kamate. Kamata ima brojne funkcije u savremenoj
privredi privredi i finanasiskom sistemu. Najznacajnije su.
- Faktor formiranja štednje,
- Faktor racionalne upotrebe sredstava,
- Faktor uspešnog funkcionisaja finansijskog trišta,
- Faktor efikasne alokacije sredstava,
- Faktor monetarno – kreditne regulacije i efikasne monetarne politike,
- Faktor za funkcionisanje bankarskog sistema,
- Faktor formiranja troškova poslovanja i raspodele dohotka.
3. Vrste kamatnih stopa. Postoje razlicite vrste kamatnih
stopa u finansijskom sistemu svake zemlje, posebno u pogledu prirode kamate(aktivne
i pasivne kamate), kratkorocne i dugorocne kamatne stope, kamate prema
vrsti poslova (razliciti krediti poslovnih banaka, krediti centrlne banke,
medjunarodni krediti), realna i nominalna kamatna stopa i dr.
Kamata je redovno deo viška vrednosti, odnosno bruto profita, te
je u normalnim uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne
stope.
4.Mehanizam kamatne stope.
Eskontna stopa u stvari znaci kamatnu stopu po kojoj centralna
banka odobrava kredite poslovnim bankama, kao osnovni kanal emisije primarnog
novca.
Lombardna kamatna stopa predstavlja kamatnu stopu centralne banke
po kojoj ona na bazi zaloga hartija od vrednosti daje kredite za likvidnost
poslovnim bankama.
Postoje i posebne vrste kamata na hartije od vrednosti koja se
u mnogim zemljama naziva diskontna stopa. To je kamatna stopa po kojoj
se vrši emisija i otkup hartija od vrednosti na trištu
novca od strane centralne banke.
Finansijska trišta - vrste i poslovi
1. Finansijska trišta, pojam i vrste
Pod trištem se u najširem smislu reci podrazumeva mesto
na kome se suceljavaju ponuda i tranja za robama, uslugama i novcanim
sredstvima. Analogno ovom zakljucuje se da danas postoje produktno
od robno trište, trište usluga i finansijsko trište.
Finansijsko triše, dakle zadovoljava tranju privrednih
subjekata za novcanim sredstvima, a sa druge strane omogucava vlasnicima
novcanih sredstava da ostvare prihod na svoju imovinu.
Finansijsko trište je
organizovano mesto i prostor na kome se trae i nude finansijsko
novcana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tranje organizovano
formira cena tih sredstava.
Cena finansijskih sredstava formira se pod odlucujucim uticajem ponude
i tranje, a izraava se u vidu kamatne stope, koja je opet
razlicita za svaki od segmenata finansijskog trišta.
Naj bitnija podela finansijskog trišta je podela na novcano
trište i trište kapitala.
Pod novcem se podrazumeva sva ona finansijska
imovina koja se troši u roku od 1 godine i menja svoj oblik u tom
roku. Sve ono što nemenja svoj oblik u tom roku i moe
imati karakter potrošnje odnosno štednje (po Kejnsu) na rok
dui od jedne godine ima svojstvo kapitala.
Finansijsko trište se prema predmetu poslovanja moe podeliti
na:
Novcano trište.
Na ovom trištu se trae i nude kratkorocna novcana sredstva
i kratkorocne hartije od vrednosti, cime se traiocima omogucava
zadovoljavanje potreba u vezi likvidnosti, prometa i proizvodnje, a vlasnicima
slobodnih novcanih sredstava zamena novca za druge likvidne plasmane uz
ostvarenje prihoda u vidu kamate.
Devizno ili internacionalno trište.
Na ovom trištu se vrši kupoprodaja stranih sredstava placanja,
uskladuje ponuda i tranja deviza i njihov kurs.
Trište kapitala.
Na ovom trištu se prodaju i kupuju dugorocna novcana sredstva
odnosno kapital i dugorocne hartije od vrednosti tzv. Efekti.
Segmenti finansijskog trišta.
Trište kapitala i novcano trište se mogu dalje dekomponovati
i to na novcano triše na: trište iralnog novca,
kreditno, eskontno, lombardno, devizno i trište kratkorocnih
hartija od vrednosti, a trište kapitala na: kreditno-investicijono,
hipotekarno i trište dugorocnih hartija od vrednosti koje opet
moe biti emisiono. Odnosno primarno i sekundarno.
2. Poslovi na finansijskom trištu.
Promptni poslovi se nazivaju i spot, keš ili gotovinski
i kod njih je glavna karaktreristikata da se svaka novcana ili kapitalna
transkcija izvršava odmah, a naj kasnije u riku od dve do pet dana
racunajuci od dana sklapanja posla.
Terminski poslovi se karakterišu time da se kupoprodaja
odnosno realizacija ugovora ne izvršava promptno tj. odmah , vec
kasnije na unapred utvrdjen dan ili u unapred utvrdjenom roku koji pocinje
teci sa istekom poslednjeg dana za izvršenje promptnog ugovora.
3. Segmenti finansijskog trišta.
Kreditno trište je deo novcanog trišta
na kome se trguje kreditnim materijalom, sa rokom dospeca do godinu dana.
Eskontno trište je takav oblik trišta
gde se trguje eskontnim materijalom koji se u bilansu vidi kroz poziciju
menicni portfolijo. Menica je hartija od vrednosti eskontnog trišta
koja vrši funkciju obezbedenja i instrument placanja.
Lombardno trište je specijalizovano trište
za trgovinu lombardnim materijalom robnog karaktera (gde spadaju faktura
i zalonica), lombardnim materijalom nerobnog karaktera (gde spadaju
hartije od vrednosti iza kojih stoji finansijska transakcija) i lombardnim
kreditima.
Devizno trište obuhvata trgovinu devizama
kao kratkorocnim potraivanjima izraenim u stranom novcu što
predstavlja poseban oblik novcane imovine.
Trište kratkorocnih hartija od vrednosti je
ono na kome se emituju i primarno prodaju hartije od vrednosti i istovremeno
trguje vec emitovanim harttijama od vrednosti kratkorocnog karaktera.
Trište iralnog novca je najvaniji
deo novcanog trišta. Preko njega monetarna vlast utice na kretanje
na svim ostalim trištima. Cena iralnog novca izraena
u vidu kamatne stope najmanja je u odnosu na sva ostala trišta
ali je zato osnova za formiranje cene na tim trištima
Investiciono trište je segment trišta
kapitala na kome se trguje investicionim materijalom. Ovo trište
je slicno kreditnom, a osnovna razlika je u roku dospeca kredita, koji
je ovde preko jedne godine.
Hipotekarno trište je specializovano trište
kapitala na kome se trguje hipotekarnim zalonicama, koje se emituju
na osnovu hipoteka, i hipotekarnim kreditima.
Trište dugorocnih hartija od vrednosti tzv.
efekata sastoji se od emisionog ili primarnog trišta
i sekundarnog trišta. Trguje sa akcijama odnosno akcijskim
kapitalom i to putem berzanskog i vanberzanskog prometa.
Finansijska trišta i finansijska ekonomija
1. Uloga finansijsog trišta.
Predstavlja mesta, instrumente, tehnike i tokove koji omogucavaju razmenu
novcanih viškova i manjkova – novca, deviza i kapitala. Finansijska
trišta dele se na:
1. Trište novca i kratkorocnih hartija od vrednosti,
2. Trište kapitala i dugorocnih hartija od vrednosti,
3. Devizno trište.
2. Primarno i sekundarno finansijsko trište.
2. Primarno i sekundarno finansijsko trište
Primarno finansijsko trište je ono na kojem
se prodaju nova izdanja hartija od vrednosti. Prodajom emisije hartija
od vrednosti prikuplja se nova novcana štednja ili trenutno nezaposleni
novac.
Na sekundarnom finansijskom trištu obavlja
se stalna kupoprodaja vec emitovanih hartija od vrednosti koje s u ruke
investitora došle prethodnom rasprodajom na primarnom trištu.
Na njemu orginalni emitent ne pribavlja novcana sredstva nego se menjaju
vlasnici vec emitovanih hartija od vrednosti, tj. hartije se prodaju.
Trište novca ili novcano trite. Novcanom
trištu je zadatak trajno i svakodnevno snadbevanje banaka novcem
kao prometnim i pretenim sredstvom kako bi one postigle likvidnost
kojom se omogucavaju tekuca placanja njihovih komitenata. Na ovom trištu
trguje se bankovnim likvidnim rezervama i kratkorocnim vrednosnim papirom
tj. novcem i „skoro novcem“.
Trište kapitala, je skup institucija, finansijskih
instrumenata i mehanizama pomocu kojih se dugorocna slobodna sredstva
štednje prenose od suficitarnih ka deficitarnim subjektima koji ulau
u fiksne fondove i opremu. Na ovom trištu kupuju se i prodaju
finansijski instrumenti s dospecem preko jedne godine: korporacijske obveznice,
dravne obveznice i obveznice lokalnih vlasti, hipotekarne obveznice
i note, korporacijske deonice, dugorocni krediti.
Devizno ili medjunarodno trište. Devizno je
trište deo ukupnog finnsijskog trišta na kojem se
prema utvrdjenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, odnosno
razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snadbeva ucesnike stranim
sredstvima placanja za placanje uvoza i izvoza.
Vrednost hartija od vrednosti na finansijskom trištu
Hartije od vrednosti u svakoj robnoj privredi imaju nekoliko oblika vrednosti:
1. Nominalna vrednost, izraena na hartiju od vrednosti,
2. Knjigovodstvena vrednost
3. Trišna vrednost.
Nominalna vrednost je vrednost koja je utvrdjena prilikom
svake hartije od vrednosti.
Knjigovodstvena vrednost je ona po kojoj su hartije od
vrednosti uvedene u knjigovodstvene knjige.
Trišna vrednost je ona koja se formira na
finansijskom trištu u zavisnosti od ponude i tranje nakon
emisije hartija od vrednosti, dakle na sekundarnom trištu.
Trišna cena akcije izracunava se na sledeci nacin:
V = N d/r
V - trišna cena akcije
N - nominalna vrednost akcije
d - stopa dividende
r - kamatna stopa na štedni
ulog
Vrednos akcije preduzeca utvrduje se po pravilu na osnovu prinosa koje
akcije nose u formi dividendi, s tim što akcije nemaju rokove dospevanja
i što se dividenda isplacuje samo u slucaju ostvarene dobiti. Postoje
tri osnovna oblika vrednosti akcija:
a) Nominalna, b) Bilansna i c) Trišna ili kursna.
Nominalna vrednost je zakonom utvrdjena ili pak na osnovu podele
pocetnog akcionarskog kapitala na odgovarajuci broj akcija.
Bilansna vrednost se dobija na bazi dodavanja nominalnoj vrednosti
akcija odredjene proporcije rezervnih fondova preduzeca.
Najvanija je trišna odnosno kursna vrednost akcije,
koja se dobija na bazi sadašnje vrednosti anticipativnih prinosa
(dividendi). Ova vrednost se smatra fundamentalnom odnosno unutrašnjom,
jer ukazuje na razmere korisnosti akcija kao aktiva investitora.
Akcionarska ekonomija
Akcije i akcijski kapital
Akcijski kapital je podeljen na odredjeni broj akcija
sa nominalnim iznosom, odnosno brojem akcionara vlasnika akcije koji su
uplatili akcionarski kapital. Akcije nose sa sobom nematerijalna
i materijalna prava. Nematerijalna prava su vezana za upravljanje korporacijom,
odlucivanje o svim bitnim pitanjima poslovanja i poslovne politike. U
materijalna prava spada: pravo na dividendu, pravo prvenstva u kupovini
novoemitovanih akcija, pravo na adekvatan deo likvidacione mase kada se
vodi likvidacioni postupak.
Isplata dividende moe se vršiti na tri nacina.
1. Isplata u gotovom,
2. Isplata u imovini,
3. Isplata u vidu novih akcija.
Akcije omogucavaju pribavljanje slobodnih novcanih kapitala na finansijskom
trištu i njihovo alociranje u rentabilne svrhe.
Vrse akcija:
- Akcije na ime i na donosioca,
- Akcije sa nominalnom vrednošcu i bez nominalne vrednosti
- Obicne i povlašcene (prioritetne) akcije
- Akcije sa garantovanom i bez garantovane dividende
- Akcije koje daju veci broj glasova, akcije sa kumulativnim pravom glasa,
akcije sa ogranicenim pravom glasa i akcije bez prava glasa
- Konvertibilne akcije
- Akcije sa odloenim placanjem dividende
- Nove akcije
- Otvorene i zatvorene akcije
Obicne i povlašcene (preferencijalne) akcije.
Obicno se emituju obicne akcije, koje nose uobicajena akcionarska prava,
kao pravo na upravljanje i pravo na dividendu. Cesto se pristupa emisiji
preferencijalnih (povlašcenih) akcija, koje imaju prednost u isplati
dividende. Medjutim ove akcije cesto nisu sa pravom glasa.
Akcionarski kapital je osnova akcionarskog društva. Kapital se formira
osnivanjem društva i emisijom akcija. Na taj nacin formira se osnivacki
ili pocetni kapital, koji se kasnije odredjenim aktivnostima akcionarskog
društva uvecava. Vlasnici kapitala, kupci akcija, odnosno ulagaci
novcanog kapitala, imaju status vlasnika, saglasno visini uloenog
kapitala, uz pravo ucešca u raspodeli ostvarenog profita (dividende).
Fukcije trišta kapitala
Trište kapitala predstavlja skup odnosa ponude i tranje
dugorocnih i srednjorocnih finansijskih sredstava. Ovo je deo ukupnog
finansijskog trišta, koje obuhvata još i trište
novca i kratkorocnih sredstava. Trište kapitala se sastoji
iz bankarskog trišta kapitala i berzanskog trišta
kapitala.
Instrumenti trišta kapitala. Obveznice kao hartija
od vrednosti.
Obveznica je hartija od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje da ce licu
naznacenom u obveznici, ili po njegovoj naredbi, odnosno donosiocu obveznice,
isplatiti na odredjeni daniznos naveden u obveznici, odnosno iznos anuitetskog
kupona.
Obveznice se po praviludugorocne, neotkazive i lako prenosive hartije
od vrednosti.
Akcije i akcionarski kapital.
Akcija je vlasnicki finansijski instrument cijom kupovinom vlasnik akcije
postaje nosilac vlasništva nad kapitalom (preduzeca, banke i dr.).
Akcija omogucava ostvarivanje trajnog kapitala u imovini akcionarskog
društva. Akcija omogucava pravo na deo dobiti (dividende) iz poslovnih
rezultata akcionarskog društva. Odredjeni oblik akcije omogucava
odnosno daje pravo, na upravljanje akcionarskim preduzecem.
Funkcionisanje trišta kapitala
Primarno trište kapitala.
Postoje cetiri osnovna oblika trišta kapitala: 1)Primarno,
2)Sekundarno, 3)Tercijalno i 4)Internacionalno trište kapitala
(i finansijsko trište).
Na primarnom trištu kapitala odvija se plasman nove emisije
akcija. Ucesnici ovog trišta su akcionarska društva koja
izdaju emisiju kcija i finansijski posrednici.
Sekundarno trište kapitala.
Na sekundarnom trištu se kupuju, prodaju vec izdate akcije.
Osnovni nosioci poslova i finansijski posrednici su brokeri.
Trište kapitala i realna kamata
Kamata je cena upotrebne vrednosti zajmovnog kapitala. Cesto se kamata
objašnjava i kao cena za odricanje likvidnosti. Marksisticka teorija
kamate objašnjava je kao deo bruto profita, koja je stoga, redovno
manja od profita, a kamatna stopa (u zdravoj ekonomiji) redovno nia
od profitne stope.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi seminarski
rad
u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI
RAD
|
|