|
BERZE
Tržište
kapitala kao sastavni deo finansijskog tržišta, predstavlja faktor globalizacije
nacionalnih ekonomija posebno preko svog instrumentalnog dela. Time se
omogućava investitorima iz gotovo celog svijeta da brzo i efikasno menjaju
strukturu svog investicionog portfolia, pri čemu se misli prvenstveno
na investiranje u hartije od vrednosti.
Berza je organizovano tržište na kome se trguje hartijama
od vrednosti – akcijama i obveznicama. Zakon predviđa da se trgovanje
akcijama može obavljati samo na organizovanom tržištu.
Nekada je često upoređivana sa pijacom, mestom gde se susreću ponuda i
tražnja i određuju cene raznih dobara.
Razvoj tehnologije omogućio je da se nekadašnje pravilo trgovanja »uvek
na istom mestu i u isto vreme« danas zameni novim: »stalno i svuda«, ali
berza i dalje ostaje mesto susreta kupaca i prodavaca hartija od vrednosti.
Berza ne kupuje, niti prodaje, samo obezbeđuje uslove za ravnopravnost
učesnika trgovanja.
2. POJAM BERZE
Berza prestavlja institucionalizovano razmensko mesto
na kojem pojedini članovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija
od vrednosti, a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu njihove
ponude i tražnje vrši vrednovanje hartija od vrednosti.
Drugim rečima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugoročnim
finansijskim instrumentima.
Poreklo reči BERZA objašnjava se u 2 varijante:
1. Reč BERZA potiče od latinske reči BURSA
– kesa. Prvobitne berze bile su tržiste novca, mesto
gde se menjao domaći novac za novac drugih zemalja.
2. Reč berza potiče od sastanka trgovaca iz ratnih krajeva
koji su se u 14. veku sastajali u Belgiji (Brižu), u to vreme veoma poznate
porodice Van der Beurse u čijoj je zgradi obavljana trgovina hartijama
od vrednosti.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom
inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu države,
ili učesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašćenjima, odnosno
mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu
njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.
U istorijskom razvoju berze razlikujemo 3 perioda:
Prvi period počinje od 12. veka – to su redovna
sastajališta trgovaca i menjača zlatnog i srebrnog novca. Tu su se trgovci
obaveštavali o cenama kolonijalne robe i mogućnostima njene nabavke. Ovakva
sastajališta su se održavala u Đenovi, Veneciji, Firenci, Parizu...
Drugi period pocinje od 17. veka – to su tzv.
berze efekta na kojima se kupuju i prodaju hartije od vrednosti (obligacije,
akcije...). U to vreme se povećava broj kapitalističkih preduzeća u vidu
akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih tržišnih mesta
za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe.
Treći period počinje od polovine 19. veka -
kada se, zahvaljujući masovnoj proizvodnji, veliki broj sirovina i proizvoda
prodaje bez njihovog pristupa i to samo na osnovu standardne oznake kvaliteta.
3. ELEMENTI BERZE
Tri elementa definicije berze
1. Mesto
2. Predmet
3. Način
Berza se razlikuje po tome čime se trguje i kako se trguje.
Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan
tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije
problem, međutim, sa robom je nešto drugačije – standardizaciji su podložne
sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima se ne
može trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postiže se da predmet
trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim količinama kako
i u najvecim.
Na berzi se trguje na reč, ova reč je svojevremeno bila obezbedjena poverenjem
i ugledom malobrojnih trgovaca koji su učestvovali u transakcijama. Razvojem
trgovine ovo poverenje se institulizuje i biva zamenjeno mrežom pravila
po kojima se trguje – uzansima. Svako ko želi da trguje na berzi mora
unapred da ih prihvati.
Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po unapred utvrdjenim
pravilima.
Globalna berza sve vise marginalizuje odredjeno mesto na kome se odvija
trgovina i ona postaje sveobuhvatna putem mrežnog povezivanja.
U donosenju uzansa i standarda vezanih za trgovinu berze su dobrim delom
samostalne, isto kao u kontroli njihove primene i sankcionisanja odstupanja
od njih. U tu svrhu pri berzama rade posebni berzanski sudovi – arbitraže.
Sama suština berze ostala je ista, jos od vremena flamanskih trgovaca
zadržala je svoje osnovne kumulativne elemente:
• trgovina bez uzorka – na reč,
• poverenje i njegova zastita,
• odredjeni uslovi trgovanja jednaki za sve učesnike.
4. PRINCIP RADA BERZE
Organizacija berze slična je koncentričnim krugovima
u čijem centru se nalazi sama berza sa svojim službama, pratecim organizacijama
i institucijama. Kada je nastajala prvo je oformljen prvi krug trgovaca,
a zatim se formirao njegov centar i periferija. Neposredni trgovci i dalje
predstavljaju ključni mehanizam berzanskog trgovanja. Na velikom broju
berzi postoji tačno propisan broj mesta za ove ekskluzivne igrače koji
se zakupljuje na godisnjem nivou. To su boksevi iz kojih broker komunicira
sa svojom brokerskom kucom u vezi daljih poslova. Na parketu se nalaze
i pultovi i tačno se zna kojom se hartijom ili predmetom trgovanja trguje
za kojim pultom. Ovo dovodi do brže i jednostavnije realizacije poslova.
Ne retko je predmet trgovanja odvojen i vremenom tako da se tačno zna
u kom vremenu se trguje kojim materijalom (Madjarska berza).
Svaki naredni krug igrača kako se udaljuje od centra ima manje prava u
procesu berzanskog trgovanja. Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog
centra nalaze se opet berzanski posrednici, ali bez prava učešća na zvaničnim
berzanskim sastancima i zaključivanje poslova na njima. I ova grupa igrača
mora, pre pristupanja trgovini da zadovolji stroge kriterijume vezane
za poslovnu pouzdanost. Učesnici u drugom krugu služe kao veza šireg tržista
sa ovlašćenim igračima na berzanskom parketu. Treci, po redu, su savetnici
za investiranje u terminske ugovore, a četvrti, firme koje upravljaju
otvorenim računima za investiranje. Odmah iza prvog kruga, na nekim manje
razvijenim tržistima dolazi otvoreno tržiste. Na kome ovlašćeni posrednici
nalaze klijente. Na taj način, prikupljaju se slobodna sredstva na tržistu
i preko sistema berzanskog poslovanja kanališu u odredjenim pravcima.
Sa druge strane ovog lanca nalaze se preradjivači, krajnji potrošači i
primarni proizvodjači kojima berza donosi slične pogodnosti u poslovanju.
4.1. Berzanski poslovi
Ciklus trgovine na berzi obuhvata tri osnovne faze.
Prva faza se realizuje van berze, u odnosima investitora i berzanskog
posrednika-člana berze. Ovaj odnos se uspostavlja otvaranjem računa hartija
od vrednosti i računa novčanih sredstava budućeg investitora kod berzanskog
posrednika, kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju određenog finansijskog
instrumenta. Druga faza predstavlja realizaciju naloga,
odnosno kupovinu ili prodaju finansijskog instrumenta na berzi ili OTC
tržištu i utvrđivanje cene finansijskih instrumenta. Treća faza
ponovo prenosi ciklus van berze u obračunsku instituciju (klirinška
institucija), gde se obavlja obračun.
Trgovina na berzi, u ranijem periodu, obavljala se neposrednim odnosom
budućih investitora i berzanskog posrednika, fizičkom razmenom papira
za novac. Savremena trgovina pretpostavlja da investitor koristi račun
hartija od vrednosti kod berzanskog posrednika. Investitor daje instrukciju
berzanskom posredniku da kupi ili proda određeni finansijski instrument,
i ova instrukcila se naziva nalog (Order). Koji će nalog dati, zavisi
od investitora, odnosno od njegove investicione strategije.
Registracija hartija od vrednosti i dobijanje dozvole za prodaju odnosno
kotacija istih na berzi i u okviru zvaničnog berzanskog tržišta je postupak
koji je definisan u okviru svake berze. Drugim rečima, formiranje cene
po kojoj se finansijski instrument prodaje ili kupuje na berzi, polazeći
od naloga klijenata, zove se kotacija. Cilj ovog postupka je da potencijalne
investitore zaštiti od informacione asimetrije, odn. Lažnih informacija
koje može plasirati emitent činom emisije hartije od vrednosti.
Dozvola za prodaju efekata na zvaničnom berzanskom tržištu izdaje se na
pismeni zahtev emitenta koji se uvek podnosi zajedno sa odabranom bankom
kao posrednikom.
Nakon izvršene registracije i izdate dozvole za prodaju, pristupa se uvođenju
efekata na berzu, što podrazumeva:
• utvrđivanje berzanskog kursa,
• realizaciju kupoprodajnih naloga po zvaničnom berzanskom kursu,
• objavljivanje kursa po kojem se vrši kotacija efekata.
Potrebno je razlikovati berzanski kurs kod prve prodaje efekata (emisioni
berzanski kurs), koji se utvrđuje na osnovu procene ponude i tražnje,
od berzanskog kursa kod druge i svake dalje prodaje koji se formira na
osnovu efektivne ponude i tražnje na berzi.
Takođe postoji distinkcija između berzanskog kursa jednog efekta i njegove
tržišne vrednosti, koja može biti jednaka kursu, ispod ili iznad kursa.
Berzanski kurs predstavlja odnos ponude i tražnje za
konkretnim efektom na tačno utvrđenoj bazi i to tačno u određeno vreme,
a njegova tržišna vrednost je ustvari cena po kojoj se efekat kupuje i
prodaje na svim drugim mestima i na sve druge načine.
Utvrđivanje berzanskog kursa se uvek odnosi na konkretan efekat, berzu,
konkretno radno vreme berze i na konkretne uslove, pravila i običaje.
Osnov za utvrđivanje kursa su berzanske knjige u kojima
se evidentiraju svi nalozi za kupovinu ili prodaju prijavljeni od strane
ovlašćenih berzanskih učesnika. Na bazi ovakve evidencije odgovorno lice
na berzanskom pultu utvrđuje kotacioni kurs.
Nakon utvrđivanja berzanskog kursa, odnosno kotacije određenog efekta,
odgovorno lice na berzi je obavezno da ovako utvrđen kurs učini javnim.
Objavljivanje berzanskog kursa se vrši u berzanskim biltenima, novinama
ili dostavljanjem berzanskog izveštaja na određeno mesto koje je dostupno
javnosti. U današnjim, savremenim uslovima poslovanja, sve kotacije sa
jedne berze se elektronski prenose u zajednički kompjuterski centar iz
koga se vrši dalja distribucija svim zainteresovanim učesnicima – članovima
tog centra.
4.2. Status osnivača i funkcija trgovaca na berzi
Berza je takva instiucija kod koje je funkcija trgovca-posrednika odvojena
i stavljena iznad statusa osnivača-vlasnika. Kod vecine berzi ovo se poklapa,
a ako ne status osnivača stoji u drugom planu. Najveća korist koju neko
preduzeće kao osnivač berze može da ima je ulazak u prvi krug trgovanja
bilo direktno bilo preko ovlašćenih igrača. Dividenda se retko raspodeljuje
akcionarima i to takodje podstiče država radi ulaganja u stalni razvoj
berzanskog tržista koje je od vitalne važnosti za privredu i ekonomiju
zemlje.
Ukoliko bi se, na osnovu uloge vlasnika, izvlačila korist ovo jednostavno
tržiste bi prestalo da postoji jer jedinu povlasticu koju ono priznaje
je umešnost trgovanja i pouzdanost poslovanja. Članu berze je osnovna
korist sto bolja organizacija trgovanja iz koje on vuče dobit za sebe
igrajuci na berzi. Ako, znači želi uspesno da posluje mora da ostvari
dobit na berzi i pre godisnje podele dividendi na osnovu posedovanja akcija
berze.
Sukob je čest izmedju vlasnika i članova. Prvi uvek misle da su dividende
niske a drugi imaju osecaj da su njihovi poslovni interesi potisnuti u
drugi plan. To se dešava sve dok se status vlasnika i posrednika ne spoje
u jedno.
4.3. Centar zajedničkog poslovanja
Za sve berze karakteristično je to da u svom centru razvijaju obračunsku
i garancijsku funkciju, kontrolu predmeta poslovanja i učesnika u trgovanju,
mehanizam prikupljanja, obrade i isticanja ponude i tražnje i njihovo
uparivanje, uključujuci i zaključivanje transakcija. Osim ovih opstih
funkcija na robnim berzama se razvijaju i posebne funkcije obezbedjivanja,
skladištenja robe i njegovog pretovara…
4.4. Kontrola trgovanja
Kontrola trgovanja je nastala zbog sigurnosti trgovanja i na njoj dan-danas
počiva. Pravila ponašanja na berzi veoma su striktna i obuhvataju svaku
pojedinost, od samog isticanja ponude i tražnje i zaključivanja poslova,
do etičkog kodeksa posrednika.
Nadležni berzanski organi vode računa o primenjivanju i poštovanju uzansa
i reaguju veoma rigorozno pri svakom njihovom narušavanju. Sto se same
berze tiče, najveca kazna je isključenje iz trgovanja, ali zahvaljujuci
državi kazna za prestupe na berzi povlači i mnoge oštrije mere za koje
su nadležni državni organi.
Arbitraža predstavlja neku vrstu prvostepenog berzanskog suda, čije odluke
važe za igrače na berzi. Članove arbitraže obično biraju osnivači berze,
a često su naimenovani i od strane državnih organa.
Kontrola se ne zaustavlja samo na onima koji trguju vec i obuhvata i ono
čime se trguje. Sigurnost trgovanja zahteva da se tačno zna kojeg kvaliteta
je ono čime se trguje i za to postoje posebna radna tela odnosno listing.
Na osnovu stava ovih komisija hartije se uvode u trgovanje. Hartije koje
izdaju države uvek se smatraju najkvalitetnijim i na američkim berzama
se nazivaju "blue chips" po plavim žetonima.
4.5. Poslovi na reč
Razvitak poslovanja zahtevao je postavljanje kontrole kvaliteta i kvantiteta
da bi zaista bila omogucena trgovina na reč. Berza angažuje mnoge agencije
za procenu kvaliteta, u okviru nekih se nalaze i sami organi procene kvaliteta.
Drugi imperativ berzanskog poslovanja je brzina i efikasnost. On je učinio
da se od kontrole robe ode dalje i postave kriterijumi kvaliteta i količine
da bi odredjena roba bila predmet trgovanja na berzi. Tako se došlo do
standardizacije predmeta trgovanja koja se razvijala paralelno sa obimom
trgovine.
Manipulacija predmetom trgovanja obuhvata, kao veoma važan deo i način
smeštanja robe, njeno formiranje u osnovne količine koje je berza propisala
kao standardne, zatim način otpreme i preuzimanje robe. Ovo je u berzansku
igru uvelo i ovlašćena skladišta koja sa robom postupaju u skladu sa berzanskim
standardima.
4.6. Spontanost nastanka
Jedna reč koja najbolje opisuje nastanak berze je spontanost. Berza je
formirana kao potpuno prirodno potrebna organizacija zarad saradnje i
ostvarivanja interesa njenih učesnika. Počevši da se sastaju i obrazuju
krug poverljivih ljudi koji su bili garancija sigurne trgovine, ne razmišljajuci
o obrazovanju jezgra tj. institucije koja je dosla kao odgovor na proširivanje
trgovine i neophodnosti za propisivanjem standarda i uzansa trgovanja.
Na taj način je ugušena spontanost koja je sada promenila oblik u sigurnost
i poverenje.
Njen osnovni smisao je usavršavanje procesa trgovanja. Svako iskakanje
ostavlja ovaj osetljiv mehanizam bez sadržaja. Zaostajanje za razvojem
okolnog tržista, neodgovaranje na izazove koje ono dnevno postavlja pred
svoje aktere, postepeno guši berzu.
Ona mora do kraja da ispunjava osnovni razlog svog nastanka: omogućavanje
sopstvenim igračima da trguju jednostavnije, sigurnije i efikasnije. Bez
toga ova institucija gubi svoj smisao.
4.7. Uskladjenost sa okruženjem
Nužnost razvoja koji je bio uskladjen sa okruženjem je očigledna. Jedno
vreme je zavisila od predmeta trgovanja u neposrednom okruženju da bi
se u savremenom svetu pretvorila u svetsko tržiste na kome se razmenjuju
sve vrste materijala kojima se trguje svuda u svetu. Razlog za to je pokretljivost
tržista, dobra komunikacija i svodjenje geografskih barijera na najmanju
mogucu meru. Klasičan primer njujorska i londonska berza.
Veliki je značaj i same berze za njeno okruženje. Osnova za trgovinu je
bila standardizacija predmeta i procesa trgovanja. To je donelo velike
blagodati svim učesnicima na tržistu, a takodje i stvaranje dodatnih finansijskih
instrumenata za zadovoljavanje potreba učesnika tržista, tako smo dobili
standardizovane terminske ugovore a kasnije finansijske derivate fjučerse
i opcije.
4.8. Država i berza
Berza je prvobitno nastala bez pomoci države, ali bez nje nije mogla
da se razvija. Država je omogucila dva ključna principa sigurnost i poverenje.
U okviru berze država se pojavljuje dvojako. Preko državnih i paradržavnih
formacija, fondova i preduzeca ona direktno učestvuje u trgovini i to
onim predmetima i u vremenu kada je to ključno za funkcionisanje privrede
u celini. U tom nastupu država svakako uživa mogucnosti drukčijeg pristupa
procesu trgovanja, ali se u osnovi podvrgava osnovnim pravilima berzanskog
poslovanja.
Drugi način ulaska države na berzu je u ulozi kontrolora. Ova delatnost
je postala neophodna jer su dogadjanja na berzama poprimila multiplikatorski
efekat. Kao sto utiče na usavršavanje okruženja, isto tako su bile moguće
negativne pojave koje su pretile da se prošire u koncentričnim talasima
na celu ekonomiju. Primer: krah njujorške berze i britanski zakon Bubble
Act kojim država preuzima na sebe kontrolu.
Vremenom odnosi izmedju države i berze postaju složeniji što je stvorilo
neophodnost formiranja posebnih organa-posrednika izmedju države i berzi
– Komisije.
Njena nadležnost je zaštita šireg okruženja od onoga sto se dešava na
berzi, ali i zastitu berze od preterane regulacije države. Postoji prag
koji država ne sme preći a to je autonomnost berze kao institucije koja
sama reguliše osnovne pojedinačne odnose i institucionalizuje ih. Berza
i država su dva sistema koji su prepliću ali ni jedan ne sme da bude hijeararhijski
nadredjen drugom jer to ugrožava njihove osnovne funkcije.
4.9 Poverenje medju igračima
Poverenje i sigurnost su dva pojma koja u sebi sažimaju suštinu berzanskog
načina trgovanja. Ta dva pojma predstavljaju procese i stanja koja su
važna za svaku organizaciju u protivnom nema prosperiteta. Berza na podnosi
nikakvo medjustanje ili drugačiju organizaciju. Ona je kao savršen proizvod
i jedino takva može da funkcioniše.
Kako je država iskoristila pravo da institualizuje silu tako je berza
institualizovala poverenje i sigurnost. Tu nastaje prekretnica od spontanog,
prijateljskog poverenja, ka instituciji poverenja kao osnovnoj odlici
tog načina i mesta trgovanja. Taj proces, kasnije, postaje složeniji i
biva preuzet od strane posebnih organa berze, a prema zahtevima koje namece
razvoj tržista.
Neposredna institucializacija poprima oblik zbirki pravila, preuzetih
iz prava, kao i nastalih ad hoc – na parketu, zatim berzanskim pravom
i autonomnim berzanskim sudstvom – arbitražom.
4.10. Sigurnost poslovanja
U procesu institualizacije sigurnosti mogu se razlikovati dva procesa:
Prvi podrazumeva napor onih koji su se udružili u berzu da osiguraju svoju
delatnost i netržisne rizike svedu na minimum, u tom smislu izgradjuju
se propratne delatnosti: provera emitentovih hartija od vrednosti, kontrolu
kvaliteta i kvantiteta robe, osiguranje – i ugradjuju ih u pravila berze.
Drugi je vezan za aktivnost države prema berzi. Velike krize, pronevere,
slomovi, koje su ugrožavale berze u samoj njihovoj osnovi, udarajući na
poverenje onih koji igraju na berzi kao i na samu sigurnost poslovanja
povukle su državu da se uključi u neke oblasti koje su se do tada smatrale
domenom autonomnog berzanskog prava. Taj proces je počeo osnivanjem Komisije
za hartije od vrednosti (SEC – Securities and Exchange Comission) koja
se preslikala u druge nacionalne sisteme.
4.11. Špekulativne operacije
Špekulacija postoji kada investitor investira u finansijski instrument
za koji pretpostavlja da ce mu doneti prinos veci od tržišnog usled delovanja
nekih spečifičnih faktora ili tržišnih okolnosti. Špekulaciija koristi
razlike u ceni istog finansijskog instrumenta u različitim vremenskim
periodima.
Kupovina i prodaja finansijskih instrumenata na kredit je uobičajena pojava
na razvijenom finansijskim tržištima, ali s obzirom da su izvor profita
ukoliko investitor predvidi tržišna kretanja, mogu biti i izvor manipulacija
na tržištu.
Kupovina finansijskih instrumenata na kredit vrši se preko računa investitora
kod berzanskih posrednika. Investitoru se odobrava odredjeni kredit u
odnosu na ukupna sredstva na njegovom računu, što znači da je on dužan
da drži sredstva u likvidnom obliku. Taj likvidni deo sredstava se naziva
margina i predstavlja delimično pokriće za kupovinu finansijskih instrumenata.
Propisi obično zahtevaju odredjen iznos pokrića, odnosno margine. Kupovinom
finansijskog instrumenta na kredit, investitor može da ostvari veliki
profit, ali može da pretrpi i gubitak s obzirom da se korišćenjem kredita
povećava rizik ulaganja. Investitor se odlučuje za ovakvu kupovinu ako
očekuje rast cena, a u slučaju da očekuje pad cena, prodavaće finansijske
instrumente na kredit.
Prodaja finansijskih instrumenata na kredit je prodaja instrumenata koje
investitor ne poseduje u trenutku prodaje, već ih pozajmljuje od berzanskog
posredika da bi mogao da ih isporuči u roku. Znači, on ih je pozajmio,
prodao po odredjenoj ceni, a zatim sačekao pad cene, kupio ih po nižoj
ceni, vratio brokeru ili nekom drugom berzanskom posredniku i zadržao
razliku u ceni i tako ostvario prihod. Prodaja na kredit je tipična kada
na tržištu počinje duže opadanje cena (Bear market).
Ova prodaja je regulisana propisima i pravilima berzi. Ona mora biti označena
na nalogu koji innvestitor popunjava dajući instrukcije berzanskom posredniku
da proda taj instrument. Ovako se postiže transparentnost tržišta, odnosno
daje se mogućnost ocene ponašanja investitora.
Iako su mehanizmi prodaje i kupovine strogo regulisani, mogućnost špekulativnog
ponašanja nije ukinuta, niti je ono nestalo sa berze.
Danas se, medjutim, špekulacije više sele sa berzanskog na tržište derivatima.
4.12. Manipulacije na berzi
Na početku bih napomenula da berze zabranjuju transakcije investitora
ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj uticaj na ponudu, tražnju
ili cene finansijskih instrumenata, nasuprot zakonima. Zabranjeno je i
korišćenje insajderskih informacija.
Insajderi su lica koja su tesno povezana sa odredjenim
preduzecima i njima je najsrtože zabranjeno da trguju (insajder trejding).
Najblaža kazna za insajder trejding jeste povraćaj profita. Druga moguća
kazna je plaćanje penala koji iznose trostruki ostvareni profit. Kazna
takodje može biti i do 10 godina zatvora u zavisnosti od umešanosti. Sve
ove mere prati oduzimanje celokupne imovine.
Fiktivna prodaja je transakcija u kojoj nema promene
vlasništva, već se vlasnik sporazumeva sa kupcem da izvrše simuliranu
kupoprodaju po ceni koja je iznad trenutne na tržištu. Ova kupoprodaja
na tržištu stvara privid aktivnosti koja se registruje u berzanskim izveštajima
i može navesti druge investitore da ulažu, pošto je stvorena iluzija da
cena akcije raste. Investitor će tako kupiti akciju po višoj ceni od stvarne.
Suprotni nalozi su oblik manipulacije koji vrši investitor
davanjem naloga za kupovinu i prodaju iste akcije kod više različitih
brokera (jednima da kupuju a drugima da prodaju) i tako se stvara privid
trgovine. Cena koja se formira ovim putem ne odgovara ravnotežnoj.
Glasine, ako su namerne, takodje mogu izazvati rasti
ili pad cene akcija. Ako investitor kupi neke akcije jer očekuje rast
cene i namerava da ih potom proda, a do tog rasta ne dolazi, onda može
da raširi glasine o dobrim poslovnim rezultatima preduzeća u nadi da će
cena akcija skočiti. Isto tako, ako je investitor prodao odredjene akcije
očekujući njihov pad, a do pada ne dolazi, on može početi sa širenjem
negativnih glasina o firmi, akcijama itd. u nadi da će do pada što pre
doći.
Pulove stvaraju učesnici na tržištu obrazujući alijanse
se podelom dužnosti i realizovanog profita. Na primer, pul organizovan
u cilju izazivanja rasta cena, prvo okuplja sve krupnije vlasnike i otkupljuje
akcije od sitnijih, da bi stekao kontrolu nad ponudom odredjene akcije.
Zatim stimulišu tržište tako što otkupljuju preostale akcije da bi podigli
cenu. Ostali investitori kupuju akcije jer očekuju dalji rast cene. Medjutim,
kada akcije dostignu nivo koji pul smatra pogodnim on prodaje deo akcija
i time obara cenu što inicira prodaju i od strane drugih vlasnika, zatim
ih po tako sniženoj ceni ponovo kupuje i lansira glasine i povoljne analize
o emitentu da bi došlo do ponovnog rasta cena. Tada dolazi do faze distribucije,
ondosno prodaje akumulisanih akcija. Pul ostvaruje profit i napušta tržište
te akcije iza čega sledi slom cena.
Korner pretstavlja kreiranje monopolske situacije u raspolaganju
odredjenim akcijama, tako da ih investitori mogu isključivo kupovati od
monopolskog vlasnika i po višoj ceni.
Još jedan od kanala manipulacije danas je i Internet,
jer je nemoguce proveriti informacije o firmama koje nude svoje akcije,
posebno zato što se ne može sa sigurnošću odrediti njihova adresa, kao
i zbog činjenice da je moguće istovremeno slanje mnogih poruka, najčešće
lažnih.
Po pravilima, sve od navedenih mehanizama manipulacije je zabranjeno.
U našoj zemlji, 1989 godine došlo je do formiranja Savezne komisije za
hartije od vrednosti i berze. Formirano je tržište novca i tržište kapitala
– Beogradska berza. 1994. godine je donet zakon koji menja zakon iz 1989.
godine, a potom je 2002 godine donet zakon o tržištu hartija od vrednosti
koji se smatra najcelovitijim i najobuhvatnijim. Na osnovu ovog zakona
se Komisiji za hartije od vrednosti daju još veća ovašćenja.
4.13. Prestanak rada berze
Berza može prestati na više načina i to je:
1. kada skupština berze odluči o prestanku berze,
2. kada se broj akcionara smanji ispod zakonom propisanog broja, a berza
u roku od 3 meseca ne ispuni zakonom propisane uslove u pogledu broja
akcionara,
3. ako organ koji je doneo rešenje o izdavanju dozvole za osnivanje i
dozvolu za rad berze, utvrdi da je rešenje dato na osnovu lažnih podataka
i
4. kada se kontrolom poslovanja berze utvrde nepravilnosti u radu, zbog
kojih je organ koji je izdao dozvolu za rad berze oduzeo izdatu dozvolu.
U navedenim slučajevima, pokreće se postupak likvidacije berze, odnosno
berza ide u stečaj, a u skladu sa Zakonom o prinudnom poravnanju, stečaju
i likvidaciji. Iz stečajne mase prvo se podmiruju obaveze berze, a ostatak
pripada akcionarima srazmerno njihovom učešću u imovini berze.
5. VRSTE BERZI
Prvo su nastale berze hartije od vrednosti. Ovo umnožavanje hartija je
vezano za velike trgovačke poduhvate koji su se finansirali prikupljanjem
sredstava preko hartija koje su bile garancija. Kada su se trgovci vratili
sa putovanja oni su predlozili poveriocima da im daju kamatu i da podele
sa njima dobit naspram učesća i da nastave sa obrtanjem novaca poverioca.
Pošto je to tada bilo vrlo unosno ljudi su pristajali i tako postajali
učesnici u preduzeću, a tako se formirala i prva vlasnička hartija od
vrednosti akcija. Robne berze su prve formirale terminske ugovore.
Berze se dele:
1. prema vrsti artikla kojim se na njima trguje na:
a) berze hartije od vrednosti., (efektne berze) tržiste kapitala
b) devizne berze gde se uskladjuje ponunda i tražnja deviza i utvrdjuje
devizni kurs valuta
c) robne ili produktivne berze kao tržiste odredjenih tipiziranih proizvoda
d) berze usluga kao tržiste osiguranja i iznajmljivanja brodskog prostora
2. prema obliku poslovanja na:
a) berze za promtne (spot, kasa) poslove i
b) berze za terminske i specijalne terminske poslove (fjučersi, svopovi,
opcije)
3. prema prisutnosti na:
e) berze na kojima su učesnici prisutni
f) kompjuterske berze
4. prema sedistu na:
g) inostrane
h) domaće
U svetu postoje tri osnovna tipa berzi:
1) Anglo-saksonski tip berze. Privatna institucija
na akcionarskoj osnovi (Londonska i Njuorška berza).
2) Francuski tip berze. Osniva se po posebnom
zakonu i ima javno-pravni karakter. Država bira njihove članove i dobrim
delom učestvuje u poslovima rukovodjenja i upravljanja (Pariska berza,
karakteristična jos za Španiju, Italiju, Belgiju, Portugal itd.).
3) Mesoviti tip berze zastupljen u Nemačkoj
i Švajcarskoj (Frankfurt, Cirih, Beč).
Država ih osniva, rukovodi njima i vrši nadzor nad njihovim radom. Broj
članova nije ograničen i članovi mogu biti samo banke i druge finansijske
organizacije.
5.1. Efektne berze (tržište kapitala)
Prva efektna berza osnovana je u Amsterdamu 1678. godine.
Na efektnim berzama se prodaju i kupuju razne vrste vrednosnih papira
kao sto su akcije ackionarskog drustva i državne obligacije i drugi hartije
od vrednosti.
Poslovi koji se zaključuju na berzi mogu biti:
- promptni
- terminski
Promptni poslovi se zaključuju sa ciljem da se izvrse
odmah, a terminski poslovi se zaključuju sa ciljem da se izvrše nakon
izvesnog roka, termina.
Terminski poslovi na berzi efekata su takvi poslovi u
kojima se obaveze prodavca i kupca ne izvršavaju odmah (promptno) nakon
zaključivanja ugovora, već u nekom kasnijem roku koji je unapred označen
i fiksiran ili jednog dana u okviru nekog budućeg perioda.
U svakom terminskom berzanskom poslu kao ugovorni partneri stoje jedan
naspram drugog oni koji očekuju pad kursa (besisti) i oni koji očekuju
povećanje kursa (hosisti).
Ako se očekuje skok kursa, tada se kupuje akcija na rok, s tim sto se
do roka može postupiti obratno, tj. prodaje se akcija i tako se celi posao
pretvara u naplatu, tj. isplatu kursne razlike.
Najčešće se terminski poslovi i zavrsavaju isplatom tzv. kursne razlike
i zato se ovi poslovi zaključuju iz špekulativnih razloga. Svako može
da prodaje efekte koje i ne posjeduje, ali da o roku isplati ili naplati
kursnu razliku.
Poslovi na efektivnim berzama se zaključuju preko velikog broja berzanskih
posrednika tzv. brokera. Zainteresovani poslovni ljudi i društva, za svega
nekoliko minuta, mogu da npr. putem telefona kupe ili prodaju vrednosne
papire koji se kotiraju na berzama
Na kraju svakog berzanskog sastanka se, prema utvrđenim pravilima berze,
izdaju službena saopštenja o cenama koje su kotirane u toku rada berze.
Te cene, sređene prema posebnom postupku u vidu odredenih pregleda, nazivaju
se berzanska kotacija.
Najčešće se izdaju dnevne kotacije a podaci za dnevne kotacije se nalaže
u berzanskim dnevnicima u koje su upisani svi poslovi koji su zaključeni
na berzama.
U dnevnim kotacijama se ne unose pojedinačne cene svakog artikla koji
je predmet kupoprodaje, već se upisuje srednja vrednost ili kursevi utvrdeni
prema posebnom postupku.
Berzanska kotacija, preko berzanskih izvještaja, omogućava uvid najširem
broju interesanata o kretanju berzanskih cena artikala koji su predmet
trgovanja na berzi.
5.2. Devizne berze (devizno tržiste)
Devizne berze u pojedinim zemljama je različito organizovano. Za Francusku,
Italiju, Nemačku, Austriju devizno tržište je obično smešteno u berzi
koja se nalazi u zgradi gdje se nalazi berza vrednosnih papira.
Devizno tržiste u Velikoj Britaniji, Svajcarskoj, SAD, Kanadi organizovano
je kao medubankarsko tržište i bez berzanskih posrednika.
Preko ovlašćenih banaka obavlja se kupovina i prodaja deviza.
Ovlašćene banke na medubankarskom deviznom tržistu kontaktiraju putem
sredstava za prenos vesti, telefona, telefaxa, interneta i neprestano
su u vezi sa finansijskim centrima u svetu.
Na međubankarskom deviznom tržistu, usled delovanja zakona ponude i tražnje,
utvrduju se kursevi deviza.
Na deviznom tržistu uspostavljaju se odosi između:
1. Onih koji kupuju i prodaju devize sa jedne strane i banke sa druge
strane
2. Odnosi izmedu ovlašćenih banaka koje učestvuju na deviznom tržistu
3. Odnosi izmedu ovlašćenih banaka i banaka u inostranstvu
Zaključivanje deviznih poslova na deviznom tržistu obavljaju brokeri kao
posrednici.Oni ne mogu poslove zaključivati u svoje ime i za svoj račun.
U ovlašćenim banakama, koje učestvuju na deviznom tržistu, kupovinu i
prodaju deviza obavljaju posebni trgovci devizama tzv. dileri. Poslovi
se zaključuju kao promptni i kao terminski.
Prompt je kod deviza 2 dana od zaključenja ugovora a terminski poslovi
su oni koji su duži od 2 dana i obično kod njih je rok 1 mesec, 2, 3 i
6 meseci.
5.3. Robne berze
Robne berze su stalna tržišta robom prema standardnoj
oznaci
Prodaja prema standardnoj oznaci karakteristična je za masovnu i standardizovanu
robu (sirovine i polupreradevine).
Ovde je bitno naglasiti da je kvalitet robe u toj mjeri određen da za
prodaju te robe nije bitan preduslov predhodnog podnošenja njenog uzorka.
Roba ovakvih svojstava naziva se berzanskom, jer su njene standardne oznake
prihvaćene od većeg broja berzi.
Ta roba je npr. egipatski pamuk, kineski čaj, brazilska kafa, američka
pšenica.
Berze, kao institucije organizovanog tržišta kapitala, predstavljaju
samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu),
članstvo i poslovna pravila. Najveća od njih je Njujorška berza hartija
od vrednosti.
5.4. NYSE ( New York Stock Exchange )
Njujorška berza je najpoznatija i već dugo najveća berza
na svijetu. Gotovo 80% američkog poslovanja hartijama od vrednosti se
vodi na NYSE. Na njoj, da bi se kotirao finansijski intrument, njegov
emitent mora imati:
• prihod pre poreza u prethodnoj godini od najmanje 2,5 mil $, ili
za prethodne 3 godine ukupno,
• neto fiksnu aktivu od najmanje 18 mil $,
• najmanje 1,1 milion emitovanih akcija u posedu investitora, dok njihova
ukupna tržišna vrednost mora biti najmanje 18 mil $,
• najmanje 2 hiljade akcionara, od kojih svaki mora imati najmanje po
100 akcija, ili najmanje 2.200 akcionara sa prosečnim obimom mesečne trgovine
od 100.000 akcija.
Imajući u vidu navedene uslove, koji svakako održavaju i snagu američke
privrede, nije ni čudo što je Njujorška berza najveća na svetu. Prema
nekim podacima, u toku 2001. godine, prosečan dnevni promet na ovoj berzi
je iznosio 1.240,0 miliona akcija, a vrednost prosečne dnevne trgovine
bila je 42,3 milijardi dolara.
NYSE okuplja 2.798 kompanija čije su hartije od vrednosti primljene na
trgovinu, sa oko 51 milion individualnih investitora i 2000 institucionalnih
investitora koji su kupci i prodavci ovih hartija od vrednosti.
NYSE deluje na aukcijskom principu, gde brokeri trguju jedan sa drugim
na osnovu otvorenog licitiranja.
5.5. ISE London – International Stock Exchange of London
ISE London drži reputaciju međunarodnog finansijskog centra. Međunarodna
berza hartija od vrednosti u Londonu ima na kotaciji više stranih preduzeća
nego bilo koja druga berza na svetu. Strah da će velika međunarodna preduzeća
i investitori postupno napuštati London doveo je do odluke sredinom 1980-ih
o deregulaciji ove berze poznate pod nazivom ¨Big Bang¨. Efekti koji su
se postigli ovom odlukom su:
1. Ukidanje troškova fiksne provizije,
2. Otvaranje londonskog tržišta vanjskim posrednicima vrednosnim papirima,
posebno američkim i japanskim,
3. Pomak prema elektronskom tržištu. Sistem automatskog kotiranja berzovnih
deonica deluje pomoću centralnog kompjutera koji pokazuje cene, veličinu
tržišta i transakcije o kojima izveštava pretplatnike Berzovne – TOPIC
teletext informacijske službe.
5.6. TSE – Tokyo Stock Exchange
TSE ili tokijska berza, kao i mnoge druge japanske berze,
organizovana je na članskoj osnovi, a pristup članstvu se postiže kupovinom
mesta. Do 1987. godine tokijska berza je bila neliberalna u formiranju
novih mesta, pa je alternativni put bio kroz kupovinu deonica preduzeća
članova.
Ipak, nakon 1987. godine, TSE sledi trendove drugih berzi u dozvoljavanju
pristupa udaljenim prekomorskim organizacijama.
Članstvo na svim japanskim berzama klasifikovano je u tri tipa:
1. redovni članovi – koji trguju hartijama od
vrednosti za svoje klijente ili za svoj račun,
2. ''saitori'' članovi – slični su malim brokerima
u Njujorku. Oni deluju kao posrednici članova i ne mogu trgovati za svoj
račun,
3. specijalni članovi – koji obavljaju transakcije
na TSE koje se ne mogu obavljati na drugim područnim berzama.
Bitno je napomenuti da kod nas u zemlji postoje već duži niz godina samo
2 berze. To su beogradska berza i novosadska berza.
5.7. Beogradska berza
Stara beogradska berza
Stara beogradska berza je prvobitno osnovana 21. novembra 1894. godine.
Prve transakcije na ovoj berzi su obavljene u januaru 1895. godine. Bila
je ključni činilac ekonomskog sistema preko koga su regulisani unutrašnji
i spoljni ekonomski tokovi u Kraljevini Jugoslaviji. Na njoj se trgovalo
hartijama od vrednosti, robom i devizama sa ostalim berzama u regionu
Podunavlja.
Poslednji sastanak održan je 4. aprila 1941. godine a zvanično berza prestaje
sa radom 1953. godine, kao nepotrebna institucija.
Obnovljena delatnost
Beogradska berza je institucija tržišta kapitala, osnovana po drugi put
1989. godine, nakon 48 godina pauze i 95 godina od osnivanja prve Berze
pod imenom Jugoslovensko tržište kapitala, na osnovu Zakona o tržištu
novca i tržištu kapitala. Ime Beogradska berza uzima ponovo 1992. godine.
Današnja Berza je pravni sledbenik nekadašnje Berze sa kraja XIX veka.
1994. godine se donosi Zakon o berzama, berzanskim posrednicima i berzanskom
poslovanju, te beogradska berza usklađuje poslovanje sa njim.
Članovi Beogradske berze su berzanski posrednici, brokeri i dileri, čija
se sedišta nalaze u svim većim gradovima Srbije.
Na Beogradskoj berzi za trgovanje akcijama predviđeni su metodi preovlađujuće
cene, kontinuiranog trgovanja i metod minimalne cene, rezervisan za akcije
iz portfelja Akcijskog fonda. Trgovanja akcijama su svakodnevna, a trgovanje
se obavlja po strogim pravilima, u okviru elektronskog sistema za trgovanje
BELEX.
Osnovna opšta akta Beogradske berze predstavljaju Statut i Pravila Berze
doneti na IV sednici Skupštine Berze dana 15. aprila 1997. godine.
Statut Beogradske berze objavljen je u Službenom listu SRJ broj 3/98.
Pravilima Beogradske berze utvrđeni su poslovi koje obavlja Mešovita berza,
Beogradska berza a.d. Beograd, uslovi i način obavljanja ovih poslova,
kao i druga pitanja u vezi sa radom Berze. Saglasnost na Pravila Beogradske
berze dali su organi nadležni za izdavanje dozvole za rad berzi.
5.8. Novosadska berza
Na osnovu Zakona o javnim berzama od 3. novembra 1886, a u cilju unapredjenja,
olakšanja i regulisanja trgovinskog prometa u Novom Sadu je 5. marta 1921
godine osnovana berza. Njen službeni naziv je bio ¨Novosadska produktna
i efektna berza¨. Predmet trgovine na ovoj berzi bile su razne robe, naročito
poljoprivredne. Berza je funkcionisala do 1941. godine.
Produktna berza Novi Sad obnovljena je Rešenjem i Uredbom Izvršnog veća
Skupštine NR Srbije decembra 1958 i januara 1959 godine. Prvi zvanični
berzanski sastanak održan je 29 maja 1959 godine i taj dan se obeležava
kao dan "Produktne berze" Novi Sad. Promet na Produktnoj berzi
od ponovnog osnivanja 1959 do danas je preko 16 miliona tona robe.
ZAKLJUČAK
Da bi se mogle iskoristiti sve prednosti i eliminisati slabosti finansiranja
pomoću hartija od vrednosti, potrebno je stvoriti institucionalni okvir.
A to se odnosi na postojanje kontinuelnog tržišta hartija od vrednosti
kako bi se obezbedila likvidnost hartija od vrednosti. Organizovano tržište
kapitala doprinosi da se ograničena dugoročna finansijska sredstva alociraju
na najbolje raspoložive investicione alternative. Takođe, funkcija berze
je i da utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Organizovano tržište
kapitala pruža mogućnost velikim i progresivnim preduzećima da direktno
animiraju štednju pojedinaca, drugih preduzeća i i finansijskih institucija
za svrhe finansiranja njihovih kapitalnih ulaganja.
Našoj zemlji je potreban moderan i efikasan finansijski sistem, koji će
bez poteškoća komunicirati sa svetom, ali će istovremeno biti odraz naših
potreba i našeg nivoa razvijenosti. Potrebe naših privrednih subjekata
će nakon okončanja procesa privatizacije privrede rasti a upotreba hartija
od vrijednosti će imati presudan značaj.
Da bi se dostigli pomenuti ciljevi uslovi su stabilan novac, razvijena
struktura finansijskih institucija (komercijalne banke, štedionice i zajednicki
fondovi), finansijske kompanije, raznovrsni brokeri i dileri, institucionalni
investitori (penzioni fondovi ), osiguravajuća društva i sl.
LITERATURA
1. Dugalić Veroljub, Štimac Milko, Osnove berzanskog poslovanja, 2006.
Beograd
2. Mićović Miodrag, Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, 2003.
Kragujevac
3. Kulić Mirko, Finansijska tržišta, 2003. Beograd
4. Erić Dejan, Finansijska tržišta i instrumenti, 2003. Beograd
5. Beogradska berza, Promene i tendencije na svetskom tržištu kapitala
u 2004. godini, 2004. Beograd
6. Dragan Krasulja, Milorad Ivanisević, Poslovne finansije, 2006. Beograd
Lokacije:
www.privatizacija.co.yu/New/Zakoni/ZakonOBerzama/ZoB2.html
www.projuris.org/berze.html
www.belex.co.yu/
www.proberza.co.yu
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI
RAD
|
|