Franšizing (franchising)

Rec franšizing potice od francuske reci slobodan, besplatan i iskren. Franšizing se moze naci cak i u 1850 godini. Nastala je takode kao metoda poslovne aktivnosti banke, pri cemu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim preduzecima.

Issac Singer koji je usavršio šivacu mašinu je da bi prodao više mašina uspostavio jedan od najraninijih primera franšizinga. Negov primer, iako neprofitabilan i manje-više neuspešan je poznat kao prvi dokumentovan primer frašizinga u Americi. Malo kasnije jedan od veoma uspešnih franšiza je John S. Pemberton i franšizing Coca-Cola. Rani primeri franšizinga su telegraf koji je voden razlicitim voznim kompanijama, a kontrolisan od strane Western Union-a.

Prvi primeri modernog franšizinga se mogu naci 1919. u prodavnicama hrane kada je biznismen moga koristiti ime, izgled cak i hranu uspešnih firmi za godišnju dažbinu. Franšizing je postao popularniji 1930-ih godina. Frašizing je predstavljao metod poslovanja kada velika firma proda licencu za svoje isprobane i uspešne metode poslovanja firmi ili osobi voljnoj da plati godišnje dažbine i ispuni date kriterijume. Sudeci prema nedeljnom casopisu “Financial times” kada bi promet svih franšizinga u Americi bio preveden kao nacinalni promet on bih bio sedmi najveci na svetu.

Pozitivni aspekti frašizinga su da firma voljna da kupi licencu dobija cesto medjunarodno poznato ime koje je zahvaljujuci marketingu videno kao visoko kvalitetno u mislima potrošaca. Firma koja prodaje franšizing takode obezbeduje obuku i pomoc u planiranju objekta. Najnegativniji aspekati franšizinga su gubitak kontrole i velik porezi. Cesto vlasnik franšize ne može da koristi svoj sopstveni stil poslovanja, on mora da prati tacan nacin naložen od strane firme koja mu je odobrila franšizu. Porezi su vrlo cesto predstavljene u smislu celokupnog prometa, a ne profita, tako da ako vlasnik koji ima veliki promet, a istovremeno nije u stanju da kontroliše troškove on može završiti u minusu. Danas se mogu naci frašizmi u stotinama hiljada kompanija i taj se broj naravno povecava svake godine. Najuspešniji primeri franšizma su McDonald’s, Burger King, Hotel Hilton i First Interest Bank Ii Los Angeles (USA).

McDONALD’S

McDonald’s posluje u preko 120 zemalja i svakoga dana služi preko 54 miliona mušterija. Braca Dick i Mac McDonald su otvorili prvi McDonald 1940 godine i danas McDonald’s ima najviše restorana na svetu u poredjenju sa bilo kojim drugim lancem restorana. Dick i Mac su 1948 izumeli model brze hrane. Mcdonald’s je vlasnik oko 70% postojecih restorana a 30% su franšizmi. Vlasnici McDonald’sovih franšiza su obucavani u Hamburger univerzitetu u Oak Brooks, u Ilinoisu (USA). Prvi McDonald’s u centralnoj Evropi je otvoren 1988. godine u Beogradu (Srbija). Da bi otvorio McDonald’s, vlasnik franšize mora platiti 60% troškova gradnje objekta i takode 45 hiljada americkih dolara kao pocetnu cenu. Da bi bio razmotren za McDonald’s frašizam pojedinac mora posedovati minimum 200 hiljada americkih dolara i potpisati ugovor na 20 godina. Naravno McDonald’s se ne može pomenuti bez pominjana njegovog najveceg rivala Burger Kinga.

BURGER KING

Burger King koji je osnovan 1954. godine u Majamiju na Floridi (USA). Otvorio je prvi franšizing 1961. godine i danas je jedan od najuspesnijih franšiza na svetu.

Burger King je poznat po svome sloganu “Have it you way” što u prevodu znaci uživaj na svoj nacin. Burge King posluje u svih 50 Americkih država, Kanadi, i preko 60 zemalja u svetu i voden je preko 90% u vidu samostalnih franšiza. Burger King ima 11.223 lokala i 10.144 je franšizing odnosno 90.4%, i samo 1.079 je vlasništvo kompanije. Po podacima koji se mogu naci na web-stranici http://www.burgerking.com da bi neko otvorio Burger Kingov franšizing on mora raspolagati sa minimum 1.5 miliona americkih dolara, platiti 50 hiljada americkih dolara kao osnovni ulog i posle toga 50 hiljada americkih dolara godišnje. Takodje vlasnik franšizinga mora platiti 4.5% porez na profita i 4% za marketing. Takode da bi otvorio Burger Kingov franšizam mora se potpisati ugovor na 20 godina i obezbetiti 15 stalno zaposlenih i 35 zaposlenih na smene. Objekat mora imati 3.600 kvadratnih stopa “feet”, otprilike 360 kvadratnih metara i mora ispunjavati sledece uslove, odnosni biti : samostalni objekat, u izlogu robne kuce, ili unutar velike robne kuce. Za one koji se odluce da otvore Burger King franšizu omogucena je pomoc u izboru prostora, trening koji traje 300 sati u ucionici i 400 sati u restoranu, i takode medunarodni korporacijski tim od 928 zaposlenih. Burger King planira da se proširi u sve države sveta koje ispunjavaju gore pomenute kriterijume. Sudeci prema statistici “Businessweek online”, Burger King je za završni period (30. septembar 2006. godine) ostvario neto profit u iznosu od 40 miliona americkih dolara, tj. skok od 86% , i porast u vrednosti deonica od 30 americkih centa. Burger Kingov promet je dostigao 546 miliona dolara ove godine što je skok od 7% u odnosu na 2005 godinu. Sudeci po ovim podacima Burger Kingov potez franšizinga se i dan danas isplacuje.
Ovo su bili primeri najpopularnijih i poznatijih ugostiteljskih objekata koji deluju po principu franšizinga, a sledeci primer franšizinga se odnosi na hotelijerstvo ili specificnije Hilton hotel.

HILTON HOTEL

Moderni koncept gostoprimstva je pocet pre 85 godina zahvaljujuci Conrad-u Hilton-u koji je 1919. godine otvori prvi Hilton hotel i time zapoceo tradiciju odlicne usluge. Prvi Hiltonov franšizing je otvoren 1967. godine i sada je preko 70% Hiltona vodeno u smislu franšizinga. Hilton trenutno ima 236 hotela, a 169 ili 71.6% su fransizmi. Hilton ima hotele u 39 Americkih država, Kanadi i dve strane zemlje. Iako deluje da je Hilton malo manje rasprostranjen to je zato jer su kriterijumi daleko strožiji nego u slucaju McDonaldsa i Burger Kinga. Sudeci prema web stranici http://www.hiltonfranchise.com da bih otvorio Hilton franšizing, more posedovati preko 60 miliona americkih dolara i osnovni ulog je izmedju 33-57 miliona americkih dolara. Godišnje dažbine iznose osnovnu porez od 5%, dodatnu porez od 5% i porez za marketing od 4% totalnog prometa. Takode prosecni Hilton franšizing mora imat 150 stalnih zaposlenih. Da bi otvorio Hilton franšizing mora se posedovati 135.000 kvadratnih stopa “feet” ili oko 13.500 kvadratnih metara u vidu samostojeceg objekta. Ugovor za franšizing se potpisuje za rok od 22 godine i može se produžiti u rokovima od po 10 godina. Hilton obezbedjuje tim od 2.332 zaposlenih u centralnoj filijali za pitanja obuke i legalna pitanja. Obuka traje cetiri dana u Dalasu u Teksasu (USA), tri dana u Beverli Hilsu, u Kaliforniji (USA) i dodatnih 3 dana u glavnoj filijali. Trenutno Hilton planira da nastavi da se proširuje u Severnoj Americi i Južnoj Americi sa naglaskom na Meksiko. Sudeci prema poslednjim izveštajima sa web stranice http://www.thestreet.com Hilton je do sada objavio promet u iznosu od 2,2 milijarde americkih dolara. Profit je skocio 87% i to zahvaljujuci porastu u prometu franšiziranih hotela od 671 milion americkih dolara u poredjenju sa 31 milion americkih dolara 2005. godine.

FIRST INTEREST BANK IN LOS ANGELES

Jedan od najneobicnijih vidova frašizma je First Interest Bank in Los Angeles (USA), jer se ideja franšizinga transferisala i pored navedenih kompanija kao sto su Hotel Hilton, McDonald’s, Coca-Cola, itd. i na bankarstvo ali naravno u limitiranom vidu. First Interest Bank In Los Angeles (USA) je dala franšizu za 28 banaka (koje imaju iznada 90 bankarskih središta u 8 federalnih jedinica, koja ima aktivu preko 4 milijarde americkih dolara). Banke koje su bile ukljucene u franšizu mogle su da koriste ime First Interest Bank i reklamu, razne poslovne savete od davaoca fanšize i obuke menadžera. Pravo i pristup bankomatima su takode dobile od First Interest Bank-e i razno razne druge pogodnosti. I naravno sve ove banke su zadržale svoju postojecu vlasnicku strukturu. Zašto je bitno napomenuti ovu banku, jer kao što je na pocetku navedeno da je franšizing nastao kao metoda poslovne aktivnosti banke, pri cemu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim preduzecima i kompanijama.

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD