|
VRSTE POREZA
Poreski sistem jedne zemlje cini ukupnost svih oblika poreza, odnosno
javnih prihoda. U savremenim privrednim sistemima javni prihodi imaju
znacajnu fiskalnu, ekonomsku i socijalnu ulogu, i javljaju se u veoma
razlicitim oblicima kao sto su: porezi, doprinosi, takes, naknade i slicno.
Javni prihodi sluze za podmirivanje troskova koji imaju opsti karakter.
Struktura javnih prihoda s obzirom na ucesce na pojedinih kategorija prihoda
u ukupnim javnim prihodima, znatno se razlikuje od zemlje do zemlje. Na
tu strukturu utice znatan broj faktora, u prvom redu ekonomsko – socijalnog
karaktera. Porezi kao deo javnih prihoda predstavljaju najznacajniji instrument
prikupljanja prihoda u drzavnoj ekonomiji i dozivljavaju razvoj tek u
kapitalizmu. Prez predstavlja najznacajniji oblik javnih prihoda u savremenim
drzavama . On predstavlja instrument javnih prihoda kojim drzava, ukljucujuci
I nize politicko – teritojalne zajednice, od subjekata pos svojom poreskom
vlascu prinudno uzima novcana sredstva, bez neposredne protivusluge, u
svrhu pokrivanja svojih finansijkih potreba I postizanja drugih, prvenstveno
ekonomskih I socijalnih ciljeva. Opste karakteristike poreza su da u njegovoj
osnovi lezi ponuda, to je takav prihod kod kojeg nije unapred odredjena
svrha za koju ce se upotrebiti I naplacuje se iskljucivo u novcu (samo
izuzeno u nature). Bez obzira sto je rec o sistemu I sto bi odnos izmedju
elemenata poreskog sistema trebalo da bude skladan, u praksi uglavnom
nije tako: oporezivanje se razlikuje od jedne do druge drzave zbog primene
razlicitih poreskih instrumenata. Poreski propisi se razlikuju kako u
pogledu ciljeva, tako I u nacinu zahvatanja ekonomske snage obveznika.
2.Vrste poreza
Postoje sledece vrste poreza:
- porez na dobit preduzeca,
- porez na promet,
- porez na dodatu vrednost,
- akcize i
- doprinosi.
2.1. Porez na dobit preduzeca
Porez na dobit preduzeca je poreski oblik kojim se oporezuje
konacni finansijki rezlutat – dobit koji ostvaruje poreski obveznik. Dobit
je pokazatelj uspesnosti, odnosno efikasnosti poslovanja preduzeca. Poreski
obveznik je, kao sto se moze zakljuciti iz naziva porez na dobit preduzeca,
samo preduzece. Medjitim, prema pozitivnim propisima Republike Srbije,
osim preduzeca, kao obveznici ovog poreza odredjeni su I zadruge, kao
druga pravna lica (nedobitne organizacije), ukoliko ostvaruju prihode
prodajom proizvoda na trzistu ili vrsenjem usluga uz nadoknadu. Ova pravna
lica su obveznici poreza na dobit preduzeca samo u slucaju obavljanja
poslovne aktivnosti koja donosi dobit.
Poreski obvaznik poreza na dobit preduzeca je preduzece oranizovzno u
jednom od sledecih oblika: akcionarsko drustvo, drustvo sa ogranicenom
odgovornoscu, drustveno preduzece, javno preduzece, ortacko drustvo I
komaditno drustvo.
Zadruge su isto obveznici ovog poreskog oblika ako ostvaruju prihode prodajom
proizvoda na trzistu ili vrsenjem usluga uz nadoknadu.
Kao poreski obveznici odredjena su I druga pravna lica koja nisu organizovana
na navedene nacine (npr. nedobitne organizacije), ako ostvaruju prihode
prodajom proizvoda na trzistu ili vrsenjem usluga uz nadoknadu. Nedobitne
organizacije nisu osnovane radi sticanja dobiti, a javljaju se u dva oblika
kao a) ustanove, koje obavezuje osnivac da bi zadovoljile razlicite interese
trecih lica koje mogu biti obrazovne, kulturne, naucne, zdravstvene I
druge prirode I b) nedobitna udruzenja koja se obavezuju sa ciljem da
se zadovolje zajednicki interesi samih clanova (npr. sportsko drustvo,
udruzenje ekonomista).
Poresku osnovicu za obracun poreza na dobit preduzeca predstavlja oporeziva
dobit koja se utvrdjuje u poreskom bilansu uspeha, sastavljenog prema
propisima kojim je uredjeno racunovodsvo. Oporeziva dobi se dobija uskladjivanjem
dobiti iskazane u bilansu uspeha, na nacin predvidjen zakonom, tj. Uskljadjivanjem
prihoda I rashoda.
Stopa poreza na dobit preduzeca je proporcijalna I iznosi 14%. Radi uporedjivanja
stopa u zemljama u tranziciji, dajem, pregled stopa poreza na dobit u
tim zemljama, kako bi se utvrdilo koja je od ovih zemalja prema kriterijumu
poreskih stopa najkonkurentnija, odnosno najprivlacnija za strane investiture.
Pregled stopa poreza na dobit u zemljama tranzicije:
ZEMLJA |
PORESKA
STOPA |
Srbija I Crna gora |
14% - 25% |
- Republika Srbija |
14% |
- Republika Crna gora |
25% |
Hrvatska |
20% |
Madjarska |
18% |
Slovenija |
25% |
Albanija |
30% |
Bugarska |
20% - 27% |
Makedonija |
15% |
Poljska |
34% |
Rumunija |
38% |
Slovacka |
40% |
Ceska Republika |
35% |
Kao sto se vidi iz tabele, stopa poreza na dobit preduzeca u Republici
srbiji je svedena na najnizu u regionu, pa ona sa tog aspekta, zajedno
s Makedonijom, spada u rd najkonkurentnijih zemalja u tranziciji.
Poreski podsticaji I poreske olaksice. Obveznicima poreza na dobit preduzeca
pruzaju se poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta, ulaganja
u osnovna sredstva I poboljsanja ekoloske situacije.
Jedna od merakojom se utice na poresku osnovicu je pravo poreskog obveznika
na ubrzanu akumulaciju. Preduzece sprovodi ubrzanu akumulaciju tako sto
primenjuje neku od propisanih metoda obracuna amortizacije, po stopama
koje mogu biti do 25% vise od propisanih. U slucaju koriscanja prava na
ubrzanu amortizaciju poreska olaksica se dobija u ranijem vremenskom periodu
nego primenom redovne stope amortizacije, cime se utice na razvoja preduzeca
koja pripadaju intezivnim privrednim granama.
Nedobitne organizacije mogu da ostvare pravo na oslobadjanje od placanja
poreza na dobit ukoliko ostvaruju prihode od prodaje proizvoda na trzistu,
odnosno vrsenjem usluge uz nadoknadu, ako kumulativno ispune sledece uslove:
- Da su ostvarile visak prihoda nad rashodima ostvaren u godini za koji
se odobrava poresko oslobadjanje u iznosu manjem od 300.000 dinara,
- Da se ostvareni visak ne raspodeljuje svojim osnivacima, zaposlenima,
direktorima ili sa njima povezanim licima,
- Da isplacene zarade zaposlenima, direktorima I sa njima povezanim licima
nisu vece od iznosa dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je nedobitna
organizacija razvrstana,
- Da imovinu ne raspodeljuje u korist svojih osnivaca, clanova, direktora,
zaposlenih I drugih lica sa njima povezanih.
U cilju sto korisnijeg plasmana slobodnih sredstava I stimulisanja direktnih
investicija u osnovna sredstva za obavljanje registrovane delatnosti preduzeca,
porskom obvezniku priznaje se porski krdit u visini od 20% od izvrsenog
ulaganja, a najvise 50% obracunatog perioda.
Oslobadjanje od placanja poreza na dobit ostvareno po osnovu prihoda od
predmeta koncesije koncesionih preduzeca, odnosno koncesionara, jedna
je od olaksica koja se priznaje poreskom obvezniku. Koncesija je pravo
koriscenja prirodnog bogatstva, dobra u opstoj upotrebi, ili obavljanja
delatnosti od opsteg interesa, koji nadlezni drzavni organ ustupa domacem
ili stranom licu.
Obvezniku koji na neodredjeno vreme zaposli nove radnike obracunati porez
umanjuje se za iznos koji je jednak iznosu 10% zarada, isplacenih tim
zaposlenima. Poreska olaksica se priznaje na preioa od 2. godine od dana
zaposlenja, pod uslovom da u tom periodu, kao I u periodu od 12 meseci
pre dana zaposlenja, obveznik nije smanjivao broj zaposlenih.
Obveznik poreza na dobit koji ulozi u svoja osnovna srdstva vise od 600
miliona dinara I koji ta sredstva koristi u Republici I pri tom u periodu
ulaganja zaposli na neodredjeno vreme najmanje 100 radnika, oslobadja
se poreza na dobit preduzeca u preiodu od 10 godina srazmerno ulaganju
od prve godine u kojoj je ostvarena oporziva dobit.
2.2. Porez na promet
U savremenoj finansijkoj teoriji razlikuju se dve osnovne varijante poreza
na promet jednofazni I visefazni.
Jednofazni porez na promet predstavlja takvu varijantu poreza kod koga
se zahvatanje vrsi samo u jednoj, tacno odredjenoj fazi pri kretanju robe
o d proizvodjaca do potrosaca.
Visefazni porez na promet je porez na promet kojim se vrsi oporezivanje
prometa roba I usluga u svakoj fazi prometa. On se javlja u dve varijante
visefazni bruto porez na promet (obracunava se na osnovicu u koju ulaze
poreski iznosi iz ranijih oporezivanih faza) I visefazni neto porez na
promet (placeni porez u predhodnoh fazi prometa oduzima se iz poreske
osnovice u narednoj fazi, kao sto je porez na dodatu vrednost).
Porezom na promet oporezuje se prdmet proizvoda I usluga. Porezom na predmet
proizvoda oporezuje se promet proizvoda koji sluze kranjoj potrosnji.
Prometom proizvoda koji sluze krajnjoj potrosnji ne smatra se kupovina
proizvoda radi dalje prodaje, zatim nabavka proizvoda koji imaju karakter
reprodukcionog materijala (proizvodna potrosnja), kao I nabavka opreme,
ali uz ispunjenje propisanih uslova. Porez na promet usluga placa se na
promet usluga koje se obavljaju uz naknadu. Uslugama se smatraju poslovi
koji nisu promet proizvoda, a narocito: spoljnotrgovinske usluge, usluge
prometa trgovine na veliko, izrada proizvoda om materijala kupaca, prevoz
robe I putnika, usluge osiguranja I druge.
Obveznik poreza na promet je prodavac na malo , bez obzira da li radi
o preduzeću, preduzetniku ili druhom obliku organizovanja. Opšte pravilo
je da je obveznik poreza na promet prodavac, davalac ili potrošač. Izuzetak
iz ovog pravila je kod prodaje novog motornog vozila, odnosno novog plovnog
objekta – kada je obveznik kupac motornog vozila. Obveznik poreza na promet
usluga je lice koje vrši uslugu uz naknadu. Od ovog opšteg pravila izuzetak
je kada fizičko lice, odnosno strano lice izvrši uslugu pravnom licu ili
preduzetniku. U tom slučaju poreski obveznik je korisnik usluge (pravno
lice, odnosno preduzetnog).
Osnovica poreza na promet proizvoda je cena po kojoj se vrši prodaja proizvoda,
pre dodavanja tog poreza. Osnovica poreza na promet usluga je iznos naknade
za izvršenu uslugu u koju nije uračunat porez na promet usluga. Porez
na promet proizvoda i usluga obracunava se i plaća po stopi od 20%.
Porez na promet prpizvoda ne plaća se na: izvoz proizvoda, sve vrste hleba
i mleka, djubrivo, sredstva za zaštitu bilja, važeće taksene i poštanske
marke i hartije od vrednosti, proizvode dobijane po osnovu zamene u garantnom
roku, na šećer, ulje, sveže meso, jestivo ulje, sveže voće i povrće.
Porez na promet usluga ne plaća se na usluge izvršene u inostranstvu,
usluge iz oblasti zdravstva, nauke, kulture, obrazovanja, usluge koje
se vrše diplomatskim i konzularnim predstavništvima i dr.
2.3. Porez na dodatu vrednost
Porez na dodatu vrednost je savremeni oblik načina oporezivanja.
To je višefazni porez na promet koji se obračunava u svakoj fazi prometa
proizvoda i usluga. Ovim porezom oporezuje se samo ona vrednost kojaje
u odredjenoj fazi dodata od strane obveznika, a ne celokupna vrednost
proizvoda ili usluga. Dodata vrednost predstavlja razliku izmedju prodajne
vrednosti proizvedenih dobara i usluga i vrednosti inputa (ali ne i inputa
rada) kojima su ta dobra i usluge proizvedeni. Drugim rečima, dodata vrednost
je ona vrednost koju proizvodjač, lice koje pruža usluge, trgovac na veliko
ili trgovac na malo dodaje sirovinama ili drugim nabavljenim inputima
pre nego što proda proizvod kao nov. Ako, npr., preduzeće kupi sirovine
u vrednosti od 50.000 dinara i od njih napravi proizvode koji se prodaju
za 60.000 dinara, tom je proizvodu dodalo vrednost u iznosu 10.000 dinara.
U proizvodno prodajnom lancu postoji mnogo učesnika od kojih svaki dodaje
deo vrednosti. Tako u proizvodnji i prodaji odela učestvuje poljoprivrednik
koji uzgaja pamuk, radnik koji isprda konac, tkač za tkaninu, krojač koji
šije odela, prodavac na veliko otkupljuje odela, prodavac na malo koji
odela prodaje konačmo, kupcu, kao i prevoznik koji sve te pluproizvode
i proizvode prevozi iz mesta u mesto. Svako u tom proizvodno - prodajnom
lancudodaje proizvodu deo vrednosti kaja postaje osnovica poreza na dodatu
vrednost. Konačna vrednost u malo prodaji predstavlja zbir svih dodatih
vrednosti po fazama proizvodnje i prodaje, što znači da se odelo prodalo
za zbir dodatih vrednosti poljoprivrednika, tkača, krojača i svih ostalih
koji su učestvovali u njegovoj proizvodnji. Porezom na dodatu vrednost,
koja se postiže maloprodajom, prikupioo bi se isti iznos poreza kao i
porezom na promet u maloprodaji, uz primenu adekvatne poreske stpoe. Razlika
izmedju poreza na dodatu vrednost i poreza na promet u maloprodaji sastoji
se u tome što se porez na dodatu vrednost naplaćuje postepeno u svakoj
fazi prodaje, dok se porez na promet u maloprodaji naplaćuje jednokratno,
tj. samo u fazi maloprodaje. Porez na dodatu vrednost ima stope od 8%,
18%, 5% i 0%.
Porez na dodatu vrednost je vrlo složen poreski oblik. Postoje različite
podele ovog poreza. Najznačajnije su one podele koje za kriterijum uzimaju:
a) način utvrdjivanja dodate vrednosti: direktne metode i indirektne metode
i b) tretman nabavke stalnih sredstava postoji: potrošni tip, dohodni
tip, tip bruto poreza na dodatu vrednost.
Porez na dodatu vrednost ima prednosti ali i nedostatke u odnosu na porez
na promet.
Prednosti poreza na dodatu vrednost u odnosu na porez na promet
u krajnjoj potrošnji mogu se sagledati kroz:
- Izdašnost – porez na dodatu vrednost je izdašniji od
poreza na promet u krajnjoj potrošnji. U poreskim sistemima u kojima se
primenjuje porez na dodatu vrednost oporezivo je preko 70% ukupne lične
potrošnje, dok kod poreza na promet u krajnjoj potrošnji lična potrošnja
oporezuje se izmedju 30% i 50%.
- Sprečavanje poreske evazije – kod poreza na dodatu
vrednost država vraća obvezniku porezu koji je plaćen na input u delu
u kojem je on veći od poreza obračunatog na autput, zbog čega obima evazije
ovog poreza može biti veći nego kod poreza na promet u krajnjoj potrošnji.
- Neutralnost u spoljnotrgovinskim transakcijama – kod
poreza na dodatu vrednost izvoznik plaća porez na inpute, a onda ga odbija
od poreza koji se obračunava na autput, u čemu se ogleda njegova prednost
u odnosu na porez na promet u krajnjoj potrošnji koji izvoznik ne plaća,
jer se izvoznik može u potpunosti osloboditi poreza plaćenog u prethodnim
fazama.
- Sposobnost da se inputi izuzmu od oporezivanja – porez
na dodatu vrednost omogućava da se svi inputi izuzmu od oporezivanja.
Ovaj porez eleminiše kumulativni učinak i kada je u pitanju oporezivanje
usluga i oporezivanje robe.
- Mogućnost da se zahvate usluge – kada se usluge oporezuju
porezom na promet u krajnjoj potrošnji, javlja se kumulativno dejstvo,
jer se porez plaćen pri nabavci inputa ugradjuje u osnovicu plaćanja poreza
na promet. Porez na prometu krajnjom potrošnji nije prikladan poreski
oblik za oporezivanje usluga, jer mnoge usluge pružaju firme koje opslužuju
i proizvodni sektor pa je teško razlikovati proizvodne od neproizvodne
usluge. Kod poreya ne dodatu vrednot svaka firma koja pruža usluge dužna
je da obračuna porez, a korisnik usluge je dužan da se registruje da bi
stekao pravo na odbitak poreza koji je platio prilikom nabavke inputa.
Davalac usluge nema obavezu da proverava da li korisnik uslugu upotrebljava
kao krajnji potrošač ili u okviru obavljanja delatnosti.
Nedostaci poreza na dodatu vrednost u odnosu na porez na promet
u krajnjoj potrošnji sastoje se u:
- Regresivnosti – ovaj porez ne pravi razliku izmedju
kupaca. Njime se podjednako oporezuju dobra i usluge siromašnih i bogatih
kupaca, odnosno korisnika.
- Povećanim administrativnim troškovima – kod poreza
na dodatu vrednost administrativni troškovi su veći u odnosu na porez
na promet.
- Jačem inflatornom potencijalu – on je veći kod poreza
na dodatu vrednost nego kod poreza na promet u krajnjij potrišnji i
- Neprimerenosti za uvodjenje na subcentralnim nivoima vlasti
– porez na dodatu vrednost ne može se efikasno uvoditi na subcentralnim
nivoima vlasti.
I pored toga što mu se prepisuju negativne karakteristike, danas se smatra
da porezom ma dodatu vrednost treba oporezivati što je moguće veći broj
proizvoda i usluga, tj. njime obuhvatiti što je moguće širu poresku osnovicu,
treba primenjivati što manji broj stopa (idealno je samo jednu), kao i
izuzeća treba svesti na što je moguće manju meru.
2.4. Akcize
Akcize (trošarine) su specijalni porezi na potrošnju
i smatraju se najstarijim oblikom oporezivanja potrošnje. Akcizama se
oporezuju potrošnja odredjenih proizvoda, uglavnom monopolskih proizvoda,
odnosno proizvoda masovne potrošnje. Jedinstven osnov njihovog postojanja
je to što se ovim porezom opterećuje poptrošnja jednog broja prehrambenih
proizvoda koji su neophodni svakodnoj potrošnji, čime se obezbedjuje njihova
izdašnost, kao i neki luksuzni proizvodi. Akcizama se oporezuju neki proizvodi
štetni po zdravlje ljudi (cigarete), tj. proizvodi koji ugrožavaju životnu
okolinu.
Obveznik akcize je lice koje proizvede i stavi u promet, ili uveze proizvode
koji se oporezuju akcizom, a to su, prema Zakonu o akcizama, derivati
nafte, duvanske preradjevine, etil – alkohol, alkoholna pića, kafa i osvežavajuća
bezalkoholna poća.
Osnovicu za obračun akcize čini jedinica mere (litar, komad, paklica,
kilogram i sl.)
Stopa akcize u našem poreskom sistemu odredjena je u apsolutnom iznosu
(npr. Za sve vrste motornog benzina 23,15 din/lit, ili za kafu 10 din/kg
i sl). Obveznik akcize je dužan pri proizvodnji posebno obeleži kontrolnom
akciznom markicom svaki od tih proizvoda.
Akciza se ne plaća na proizvode koje izvozi proizvodjač, zatim mlazno
gorivo koje se koristi za pogon aviona koji lete na medjunarodnim linijama,
na proizvode koje, pod uslovima reciprociteta, nabavljaju diplomatska
i konzulna predstavništva...
2.5. Doprinosi
Doprinosi su važan finansijki instrument kojim se prikupljaju sredstva
za finansiranje javnih rashoda. Oni se u literaturi svrstavaju u red tzv.
parafiskalnih davanja.
Njihova obeležja su sledeća:
- Namena trošenja doprinosa je unapred utvrdjena – to
su destinirani prihodi,
- Doprinosi nisu prihod budžeta,
- Obaveza plaćanja se odnosi na odredjeni krug korisnika koji
su povezani odredjenim ekonomskim, socijalnim ili nekim drugim razlozima
i
- Po pravilu obaveza olaćanja doprinosa nije utvrdjena propisima
državnog organa.
Doprinosi su javni prihodi novijeg datuma i još nedovoljno
priznati i poznati u mnogim zemljama. Porodica doprinosa je danas veoma
brojna, a najznačajniji član je socijalno osiguranje. Socijalno osiguranje
predstavlja zaštitu koju društvo pruža svojim članovima kroz niz javnih
mera kakao bi ih obezbedilo od ekonomskih i scijalnih poteškoća nastalih
usled znatnog smanjenja njihove ekonomske snage (prihoda) zbog bolesti,
povreda na radu, nezaposlenosti, invalisnosti, starosti i smrti. Ono obezbedjuje
i pokriće troškova lečenja, kao posebnu pomoć u slučaju duže bolesti.
U našoj zemlji doprinosi za socijalno osiguranje su obavezni, a obaveza
njihovog obračunavanja i naplate je odredjena zakonima.
Postoje tri vrste obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje:
- Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje,
- Doprinosi za zdravstveno osiguranje i
- Doprinos za slučaj nezaposlenosti.
Kada je reč o sistemu finansiranja obaveznog socijalnog osiguranja u
sva tri vida, treba konstatovati da postoje samo dve kategorije obveznika
plaćanja, a to su osiguranici (zaposleni i preduzetnici) i poslodavci.
Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje je zarada, naknada zarade (za
vreme sprečenosti za rad, porodiljskog odsustva, plaćenog odsustva i dr.)
i naknada zarade za vreme korišćenja prava po osnovu preostale radne sposobnosti
i čekanja na zaposlenje, bez obzira da li doprinos plaća osiguranik, poslodavac
ili isplatilac naknade.
Zaključak
Poreski sistemi savremenih država medjusobno se razlikuju ne samo u odnosu
na sastavne elemente, nego I u pogledu učešća pojedinih poreskih olika
u strukturi javnih prihoda fiskalnog karaktera. Navedene razlike nastaju
zbog različitih faktora. U ratvijenim državama veće učešće u strukturi
javnih prihoda imaju porez na dohodak I porez na imovinu, s obzirom na
visok dohodak po dlavi stanovnika. Učešće ovih poreskih oblika u manje
razvijenim zemljama je znatno niže. U ovim zemljama veće učešće imaju
porezi koji pogadjaju potrošnju, odnosno porez na promet i akcize. U zemljama
sa razvijenim tržišnim privredama poreska politika se vodi na način da
obezbedi optimalnost u ostvarivanju alokativnih I redistributivnih ciljeva.
Poreski podsticaji su relativno rasprostranjeni I osnov ya njihovo propisivanje
su čisto postavljeni kriterijumi koji su uglavnom ekonomske, ekološke
ili socijalno političke prirode. U nerazvijenim zemljama porezi I drugi
javni prihodi koriste se kao transfer sredstava iz državnih preduzeća
u budžet. Kod oporezivanja prometa propisan je veliki broj različitih
poreskih stopa, kao I brojana poreska oslobodjenja. Udeo poreza koji se
prikupi od stanovništva uglavnom je beznačajan. U zemljama koje nastoje
da ostvare veće učešće spoljnotrgovinskog sektora u društvenom proizvodu
vodi se računa o poreskom sistemu (naročito kada su u pitanju posredni
porezi), I to u smislu uvodjenja poreskih oblika koji će pospešivati izvou.
Reprezentativni poreski oblik je porey na dodatu vrednost (PDV).
Literatura
1. Finansijski menadžment, Dr Mirko Kulić, „Megatrend“, Beogrd, 2003.
godina
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI
RAD
|
|