POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- FINANSIJSKI MENADŽMENT -

 

 
 

EKONOMICNOST POSLOVANJA


Ekonomicnost poslovanjaEkonomski principi poslovanja su odredene norme ili pravila koja se primenjuju u poslovanju i radu preduzeca i drugih ekonomskih subjekata, u svrhu racionalnog ostvarivanja njegovih ekonomskih ciljeva. Ekonomski uspešno poslovanje se ostvaruje onda kada se tim poslovanjem ostvaruju unapred postavljeni ekonomski ciljevi preduzeca. Stepen uspešnosti ostvarivanja ciljeva preduzeca izražava efikasnost njegovog poslovanja.
U osnovi ekonomske efikasnosti preduzeca je njegova težnja da svojom delatnošcu ostvari maksimalni rezultat uz minimalna ulaganja potrebnih faktora materije, energije i vremena.
Ekonomski ciljevi i zadaci su deo ukupnih ciljeva i zadataka preduzeca. Efikasnost poslovanja preduzeca je upravo proporcionalna ostvarenim rezultatima. Veci rezultati podrazumevaju i vecu efikasnost pod uslovom da su ulaganja za te rezultate ostala ista ili nisu povecana u vecem obimu od obima rezultata.
Zbog nemogucnosti sintetickog, zbirnog izraza efikasnosti poslovanja teorija i praksa ekonomije preduzeca afirmišu odredene ekonomske principe poslovanja preduzeca. Najznacajniji principi su: produktivnost, ekonomicnost i rentabilnost.
Ekonomicnost predstavlja jedan od širih instrumenata kontrole ekonomske uspešnosti poslovanja preduzeca, jer ona održava odnos preduzeca prema ukupnim troškovima.
Ekonomicnost predstavlja ekonomski princip poslovanja preduzeca koji obezbeduje maksimalan proizvodni rezultat uz minimalno trošenje elemenata proizvodnje.
Smisao kontrole putem ekonomicnosti jeste identifikovanje mesta u preduzecu u kojima se dolazi do povecanih troškova, nesprovodenja propisanih principa poslovanja, kao i neefikasnosti poslovanja.
Ostvarenje vecih rezultata uz smanjeno trošenje elemenata, postiže se kvalitetnijim poslovanjem preduzeca, jer povecanje ekonomicnosti u širem smislu oznacava povecanje bogatstva društva.

1. POJAM I ZNACAJ EKONOMICNOSTI

Ekonomicnost predstavlja ekonomski princip poslovanja koji obezbeduje maksimalni proizvodni ucinak uz minimalno trošenje komponenata proizvodnje.
Ekonomicnost izražava stepen efikasnosti trošenja u preduzecu kroz zahtev da se sa utrošenim sredstvima ostvari što veci proizvodni ucinak. Suština ekonomicnosti je u štednji i ekonomisanju elemenata proizvodnje preduzeca.
Ekonomski cilj poslovanja predzeca je da obezbedi pozitivnu razliku izmedu ostvarene vrednosti u vidu rezultata poslovanja i utrošenih vrednosti (troškova) za dati obim proizvoda i usluga.
Ekonomicnost je kompleksniji pokazatelj od produktivnosti rada, jer obuhgvata racionalnije korišcenje ne samo živog rada vec i sredstava za rad i predmeta rada. Princip ekonomicnosti je parcijalni ekonomski princip, jer po svom ekonomskom znacenju doprinosi ostvarenju osnovnog ekonomskog principa – ostvarenje maksimalnih rezultata reprodukcije u minimalnim ulaganjima.
Ekonomicnost je jedan od širih instrumenata kontrole ekonomske uspešnosti poslovanja preduzeca, jer ona odražava odnos preduzeca prema ukupnim troškovima. Smisao kontrole putem ekonomicnosti jeste identifikovanje mesta u preduzecu u kojima se dolazi do povecanih troškova, nesprovodenja propisanih principa poslovanja, kao i neefikasnosti poslovanja.
Znacaj ekonomicnosti ogleda se u smanjivanju troškova preduzeca. Time se smanjuje i cena koštanja proizvoda ili usluga. Smanjivanjem cene koštanja povecava se nekurentnost preduzeca na tržištu i stvara mogucnost smanjivanja prodajnih cena proizvoda.


2. FAKTORI EKONOMICNOSTI

Na sve elemente ekonomicnosti deluju brojni faktori, ponekad sa razlicitim i suprotnim dejstvom. To su faktori koji deluju na rezultat (proizvodnju), sredstva za rad, predmete rada i radnu snagu.
Faktori koji deluju na produktivnosti su istovremeno i faktori ekonomicnosti. Oni su i brojniji, jer je ekonomicnost širi princip od produktivnosti.
Sa stanovišta uslovljenosti i dinamike ekonomicnosti, osnovni uticajni faktori su:
- Prirodni;
- Društveni;
- Tehnicko-tehnološki;
- Organizacioni.

2.1. PRIRODNI FAKTORI

U mnogim preduzecima prirodni uslovi deluju na velicinu utroška i troškova. Izuzetni primeri za to su u rudarstvu, poljoprivredi, šumarstvu, prehrambenoj industriji i drugim delatnostima. Cene materijala za reprodukciju, takode trpe uticaj ovih faktora. One se u krajnjoj liniji, formiraju na tržištu, pa se mogu tretirati kao komponente ekonomicnosti koja se formira pod dejstvom društvenih faktora.


2.2. DRUŠTVENI FAKTORI

Ovi faktori dejstvuju prema meri ekonomske politike, politike cena, carina i slicno – koje se javljaju kao objektivan faktor sa stanovišta troškova prteduzeca.

Država svojim zakonskim i drugim propisima, formira ukupni pravni i ekonomski ambijent i uslove privredivanja u preduzecima. Mere koje se donose u obliku propisa deluju kao objektivno uslovljeni faktor sa stanovišta ekonomije i troškova preduzeca. Direktni uticaj ovih mera države na cenu koštanja preduzeca ogleda se preko poreza, akciza, taksi, carina i dr.


2.3. TEHNICKO – TEHNOLOŠKI FAKTORI

Ovi faktori deluju kao objektivni faktori na troškove, a time i na ekonomicnost. Oni se nalaze u samom preduzecu, predstavljaju uslove proizvodnje i deluju u procesima proizvodnje.
Tehnicko – tehnološki faktori deluju na sva tri elementa proizvodnje koji ugraduju u proizvodnju. Tako kvalitet materijala utice na velicinu utroška materijala. Oni deluju na trošenje sredstava za rad: preko kvaliteta tih sredstava, njihovih radnih svojstava, veka trajanja materijala koji se obraduje pomocu sredstava za rad.
Ekonomijom predmeta rada, uz pomoc tehnicko – tehnoloških faktora, ostvaruju se uštede u materijalu prilikom projektovanja i konstrusanja, kao i uštede u neposrednoj proizvodnji. Uštede u proizvodnji se ostvaruju smanjivanjem kvarova, otpadaka i škarta, smanjivanjem utroška pomocnih materijala i sl.


2.4. ORGANIZACIONI FAKTORI

Celokupna organizacija preduzeca u datom vremenu i uslovima – uslovljava funkcionisanje preduzeca i deluje na ekonomicnost preko svih faktora preduzeca: materijala, sredstava za rad i radne snage.
Mere koje preduzece preduzima odnose se na uštede u trošenju svih faktora, vecu motivaciju za rad, potpunije korišcenje naucnih dostignuca, kao i organizacione mere adaptacije na promene u prirodnom i ekonomskom okruženju.


3. METODE UTVRÐIVANJA EKONOMICNOSTI


Ekonomicnost se izražava kao odnos rezultata i ulaganja. Ona se može utvrdivati naturalno i finansijski (vrednosno), ali iskazuje se posebno i za svaki element preduzeca.

NATURALNI IZRAZ EKONOMICNOSTI

Naturalno utvrdivanje ekonomicnosti uzima za osnovu fizicki obim proizvodnje i njen odnos prema fizickim utrošcima predmeta rada, sredstava za rad i radne snage.
Naturalni izraz ekonomicnosti predstavlja odnos ostvarene proizvodnje u fizickim pokazateljima i fizickih utrošaka elemenata proizvodnje.
S obzirom dsa su ukupni utrošci zbir utrošaka sredstava za rad, predmeta rada i radne snage – to je ekonomicnost izražena naturalno, sledeca:

Gde je:
Q – kolicina proizvoda
Usr – utrošci sredstava za rad
Upr – utrošci predmeta rada
Urs – utrošci radne snage

Ovakav model samo izražava smisao ekonomicnosti i ona se pomocu njega ne može prakticno meriti. Tim modelom se ne može meriti ni proizvodnja, osim ako je u potpunosti homogena.

U praksi preduzeca, pristupa se parcijalnom izražavanju ekonomicnosti pojedinih elemenata. Narocito je znacajno pracenje ekonomicnosti predmeta rada odnosno utrošenog materijala.
Ona se izražava kao odnos fizicke kolicine proizvoda (Q) i utroška materijala (Um):



Potrošnju najveceg broja i vrsta materijala jednostavno je utvrditi ili je izracunati, a poželjno je utvrditi i normative utroška, gde god je to moguce. Stavljanjem u odnos stvarnih utrošaka sa normiranim, dobija se slika ekonomicnosti trošenja materijala u preduzecu:
Em= gde Umn predstavlja normirane troškove materijala
Parcijalni izraz ekonomicnosti upotrebe sredstava za rad, po analogiji se iskazuje na sledeci nacin:


Usr – predstavlja utroške sredstava za rad.
Ovako izražena parcijalna ekonomicnost nema prakticno znacenje, niti je ekonomski upotrebljiva za preduzece. U praksi nije moguce izmeriti utrošak sredstava za rad po jedinici proizvoda, niti postoji vidljiva korelacija izmedu utroška sredstava za rad i proizvoda.
Parcijalna ekonomicnost radne snage izražava se:



Gde je: Urs – utrošci radne snage.
Ovako iskazana ekonomicnost radne snage predstavlja zapravo produktivnost rada. Iako predstavljaju iste kvantitativne velicine (produktivnost radne snage i njena ekonomicnost) – znacajno je njihovo ekonomsko diferenciranje. U pojmu produktivnost težište je na proizvodnoj snazi radnika i stalnom podizanju njegove proizvodne moci, a u ekonomicnosti se insistira na ekonomisanju radnom snagom, dakle uštedama u njenom trošenju. U smislu ekonomicnosti, radna snaga se podreduje i uklapa u ekonomiju svih faktora, odnosno globalnu ekonomicnost preduzeca.


4. VREDNOST ISKAZIVANJA EKONOMICNOSTI


Vrednosno iskazivanje ekonomicnosti svodi se na odnos vrednosti ostvarene proizvodnje i troškova elemenata proizvodnje. Vrednosni izrazi proizvodnje i utroška omogucuju kvantitativno izražavanje ekonomicnosti kako globalno, tako i u parcijalnim velicinama
Novcani izraz ostvarenih rezultata (vrednosti) može se razlicito iskazati. Kod modela produktivnosti iskazan je tržišnom cenom proizvoda, cenom koštanja i norma casovima.
Kod vrednosnog utvrdivanja ekonomicnosti bitno je odabrati realan izraz vrednosti proizvodnje, odnosno takav kvantitativni ekonomski izraz koji ce obuhvatiti ukupnu ostvarenu vrednost i ukupna trošenja.
U iskazivanju vrednosti proizvodnje kod merenja ekonomicnosti koriste se: tržišna cena, prosecna tržišna cena, standardna cena, ukupan prihod i dr.

Ctr – tržišna cena (suma),
T – masa ukupnih troškova.

Pošto tržišne cene za istu proizvodnju bivaju više ili niže, odnosno predstavljaju razlicite velicine – to deformiše realnu sliku ekonomicnosti. Stoga se koriste prosecne tržišne cene za odredeni vremenski period (planski period):


Cpr – prosecna cena (suma)

U praksi najcešce korišcenje izraza vrednosti su standardne cene:

Cst – standardna cena (suma)

Suma vrednosti u modelu ekonomicnosti se može iskazati i preko ukupnog prihoda iz poslovanja preduzeca. Na taj nacin prikazana ekonomicnost je:



Up – ukupan prihod preduzeca

Iznos ukupnog prihoda ovde sacinjava zbir prihoda preduzeca od prodatih proizvoda (umnožak, kolicina i cena), prihoda od finansiranja i vrednosnih prihoda preduzeca.
Na ovaj nacin i šire posmatrana – ekonomicnost izražava ukupna poslovanja preduzeca, obuhvata sve njegove faze i poslovne aktivnosti. Predhodni nacin izražavanja ekonomicnosti obuhvataju samo oblast proizvodnje, odnosno osnovne delatnosti preduzeca.
O ekonomicnom poslovanju preduzeca može se govoriti ako je ostvaren ucinak ekonomicnog trošenja sredstava za rad, predmeta rada, tudih usluga i racionalnog raspolaganja radnom snagom.


ZAKLJUCAK


Ekonomska pravila organizovanja preduzeca kao ekonomskih subjerkata zasnivaju se na ekonomskim zakonitostima i principima. One se ispoljavaju u mogucnostima stvaranja vece proizvodne od utrošene vrednosti. To znaci da preduzeca kao ekonomski subjekti svojim poslovanjem treba da ostvare vece rezultate od ulaganja.
Efikasnost poslovanja, kao izraz stepena uspešnosti preduzeca u ostvarivanju ciljeva izražava se istovremeno i kao stepen njegove uspešnosti u podmirivanju svojih i širih ekonomskih potreba. Deo tih potreba podmiruje se na tržištu, koje svojim zakonitostima odreduje konkurentsku poziciju svakog preduzeca na tržištu.
Znacaj ekonomicnosti ogleda se u smanjivanju troškova preduzeca. Time se smanjuje i cena koštanja proizvoda i usluga. Smanjivanjem cene koštanja povecava se konkurentnost preduzeca na tržištu i svaka mogucnost smanjivanja pojedinih cena proizvoda. Sa manjim prodajnim cenama povecava se potrošnja i u vecoj meri podmiruju potrebe potrošaca na tržištu, cime se postice jedan od ciljeva preduzeca.
Povecanom potrošnjom stvaraju se uslovi za vecu proizvodnju, a time i razvoj preduzeca. Na ovaj nacin, ekonomicnost višestruko utice na kvalitet ekonomije poslovanja preduzeca, njegov stepen razvoja i usluga na tržištu.


LITERATURA


1. Prof. dr. Rajko Uncanin – POSLOVNA EKONOMIJA, Beograd, 2005. godine,
2. Prof.dr. Momcilo Živkovic – EKONOMIKA POSLOVANJA, Beograd, 2003. godine,
3. Prof. dr. Ž. Kostic, prof.dr. M. Milojevic – EKONOMIKA PREDUZECA, Beograd, 1996. godine
4. Grupa autora – EKONOMIKA I ORGANIZACIJA PREDUZECA, Valjevo, 2002. godine.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD