|
B E R Z A
Današnji trend, u svetu kao i kod nas, pokazuje da sve više
finansijskih institucija obavlja svoje aktivnosti na razlicitim trištima,
nudeci široku lepezu finansijskih usluga. Pa ipak neke razlike izmedu
finansijskih institucija su se još uvek zadrale.
Kao ucesnici na trištu kapitala u svim zemljama gde postoji
i funkcioniše ovo trište javljaju se
• Investitori, vlasnici kapitala u ulozi prodavaca,
• Preduzetnici, korisnici kapitala u ulozi kupaca,
• Posrednici,
• Drava u ulozi regulatora i kontrolora.
POSREDNICI – kvantitativno posmatrano ova grupacija ucesnika je
najmalobrojnija, ali kvalitativno posmatrano posrednici kao ucesnici na
trištu kapitala, zbog velikog uticaja na obim realizacije ponude
i tranje, zauzimaju najvanije mesto naspram ostalih ucesnika
u trišnim odnosima.
U zemljama u kojima postoji neadekvatno razvijen posrednicki sektor, uprkos
znacajnom nivou formirane ponude i tranje za finansijskim sredstvima,
stepen efikasnosti trišta kapitala je mali i neadekvatan iskazanoj
ponudi i tranji.
Ako bismo kao kriterijum podele posrednika uzeli njihovu organizaciono-finansijsku
strukturu, onda bismo sve posrednike kao ucesnike trišta kapitala
mogli da svrstamo u sledece 3 gupe:
1. BERZE, kao specijalizirane institucije trišta kapitala
2. institucionalne investitore – osiguravajuca društva, penzioni
fondovi i investiciona društva
3. banke i druge bankarske organizacije, kao posrednici izmedu investitora
i korisnika kapitala.
Vano je istaknuti da se pomenuti posrednici kao ucesnici na trištu
kapitala mogu javiti u ulozi investitora, korisnika kapitala, komisionara
ili cistog posrednika, ali samo u nekoj od ovih uloga, što zavisi
od stanja i ukupnih odnosa na trištu kapitala.
BERZE
Berza
prestavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem
pojedini clanovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti,
a u cilju sticanja dobiti, i mesto gde se na osnovu njihove ponude i tranje
vrši vrednovanje hov.
Drugim recima, berza predstavlja prostor na kome se trguje dugorocnim
finansijskim instrumentima.
Rec koja oznacava lokaciju za specificnu funkciju trgovine, u srednjevekovnoj
Holandiji bila je ime familije Van der Burse, u cijoj je zgradi obavljana
trgovina vrednosnim papirima.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specificnim oblikom
inkorporacije, odnosno one su neprofitne institucije, u vlasništvu
drave, ili ucesnika u trgovini. One su ustanove sa javnim ovlašcenjima,
odnosno mogu donositi obavezujuca pravila trgovine za ucesnike i vršiti
kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze donose posebna pravila.
Berze mogu biti robne, produktne,
efektne i mešovite. Produktne berze su one na kojima
se vrši prodaja odredenih vrsta roba kao što su poljoprivredne,
industrijske i dr. robe; na efektnim berzama se obalja promet trgovackih
efekata, odnosno hartija od vrednosti kao što su akcije, obveznice
koje emituje drava, menice, valute pojedini zemalja. Mešovite
berze predstavljaju kombinaciju robnih i efektnih berzi, gde se istovremeno
trguje i robom i hartijama od vrednosti.
U svetu se pojavljuju specijalizovane robne berze koje su specijalizovane
za tacno odredene robe. Tako na primer Londonska berza je poznata za obojene
metale, kao i za vunu i za pamuk, a takode postoji i njujorška berza
za vunu i pamuk.
Kod nas je posebno afirmisana produktna poljoprivredna berza u Novom Sadu
koja je pocela sa radom još 1958. godine.
U SRJ donet je poseban Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim
posrednicima 1994. godine. Ovim zakonom se ureduje osnivanje i poslovanje
berzi i berzanskih posrednika. Zakonom je predvidena delatnost berzi i
i utvrduje da se na njoj trguje iralnim novcem, menicom, cekom,
akcijama, i drugim hov, kao i devizama, kapitalom, zlatom i dr. plemenitim
metalima, robom i finansijskim derivatima.
Ovim zakonom se predvida da se kod nas moe osnovati finansijska
i robna berza, s tim što ako se trgujejednom vrstom trišnog
materijala, osniva se specijalizovana berza, a kada se trguje sa više
vrsta trišnih materijala osniva se mešovita berza.
Berza se osniva kao akcionarsko društvo, s tim što finansijsku
berzu mogu osnovati banka, poštanska štedionica, osiguravajuce
društvo, savezna drava, kao i republika clanica.
Robnu berzu mogu da osnivaju pravna lica koa su registrovana za poslove
proizvodnje i prometa robe, savezna drava i republika clanica. Strana
banka, ili neko drugo strano pravno lice, moe biti osnivac finansijske,
odnosno robne berze pod uslovima reciprociteta.
Statutom berze se utvrduju posebno: naziv i sedište berze, predmet,
organizacija i nacin poslovanja, nacin donošenja akta berze, sastav,
nacin izbora i nadlenost organa upravljanja i rukovodenja berzom,
uslovi za sticanje clanstva na berzi, kao i mnogi drugi parametri vezani
ya celokupno postojanje berze.
Berze poseduju i svoja odredena pravila. Tim pravilima se utvrduje narocita
vrsta poslova i uslovi i nacin njihovog obavljanja, uslovi koje moraju
da ispune ucesnici u trgovini na berzi, nacin utvrdivanja i odredivanja
kamatne stope, kursa, odnosno cena, nacin i uslovi izvršenja obaveza,
itd.
Imovinu berze obezbeduje osnivac, odnosno akcionari berze. Ona moe
biti u novcanom (novcani deo kapitala) i nenovcanom obliku (zgrade, oprema,
i druga sredstva).
Kao organi berze pojavljuju se: skupština, upravni odbor, nadzorni
odbor i direktor. U skladu sa statutom berze, berza ima mogucnost obrazovanja
i drugih organa.
Institucionalna evolucija belei nekoliko osnovnih faza u razvoju
finansijsih trišta. Prva faza je bila oznacena Napoleonovim
Zakonodavstvom, drugu fazu je oznacilo donošenje zakona o hov i trgovini
hov u SAD, 1933-1934, trecu usvajanje engleskog Zakona o finansijskim
uslugama iz 1986.god BIG BANG na osnovu cega je sprovedena reforma berzanske
trgovine, posebno sa aspekta demonopolizacije poloaja ucesnika u
njoj, i na kraju cetvrtu, engleski Zakon o finansijskim uslugama i trištima,
promovisan 2000. god, koji reguliše celinu finansijskih usluga.
Paralelno sa evolucijom finansijskog trišta dešavale su
se i neprestane promene u poloaju posebnih finansijskih institucija
poznatih pod nazivom berzanski posrednici. Oni su imali strogo naglašen
monopolski status u Napoleonovom zakonodavstvu.
Danas je funkcija berzanskih posrednika u vecini zemalja relativno demonopolizovana
i propisana je obavezna korporativna organizacija.
Prava i obaveze berzanskih posrednika najpre su regulisana kroz trgovacko
zakonodavstvo, u odredbama koje su se odnosila na ugovor o nalogu. Zatim
, regulativa je proširena i uoblicena u zakone koji su regulisali
sekundarno trište finansijske aktive, ili posebne zakone o
efektnim ili robnim berzama, što je dovelo do postepenog diferenciranja
u poloaju berzanskih posrednika na berzama efekata i robnim berzama.
Nakom ovoga moemo zakljuciti da su lica koja trguju na berzi clanovi
berze ili berzanski posrednici. Oni moraju ispunjavati odredene uslove
u pogledu oblika organizacije, imovinskog statusa, obaveza prema berzi
itd. Ove uslove propisuju dravni organ, berzanska komisija ili sama
berza
Razliciti su nazivi za berzanske posrednike, u USA to su Brokeri i Dileri,
u UK to su Brokeri i Jobberi, Makler u Nemackoj; u zakonodavstvu kraljevine
Srbije to je bio Senzal.
Berzanski posrednici su brokeri, ukoliko posluju u ima i za racun klijenta,
ili dileri, ako mogu poslovati i u svoje ime i za svoj racun. Pojedine
berze dalje rašclanjavaju ove funkcije. Tako na primer na njujorškoj
berzi, komisioni broker izvršava naloge klijenata za utvrdenu proviziju.
Berzanski broker deluje po nalogu komisionog brokera na parketu berze,
ukoliko ovaj ima veliki obim naloga za izvršavanje. Trejderi su dileri
koji na parketu rade u svoje ime i za svoj racun, koristeci privremene
razlike u ceni hartija. Specijalisti su brokeri koji izvršavaju ogranicene
naloge komitenata ili komisionih brokera ili dileri, koji trguju hov tacno
odrecene vrste, igrajuci ulogu Marker Mejkera, odnosno moraju u svakom
momentu biti spremni da kupe ili prodaju hov za koju su specijalizovani,
cak i u slucaju velikih kolebanja u ponudi i tranji.
Najviše panje posvecujemo efektivnim berzama na kojima se
trguje dugorocnim hartijama od vrednosti. Ni na jednoj efektnoj berzi
u svetu, u okviru zvanicnog berzanskog prometa, nije dozvoljeno trgovanje
sa svim hartijama od vrednosti, vec samo sa onim za koje su prethodno
dobili dozvolu od stalne i nadlene berzanske komisije.
Da bi se trgovalo odredenim finansijskim instrumentom, a berze trguju
uglavnom akcijama i obveznicama, taj instrument mora najpre biti primljen
na berzu. Prijem se naziva Listing. Uslovi za prijem su strogi.
Kao primer moemo dati Njujoršku berzu (New York Stock Excange),
kao najpoznatiju i dugo vremena najvecu berzu na svetu. Gotovo 80% americkog
posovanja hartijama od vrednosti se vodi na NYSE. Na njoj, da bi se kotirao
finansijski intrument, njegov emitent mora imati:
• prihod pre poreza u prethodnoj godini od najmanje 2,5 mil
$, ili za prethodne 3 godine ukupno,
• neto fiksnu aktivu od najmanje 18 mil $,
• najmanje 1,1 milion emitovanih akcija u posedu investitora, dok
njihova ukupna trišna vrednost mora biti najmanje 18 mil $,
• najmanje 2 hiljade akcionara, od kojih svaki mora imati najmanje
po 100 akcija, ili najmanje 2.200 akcionara sa prosecnim obimom mesecne
trgovine od 100.000 akcija.
Imajuci u vidu navedene uslove, koji svakako odravaju i snagu americke
privrede, nije ni cudo što je Njujorška berza najveca na svetu.
Prema nekim podacima, u toku 2001. godine, prosecan dnevni promet na ovoj
berzi je iznosio 1.240,0 miliona akcija, a verdnost prosecne dnevne trgovine
bila je 42,3 milijardi dolara.
NYSE okuplja 2.798 kompanija cije su hartije od vrednosti primljene na
trgovinu, sa oko 51 milion individualnih investitora i 2000 institucionalnih
investitora koji su kupci i prodavci ovih hov.
NYSE deluje na aukcijskom principu, gde brokeri trguju jedan sa drugim
na osnovu otvorenog licitiranja.
Kontrolu nad poslovanjem berze vrši drava, najcešce kroz
komisiju za hov. Pravilima ovakve institucije utvrduju se uslovi u kojima
berza moe obustaviti rad, a to su uglavnom neregularni trišni
uslovi. Berza, s druge strane, ureduje prestanak trgovine odredenim instrumentima
ukoliko ne budu ispunjeni utvrdeni uslovi za listing.
Berza moe biti organizovana, prema metodu trgovine, kao aukciono
ili kontinuirano trište.
Aukciono trište (Call Market) je berza na kojoj se nalozi klijenata
za kupovinu ili prodaju grupišu i izvršavaju simultano uz formiranje
jedinstvene cene. Aukcija moe biti usmena (izvikivanjem) ili pismena
(kroz delatnost specijalista koji usaglašavaju ponudu i tranju
u svojim knjigama). Rezultat aukcije je utvrden kurs instrumenta. Kurs
je fiksiran, zato se aukcija cesto naziva i fixing. Na kraju radnog dana
utvrduje se prosecan dnevni kurs za pojedini finansijski instrument ukoliko
je bilo više dnevnih aukcija.
Drugi metod trgovine je kontinuirano trište (Continuous Market)
u kome se izvršavanje naloga obavlja tokom citavog radnog dana berze.
šodno tome, cene se stalno menjaju, odravajuci priliv naloga i
njihovu realizaciju. Ovaj metod ne zahteva fizicko prisustvo ucesnika
na parketu, vec oni mogu da tguju i iz svojih kancelarija.
Najvece berze evoluirale su u pravcu primene ovog metoda, i time obezbedile
ucesnicima komunikacionu povezanost i centralni kompjuter koji automatski
uporeduje naloge i formira kurs koji odgovara ponudi i tranji.
Drugim recima, danas je berza, fizicki posmatrano, samo kompjuterska i
komunikaciona mrea.
Pored vec pomenute njujorške berze, vredi pomenuti još i londonsku
i tokijsku berzu.
ISE London – International Stock Excange of London
ISE London dri reputaciju medunarodnog finansijskog centra. Medunarodna
berza hov u Londonu ima na kotaciji više stranih preduzeca nego bilo
koja druga berza na svetu.
TSE – Tokyo Stock Excange
TSE ili tokijska berza, kao i mnoge druge japanske berze, organizovana
je na clanskoj osnovi, a pristup clanstvu se postie kupovinom mesta.
Do 1987. godine tokijska berza je bila neliberalna u formiranju novih
mesta, pa je alternativni put bio kroz kupovinu deonica preduzeca clanova.
Ipak nakom 1987. godine, TSE sledi trendove drugih berzi u dozvoljavanju
pristupa udaljenim prekomorskim organizacijama.
Clanstvo na svim japanskim berzama klasifikovano je u tri tipa:
1. redovni clanovi – koji trguju hartijama od vrednosti
za svoje klijente ili za svoj racun,
2. ''saitori'' clanovi – slicni su malim brokerima
u Njujorku. Oni deluju kao posrednici clanova i ne mogu trgovati za svoj
racun,
3. specijalni clanovi – koji obavljaju transakcije
na TSE koje se ne mogu obavljati na drugim podrucnim berzama.
Bitno je napomenuti da kod nas u zemlji postoje vec dui niz godina
samo 2 berze. To su beogradska berza i prethodno pominjana novosadska
berza.
BERZANSKI POSLOVI
Ciklus trgovine na berzi obuhvata tri osnovne faze. Prva faza se realizuje
van berze, u odnosima investitora i berzanskog posrednika-clana berze.
Ovaj odnos se uspostavlja otvaranjem racuna hov i racuna novcanih sredstava
buduceg investitora kod berzanskog posrednika, kao i davanjem naloga za
kupovinu ili prodaju odredenog finansijskog instrumenta. Druga faza predstavlja
realizaciju naloga, odnosno kupovinu ili prodaju finansijskog instrumenta
na berzi ili OTC trištu i utvrdivanje cene fin. instrumenta.
Treca faza ponovo prenosi ciklus van berze u obracunsku instituciju (klirinška
institucija), gde se obavlja obracun.
Trgovina na berzi, u ranijem periodu, obavljala se neposrednim odnosom
buducih investitora i berzanskog posrednika, fizickom razmenom papira
za novac. Savremena trgovina pretpostavlja da investitora koristi racun
hartija od vrednosti kod berzanskog posrednika. Investitor daje instrukciju
berzanskom posredniku da kupi ili proda odredeni finansijski instrument,
i ova instrukcila se naziva nalog (Order). Koji ce nalog dati, zavisi
od investitora, odnosno od njegove investicione strategije.
Registracija hov i dobijanje dozvole za prodaju odnosno kotacija istih
na berzi i u okviru zvanicnog berzanskog trišta je postupak
koji je definisan u okviru svake berze. Drugim recima, formiranje cene
po kojoj se finansijski instrument prodaje ili kupuje na berzi, polazeci
od naloga klijenata, zove se kotacija. Cilj ovog postupka je da potencijalne
investitore zaštiti od informacione asimetrije, odn. Lanih
informacija koje moe plasirati emitent cinom emisije hov.
Dozvola za prodaju efekata na zvanicnom berzanskom trištu izdaje
se na pismeni zahtev emitenta koji se uvek podnosi zajedno sa odabranom
bankom kao posrednikom.
Nakon izvršene registracije i izdate dozvole za prodaju, pristupa
se uvodenju efekata na berzu, što podrazumeva:
• utvrdivanje berzanskog kursa,
• realizaciju kupoprodajnih naloga po zvanicnom berzanskom kursu,
• objavljivanje kursa po kojem se vrši kotacija efekata.
Potrebno je razlikovati berzanski kurs kod prve prodaje efekata (emisioni
berzanski kurs), koji se utvrduje na osnovu procene ponude i tranje,
od berzanskog kursa kod druge i svake dalje prodaje koji se formira na
osnovu efektivne ponude i tranje na berzi.
Takode postoji distinkcija izmedu berzanskog kursa jednog efekta i njegove
trišne vrednosti, koja moe biti jednaka kursu, ispod
ili iznad kursa.
Berzanski kurs predstavlja odnos ponude i tranje za konkretnim efektom
na tacno utvrdenoj bazi i to tacno u odredeno vreme, a njegova trišna
vrednost je ustvari cena po kojoj se efekat kupuje i prodaje na svim drugim
mestima i na sve druge nacine.
Utvrdivanje berzanskog kursa se uvek odnosi na konkretan efekat, berzu,
konkretno radno vreme berze i na konkretne uslove, pravila i obicaje.
Osnov za utvrdivanje kursa su berzanske knjige u kojima se evidentiraju
svi nalozi za kupovinu ili prodaju prijavljeni od strane ovlašcenih
berzanskih ucesnika. Na bazi ovakve evidencije odgovorno lice na berzanskom
pultu utvrduje kotacioni kurs.
Nakon utvrdivanja berzanskog kursa, odnosno kotacije odredenog efekta,
odgovorno lice na berzi je obavezno da ovako utvrden kurs ucini javnim.
Objavljivanje berzanskog kursa se vrši u berzanskim biltenima, novinama
ili dostavljanjem berzanskog izveštaja na odredeno mesto koje je
dostupno javnosti. U današnjim, savremenim uslovima poslovanja, sve
kotacije sa jedne berze se elektronski prenose u zajednicki kompjuterski
centar iz koga se vrši dalja distribucija svim zainteresovanim ucesnicima
– clanovima tog centra.
Terminski poslovi na berzi efekata su takvi poslovi u kojima se obaveze
prodavca i kupca ne izvršavaju odmah (promptno) nakon zakljucivanja
ugovora, vec u nekom kasnijem roku koji je unapred oznacen i fiksiran
ili jednog dana u okviru nekog buduceg perioda.
U svakom terminskom berzanskom poslu kao ugovorni partneri stoje jedan
naspram drugog oni koji ocekuju pad kursa (besisti) i oni koji ocekuju
povecanje kursa (hosisti).
PRESTANAK BERZE
Berza moe prestati na više nacina i to je:
1. kada skupština berze odluci o prestanku berze,
2. kada se broj akcionara smanji ispod zakonom propisanog broja, a berza
u roku od 3 meseca ne ispuni zakonom propisane uslove u pogledu broja
akcionara,
3. ako organ koji je doneo rešenje o izdavanju dozvole za osnivanje
i dozvolu za rad berze, utvrdi da je rešenje dato na osnovu lanih
podataka i
4. kada se kontrolom poslovanja berze utvrde nepravilnosti u radu, zbog
kojih je organ koji je izdao dozvolu za rad berze oduzeo izdatu dozvolu.
U navedenim slucajevima, pokrece se postupak likvidacije berze, odnosno
berza ide u stecaj, a u skladu sa Zakonom o prinudnom poravnanju, stecaju
i likvidaciji. Iz stecajne mase prvo se podmiruju obaveze berze, a ostatak
pripada akcionarima srazmerno njihovom ucešcu u imovini berze.
Berzanske operacije
Finansijsko trzište je pod uticajem dva osnovna obrasca ponašanja investitora.
odredjeni izrazi su postali sastavni deo analiticke terminologije –
rec je o ponašanj bikova i ponašanju medveda. Ovi termini su dobili
naziv na osnovu nacina na koji napadaju ove zivotinje koji je isti ocekivanju
kretanja cena na trzištu (bik napada rogovima odozdo na gore, a ocekuje
se rast cene, dok medved koji napada šapama na dole oznacava ocekivani
pad cena). Kretanje trzišta oznaceno kao ponašanje bikova, odnosno
bull market, predstavlja obrazac ponašanja u kome investitori kupuju
finansijske instrumente ocekujuci njiho rast cene, a saglasna akcija
investitora zaista dovodi do rasta cena. Kretanje oznaceno kao ponašanje
medveda odnosno bear market rezultat je ocekivanja investitora d ace
cene finansijskih instrumenata padati. Oni prodaju da bi kupili po nizoj
ceni.
Formiranje i kretanje cena
Cene finansijskih instrumenata formirane na sekundarnom trzištu pruzaju
investitoru informacije o prinosu finansijskog sredstva koji poseduje
ili namerava da kupi, odnosu sa drugim instrumentima, kao i o ocekivanim
kretanjima cena.
Formiranje tih berzanskih cena predmet je mnogih teorija, medjutim sva
ta teorijska razmatranja su usmerena u dva pravca.:
Teorija cvrste osnove polazi od stava da svaki finansijski instrument
ima osnovnu tj. unutrašnju vrednost. Ako trzišna cena odstupa od te
vrednosti stvara se osnova njegove prodaje ili kupovine. Ako je trzišna
cena viša od unutrašnje vrednosti, odnosno ako je njegova vrednost precenjena,
investitori ce ga prodavati a ako je potcenjen, investitori ce ga kupovati
u ocekivanju da se njegova trzišna cena izjednaci sa unutrašnjom vrednošcu.
Teznja investitora treba da bude baš u pronalazenju tog odstupanja.
Druga teorija, optimisticka je zasnovana na psihološkim pretpostavkama.
Investitori ne mogu sa sigurnošcu predvideti buducnost i zato ne treba
da vrše procene, vec treba da se oslone na ocekivanja i ponašanje vecine
investitora jer ce cena biti baš onakva kakvu ocekuje vecina.
U proceni trzišnih kretanja, investitori koriste posebne tehnike predvidjanja
kretanja, kao i niz trzišnih procedura, koje im omogucavaju da ostvare
veci prinos od prinosa koji bi se mogao normalno ostvariti.
Predvidjanje kretanja trzišta
Predvidjanja trzišnih kretanja mogu da omoguce investitorima da realizuju
vecu dobit. Oko mogucnosti tih predvidjanja teorija nije saglasna. Ona
se grana u više pravaca pa tako imamo:
Teorija carlsa Doua, osnivaca Wall Street Journal-a, zasnovana je na predvidjanju
kretanja trzišta korišcenjem berzanskih proseka. Na osnovu tih
proseka, moze se ustanoviti da na trzištu postoje tri vrste kretanja:
- Primarno kretanje koje moze biti usmereno na bull ili bear ponašanje
(Dou je smatrao da je normalno pretpostaviti period od cetiri godine)
- Sekundarno kretanje traje od dve nedelje do mesec ili više dana.
Ono se izrazava kroz nagle fluktoacije u cenama u okviru primarnog trenda.
-Svakodnevne promene u cenama koje su uobicajene.
Ova teorija je predvidela berzansku krizu iz 1929. godine. Medjutim, protivnici
ove teorije su smatrali da, osim ovog dogadjaja, ona nije uspela da objasni
ni jedan drugi i osporili su njeno korišcenje u predvidjanju kretanja
trzišta.
Teorija slucajnog kretanja smatra da se buduce kretanje cena na trzištu
ne moze predvideti na bazi prethodnog. Cene se mogu menjati i smer promene
se moze predvideti ali samo slucajno. Ova teorija smatra da je slucajnost
kretanja cena rezultat efikasnosti trzišta, a trzište je efikasno
ako:
- svi investitori imaju besplatan pristup informacijama
- svi investitori imaju jednaku sposobnost analize trzišta
- svi investitori prilgodjavaju svoje portfolije trzišnim cenama.
Što se tice ukljucenosti informacija na trzištu, postoje tri
vrste trzišta:
1) Trzišta slabe efikasnosti (kakva su uglavnom sva finansijska
trzišta) 2) Trzišta pojujake efikasnosti i 3) Trzišta jeke
efikasnosti koja postoje samo ako se ukljucuju sve informacije dostupne
na trzištu ukljucujuci i javne i insajderske informacije( koje su
kaznjive na svim finansijskim trzištima ali cemo o tome malo kasnije).
Tehnicki metodi nastoje da predvide kretanje cena na osnovu prethodnih
kretanja. Osnovni grafikoni koje ova analiza koristi su grafikoni znakova
i linija.
Fundamentalna analiza smatra da kretanje cena zavisi od faktora opštih
ekonomskih kretanja i kretanja poslovanja emitenta, al ii iz politickih
okolnosti okruzenja.
Spekulativne operacije
Spekulacija postoji kada investitor investira u finansijski instrument
za koji pretpostavlja da ce mu doneti prinos veci od trzišnog usled delovanja
nekih specificnih faktora ili trzišnih okolnosti. Spekulaciija koristi
razlike u ceni istog finansijskog instrumenta u razlicitim vremenskim
periodima.
Kupovina i pridaja finansijskih instrumenata na kredit je uobicajena
pojava na razvijenom finansijskim trzištima, ali s obzirom da su izvor
profita ukoliko investitor predviditrzišna kretanja, mogu biti i izvor
manipulacija na trzištu.
Kupovina finansijskih instrumenata na kredit vrši se preko racuna investitora
kod berzanskih posrednika. Investitoru se odobrava odredjeni kredit u
odnosu na ukupna sredstva na njegovom racunu, šot znaci da je on duzan
da drzi sresdstva u likvidnom obliku. Taj likvidni deo sredstava se naziva
margina i pretstavlja delimicno pokrice za kupovinu finansijskih instrumenata.
Propisi obicno zahtevaju odredjen iznos pokrica, odnosno margine. Kupovinom
finansijskog instrumenta na kredit, investitor moze da ostvari veliki
profit, ali moze da pretrti i gubitak s obzirom da se korišcenjem kredita
povecava rizik ulaganja. Investitor se odlucuje za ovakvu kupovinu ako
ocekuje rast cena, a u slucaju da ocekuje pad cena, prodavace finansijske
instrumente na kredit.
Prodaja finansijskih instrumenata na kredit je prodaja instrumenata koje
investitor ne poseduje u trenutku prodaje, vec ih pozajmljuje od berzanskog
posredika da bi mogao da ih isporuci u roku. Znaci, on ih je pozajmio,
prodao po odredjenoj ceni, a zatim sacekao pad cene, kupio ih po nizoj
ceni, vratio brokeru ili nekom drugom berzanskom posredniku i zadrzao
razliku u ceni i tako ostvario prihod. Prodaja na kredit je tipicna kada
na trzištu pocinje duze opadanje cena (Bear market).
Ova prodaja je regulisana propisima i pravilima berzi. Ona mora biti oznacena
na nalogu koji innvestitor popunjava dajuci instrukcije berzanskom posredniku
da proda taj instrument. Ovako se postize transparentnost trzišta, odnosno
daje se mogucnost ocene ponašanja investitora.
Iako su mehanizni prodaje i kupovine strogo regulisani, mogucnost spekulativnog
ponašanja nije ukinuta, niti je ono nestalo sa berze.
Danas se, medjutim, spekulacije više sele sa berzanskog na trzište derivatima.
Manipulacije na berzi
Na pocetku bih napomenula da berze zabranjuju transakcije investitora
ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj uticaj na ponudu, traznju
ili cene finansijskih instrumenata, nasuprot zakonima. Zabranjeno je i
korišcenje insajderskih informacija.
Insajderi su lica koja su tesno povezana sa odredjenim preduzecima i njima
je najsrtoze zabranjemo da trguju (insajder trejding). Najblaza kazna
za insajder trejding jeste povracaj profita. Druga moguca kazna je placanje
penala koji iznose trostruki ostvareni profit. Kazna takodje moze biti
i do 10 godina zatvora u zavisnosti od umešanosti. Sve ove mere prati
oduzimanje celokupne imovine.
Fiktivna prodaja je transakcija u kojoj nema promene vlasništva, vec
se vlasnik sporazumeva sa kupcem da izvrše simuliranu kupoprodaju po
ceni koja je iznad trenutne na trzištu. Ova kupoprodaja na trzištu stvara
privid aktivnosti koja se registruje u berzanskim izveštajima i moze
navesti druge investitore da ulazu, pošto je stvorena iluzija da cena
akcije raste. Investitor ce tako kupiti akciju po višoj ceni od stvarne.
Suprotni nalozi su oblik manipulacije koji vrši investitor davanjem naloga
za kupovinu i prodaju iste akcije kod više razlicitih brokera (jednima
da kupuju a drugima da prodaju) i tako se stvara privid trgovine. Cena
koja se formira ovim putem ne odgovara ravnoteznoj.
Glasine, ako su namerne, takodje mogu izazvati rasti ili pad cene akcija.
Ako investitor kupi neke akcije jer ocekuje rast cene i namerava da ih
potom proda, a do tog rasta ne dolazi, onda moze da raširi glasine o
dobrim poslovnim rezultatima preduzeca u nadi da ce cena akcija skociti.
Isto tako, ako je investitor prodao odredjene akcije ocekujuci njihov
pad, a do pada ne dolazi, on moze poceti sa širenjem negativnih glasina
o firmi, akcijama itd. u nadi da ce do pada šot pre doci.
Pulove stvaraju ucesnici na trzištu obrazujuci alijanse se podelom duznosi
i realizovanog profita. Na primer, pul organizovan u cilju izazivanja
rasta cena, prvo okuplja sve krupnije vlesnike i otkupljuje akcije od
sitnijih, da bi stekao kontrolu nad ponudom odredjene akcije. Zatim stimulišu
trzište tako što otkupljuju preostale akcije da bi podigli cenu. Ostali
investitori kupuju akcije jer ocekuju dalji rast cene. Medjutim, kada
akcije dostignu nivo koji pul smatra pogodnim od projade deo akcija i
time obara cenu što inicira prodaju i od strane drugih vlasnika, zatim
ih po tako snizenoj ceni ponovo kupuje i lansira glassine i povoljne analize
o emitentu da bi došlo do ponovnog rasta cena. Tada dolazi do faze distribucije,
ondosno prodaje akumulisanih akcija. Pul ostvaruje profit i napušta trzište
te akcije iz cega sledi slom cena.
Korner pretstavlja kreiranje monopolske situacije u raspolaganju odredjenim
akcijama, tako da ih investitori mogu iskljucivo kupovati od monopolskog
clasnika i po višoj ceni.
Još jedan od kanala manipulacije danas je i Internet, jer je nemoguce
proveriti informacije o firmama koje nude svoje akcije, posebno zato što
se ne moze sa sigurnošcu odrediti njihova adresa, kao i zbog cinjenice
da je moguce istovremeno slanje mnogih poruka, najcešce laznih.
Po pravilima, sve od navedenih mehanizama manipulacije je zabranjeno.
U našoj zemlji, 1989 godine došlo je do formiranja Savezne komisije
za hartije od vrednosti i berze. Formirano je trzište novca i trzište
kaputala – Beogradska berza. 1994. godine je donet zakon koji menja
zakon iz 1989. godine, a potom je 2002 godine donet zakon o trzištu hartija
od vrednosti koji se smatra najcelovitijim i najobuhvatnijim. Na osnovu
ovog zakona se Komisiji za hartije od vrednosti daju još veca ovašcenja.
Berzanske krize
Do kriza dolazi, po pravilu, iznenada, na vrhuncu optimistickog (Bull)
trzišta, a kao posledica javljaju se veliki gubici obicnih investitora
jer akcije koje poseduju u trenutku sloma postaju bezvredni papiri.
Berza i transfer svojine
Postoji dosta mogucih oblika transfera svojine. U tom procesu se ponekad
transferišu vrednosti izrazene u milijardana dolara. Neki od tih
oblika su:
Preuzimanje firme je svaka kombnacija kada se stvara jedna firma od dve
ili više postojecih.Razliciti oblici preuzimanja su:
• Fuzija je kada jedna firma prisvoji i aktivu
i pasivu druge firme i pri tome ta druga firma prestaje da postoji. Akcije
njenih akcionara se isplacuju u godovini ili se menjaju za akcije novonastale
firme.
• Konsolidacija je spajanje dve odvojene firme
u jednu koja ima poseban pravni status pri cemu obe firme prestaju da
postoje.
• Preuzimanje active ili preuzimanje akcija su
transakcije kupovine active ili akcija na trzištu.
• Javna ponuda za preuzimanje usmerena je na sticanje
odredjenog dela (obicno 51%) akcija firme koju preuzima. Ako su menadzeri
firme koja se preuzima saglasni sa preuzimanjem onda se radi o prijateljskoj
javnoj ponudi, a ako nisu saglasni onda je rec o neprijateljskoj. Kod
ovog drugog oblika, menadzeri mogu mogu primeniti niz postupaka kojima
se osujecuje preuzimanje: Sudska zaštita; ptodaja dela aktive koja
je najprofitabilnija i zbog koje se preuzimanje i namerava; pozivanje
trece firme sa kojom su menadzeri u dobrim odnosima, da ona uputi javnu
ponudu za preuzimanje, sa kojom ce menadzeri biti saglasni; obezbedzivanje
velike novcane nadoknade menadzerima u slucaju preuzimanja;povecanje duga
firme koji dospeva posle završetka preuzimanja itd.
Promena organizacije – preduzeca mogu promeniti oblik organizacije
ili oblik svojine. Osnovni oblici su:
• Kreditni otkup je sricanje svih akcija i imovine javne korporacije
od male grupe investitora posle cega korporacija postaje zatvorenog tipa.
• menadzerski otkup je otkup firme od strane njenog upravljackog
tima.
• otkup od strane zaposlenih
U mnogim zemljama izvršena je privatizacija putem prodaje akcija
preduzeca.
U jednom delu preduzeca, za koje je drzava smatrala da su od javnog interesa,
ona je zadrzala specijalnu akciju tzv. zlatnu akciju što joj omogucava
da spreci buduce otudjivanje imovine bez drzavne saglasnosti.
Dekompozicija firme je podela odnosno prodaja dela imovine firme. Ona
ima više oblika:
• Sell – off – firma prodaje deo imovine za gotovinu
ili akcije druge firme
• Spin – off – glavna firma raspodeljuje akcije zavisne
firme svoim akcionarima, tako da zavisna firma postaje posebno pravno
lice
• Split – off – Deo akcionara glavne firme razmenjuje
svoje akcije sa akcijama zavisne firme
• Split – up – firma se razbija na niz odvojenih firmi
• Crave – out – predstavlja javnu ponudu akcija zavisne
firme koju otkupljuje široki broj akcionara
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi seminarski
rad
u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI
RAD
|
|