HARTIJE OD VREDNOSTI
1 - POJMOVNO ODREĐENJE I BITNE KARAKTERISTIKE
Pod hartijama od vrednosti podrazumeva se niz pismenih
dokumenata ili isprava u kojima je inkorporisano odgovarajuće imovinsko
pravo koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva. Hartije
od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije
od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom
zaradom.
Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave
koje sadrže pismenu obavezu izdavaoca hartija od vrednosti da će zakonitom
imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu zabeleženu u toj ispravi.
Izdavalac hartija od vrednosti ima, dakle, obavezu da izmiri samo onu
obavezu na koju se pismeno obavezao. Od njega se ne može zahtevati ispunjenje
obaveze koju je dao usmeno, a koja nije sadržana u pismenoj ispravi. Svaka
hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da
ispuni tri uslova :
1. da je u pisanoj formi
2. da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem
hartija od vrednosti
Kao ključni momenti identifikacije hartija od vrednosti ističu se: prvo,
formalnost pravnog posla; drugo, inkorporisanje odgovarajućeg imovinskog
prava; treće, jedinstvo inkorporisanog imovinskog prava i same hartije.
1. Hartije od vrednosti smatraju se formalnim pravnim
poslom za koji je neophodno postojanje pismene isprave. Ova karakteristika
hartija od vrednosti stoji u suprotnosti sa karakteristikama neformalnosti
poslova u vezi sa robnim prometom. Kao posledica tretmana hartija od vrednosti
kao formalnog posla, nacionalno zakonodavstvo propisuje opšte obavezujuće
odredbe koje treba da sadrži hartija od vrednosti. Uobičajeno je da zakon
opštije važnosti propiše obavezne elemente hartija od vrednosti i da prepusti
posebnim zakonima propisivanje dopunskih elemenata.
2. Načelo inkorporacije označava vezanost prava iz hartija
od vrednosti sa sadržinom prava na koje se poziva hartija od vrednosti.
Hartija od vrednosti je pismena isprava koja predstavlja
naslov prava na odgovarajuće imovinsko pravo na koje ta isprava upućuje.
Pravo iz hartije se dokazuje posedovanjem same hartije, pa se, sem u posebnim
slučajevima, ne može drugačije dokazati. Vrednost same hartije beznačajna
je bez vrednosti pravnog sadržaja na koji se odnosi. Drugim rečima, vrednost
hartije od vrednosti je vezana za vrednost tog sadržaja, pa otuda i konstatacija
da se vrednost hartije od vrednosti izjednačuje sa vrednošću onog na šta
se pravo odnosi. Uobičajena je konstatacija da je vrednost hartije od
vrednosti faktički vrednost hartije od vrednosti.
Pravo na hartiju je stvarno pravo na stvari. Njen vlasnik (holder) ima
pravo držanja, raspolaganja, pravo kupovanja i prodaje, pravo zalaganja,
pravo da je pokloni. Pravo nad hartijom uslov je ostvarivanja prava sadržanih
u hartiji, jer je to pravo ono radi kojeg je hartija izdata. Bez prezentacije
hartije od vrednosti ne može se dokazivati pravo iz hartije, odnosno nema
osnova da se od dužnika traži isplata ili druga činidba koja je definisana
karakterom hartije od vrednosti ukoliko se ona ne može prezentirati. Posedovanjem
hartije od vrednosti holder ostvaruje pravo na potraživanje koje je naznačeno
u hartiji.
3. Jedinstvo prava na hartije i prava iz hartija od vrednosti,
odnosno njihova neodvojivost jedno je od osnovnih pravila koje karakteriše
hartije od vrednosti. Ko poseduje hartije od vrednosti, taj poseduje i
jedno i drugo pravo. Prenos hartija od vrednosti znači prenos oba prava.
Subjekt koji prenese hartiju od vrednosti drugom subjektu prenosi i hartiju
i imovinsko pravo, odnosno pravo potraživanja. Subjekt na koga je hartija
prenesena postaje vlasnik same hartije i imovinskog prava na koje se ona
odnosi.
Prema zakonu, hartije od vrednosti mogu emitovati (izdavati) savezne države,
republike članice, pokrajine, gradovi, opštine, preduzeća, banke i druge
finansijske institucije, organizacije za osiguranje i druga pravna lica
(emitenti). Strano pravno lice može emitovati hartije od vrednosti pod
uslovima uzajamnosti, na način i pod uslovima utvrdjenim zakonom o hartijama
od vrednosti.
Hartija od vrednosti glasi na novi dinar. Izuzetno, obveznica, blagajnički
zapis, državni zapis i certifikat o depozitu mogu glasiti na stranu valutu.
Hartiju od vrednosti koja glasi na stranu valutu emitent može prodavati
samo na stranom tržištu. Hartija od vrednosti koja glasi na stranu valutu
može se kupovati i prodavati na sekundarnom tržištu za nove dinare.
Osnovni oblici hartija od vrednosti su akcije, obveznice, certifikati,
blagajnički zapisi i komercijalni zapisi. Pored ovih, na finansijskom
tržištu se pojavljuju i druge hartije od vrednostikao što su: menica,
ček, tovarni list, skladišnica, konosman (teretnica), bankarska garancija,
akreditiv i dr.
2 - ZAMENA HARTIJA OD VREDNOSTI
Ako je hartija od vrednosti oštećena, na zahtev imaoca,
emitent je može zameniti novom hartijom od vrednosti, pod uslovom da prethodno
o tome obavesti nadležni savezni organ. Ako je hartija od vrednosti koja
glasi na ime uništena ili nestala, emitent je može zameniti pod uslovom
da je javno oglašena nevažećom i da o tome obavesti nadležni organ.
3 - BITNI ELEMENTI HARTIJA OD VREDNOSTI
Bitni elementi hartije od vrednosti su:
1. oznaka vrste hartije od vrednosti,
2. oznaka klase i serijski broj,
3. naziv, sedište i adresa emitenta hartije od vrednostii; njegova oznaka
u registru emitenata kod Komisije,
4. nominalna vrednost,
5. oznaka da hatrija od vrednosti glasi na donosioca ili na ime,
6. podaci o kupcu hartije od vrednosti na ime i to: naziv i sedište
pravnog lica ili ime i prezime i jedinstveni matični broj građanina
ili broj računa vlasnika hartije od vrednosti kod Centralnog registra
za strano fizičko lice,
7. obaveze emitenta i prava i obaveze vlasnika hartije od vrednosti
i način njihovog ostvarivanja,
8. mesto i datum emisije hartije od vrednosti,
9. imena lica ovlašćenih za zastupanje emitenta,
10. drugi element određeni propisima Komisije.
Oblik hartije od vrednosti određuje emitent odlukom o emitovanju hatrija
od
vrednosti. Hartije od vrednosti jedne klase emituju se u istom obliku.
4 - VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI
Tokom razvoja ekonomije razvijale su se hartije od vrednosti, usavršavale
se kao instrumenti za regulisanje odnosa između privrednih subjekata i
doprinosile efikasnosti odvijanja prometa. Te hartije od vrednosti se
mogu deliti po mnogim kriterijima.
4.1 ) Hartije od vrednosti prema sadržaju inkorporisanog
prava
Priroda prava inkorporisanog u hartije od vrednosti nije u svim hartijama
istovetna. Prema bližoj pravnoj prirodi tog prava, sve hartije od vrednosti
se dele na: prvo, stvarnopravne; drugo, obligacionopravne; treće, hartije
sa pravom učešća.
1. Stvarnopravne hartije od vrednosti sadrže neko stvarno
pravo: pravo svojine ili pravo zaloge. Bliže razgraničenje ovih hartija
moguće je na osnovu vrste tog prava, odnosno u pitanju mogu biti prava
na nepokretnosti (hipotekarno pismo) ili prava na pokretne stvari (konosman
ili skladišnica, prenosivi tovarni list). Hartija od vrednosti ove vrste
reprezentuje robu. Njihov prenos podrazumeva prenos robe od jednog subjekta
(koji otuđuje hartiju od vrednosti) ka drugom subjektu (koji prima hartiju
od vrednosti). Time se, drugim rečima, ostvaruje prenos hartija od vrednosti
i prenos odgovarajućeg stvarnog prava istovremeno. Sa predajom hartija
od vrednosti ovde je preneseno potraživanje, pri čemu roba u momentu predaje
hartije fizički ostaje tamo gde jeste. Novi imalac hartije stiče pravo
svojine nad robom, odnosno pravo disponovanja. Zato se ove hartije od
vrednosti često nazivaju dispozicionim.
2. Obligacionopravne hartije od vrednosti su one hartije
koje u sebi inkorporišu obligaciona prava, odnosno potraživanja od dužnika.
Ova potraživanja su uglavnom izražena u novcu, ali mogu biti izražena
i u drugim činidbama. U ove hartije ubrajaju se: menica, ček, obveznica,
komercijalni zapis, blagajnički zapis, certifikat, kreditno pismo. Uslov
za realizaciju obligacije je prezentiranje hartije od vrednosti dužniku.
3. Hartije od vrednosti sa pravom učešća su, faktički,
korporativne hartije koje imaocu daju pravo da učestvuje u nekom pravnom
licu. Reč je o akcijama (deonicama) kod akcionarskih (deoničkih) društava
i komanditnih društava na akcije. Imalac ovih hartija stiče pravo članstva
kod određenon pravnog lica, pravo ubiranja prihoda od svog finansijskog
plasmana u to lice, kao i pravo da učestvuje u raspodeli stečajne mase
u slučaju da pravno lice u kome ima ulog padne u stečaj. Ove hartije od
vrednosti se nazivaju ličnopravnim hartijama, ili korporativnim hartijama
od vrednosti.
4.2 ) Hartije prema nosiocu prava iz hartije od vrednosti
Prema načinu na koji je na hartiji od vrednosti označen vlasnik, odnosno
titular prava hartije od vrednosti, sve hartije od vrednosti se dele na:
prvo, hartije od vrednosti na ime; drugo, hartije od vrednosti po naredbi;
treće, hartije od vrednosti na donosioca.
1. Hartije od vrednosti na ime su specijalna kategorija
hartija kod kojih se u samoj hartiji označava ime fizičkog ili pravnog
lica koje je titular prava, odnosno poverilac. Ove hartije se ponekad
označavaju kao “rekta hartije”, ili direktne hartije čime se ukazuje na
neposrednu obavezu izdavaoca prema navedenom pravnom,odnosno fizičkom
licu da ispuni obavezu koju je prema njemu definisao.
Ove hartije pružaju neke prednosti izdavaocu,odnosno dužniku. Za njega
je poverilac jasno određena ličnost, odnosno ličnost čiji su mu atributi
dobro poznati. Vlasnik hartije od vrednosti na ime ne prenosi pravo iz
hartije prenosom same hartije. Uz to, prenos potraživanja na novog poverioca
se ovde ne može odvijati po slobodnoj volji postojećeg poverioca. Prenos
se može obaviti ali je skopčan sa nizom formalnosti, što podrazumeva upisivanje
prenosa na odgovarajuće mesto u samoj ispravi, zatim u odgovarajućem registru,
i zaključivanje igovora. Zbog ovih formalnosti prenosivost hatrija do
vrednosti na ime je veoma ograničena, pa je ograničavanje i ograničenost
njihove cirkulacije jedna do ključnih karakteristika.
Prenos hartija od vrednosti na ime obavlja se putem ugovora o cesiji potraživanja.
Ovim prenosom novi poverilac (cesionar) preuzima prava koja su pripadala
ranijem poveriocu, koji je preneo svoje pravo (cedent), dok dužnik (cesus)
ostaje isti. Cedent, odnosno raniji poverilac odgovara cesionaru, odnosno
novom poveriocu za ispunjenje obaveze od strane cesusa, odnosno dužnika,
jedino ukoliko je na sebe preuzeo garantovanje ispunjenja te obaveze.
2. Hartije od vrednosti po naredbi se karakterišu po
tome što je poverilac lice koje je imenovano u samoj hartiji, ali to može
biti i drugo lice koje u hartiji imenuje imenovano lice. Činidba se ovde
izvršava prema licu koje je imenovano u hartiji, odnosno prema licu koje
to lice odredi. Ove hartije imaju klauzulu koja određuje lice kao poverioca
i dodatnu klauzulu “po naredbi”. Izdavalac ovakve hartije do vrednosti
je obavezan na činidbu prema licu koje je navedeno u hartiji, ili prema
licu koje to lice navede. U ovu kategoriju hartija od vrednosti spadaju:
menica, ček, skladišnica.
Prenos hartija od vrednosti po naredbi obavlja se putem indosamenta ranijeg
poverioca na novog. Raniji poverilac postaje novom poveriocu solidarni
dužnik (sem u slučaju kada takvu obavezu isključi klauzolom u hartiji
od vrednosti “bez moje dalje obaveze”). Novi poverilac postaje samostalni
poverilac kome dužnik ne može isticati prigovore iz subjektivnog odnosa
sa ranijim poveriocem.
Hartije od vrednosti po naredbi imaju priličnu cirkulacionu sposobnost,
pa je njihova upotreba u poslovnom prometu veoma izražena, a kako postoji
i veoma visok stepen sigurnosti u pravnom prometu, to je njihova upotreba
i značajna.
3. Hartije od vrednosti na donosioca su hartije kod
kojih nije označeno ime poverioca, odnosno vlasnika isprave, te se legalnim
vlasnikom smatra svako lice koje je prezentira. “Donosilac” je ovde oznaka
za posednika hartije od vrednosti koji se ima smatrati zakonitim bez ikakvog
posebnog dokazivanja. Ovakve hartije od vrednosti nose uobičajenu klauzulu
“plativo donosiocu”. Prenosom ovih hatrija ostvaruje se istovremeni prenos
prava inkorporisanog u hartiji.
Najznačajnija prednost hartija od vrednosti na donosioca je u činjenici
da imaju maksimalnu cirkulaciju. Za njihov prenos od jednog do drugog
poverioca nisu potrebne baš nikakve formalnosti. Novi poverilac se nigde
ne upisuje u registre, fizički posed hartije podrazumeva prava na realizaciju
potraživanja koja su inkorporisana u hartiji. Ova prednost ukazuje i na
nedostatak, kao njenu drugu karakteristiku. Naime, u slučaju da se izgubi
hartija od vrednosti, njen vlasnik skoro da nema načina da dokaže svoje
vlasništvo, jer se posednik i prezentator hartije od vrednosti smatra
njenim vlasnikom. Drugim rečima, gubitak hartije od vrednosti znači gubitak
svih u hartiji inkorporisanih prava, a vlasništvo se dokazuje isključivo
prezentacijom. Izdavalac hartije nije ovlašćen da ispituje nečin na koji
je lice koje prezentira hartiju od vrednosti steklo hartiju. Za njega
je vlasnik onaj ko prezentira hartiju. Međutim izdavalac je dužan da postupa
savesno, te da u slučaju kada posumnja da je donosilac stekao hartiju
od vrednosti na nezakonit način obavezno odbije izvršenje u hartiji navedene
obaveze. Ukoliko tako ne postupi, izdavalac snosi odgovornost za posledice.
4.3 ) Hartije od vrednosti prema ročnosti
Prema ročnosti sve hartije od vrednosti se dele na: prvo, oročene hartije
od vrednosti; drugo, hartije od vrednosti prema viđenju; treće, hartije
od vrednosti bez roka.
1. Oročene hartije od vrednosti imaju preciziran rok
u kojem se mora izvršiti obaveza (činidba) koja je u njoj sadržana. Poverilac
se obraća dužniku o definisanom roku, kada je dužnik obavezan da izvrši
svoju obavezu. U ovakvim hartijama se navodi ili fiksirani dan na koji
dospeva izvršenje obaveze (npr. Platiti 15. maja 2007.), ili se navodi
protok vremena od dana izdavanja hartije (npr. platiti godinu dana od
dana izdavanja hartije). Neke hartije od vrednosti imaju rok u kojem se
obaveza izvršava u celosti i definitivno. Ima takvih hartija od vrednosti
kod kojih se obaveza postepeno, na rate, izvršava, s tim da postoji rok
za definitivno izvršenje obaveze.
2. Hartije od vrednosti po viđenju (a vista,
na prvi zahtev) obavezuju dužnika da poveriocu
izvrši obavezu iz hartije u momentu kada se ovaj pojavi i prezentira svoj
zahtev.
3. Hartije bez roka, ili bez određenog roka,
odnosno sa neodređenim rokom su hartije kod kojih ne postoji utvrđen rok
za izvršenje obaveze iz hartije. Ima hartija od vrednosti koje permanentno
daju prinose, kojima su definisani rokovi za ubiranje prinosa, ali kod
kojih nije definisan rok za isplatu glavnog duga, odnosno nominalne vrednosti
hartije od vrednosti.
4.4 ) Hartije od vrednosti prema sadržaju
Sve hartije od vrednosti prema sadržini prava na koja se odnose mogu se
podeliti na robne i novčane hartije od vrednosti.
1. Robne hartije od vrednosti se odnose na robni sadržaj.
Reč je o skladišnici, konosmanu, založnici i dr. Ove hartije se često
nazivaju realnim ili stvarnim.
2. Novčane hartije od vrednosti imaju za predmet novčane
vrednosti. Ovde spadaju: menica, ček i dr.
4.5 ) Hartije od vrednosti prema izdavaocu
Prema tome ko je izdavalac (emitent) hartija od vrednosti sve hartije
od vrednosti se mogu podeliti na: prvo, javnopravne hartije od vrednosti
i, drugo, privatne hartije od vrednosti.
1. Javnopravne hartije od vrednosti izdaje država i
njeni organi. Taj posao može obavljati centralna država (federacija),
federalne jedinice i komunalne ili opštinske zajednice.
2. Privatne hartije od vrednosti izdaju preduzeća ili
druga pravna lica.
4.6) Hartije od vrednosti prema prihodu
Sve hartije od vrednosti, na osnovu toga kakav prihod daju, mogu se podeliti
na: hartije bez prihoda, hartije sa fiksnim prihodom i hartije sa promenljivim
prihodom.
1. Postoje hartije od vrednosti koje ne donose nikakav prihod.
Reč je o hartijama čija je funkcija omogućenje prometa, odnosno prenosa
sredstava između subjekata u platnom prometu. Takvi su: ček,
skladišnica, konosman.
2. Hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom su takve
hartije kod kojih je ustanovljeno plaćanje prihoda periodično. Reč je,
recimo, o obveznicama i prioritetnim deonicama (akcijama) koje daju fiksni
prihod.
3. Hartije od vrednosti sa promenljivim prihodom su
obične korporacijske hartije (akcije) koje predstavljaju imovinski instrument.
Veličina prihoda se ovde dovodi u vezu sa profitabilnošću koju preduzeće
ostvaruje. U ovom slučaju veličina prihoda koji se dodeli na jedinicu
uloženih sredstava (po jednoj akciji) varira iz godine u godinu, sve u
zavisnosti od uspešnosti poslovanja korporacije.
4.7)Dispozitivne i tradicionalne hartije od vrednosti
Prema tome da li se hartijama od vrednosti traži predaja stvari ili zahteva
dispozicija stvarima, hartije se dele na tradicionalne i dispozitivne.
1. Tradicionalne hartije podrazumevaju radnju predaje
stvari, što znači realni transfer objekata tražbine iz poseda dužnika
u posed poverioca. Potraživanje je realizovano predajom stvari.
2. Dispozitivne hartije od vrednosti podrazumevaju prenos
hartija od vrednosti i sa njom prava da se disponuje sa predmetom. Takve
su hartije: konosman i skladišnica.
4.8 )Hartije od vrednosti prema dužini roka dospeća
Prema dužini roka dospeća od dana emitovanja, hartije od vrednosti se
dele na dugoročne i kratkoročne.
1. Dugoročne hartije od vrednosti su hartije od vrednosti
čiji je rok dospeća duži od godinu dana od dana emitovanja.
2. Kratkoročne hartije od vradnosti su hartije od vrednosti
čiji je rok dospeća kraći od godinu dana od dana emitovanja.
5 - TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI
Trgovinom hartijama od vrednosti, u smislu zakona o hartijama
od vrednosti, smatra se prodaja, odnosno kupovina
hartija od vrednosti između emitenta i kupca neposredno ili preko posrednika
(u daljem tekstu: primarno tržište) i svaka naredna kupovina i
prodaja hartija od vrednosti između imaoca i kupca hartije od vrednosti,
neposredno ili preko posrednika (u daljem tekstu: sekundarno
tržište). Kupovina i prodaja se obavlja na organizovanom finansijskom
tržištu, poznatom kao berza, koja radi po principu aukcija (slobodne javne
ponude i potražnje, odnosno javnog nadmetanja u pogledu prihvatanja cene
određenih hartija od vrednosti). Osnovni cilj efektne berze je da izvrši
koncentrisanje ponude i tražnje na jednom mestu radi utvrđivanja dnevne
tržišne vrednosti (berzanskog kursa) pojedinih hartija od vrednosti, kao
što su akcije i obveznice. Berzanski poslovi mogu biti promotni i terminski.
Promotni poslovi se likvidiraju odmah (sutradan po zaključku). Specifičnost
terminskih poslova je u tome sto se temelje na vremenskom razmaku između
zaključka i izvršenja posla.
Prodaju hartija od vrednosti na primarnom tržištu emitent može obavljati
neposredno ili preko berzanskih posrednika. Strana pravna lica mogu kupovati
i prodavati hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu samo preko
berzanskih posrednika.
Hartijama od vrednosti može se trgovati pod sledećim uslovima:
1. Da su emitovane u skladu sa zakonom o hartijama od vrednosti;
2. Da emitent ima pozitivno mišljenje u ovlašćenog revizora o njegovom
poslovanju;
3. Da protiv emitenta nije pokrenut postupak sanacije, stečaja ili likvidacije.
Emitent čijim se hartijama od vrednosti trguje dužan je da do isteka
roka za ostvarivanje prava i obaveza koje proističu iz hartije od vrednosti
najmanje jedanput godišnje obaveštava imaoce hartija od vrednosti o rezultatima
svog poslovanja. Emitent je dužan da u roku od osam dana od isteka roka
za predaju godišnjeg obračuna dostavi nadležnom saveznom organu osnovne
bilansne pokazatelje za prethodnu godinu.
Trgovina hartijama od vrednosti može biti:
1. Gotovinska – prenos hartija od vrednosti sa prodavaoca
na kupca (indosamentom ili prostom predajom);
2. Polugotovinska – deponovanje hartija od vrednosti
na depo-račun i obrnuto;
3. Bezgotovinska – prenošenje hartije od vrednosti sa
poslodavca na kupca, zaduživanjem njihovih depo-računa, odnosno prenošenje
sa depo-računa davaoca zaloge na depo-rečun primaoca zaloge.
Bezgotovinska trgovina hartijama od vrednosti ostvaruje se izdavanjem
naloga o zaduženju jednog računa i naloga o odobrenju drugog računa kojima
se hartije od vrednosti prenose pri prodaji, odnosno zalaganju.
Na depo-računu banka evidentira priliv i odliv deponovanih hartija od
vrednosti. Za svaku promenu na depo-računu banka je dužna da izda izvod
sa naznačenjem salda i preda ga vlasniku računa na način utvrđen ugovorom.
Osnov za promenu stanja salda na depo-računu jeste nalog vlasnika računa.
6 - GAŠENJE PRAVA IZ HARTIJE OD VREDNOSTI
Hartije od vrednosti imaju svoj životni ciklus: nastaju, označavajući
uspostavljanje odgovarajućeg obligacionog odnosa; cirkulišu i menjaju
svojeg vlasnika (holdera); gase se, čime prestaju sve obligacione obaveze.
Na taj način hartije od vrednosti, na njima svojstven način, opisuju život
odgovarajućeg odnosa između privrednih subjekata, u kome se zasnivaju
prava i obaveze, prenose i time izvršavaju dinamiku privrednih kretanja,
i gase označavajući umirenje tih odnosa.
Gašenje prava iz hartije od vrednosti u normalnim okolnostima nastaje
izvršenjem obaveze koja je vezana za hartiju od vrednosti. Reč je o ispunjenju
obaveze u vidu: isplate novčanih suma i predaje stvari (izdavanje robe
kod konosmana i skladišnice). Uz ovo osnovi za gašenje prava iz hartije
od vrednosti mogu biti: zastarivanje, oproštaj duga, konfuzija, kompenzacija,
inovacija i poništenje.
Literatura
Lukić, R.,Hartije od vrednosti - metodoloski aspekti, Izdavačko
preduzeće Beograd, Beograd, 1995.
Prof. Dr Milojević, M., Tomić, M., Kelečević, L., Dukanac, S., mr Andžić,
M., Poslovanje novčanim hartijama od vrednosti, Institut za ekonomiku
i finansije, beograd, 1996.
Zakon o hartijama od vrednosti, Službeni list SRJ br. 26/98 i 28/96.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI
RAD
|