|
MEÐUNARODNA FINANSIJSKA TRIŠTA
KARAKTERISTIKE FUNKCIONISANJA MEÐUNARODNOG FINANSIJSKOG
TRIŠTA
Finansijsko
trište predstavlja deo finansijske infrastrukture
u okviru koje se suceljavaju odnosi i tranje novcanih sredstava,
u cemu ucestvuju bankarski i drugi finansijski posrednici. Razvoj tog
ambijenta, poslova i poslovnih ambijenata koji se u njemu odvija u uskoj
su medusobnoj zavisnosti, i to od nastanka finansijskog trišta,
do današnjih dana u kojima se finansijsko trište sve više
osamostaljuje, internacionalizuje i diversifikuje.
U analizi funkcionisanja ovog trišta bitno je navesti glavna
obeleja, slicnosti i razlike izmedu nacionalnog i medunarodnog finansijskog
trišta, da bi se mogla objasniti suština internacionalizacije
finansijskih transakcija i nastanka spojnog finansiskog trišta.
MEÐUNARODNO I NACIONALNO FINANSIJSKO TRIŠTE
Finansijsko trište izraava strukturu i odnose mnogobrojnih
razlicitih ali, istovremeno, medusobno povezanih specijalizovnih trišta
novca, deviza i kapitala. Širina ovog pojma upucuje da se ono ne
moe svesti, kao što je to cesto slucaj, na trište
kapitala odnosno dugorocnih finansijskih poslova. U tom slucaju trište
kratkorocnih poslova bilo bi monetarno trište ili trište
novca. Isprepletanost i meduzavisnost izmedu ova dva trišta
sve više ukazuje da je rec samo o dvojakom ispojavanju jednog sistema,
pogotovo što nastaje sve veci broj hibridnih odnosa koji se ne mogu
kruto svrstati ni u prvi ni u drugi segment finansijskog trišta
posmatranog u širem smislu.
Razvoj finansijskog odnosa i instrumenata na tom trištu daje
sve raznovrsnije mogucnosti izbora nacina i oblika pribavljanja i plasiranja
sredstava i njihovog rocnog, kamatnog i sigurnosnog odredenja. Sa razvojem
finansijskog trišta sve je više nekonvencionalnih oblika
finansijskih odnosa i instrumenata u kojima klasicni kreditni poslovi
predstavljaju samo pocetnu fazu.
Poslovni rizici, kao posledica promena u trišnoj, novcanoj,
dohodnoj i socijalnoj sferi, i tenja da se postiu što
povojniji finansijski rezultati, jesu osnovni motivi za neprekidno kombinovanje
i spekulativno razmišljanje kako najbolje uloiti i oploditi
finansijsku imovinu. Tako dolazi do neprekidnog prelivanja finansijske
imovine iz jednog oblika u drugi i njenog sve veceg raslojavanja. Vlasnici
finansijske imovine nastoje da obezbede takav sastav sredstava koji ce
im omoguciti da što bre i što sigurnije transformišu
sredstva, ili da pribave dodatna sredstva pod najpovojnim uslovima.
Brzi razvoj novih odnosa i instrumenata na finansijskom trištu,
uz vec dugotrajan i izrazit proces davanje slobode tome trištu
od strane dravnih zakonodavnih organa, doveo je do brisanja granica
izmedu kratkorocnih i dugorocnih odnosa poslova na ovom trištu.
Gubi se granica izmedu trišta novca i trišta kapitala,
pa se oba podvode pod pojam finansijskog trišta, dok se izrazi
trište novca i trište kapitala sve više koriste
za isticanje kvalitativno razlicitih ali meduzavisnih i neodvojivih segmenata
jedinstvenog finansijskog trišta.
Determinanta rocnosti sredstava osnova je za raspoznavanje trište
novca i trište kapitala. U razvijnom finansijskom trištu
sve više se govori o trištima pojedinih finansijskih instrumenata.
Danas na savremenom finansijskom trištu vec postoji trište
obveznica, roll over trište kredita, trište obligacija
i trište deonica. Osim njih, postoje raznovrsna trišta
dravnih hartija od vrednosti i trišta hipoteka sa mnoštvom
izvedenih kolaterarnih trišta.
Brojni finansijski instrumenti emituju se na primarnim trištima
novca i kapitala. Osim toga, njihov znatan deo krui na posebnim
sekundarnim trištima, na kojima se dalje pretvaraju i transformišu.
Berze predstavljaju samo jedan segment sekundarnog trišta,
a postoje i drugi delovi na kojima se obavlja promet velikog dela hartija
od vrednosti i finansijskih instrumenata najrazlicitijih obeleja.
Treba imati svakako u vidu postojanje klasicnog bankarskog kreditnog trišta,
koje predstavlja osnovu na koju se nadograduju specijalizovana trišta
raznih nekreditnih oblika. Klasicno trište takode je ukljuceno
u sveopšti proces diversifikacije, o cemu svedoce njegova najuocljivija
obeleja, kao što su izdavanje brojnih sertifikata o depozitu,
bankarskih nota i obligacija, bankarskih akcepata. Razvijeni sistem medubankarskih
kreditnih odnosa i rastuca uloga banaka na finansijskom trištu
ukazuju na širinu spektra savremenog finansijskog trišta.
Svetsko finansijsko trište izraava celokupnost brojnih,
manjih ili vecih medunarodnih trišta novca i novcanog kapitala,
pri cemu je medunarodno samo ono finansijsko trište koje je
dostupno samo ucesniku, nezavisno iz kog prostora potice i kakve ima finsijske
potrebe. Prema tome, svetsko finansijsko trište je zbirni izraz
ukupne ponude i tranje novcanog kapitala, ukljucijuci njegove raznovrsne
segmente koji nastaju izmedu pojedinih nacionalnih finansijskih trišta
i interaktivno uticu funkcionisanje domicilnih finansijskih trišta.
Polazeci od obima i vrste finansijskih poslova koji se obavljaju na pojedinim
trištima, moe biti rec o manje ili više razvijenim
nacionalnim finansijskim trištima. Na osnovu njihovog prometa
sa inostranstvom mogu se podelilti na: velika, razvijena, i mala, relativno
nerazvijena medunarodna finansijska trišta, ova trišta
posluju u medunarodnim finansijskim sedištima.
U velika nacionalna finansijska trišta ubrajaju se: trišta
SAD, Japana, Velike Britanije i Švajacarske. Ona su vec odavno stekla
obeleja medunarodnih finansijskih trišta. Velika nacionalna
trišta u Nemackoj, Francuskoj, Holandiji i Italiji takode su
poprimila i neka medunarodna obeleja. Taj proces je na svi navedenim,
pa i mnogim ostalim trištima u razvoju i poprima sve bri
tempo.
Srpko nacionalno finansijsko trište ne spada u razvijena finansijska
trišta. O njegovoj nerazvijenosti govori cinjenica da su bankarski
kredit i bankarski depozit prakticno jedini oblici pribavljanja sredstava
na finansijskom trištu u zemlji.
INTERNACIONALIZACIJA FINANSIJSKIH TRIŠTA
Internacionalizacija finansijskih tokova je razlona posledica internacionalizacije
proizvodnje. Obim finansijskih tokova velikih transnacionalnih korporacija
postao je toliki da im je svaki nacionalni trišni prostor,
osim svetskog, suviše mali. Na tu okolnost narocito deluje prostorna
neravnomernost stvaranja i korišcenja viškova novcanih fondova
na nivou svetske privrede.
Neophodno je razgraniciti pojmove tradicionalnog i savremenog svetskog
finansijskog trišta. Prvo je nastalo kao posledica razvoja
medunarodne razmene i stranih ulaganja, a drugo predstavlja sasvim novu
pojavu.
Razvijenije zemlje su u svom domicilnom prostoru imale razvijeno finansijsko
trište na kome je bilo mogucnosti za kreditiranje i za druge
finansijske poslove sa inostranstvom. Takvo medunarodno finansijsko trište
se zove tradicionalno, jer njega cine pojedini delovi nacionalnih trišta
podvrgnuti nacionalnoj kontroli i zakonodavstvu. Tek sa pojavom evrodolarskog
trišta moe se govotiti o savremnom medunarodnom finansijskom
trištu. To novo trište razlikuje se od starog po
nizu osobenosti, pri cemu se najcešce navodi okolnost da se savremeno
svetsko finansijsko trište razvijalo van finansijskih trišta
pojedinih zemalja, i to kao uporedno trište na koje se nije
odnosila regulativa nijedne zemlje. Osobenosti tog trišta su
specificnost nacina na koji se obrazuju i plasiraju novcani fondovi, kao
i konkuretnost i elasticnost prema promenama.
Naziv evropsko trište potekao je od njegove prvobitne lokacije
u Evropi i nominiranosti sredstava u americkim dolarima. To trište
danas nije iskljucivo evropsko, a nije iskljucivo dolarsko, iako evropske
banke i dolari imaju dominatnu ulogu. Razvitak tog novca medunarodnog
trišta bio je izuztno brz, jer je pocetkom osamdesetih godina
premašilo ma kog tradicionalnog medunarodnog finansijskog trišta.
Posmatramo li novo i tradicionalno trište kao celinu, podaci
ukazuju da je ono 1986. godine premašilo po velicini svako pojedinacno
nacionalno i finansijsko trište, osim americkog.
Novi finansijski poslovi na savremenom trištu, zaobilaze neposredan
uticaj nacionalnih monetarno – finansijskih vlasti. Kao primer moe
se navesti da trište za dolarske zajmove, obligacije ili depozite
u Evropi ne podpada pod americku bankarsku regulaciju i propise koji se
odnose na hartije od vrednosti. Evrodolarsko trište nije deo
uhodanih domacih finansaijskih sistema, premda sigurno postoji veza izmedu
evrotrišta i finansijskih trišta najrazvijenih zapadnih
zemalja trišne ekonomije. Evrobankarski krediti i evroobligacije
nisu jedini oblici transakcija na evrotrištu, najnoviji oblici
evrokomercijane hartije od vrdnosti i evrodeonice.
Teško je predvideti dalji tok dogadaja u oblasti medunarodnih finansijskih
odnosa. Razvitak poslova na evrotrištu je bio brz da su posle
gotovo beznacajnog pocetka, transakcije na tom trištu doivele
veliki skok, u poredenju sa 1970. godinom obim evrokreditnih odnosa se
1975. godine se ucetvorostrucio, a 1985. godine je 35. puta veci.
Svakako je vano naglasiti znacaj promena nije samo u kretanju obima
medunarodnih finansijskih poslova vec i u njihovoj strukturi i sadrini.
Jugoslavija se od šezdesetih godina prošlog veka, zahvaljujuci
rastu privrednih veza sa inostranstvom, sve više ukljucivala u proces
internacionalizacije finansijskih poslova. Medutim, njeno mesto i uloga
u savremenom svetskom finansijskom trištu su i dalje zanemarljivi.
To je posledica, u prvom redu, malog udela naše zemlje u svetskoj
trgovini, a i sigurno nerazvijenost poslova i instrumenata na domacem
finansijskom trištu.
STRUKTURA MEÐUNARODNOG I NACIONALNOG FINANSIJSKOG
TRIŠTA
Novcano – devizne berze predstavljaju mesta na kojima se odvija
znatan deo finansijskih transakcija koje pripadaju organizovanom sekundarnom
trištu kapitala. U zbivanja na berzama ukljucene su banke,
i to ne samo investicione i mešovite nego i komercijalne.
Pojam trišta kapitala cesto se povezuje sa poslovima na berzanskim
trištima. Stavljanja znaka jednakosti izmedu ta dva pojma sigurno
je pogrešno, buduci da se trište kapitala ne moe
svesti iskljucuvo u okviru berzanskog trišta. Primarne i sekundarne
transakcije na berzama samo su jedan deo trišta kapitala. Pribavljanje
i plasiranje kapitala samo se delimicno odvija na berzama emitovanjem
deonica. Drugim delom je zastupljeno u bankama, a trecim na raznim primarnim
trištima obligacija. Navodeci šta odreduje determinaciju
berze, moemo kazati da ona predstavlja celokupnost organizovanih
i neorganizovanih sekundarnih trišta deonica, obligacija svih
takozvanih hibridnih oblika mobilizacije i plasmana novcanog kapitala.
Berzu cini ukupnost brojnih trišta kapitala:
1. organizovane berze koje cesto nose ime grada u kojem imaju sedišta;
2. sva trišta na kojima se obavljaju transakcije hartije od
vrednosti koje nekotiraju na berzi a na kojima se negociranje obavlja
neposrednom pogodbom izmedu kupaca i prodavaca ili izmedu posrednika;
3. trišta na kojima se obavljaju transakcije neclanova berze
hartijama od vrednosti koje kotiraju na berzama;
4. neorganizovano trište na kome se poslovi obavljaju neposredno
izmedu preduzeca i velikih individualnih investitora;
5. mnogobrojna medunarodna sekundarna trišta hartija od vrednosti
za koja uslugu pruaju posebne klirinške kuce ili pojedine berze,
a cesto i same banke.
Ovim ukazivanjem navedeni su samo neki oblici koji se javljaju na trištu
kapitala, to jest nisu obuhvaceni ostali elementi bankarskih potencijala.
Nisu obuhvaceni ni razni investicioni fondovi, namenski fondovi, specijalizovane
ustanove ( penzijski fondovi, osiguravaljuca društva, stambene banke
). Svi ti oblici raspolau znatnim sredstvima i prevazilaze svoje
uske poslovne zone, pojavljujuci se na trištu kapitala, a u
nekim slucajevima i u medunarodnim okvirima.
MEÐUNARODNE DEONICE
Medunarodne deonice nastale su posle liberalizovanja propisa o izvozu
kapitala, uz postojanje elje imaoca tog kapitala da proširi
portfelj medunarodnih hartija od vrednosti koje su vec cinile obligacije
i note. Taj proces je najuocljiviji u velikim korporacijama ulagaca iz
Velike Britanije i SAD. Velike transnacionalne privredne i finansijske
aglomeracije krenule su u poslove sa medunarodnim deonicama ne samo zbog
povecanja kapitala nego i da bi lakše prodrle na druga nacionalna
robna i finansijska trišta.
Razvojem privredne strukture u pojedinim zemljama struktura finansijskih
trišta vremenom postaje sve sloenija i razlicitija. Zato
su sve tea jasna razgranicavanja na pojedine trišne segmente,
što oteava i medunacionalna poredenja. Sve su manje uocljive
razlike izmedu primarnih, emisionih i sekundarnih transakcija na savremenim
finansijskim trištima. Sredstva se sve više pribavljaju
i plasiraju na razlicitim sekundarnim trištima, a ne samo na
klasicnom emisionom primarnom trištu i trištu hartija
od vrednosti. Vremenom je izbrisana granica izmedu bankarskog trišta
i trišta hartija od vrednosti, a sa tim u skladu i granica
izmedu komercijalnih, investicionih banaka i trgovine hartijama od vrenosti,
to jest izmedu delatnosti koje su prilicno isprepletane.
STATISTICKI PRIKAZ POJAVA
Statisticki prikaz pojava na finanisjskom trištu njie zadovoljavajuci,
jer se i dalje u vecini slucajeva zasniva na tradicionalnim. Zbog toga
cesto nisu moguca medunarodna poredenja, jer se u razvijenim zemljama
pokušava da se obuhvatno prate novostvoreni finansijski instrumenti
i odnosi. Na osnovu takvih, zvanicno objavljenih podataka teško je
tacno utvrditi strukturu pojedinih finansijskih trišta, to
jest onemoguceno je rašclanjavanje osnovnih transakcionih komponenti,
što se odnosi kako na institucionalizovana trišta, tako
i na slabo pregledna neformalna trišta. Na institucionalizovanim
sekundarnim trištima podacima su obuhvaceni samo takozvani
gornji slojevi. Teško se moe steci uvid u to šta se na
to trištu odvija u okviru ostalih odnosa izmedu finansijskih
ucesnika.
Kad je rec o vanijim svetskim finansijskim trištima,
kao što su SAD, Japan ili Velika Britanija, jedno od pitanja koje
se samo po sebi namece jeste utvrdivanje njihove relativne velicine prema
konkurentskim trištima. Medutim, gotovo da je nemoguce precizno
izvesti takva poredenja. Pre svega, izuzetno su velike razlike u sastavu
pojedinacnih nacionalnih finansijskih trišta, one nisu smanjene
ni posle najnovije snane internacionalizacije i deregulacije svetskih
finansijskih tokova. Cak i kada bi iz naziva finansijskih oblika moglo
zakljuciti da je moguce poredenje, postoje znatne razlike od zemlje do
zemlje. Osim institucionalnih, izraene su i funkcionalne razlike.
To su odnosi kako na razvijenost neposrednih finanisjkih veza medu subjektima,
tako i na obim i domet harija od vrednosti, njihovo emitovanje, upis plasmana
i na kretanje na sekundarnim trištima.
Razlicitosti prilika, tradicije i iskustva u pojedinim zemljama uslovile
su i razlicite finansijske sisteme, drugacije koncepije njegovog razvoja
i otud proisteklu razlicitu dravnu regulativu. Na finansijske tokove
utice i osobenost poloaja centralne banke i sprovodenja mera monetarno
– kreditne politike. Uz to, razlicita je politika prema javnom dugu
kao vanom odredujucem elementu novcanih odnosa i novcanih trišta.
U mnogim zemljama su nacionalni i internacionalni elementi finansijskog
trišta toliko isprepleteni da to dodatno oteava njihovo
razdvaljanje radi poredenja. Zato bi za poredenje pojedinih nacionalnih
finansijskih trišta bilo neophodno raspolagati velikim brojem
pokazatelja i odgovaraljucih pondera, što veoma komplikuje postavljeni
zadatak i stavlja pod znak pitanja dobijene rezultate. Da bi se dobila
orijentaciona, gruba slika, moe se koristiti nekoliko globalnih
velicina, kao što su: oroceni depoziti ili sredstva banaka, bankarski
krediti i slicno. Ukrštanjem tih podataka sa velicinom društvenog
proizvoda, kao pokazateljem relativnih odnosa ekonomskih snaga, dolazi
se do raznih nelogicnosti na koje upucuju neka dosadašnj istraivanja.
Istraivanja koja su polazila od sredstava depozitnih banaka takode
upucuju na nepouzdanost poredenja, pre svega jer se time ne obuhvataju
sva sredstva i svi finansijski posredici. Teorijski posmatrano, najpouzdanije
merilo za poredenje bila bi stopa rasta pojedinih kreditnih stopa rasta
pojedinih kreditnih oblika. Ogranicavajuce okolnosti ovog pokazatelja
jesu kursne deformacije koje analizirane velicine veštacki povecavaju
odnosno smanjuju.
LITERATURA:
BANKARSTVO – TEORIJA I PRAKSA
PROF. DR. VOJIN BJELICA
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski
Radovi
SEMINARSKI
RAD
|
|