Osnovni finansijski pokazatelji u preduzecu
Osnovnu i najvazniju podlogu za sve finansijske analize perdstavljaju
finansijski izvestaji: Bilans stanja, Bilans uspeha, i Izvestaji o tokovima
gotovine i kapitala, ciji je i zadatak i funkcija da mere i sagledavaju
stanje i uspeh i polozaj likvidnosti, profitabilnosti i rentabiliteta
preduzeca.
Znacaj i namena pojedinih finansijskih racio brojeva kao deo analize finansijskih
izvestaja, posebno je istaknuta u uslovima novih oblika organizovanja
preduzeca. Od slucaja do slucaja menja se ne samo finansijska struktura
vec i metodologija merenja uspesnosti poslovanja.
I. FINANSIJSKO IZVESTAVANJE KROZ PRIZMU CILJNIH VELICINA
USPEHA
Brojni korisnioci finansijskih ucinaka analiza finasijskih izvestaja,
imaju za cilj da povecaju svoju iskaznu moc da omoguce tacniju primenu
ciljnih velicina i da omoguce uspesno upravljanje rastom i razvojom preduzeca.
Finansijsko izvestavanje se u poslovnoj praksi manifestuje i kao funkcija
i kao zadatak.
Gledajuci kroz sva razdoblja drustva likvidnost trgovaca i preduzeca
je uvek bila na prvom mestu – odnosno primarni cilj finansijskog
izvestavanja pa nekada i kao merilo uspeha.
Kreditori su insistirali da se principu likvidnosti doda i princip sigurnosti.
Polazeci od osnovne teze da veci rentabilitet povecava sigurnost i olaksava
likvidnost i obrnuto, ova merna velicina uspeha zadovoljava potrebe vlasnika
ali i poverilaca i kreditora.
Primarni zadatak je utvrdjivanje ne samo stanja ( imovine i kapitala
) na odredjeni dan u proslosti, vec i ocena medjusobnog uticaja likvidnosti
i rentabilnosti sto naravno predstavlja odlucujuce determinate ocene svrsishodnosti
Ranijih odluka menadzmenta preduzeca.
Gore navedene informacije su neophodne za pripremanje buducih odluka
rukovodstva, na koji nacin ce vrsiti realizaciju izmirenja zahteva ( likvidnosti
i rentabilnosti ) da bi se nesmetano izmirile sve dospele obaveze. Zadatak
finansijskog izvestavanja tumace tri navedene ciljne velicine, svrstane
u redosledu: potencijal – uspeh, uspeh – likvidnost.
Ukoliko preduzece zeli da se odrzi i optimalno razvija i zastiti svoje
interese, finansijsko izvestavanje treba da zadovolji sve interne i eksterne
potrebe za informacijom:
- informacije za potrebe kontrole sopstvene pozicije i razvoja
- informacije o ulaganju sopstvenog kapitala
- informacije za potrebe kreditora o finansijskom polozaju solvetnosti,
- informacije o izgledima rentabilnosti i solidnosti preduzeca
- analiza bilansa uspeha u okviru propisane revizije godisnjih zakljucaka,
obezbedjuje znacajan izvor informacija za samo preduzeca, savetnike i
korespodentne banke.
Sve je usmereno na prognozu mogucnosti odrdzavanja sposobnosti placanja
u buducnost.
Da bi se ocenilo finansijsko stanje i uspesnost preduzeca, finansijska
analiza se bavi sagledavanjem i utvrdjivanjem, finansijskih odnosa izmedju
bilansnih pozicija ( stanja i uspeha ) koje stoje u neposrednoj korelacionoj
vezi.
Prema jednoj od klasifikacija koja je izuzetne analiticke vrednosti racio
brojevi se svrstavaju u sledecih 7 kategorija indikatora: strukture imovine,
sastava kapitala, finansijske strukture, likvidnosti, finansijske snage,
uspeha prodaje i prinosne snage.
Postoje brojni finansijski odnosi, a neki od njih su:
1) pokazatelj likvidnosti
2) pokazatelj zaduzenosti
3) pozatelji aktivnosti
4) pokazatelji pokrica
5) pokazatelji rentabilnosti i profitabilnosti
POKAZATELJI LIKVIDNOSTI
U ovu grupu pokazatelja spadaju svi odnosi koji se upotrebljavaju za
merenje sposobnosti preduzeca da izmiri kratkorocne novcane obaveze.
Najvazniji od njih su:
1) tekuci odnos
2) brzi odnos
Koeficijent za tekuci odnos se izracunava tako sto se stavi u odnos obrtna
sredstva i tekuce obaveze.
obrtna sredstva
tekuce obaveze
Sto je veci stepen likvidnosti preduzece ima vecu sposobnost da plati
svoje racune. Koeficijent za brzi odnos se izracunava tako sto se stave
u odnos tekuca imovina minus zalihe sa tekucim i kratkorocnim obavezama.
tekuca imovina - zalihe
tekuce i kratkorocne obaveze
Ovaj indikator sluzi kao dodatak tekucem odnosu u analizi likvidnosti.
POKAZETELJ ZADUZENOSTI
Ovaj pokazatelj govori o tome do koje se granice preduzece finansira
zaduzivanjem. Dva su osnovna pokazatelja:
- odnos duga i glavnice
ukupan dug ( dugorocne i kratkorocne obaveze )
ukupan sopstveni kapital
Poverioci zele da ovaj odnos bude sto nizi jer je tako veca zastita njihovog
kapitala.
- odnos duga i ukupne aktive
ukupan dug
ukupna aktiva
Odnos naglasava relativni znacaj finansiranja kapitala, odnosno procenat
imovine koja je nabavljena zaduzivanjem. Veca je zastita za poverioce
i investirore ukoliko je veci procenat kapitala obezbedjen iz sopstvenih
izvora preduzeca.
POKAZATELJ POKRICA
Da bi smo ocenili sposobnost preduzeca da podmiri ili pokrije svoje finansijske
troskove obicno koristimo pokazatelj pokrica. Jedan od najcesce koricenih
odnosa pokrica jeste odnos poslovnog dobitka i kamate.
Koeficijent pokrica = poslovni dobitak
troskovi
kamate
Po pravilu ako je odnos veci, veca je I verovatnoca da ce preduzece biti
u stanju da lakse pokrije svoje troskove kamatom, i obrnuto, sto je odnos
manji rizik je veci, tj. ugrozena je sposobnost preduzeca da uzima nove
kredite.
POKAZATELJI AKTIVNOSTI
Ovi pokazatelji poznatiji su kao odnosi efikasnosti. Pokazuju sposobnost
preduzeca da efikasno koristi svoju imovinu.
Najvazniji od njih su:
- aktivnost potrazivanja
- aktivnost vezana za zalihe
- koeficijent obrta ukupne imovine
Aktivnost potrazivanja
Koeficijent potrazivanja = neto prihod od prodaje
potrazivanja
od kupaca
Ovaj odnos pokazuje koliko su puta potrazivanja od kupaca bila u toku
godine obrnuta u novac, odnosno koliko je preduzece uspesno u njihovoj
naplati. Sto je broj obrta veci to je krace vreme izmedju prodaje i naplate
novca, te se radi o vecem kvalitetu potrazivanja od kupaca.
Aktivnost vezana za zalihe
Koeficijent obrta zaliha = trosak ili cene kapitala ( ) proizvoda
vrednost
zaliha
Koeficijent obrta zaliha pokazuje koliko se puta u toku godine zalihe
konverzuju u potrazivanja kroz prodaju.
Koeficjent obrta ukupne imovine
Koeficijent obrta
potrazivanja u danima = broj dana u godini
koeficijent
obrta potrazivanja
Odnos pokazuje koliki je prosecan broj dana naplate nenaplacenih potrazivanja
od kupaca. Jasno je da skracenje perioda naplate potrazivanja povoljno
deluje na likvidnost preduzeca i njegovu rentabilnost.
POKAZATELJI RENTABILNOSTI I PROFITABILNOSTI
Produktivnost preduzeca rezultat je celokupne poslovne politike preduzeca,
kao i citavog niza odluka kojima se obezbedjuje sprovodjenje poslovne
politike.
O bruto marzi profita se govori kao odnosu bruto dobiti ( dobit pre placanja
kamate i oporezivanja ) i prodaje.
Neto profit predstavlja meru profitabilnosti nakon podmirenja poreskih
obaveza.
Postoji veci broj koeficijenata pomocu koji se mogu odrediti pojedini
indikatori profitabilnosti:
- koeficijent ukupne imovine sluzi za merenje efikasnosti menadzmenta
da realizuje profite nakon poreza koristeci raspolozivu imovinu firme
- koeficijentom prinosa na akcije utvrdjuje se vrsta prinosa koju ostvaruju
vlasnici kompaniji
- u pojedinim slucajevima analiticari imaju potrebe za nestandardnim finansijskim
izvestajima, pa tako potencijalni kupac moze izraziti interese za informacijama
koje bi indicirale na efikasnost koriscenja radne snage, kao i informacije
o kvalitetu imovine ili zarade neke kompanije.
II. FINANSIJSKA ANALIZA STANJA
S obzirom na cinjenicu da finansijska ravnoteza, predstavlja uslov za
odrzavanje likvidnosti ( sposobnost placanja ), kao i za obezbedjenje
sigurnosti, a opsti cilj analize bilansa stanja, po prirodi stvari, jeste
ispitivanje uslova finansijsog ekvilibrijuma preduzeca.
Bilans stanja ( u kome se dakle na strani aktive iskazuje imovina, a
na strani pasive obaveze iz poslovanja i sopstveni kapital ) pruza informacije
o snazi preduzeca zatim likvidnosti i solvetnosti i kapitalnoj osnovi
( ucesce kapitala u ukupnoj pasivi ).
Ukoliko zelimo pribaviti informaciju bilansne sume, odnosno o promeni
vrednosti imovine sa jedne strane, kao i obaveza i kapitala sa druge strane
i informacijama o rezultatima preduzeca, neophodno je izvrsiti poredjenje
predhodnog i tekuceg poslovnog perioda. Za sastavljanje izvestaja o tokovima
gotovine podloga je bilans stanja.
Bez obzira za koji metod prezentacije delova imovine i obaveza u bilansu
stanja se preduzece odluci, ono u napomenama treba da prezentira sva sredstva
koja ce biti naplacena u roku od dvanaest meseci od dana bilansiranja
s jedne strane, kao i obaveze koje ce u tom periodu biti izmirene s druge
strane.
Drugacije receno, sredstva i obaveze cija ce naplata, odnosno izmirenje
uslediti nakon isteka od dvanaest meseci od datuma bilansa stanja. Korisnicima
bilansnih informacija navedene informacije treba da indiciraju na potencijalne
teskoce i probleme u odrzavanju likvidnosti i izmirenju obaveza.
U direktnoj vezi sa poslovnim ciklusom preduzeca su kratkorocna sredstva
i tekuce obaveze. Da bi se konkretno sredstvo svrstalo u kratkorocna sredstva,
ono treba da ispunjava sledece uslove, i to :
- da se ocekuje da bude realizovano ili da se cuva za prodaju ili upotrebu
u uobicajenom roku poslovnog ciklusa od dvanaest meseci
Sva ostala sredstva ( nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, hartije
od vrednosti sa rokom dospeca duzim od dvanaest meseci o datuma bilansa
stanja ) ubrajaju se u dugorocna sredstva.
Obaveza ce se smatrati tekucom kada se ocekuje da ce biti izmirena u
normalnom toku operativnog ciklusa ili ako dospeva za izmirenje u roku
od dvanaest meseci od dana bilansiranja. Sve ostale se svrstavaju u dugorocne
obaveze. U dugorocne obaveze ubrajaju se obaveze preduzete na dugorocnoj
osnovi za finansiranje poslovnog ciklusa, a ne dospevaju za izmirenje
u roku od dvanaest meseci.
Na prvoj strani bilansa stanja, kao minimum zasebnih stavki prezentiraju
se :
- nekretnine, postrojenje i opremu
- nematerijalna ulaganja
- dugorocni finansijski plasmani
- ucesce u kapitalu drugih preduzeca i kapitalu banaka
- potrazivanja od kupaca, i ostala potrazivanja
- gotovina i gotovinski ekvivalenti
- ostala finansijska potrzivanja
- zalihe
- dobavljaci i druge obaveze
- obaveze za poreze
- rezervisanje
- obaveze po dugorocnim kreditima
- manjinski interes
- upisani kapital i rezerve.
U vezi sa kapitalom u bilansu stanja ili napomenama preduzeca prezentira
se:
- iznos akcionarskog kapitala
- podatke o akcijama u opticaju po vrstama, po pravima po akcijama, o
otkupljenim sopstvenim akcijama i slicno
- rezerve po prirodi namenama
- obaveze po dividendama.
Ukoliko preduzece ima velike zalihe i njih je, takodje, potrebno iskazati
po vrstama ( trgovacka roba, materijal, proizvodnja u toku i gotovi proizvodi
).
Iz navedeni razloga, neophodno je da se i aktom preduzeca propise minimum
dopunskih informacija koje prate propisane finansijske izvestaje, a proizilaze
iz prirode delatnosti preduzeca.
III. BILANSNA ANALIZA USPEHA
Glavni cilj bilansne analize uspeha, prema dominatnom misljenju je dobijanje
informacija za procenu prinosne snage preduzeca pod kojom se podrazumeva
sposobnost preduzeca da u perspektivi posluje sa uspehom.
Za navedenu svrhu po prirodi stvari, potrebne su informacije koje su orjentisane
na buducnost.
Da bi se dakle pribavile neophodne informacije o rizicima i sansama,
uslovljanim okruzenjem ( ambijentom ), kao i informacije o snazi i slabosti
preduzeca i relevantnim konkurentima, za utvrdjivanje potencijala uspeha
je, pored bilansa uspeha, neophodno koristiti informacije iz izvestaja
o poslovanju, od koga se prema clanu 46 IV. direktive evropske zajednice,
zahteva da pruzi informacije od posebnog znacaja i informacije o “
verovatnom buducem razvoju “.
Visok stepen iskazne moci analize rentabilnosti ce obezbediti otkrivanje
i eliminisanje potencijalnih latentnih rezervi kao i adekvatno dekomponovanje
elemenata rezultata.
Cinjenica da su merenje i ocena uspesnosti u funkciji procene rentabilnog
poslovanja, tj. sposobnosti preduzeca da isposluje uspeh u buducnosti,
zahteva dinamicku analizu rentabilnosti a koja bazira na sagledavanju
i proceni razvoja svih aspekata rentabilnosti.
Bilans uspeha ( kao prikaz svih prihoda i rashoda konkretnog obracunskog
perioda i rezultata preduzeca u tom periodu ), zajedno sa bilansom stanja
daje korisnicima finansijskih izvestaja najvaznije informacije za ocenu
poslovanja preduzeca. U procesu sastavljanja finansijskih izvestaja treba
ih posmatrati kao neraskidivu celinu. Kao minimum pozicija bilans uspeha
treba da obuhvati sledece:
- prihode poslovnih aktivnosti
- rashode poslovnih aktivnosti
- finansijske prihode i rashode
- ucesce gubitka i dobitka pridruzenih preduzeca, kao i efekte zajednickih
ulaganja
- poreske rashode
- dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti
- vanredne stavke
- manjinski interesi
- neto dobitak ili gubitak za odredjeni period, u slucaju kada to zahtevaju
medjunarodni racunovodstveni standardi ili kada je to neophodno za posteno
prikazivanje poslovanja preduzeca u bilans uspeha treba uneti i dodatne
stavke ( one blize odredjuju strukturu prihoda i rashoda, kako bi korisnici
finansijskih izvestaja potpunije i pouzdanije procenili sposobnost preduzeca
u predstojecem poslovnom periodu ), zaglavlja i podzbirove
ZAKLJUCAK
Uspesnost poslovanja ogleda se u pravilnim i dobro odabranim poslovnim
odlukama.
U zemljama razvijene trzisne privrede postoje profesionalne organizacije
koje se bave prikupljanjem i analizom podataka iz raznih preduzeca na
osnovu kojih utvrdjuju vazne pojedinacne i prosecne granske racio brojeve
i objavljuju ih preko svojih publikacija.
U nasoj praksi veoma mali broj preduzeca istinito i verodostojno prikazuje
svoje finansijske izvestaje. Cesto ih prikazuju u nerealnom svetlu, a
sve u cilju da bi privukli strane poverioce i investitore.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi seminarski
rad
u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI
RAD
|