POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKOG MENADŽMENTA
 
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- FINANSIJSKI MENADŽMENT -
Gledaj Filmove Online

 

Kratkoročni izvori finansiranja


Kratkorocno pozajmljivanjeUpravljanje novčanim sredstvima u preduzeću počiva na načelu rentabilnosti i na načelu likvidnosti preduzeća. S obzirom na značaj i jednog i drugog načela, preduzeće treba da pronađe najpovoljniju kombinaciju za održavanje svoje likvidnosti uz istovremeno ostvarivanje i rentabilnosti u svom poslovanju i za ostvarenje oba načela preduzeće ima podjednak interes jer oba mogu stimulativno delovati na tok poslovanja preduzeća.
Do sadašnja praktična iskustva ukazuju na to da i u najlikvidnijim i najrentabilnijim preduzećima često nedostaju novčana sredstva. U takvim slučajevima menadžment preduzeća je u obavezi da pronađe nove izvore novčanih sredstava, u što kraćem roku, uz što povoljniju cenu kapitala (kamatu).

2. KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA


2.1. UKALKULISANE OBAVEZE


Ukalkulisane obaveze predstavljaju akumulirane troškove preduzeća koji se jedan vremenski period ne plaćaju. Najveći deo tih akumuliranih troškova (obaveza) proizilazi iz zarada radnika i plaćenih poreza i doprinosa. Ukoliko se racionalno isplaćuju (u dužem vremenskom intervalu) one mogu biti besplatan izvor kratkoročnog finansiranja preduzeća. Primera radi, ukoliko akcionarsko društvo ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice isplaćuje zarade dvonedeljno u približno istom bruto iznosu od po 200.000 din (150.000 din neto iznos zarada i 50.000 iznos doprinosa) uz pomoć poslovne banke ’’Vojvođanska banka’’ a.d. Novi Sad, Glavne filijale Subotica, uz kamatu od 12% na godišnjem nivou, a ima objektivnu moghućnost da isplatu izvrši na kraju meseca u bruto iznosu od 400.000 din, postavlja se pitanje, šta je sa finansijskog stanovišta za preduzeće povoljnije. Pri dvonedeljnom načinu isplata zarada preduzeće ’’Veterinarski zavod’’ iz Subotice, imaće likvidni odliv putem ukalkulisanih obaveza od 50.000 din, a na ime zarada likvidni iznos odliva sredstava od 150.000 din (50.000 + 150.000 din). Opredeljenjem menadžmenta preduzećća, da se zarade isplaćuju jednom mesečnom stvoriće se besplatni kratkoročni izvori koji se mogu upotrebiti za finansiranje proizvodnje. Godišnje uštede pri promeni intervala isplate neto zarada (jednom umesto dva puta mesečno) iznosiće 200.000 din (za pola meseca jer se na kraju meseca svakako isplaćuje svih 200.000 din). S obzirom da su uštede 15-esto dnevne, nužno je dotični iznos pomnožiti sa 6 meseci (kao da je pun mesečni iznos uštega) što godišnje iznosi 1.200.000 din (200.000 din x 15 dana x 12 meseci).
Zbog ušteda u isplati ukalkulisanih obaveza (poreza i doprinosa) na isti iznos od 200.000 din (odnos neto zarade i ukalkulisanih obaveza 1:0,7) za isti vremenski period (kao u prethodnom slučaju) godišnje uštede iznosile bi 1.200.000 din.
Ako se pretpostavi da je dotično preduzeće upravo ovaj iznos neto zarada i ukalkulisanih obaveza kreditno obezbeđivalo po godišnjoj stopi od 12%, tada su prisutne uštede i po ovom osnovu od 144.000 din (1,200.000 din x 12%). Dakle, pravilnim upravljanjem ukalkulisanim obavezama, ukupne uštede za dotično preduzeće iznose 1,344.000 din (1,200.000 din zarade i ukalkulisanih obaveza + 144.000 din kamater na kreditna sredstva).
Napred navedene uštede po osnovu ukalkulisanih obaveza na ime zarada posebno će se akumulirati (povećati) ukoliko se od strane fiskalne – poreske politike poveća procenat izdvajanja za poreze i doprinose. Menadžment preduzeća istovremeno treba da vodi računa o optimalnom roku odlaganja isplata zarada, jer svako predugo odlaganja (bez obzira na finansijske efekte preduzeća) može proizvesti kontra efekat na radni moral zaposlenih. Plaćanje raznih zakupnina (koje imaju karakter ukalkulisanih obaveza) u dužem vremenu takođe može imati pozitivnih finansijskih efekata na rezultat preduzeća. Dakle, sve raspoložive oblike obaveza, preduzeće treba da koristi, ekonomski posmatrano, razumno u cilju sopstvenog finansiranja, uz što manje kreditno zaduživanje i moguće produženje roka njihovog likvidnog izmirenja. Poreske uštede u razvijenim zemljama tržišnog tipa privređivanja imaju posebnu stimulaciju za onj menadžment preduzeća koji dotične obaveze uspe svesti na zakonski minimum. Interes je i menadžmenta i vlasnika kapitala da se poreske obaveze svedu na zakonski minimum u momentu likvidnog plaćanja.

2.2. BANKARSKI KREDITI


2.2.1. Jednokratni krediti


Jednokratni krediti su kratkoročnog karaktera koje odobravaju poslovne banke svojim komitentima, čiji je kreditni bonitet pouzdan. U praksi se po pravilu ova vrsta kredita odobrava onim preduzećima kojima su finansijska sredstva potrebna samo za jedan vremenski period, u ’’špicevima’’ finansijskog ulaganja radi obezbeđenja neophodnih zaliha materijala, odnosno održavanja tekuće likvidnosti.
Primera radi, preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. iz Subotice (žitomlinska organizacija) otkupljuje godišnji rod merkantilne pšenice u količini od 10.000 tona, po ceni 10 din/1 gk u kreditnom iznosu od 100 miliona dinara, sa rokom dospeća kredita na 90 dana. Kreditom se otkupljuje količina pšenice potrebne za godišnju proizvodnju dotičnog preduzeća i stvaraju realne pretpostavke njene kontinuelne proizvodnje, kao i obezzbeđenja tržišta sa prehrambenim proizvodima. Jednokratni kredit se pravno formalizuje u vidu avalirane menice (koju avalira poslovna banka), koju potpisuje konkretno preduzeće i prodaje nekom drugom preduzeću – dobavljaču sirovina. Meničnom obavezom definišu se uslovi kreditiranja, rok trajanja kredita i visina kamatne stope, premija za rizik kreditiranja i sl. Visina premije za rizik kreditiranja je promenljivog karaktera i zavisi od procenjenog poslovnog i finansijskog rizika potencijalnog dužnika. Jednokratni kredit se ne može produžavati o roku svog dospeća, te stoga upravo i imaju karakter specijalnog aranžmana.
U prezentiranom hipotetičkom primeru, preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica je avaliralo menice kod poslovne banke, ’’Vojvođanske banke’’ a.d. Novi Sad, Filijala Subotica, izvršilo plaćanja pšenice poljoprivrednom preduzeću Z.Z. ’’Nova Brazda’’ Đurđin, koje je indosiralo menice na preduzeće ’’Azotara’’ a.d. Subotica radi kupovine veštačkog đubriva. Preduzeće ’’Azotara’’ podnelo je menice na eskont kod ’’Vojvođanske banke’’ u Subotici, koja je eskontovala menice (uz eskontnu proviziju) i likvidno pustila u tečaj novčana sredstva na tekući račun preduzeća ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica. Po dospeću avaliranih menica, žitomlinsko preduzeće ’’Fidelinka’’ a.d. Subotica pbezbedilo je likvidna sredstva za iskup menica, te na taj način izvršilo povrat novcčanih sredstava ’’Vojvođanskoj banci’’ a.d. u Subotici, koja su bila angažovana po osnovu eskonta menica.
U konkretnoj praksi su moguće i druge varijante kreditiranja, počev od klasičnog odobravanja kredita žitomlinskom preduzeću ’’Fidelinka’’ a.d., pa preko robno-komercijalnih zapisa koje izdaje poslovna banka, radi otkupa ponuđenog roda pšenice.


2.2.2. Kreditna linija


Kreditna linija predstavlja ugovor između poslovne banke i privrednog subjekta (preduzeća), kojim se utvrđuje iznos neosiguranih kratkoročnih finansijskih sredstava, koja će biti stavljena jedan vremenski period na raspolaganje komitentu (preduzeću) poslovne banke. Ugovor o kreditnoj linije ne garantuje kredit budućem dužniku, već nagoveštava da će poslovna banka, ako bude u finansijskoj mogućnosti, odobriti kredit komitentu (preduzeću) kako bi dotični koristio kredit do određenog limita. Ugovor o ovakvoj vrsti kredita sklapa se najčešće na period od godinu dana i podložan je jednogodišnjem obnavljanju. Odobravanjem kreditne linije poslovne banke eliminišu potrebu da ispituju svaki put kreditnu sposobnost komitenta, kada isti traži kredit. Pre otvaranja kreditne linije komitent je dužan podneti poslovnoj banci zahtev za otvaranje kreditne linije i finansijska dokumenta (plan novčanih sredstava, plan bilansa stanja i uspeha, poslednji finansijski izveštaj o poslovanju i sl.). Na osnovu dobijenih finansijskih dokumenata, poslovna banka izvodi ocenu o stvarnoj potrebi komitenta za kreditnom linijom i njegovom sposobnošću da otplati kredit pod dogovorenim uslovima.
Kamatna stopa za kreditnu liniju se ugovara na nivou primarne kamatne stope. Svaka promena primarne kamatne stope ima direktnog uticaja na poslupljenje (rast stope) ili pojeftinjenje (pad stope) kreditne linije. Kamata se može naplatiti od strane poslovne banke po dospeću kredita ili unapred (avansno). Ukoliko se kamata plaća po dospeću kredita, tada je efektivna (stvarna) kamatna stopa jednaka ugovorenoj kamatnoj stopi. Ukoliko se kamata plpaća unapred, tada je efektivna (stvarna) kamatna stopa veća od ugovorene kamatne stope. Krediti po kojima se plaća unapred nazivaju se u teoriji diskontnim kreditima.
Primera radi, preduzeće ’’Sever – Holding’’ a.d. Subotica (elektromotorni kompleks) koristio je kreditnu liniju u iznosu od 10.000.000 dinara, na godinu dana kod ’’Zepter’’ banke a.d. Beograd, filijala Subotica, uz kamatnu stopu od 10% na godišnjem nivou. S obzirom da je kamata plaćena na dan dospeća kredita, preduzeće ’’Sever – Holding’’ a.d. je platio poslovnoj banci iznos kamate od 1.000.000 dinara. Efektivna kamatna stopa bila je identična ugovorenoj kamatnoj stopi. Dakle,

Međutim, da je preduzeće ’’Sever – Holding’’ a.d. imalo obavezu da plati kamatu unapred svojoj poslovnoj banci, godišnji troškovi kamata ostali bi indentični kao u prethodnom slučaju (1.000.000 din). Promena bi nastala kod efektivne kamatne stope, iz razloga što bi ista porasla s obzirom da bi predzueće koristilo ne 10.000.000 din, već samo 9.000.000 din u toku godine. Efektivna kamatna stopa bi iznosila:

Dakle, efektivna kamatna stopa je za 1,1 poena viša od ugovorene kamatne stope (11,1% - 10,0% = 1,1%).
Kreditnom linijom poslovna banka određuje maksimalni iznos kredita, koji komitent može da koristi u bilo kojem trenutku. Tehnički posmatrano, moguće je da ukupna zaduženost preduzeća bude veća od maksimalnog iznosa odobrenog kredita, međutim, saldo korišćenog kredita ne bi smeo biti veći od veličine kreditne linije.
Na hipotetičkom primeru preduzeća ’’Sever – Holding’’ a.d., kreditna linija u periodu od 6 meseci izgleda:

Kumulativna zaduženost preduzeća ’’Sever – Holding’’ a.d. iz Subotice, u periodu od šest meseci iznosila je 12.000.000 din, i ako je ugovoreni maksimalni iznos kreditne linije iznosio 10.000.000 din. Međutim, prosečan saldo kredita nije ni u jednom mesecu dostigao iznos koji je veći od ugovorenog iznosa kreditne linije.
Ugovorom o kreditnoj linije između poslovne banke i komitenta (preduzeća) treba predvideti odredbe kojih se mora pridržavati komitent dok traje dotični ugovor. Nejznačajnije odredbe su:
1. zadržavanje postojeće poslovne orijentacije preduzeća;
2. držanje kompenzacionog salda gotovine;
3. povremena otplata ukupnog duga;
4. zadržavanje (nemenjanje) menadžerske strukture korisnika kreditne linije;
5. namensko trošenje sredstava kreditne linije.


Poslovna banka ima pravo da opozove ugovor o kreditnoj liniji ukoliko dođe do promena u poslovnoj orijentaciji korisnika kredita, promena u njegovom rukovodećem (menadžment) timu, promena u poslovnoj aktivnosti za čije je finansiranje kreditna linija namenjena.
Da bi se poslovna banka zaštitila od mogućih finansijskih promena kod korisnika kredita, ona u većini slučajeva uslovljava preduzeće da drži kompenzacioni saldo gotovine (novčanih sredstava) na računu depozita po viđenju u utvrđenu procenu od ukupnog iznosa kredita. Praktična iskustva ukazuju da se kompenzacioni saldo kreće od 10 do 20% od iznosa kredita. Činjenica je da kompenzacioni saldo poskupljuje kreditnu liniju, ali se tako u određenim slučajevima čini najefikasnijim sredstvom korišćenja, i to u slučajevima nedostatka kratkoročnih izvora finansijskih preduzeća.
Primera radi, trgovinsko preduzeće ’’Contakt impex’’ iz Subotice sklopilo je ugovor sa poslovnom bankom ’’Continental’’, filijala u Subotici, o korišćenju kreditne linije u iznosu od 1.000.000 din uz kamatnu stopu od 8% na godišnjem nivou i kompenzacioni saldo gotovine od 20% od iznosa kredita. Na osnovu napred navedenih uslova preduzeće ’’Contakt impex’’ može efektivno koristiti godišnje samo 800.000 din kredita, jer je razlika od 200.000 din zadržana kao kompenzacioni saldo, kod gotovine na čekovnom računu. S obzirom da će se koristiti (biti u funkciji) 800.000 din, preduzeće ’’Contakt impex’’ je dužno platiti poslovnoj banci (’’Continental’’ banci) kamatu u iznosu od 80.000 dinara (1.000.000 x 0,08) što će efektivnu (stvarnu) kamatnu stopu podići sa 8% na 10% (80.000 : 800.000 din) odnosno, za 2 poena više od utvrđene kamatne stope.
Da bi poslovna banka bila sigurna da će njen komitent odobrenu kreditnu liniju nmamenski koristiti za finansiranje kratkoročnih ili sezonskih potreba, banka zahteva od korisnika kredita da u celini izmiri kredit jednokratno u toku godine. Tada je, saldo kredita kod njenog komitenta jednak nuli u toku određenog broja dana u poslovnoj godini. Praktična iskustva su pokazala da je izuzetno korisno za poslovnu banku da zahteva od korisnika kredita da kvartalno analizira saldo kredita i obuzda finansijske ’’strasti’’ komitenta u vezi transformisanja kratkoročnog izvora u dugoročni izvor finansiranja.
Obustavljanje kreditne linije vrši se nakon toga što poslovna banka analizira godišnji izvešta o poslovanju dužnika. Visina odobrene kreditne linije zavisi od procene kredibiliteta dužnika i kreditnih potreba dužnika. Kreditna linija obično ima tretman sezonskog, odnosno privremenog finansiranja. Banka kreditor može postaviti kao uslov svom komitentu da se u određenom vremenskom periodu, u toku godine, zadužuje dva meseca, a tek potom može da vrši otplatu kredita.
Ukoliko se odobrena kreditna linija produžava, tada se komitent – dužnik obaveštava pismeno.


2.2.3. Revolving krediti


Revolving kredit predstavlja garantovanu kreditnu liniju. Poslovna banka potpisivanjem ugovora o revolving kreditu preuzima na sebe obavezu da će svom komitentu staviti na raspolaganje iznos finansijskih sredstava, bez obzira na trenutni nedostatak novčanih sredstava i njenu nelikvidnost. Praktična iskustva ukazuju da se revolving krediti, u određenim slučajevima, odobravaju i na duži period od godinu dana. Revolving (obnavljajući) kredit predstavlja zakonsku obavezu banke da produži kredit do maksimalnog iznosa. Sve dok je ugovor o revolving kreditu na snazi, poslovna banka je u obavezi da produži kredit kad to od nje traži kreditirano preduzeće. Ukupan iznos kredita ne može biti viši od maksimalno određenog revolving kredita. Za revolving kredit je karakteristično da se često odobrava na rok, na godinu, pa do tri godine. S obzirom da na ovaj način kratkoročni kredit prelazi u srednjoročni kredit, obračunava se viša kamatna stopa od 25 do 50% u odnosu na kratkoročni kredit u okviru kreditne linije. Revolving kredit se odobrava preduzeću kada isto nije sigurno kolika će biti njegova potreba za novčanim sredstvima u budućem periodu. Koristeći sporazum o revolving kreditu, potencijalni korisnik kredita može koristiti kredit kada prođu određene neizvesnosti oko poslovnih aranžmana. Sadržina ugovora o revolving kreditu može biti takva, da se po dospeću kredita preostali deo kreditnih obaveza pretvori u srednjoročni kredit. Revolving kredit obezbeđuje lorisniku kredita maksimalnu finansijsku fleksibilnost.
Ugovor o revolving kreditu, pored redovne kamatne stope predviđa i posebnu proviziju ukoliko se kredit ne koristi u celini iznosa garantovanog kredita. Posebna provizija najčešće iznosi od 1 do 5 % i obračunava se na prosečan godišnji saldo neiskorišćenog kredita. Smisao ugovaranja posebne provizije i njenog obračunavanja jeste da se stimuliše komitent (preduzeće) da pažljivo planira svoje potrebe za finansijskim sredstvima. Na taj način stvara se i mogućnost u poslovnoj banci, da svoj kreditni potencijal rasporedi što je moguće ravnomernije i racionalnije.
Primera radi, preduzeće ’’Kvit-podium’’ iz Beograda sklopilo je ugovor o revolving kreditu sa ’’Vojvođanskom bankom’’ a.d. Novi Sad, Glavna filijala Subotica, na iznos od 2.000.000 din, uz godišnju kamatnu stopu od 10% i proviziju na prosečno neiskorišćen saldo kredita od 5%. Ukoliko preduzeće ’’Kvit-podium’’ iz Beograda u celini iskoristi raspoloživi kredit, troškovi finansiranja (kamata) iznosiće 200.000 din (2.000.000 x 0,10) godišnje. Ukoliko prosečno iskorišćenje kredita od preduzeća ’’Kvit-podium’’ bude 150.000 din, troškovi finansiranja iznosiće 150.000 din (1.500.000 x 0,10) + provizija na prosečni neiskorišćeni saldo kredita od 25.000 din (500.000 x 0,05). Dakle, troškovi finansiranja revolving kredita opteretiće preduzeće ’’Kvit-podium’’ iz Beograda za iznos od 175.000 dinara. Na ovaj način poslovna banka je stavila komitentu likvidni iznos mogućeg revolving kredita, a za svaki neiskorišćeni dinar obračunala je posebnu proviziju i u određenom iznosu nadoknadila svoj napor vezan za permanentno držanje tekuće likvidnosti.
Praktična iskustva ukazuju da je revolving kredit skuplji izvor od kreditne linije. Revolving kredit je daleko manje rizičan izvor finansiranja za preduzeće s obzirom da njegovu tekuću raspoloživost garantuje poslovna banka.
Posebno pravo nad sredstvima daje pravo poveriocu da raspolaže sa sredstvima koja se mogu identifikovati pomoću serijskih brojeva ili tekućeg računa. Kod ovog oblika kreditnog aranžmana poverilac mora imati poverenje u dužnika, što znači da je dužnik u obavezi da svaku promenu oko sredstava prijavi poveriocu na vreme. Ukoliko dužnik proda takvo sredstvo (koje je pod zalogom) automatski stiče obavezu da iz tog novčanog priliva otplati srazmeran deo kratkoročnog kredita sa pripadajućom kamatom. Dužnik ima pravo da umesto polaganja novčanog priliva položi novu zalogu u nekim drugim sredstvima iste vrednosti. U cilju kontrole ponašanja dužnika, poverilac može da izvrši proveru sredstava koja su ugovorena kao zaloga.
Kratkoročni kredit koji se odobrava na bazi skladišnice predstavlja zalihu sirovine ili robe kao kolateralnog obezbeđenja poverioca. Za ovu vrstu kredita je karakteristično da omogućava poveriocu držanje potpune kontrole nad zalogom za odobreni kredit. Između poverioca i dužnika uspostavlja se čvrst pravno-ekonomski odnos tako da dužnik ne može prodati uskladištenu robu bez pismene saglasnosti poverioca. Poverilac može dati pismenu saglasnost dužniku da proda robu (zalihu) ako je ovaj delom ili u celini otplatio kredit.
S obzirom da se skladišnicom obezbeđuje sigurnija zaloga, poverilac je spreman odobriti dužniku veći iznos kratkoročnog kredita nego što je to slučaj kod ostalih oblika kratkoročnog obezbeđenja.
S obzirom da je interes poverioca da u roku naplati dati kratkoročni kredit, njegovo opredeljenje je na relaciji obezbeđenja zaloge sredstava čija se konvertibilnost u gotovinu u najvećoj meri poklapa sa rokom dospeća kredita. U praksi su stoga najviše primenjiva kao kolateralno obezbeđenje sledeća obrtna sredstva: 1. potraživanja od kupaca, 2. zalihe, 3. kratkoročne hartije od vrednosti.
Primera radi, ako su potraživanja od kupaca naplativa za 90 dana, a kratkoročni kredit odobren na vremenski rok od 60 dana, ista se ne mogu prihvatiti kao adekvatan oblik zaloge poveriocu i obrnuto.
Činjenica je, da poverilac ne odobrava kratkoročni kredit u punom iznosu u vrednosti zaloge. Po pravilu, kratkoročni kredit se odobrava procentualno od vrednosti zaloge i kreće se od 30 do 90% i to u zavisnosti od vrste ugovorenog prava raspolaganja ponuđenom zalogom dužnika. Iz toga proizilazi da je zaloga skoro dva puta veća od odobrenog kredita.
Što se tiče poslovnih banaka, važi pravilo da će iste pre odobriti neosigurani kratkoročni kredit dobrim dužnicima, nego osigurani kratkoročni kredit lošijim dužnicima.

2.3. UPRAVLJANJE OSTALIM KRATKOROČNIM IZVORIMA FINANSIRANJA


Kratkoročni krediti se mogu odobriti dužniku od strane poverioca i na osnovi zaloge hartija od vrednosti. Te hartije od vrednosti su: akcije, obveznice i avali nekog trećeg pravnog ili fizičkog lica. Za poverioca su posebno interesantne akcije i obveznice koje glase na donosioca, kao i akcije i obveznice kojima se trguje na organizovanom tržištu kapitala. U takvim slučajevima poslovne banke odobravaju kratkoročne kredite i do 90% od tekuće tržišne vrednosti akcije ili obveznice.
Kratkoročni krediti odobreno na bazi hartija od vrednosti imaju od 2 – 5% veću kamatnu stopu od primarne kamatne stope. Kratkoročni krediti odobreni dužniku po osnovu avala trećeg lica u direktnoj su zavisnosti od boniteta avaliste i mogućeg njegovog zaduživanja. Dakle, ukoliko dužnik postane kreditno nesposoban, tada otplatu kredita preuzima njegov avalista.
Praktična iskustva ukazuju da avalista može biti kupac, dobavljač ili veliki akcionar (po broju i vrednosti akcije) kome je od posebne važnosti opstanak i prosperitet preduzeća dužnika. Cena kredita odobrenog po osnovu avala veća je od 2 – 5% u odnosu na primarnu kamatnu stopu.
Primera radi, građevinsko preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ iz Subotice podnelo je kreditni zahtev svojoj poslovnoj banci ’’Hipo Alpe Adria’’ a.d. Beograd, Filijala Subnotica na iznos kratkoročnog kredita od 10.000.000 din, uz kamatnu stopu od 10% na godišnjem nivou i rok povratak kredita za 60 dana. Pretpostavimo, da je preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ iz Subotice trenutno kreditno nesposobno (zbog nelikvidnosti svojih kupaca i tekućih obaveza prema banci), tada se dotičnom preduzeću ne može odobriti kratkoročni kredit bez zaloge dugoročnih hartija od vrednosti, ili avala nekog trećeg lica.
S obzirom da su akcija preduzeća’’Razvoj-Janić’’ po vrednosti nedovoljne (iznose 8.000.000 din) za osiguranje kratkoročnog kredita, preduzeće se obraća svojim kupcima i pronalazi kupca poslovnog prostora – trgovinsko preduzeće ’’Star’’ iz Subotice koje je spremno dati aval i prihvatiti kredit ukoliko ne bude u preduzeće ’’Razvo-Janić’’ da izmiri obavezu po dospeću.
Odobravanjem avala od strane preduzeća ’’Star’’ iz Subotice, dužniku preduzeću ’’Razvoj-Janić’’, poslovna banka odobrava preduzeću ’’Razvoj-Janić’’ na poslovni-račun kratkoročni kredit. Vršeći procenu budućih poslovnih aktivnosti preduzeća ’’Razvoj-Janić’’, poslovna banka se opredeljuje da odobri maksimalno mogući kredit u iznosu od 9.000.000 din. Kamatna stopa na tako osiguran kredit veća je za 5% iznad primarne kamatne stope (iznosi 10%) i iznosi 15% na godišnjem nivou.
Bez obzira što je kamatna stop uvećana, i bez obzira što je stvorena obaveza prema preduzeću ’’Star’’, da se proda poslovni prostor (po povoljnim uslovima), preduzeće ’’Razvoj-Janić’’, dobijanjem kratkoročnog kredita isti izuzetno upošljava putem nabavke repromaterijala pre poskupljenja i ostvaruje u celini posmatrano pozitivan finansijski efekat – profit. Dakle, dobrim poslovnim odnosima sa preduzećem ’’Star’’ preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ uspešno rešava svoju finansijsku likvidnost, istovremeno stvara mogućnost da preduzeće ’’Star’’ dođe do povoljnog poslovnog prostora, a ’’Hipo Alpe Adria’’ u Subotici da naplati kamate u većem iznosu nego što je primarna kamatna stopa.
Ukoliko bi preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ bilo u nemogućnosti da za 60 dana izmiri svoje dospele obaveze prema poslovnoj banci, tada bi poslovna banka dospele obaveze u roku naplatila od preduzeća ’’Star’’ iz Subotice.

2.4. KOMERCIJALNI PAPIRI


Komercijalni papiri predstavljaju kratkoročne hartije od vrednosti, kao što su neosigurane menice koje emituju preduzeća sa visokim kreditnim bonitetom. Pored toga njih emituju najčešće velika preduzeća sa visokom finansijskom sngom. Emitovane menice ulaze u platni promet i dospevaju na naplatu nakon nekoliko dana, a najduže do devet meseci. Menice mogu kupovati druga preduzeća, poslovne banke, kompanije za osiguranje, sa ciljem da plasiraju svoja privremeno ’’slobodna’’ finansijska sredstva u hartije od vrednosti radi ostvarivanja što većih prinosa. Za komercijalne papire se može reći da spadaju u hartije od vrednosti visokog rejtinga, jer ih izdaju preduzeća koja imaju finansijsku snagu. Komercijalni papiri se prodaju uz diskont (popust) koji umanjuje njihovu nominalnu vrednost. Rizik kupovine komercijalnog papira zavisi od preduzeća koje ih emituje, odnosno prodaje. Stoga se troškovi finansiranja ne mogu standardizovati, već su fluktirajući (promenljivi) od slučaja da slučaja.
Karakteristike komercijalnih papira jesu, da su njihove prinosne stope po pravilu niže od primarne kamatne stope (koja se obračunava na kratkoročne kredite). Upravo iz tih razloga preduzeća koje emituju komercijalne papire može da pribavi kratkoročne izvore finansiranja po nižoj ceni nego što bi bila cena zaduživanja kod poslovnih banaka. Prinos od prodaje komercijalnih papira zaračunava se i plaća u procentu od njihove nominalne vrednosti do dana njihovog dospeća, bez obzira da li su pribavljena finansijska sredstva potrebna ili nisu potrebna preduzeću. Kamata na kratkoročne kredite (koje odobrava poslovna banka) plaća se na ostatak duga, te tako bankarski kredit manje opterećuje dužnika nego što to vremenski posmatrano čini komercijalni papir. Razlog zašto komercijalni papiri nisu dominantan izvor finansiranja leži u činjenici da preduzeća (potencijalni njihovi kupci) često kalkulišu sa uveravanjem kako treba da razviju konkretan poslovni odnos (dugoročno posmatrano) sa svojom poslovnom bankom.
Primera radi, preduzeće proizvođač veštačkog đubriva treba da emituje komercijalne papire u nominalnoj vrednosti od 1 milion dinara, sa rokom dospeća od 90 dana i da iste proda poslovnoj banci u vrednosti od 980.000 din. Po isteku 90 dana (roka njihovog dospeća) donosilac komercijalnih papira naplaćuje njihovu nominalnu vrednost u iznosu od 1 milion dinara. Trošak finansiranja komercijalnog papira predstavlja razliku između nominalne vrednosti i njihove prodate vrednosti (1.000.000 – 980.000 = 20.000 din) To znači, da troškovi finansiranja preduzeća iz dotičnog izvora iznose 8,16% na godišnjem nivou (20.000 : 980.000) x (360 : 90 dana).
Dakle, komercijalni papiri često mogu zameniti žiralni novac kod preduzeća i mogu biti u funkciji plaćanja obaveza dotičnog preduzeća, pod uslovom da su isti prihvaćeni od strane partnera u poslovnom odnosu, da su legalno emitovani i legalno prodavani na finansijskom tržištu.

2.5. POTRAŽIVANJA OD KUPACA KAO KOLATERALNO OBEZBEĐENJE


Potraživanja od kupaca se mogu založiti prodati radi obezbeđenja kratkoročnih izvora finansiranja preduzeća. Kod zaloge potraživanja od kupca, poverilac ima pravo odobriti (selekriati) potraživanja i zahtevati da ista predstavljaju zalogu za odobreni kratkoročni kredit. U takvim slučajevima poverioci izostavljaju potraživanja čije su mogućnosti naplate neizvesne. S obzirom da poverila sam vrši proveru boniteta budućeg dužnika, on u zavisnosti od boniteta određuje i iznos kredita (od 70 do 90% od realne vrednosti založenog potraživanja).
U praksi postoje slučajevi, u kojima budući dužnik raspolaže većim brojem računa kupaca sa relativno malim prosečnim iznosom novčanih sredstava. U takvim slučajevima poverilac se ne opredeljuje na selekciju potraživanja jer bi ista bila i suviše skupa uz postojanje mogućnosti pogrešnog izbora potraživanja. Umesto toga, poverilac se opredeljuje da od budućeg dužnika preuzme sva potrživanja od kupaca sa pravom opšteg raspolaganja nad istima. Praktična iskustva ukazuju da uz takav oblik zaloge poverilac odobrava budućem dužniku manje iznose kratkoročnog kredita. Visina odobrenog kredita kreće se do 50% u odnosu na knjigovodstvenu vrednost ukupnih potraživanja.
Ako se preduzeće obrati sa kreditnim zahtevom poslovnoj banci da joj odobri kratkoročni kredit nudeći pri tom potraživanja od kupca kao zalogu, banka je u obavezi da utvrdi da li pojedinačni iznosi na računima kupaca založno pokrivaju iznos traženog kratkoročnog kredita. Banka je takođe dužna da proveri kreditni bonitet (pomoću kreditnih standarda) svakog kupca. Kod provere boniteta kupaca, prvo se proverava prosečan period naplate potraživanja u odnosu na kreditne uslove koji se nude kupcima. Ako se preduzeće obrati poslovnoh banci za kratkoročni kredit u fiksnom iznosu, tada će poslovna banka izvršiti selekciju potraživanja od kupaca i odobriti ono potraživanje koje može poslužiti kao najbolja zaloga za traženi fiksni iznos kredita.
Primera radi, preduzeće ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice, podnosi kreditni zahtev poslovnoj banci (‘‘Pro credit’’ banci) da odobri kratkoročni kredit na rok od 60 dana u iznosu od 200.000 din, sa kamatom od 15% na godišnjem nivou. Kao zalogu nudi 9 računa od svojih kupaca u iznosu od 220.000 dinara.
Potraživanja od kupaca imaju sledeće karakteristike:

Ukoliko je dotično preduzeće ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice odobrilo kreditne uslove svojim kupcima od 2% kasa-skonto, naplativost za 10 dana, sa konačnim dospećem obaveze neto 30 dana od dana fakturisanja, poslovna banka izuzima iz kolateralnog obezbeđenja potraživanje kupca pod rednim brojem II (čija je prosečna naplata 60 dana) zatim, rednim brojem III, rednim brojem V, i rednim brojem IX. Ostala potraživanja od kupaca su interesantna za poslovnu banku i iznose 180.000 din. S obzirom da kupci preduzeća ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice mogu izvršiti povrat dela prodate robe (zbog reklamacije) ostvariti kasa-skonto (zbog gotovinskog popusta), poslovna banka je u obavezi da napravi valjanu procenu očekivanog smanjenja novčanog priliva od naplate potraživanja od kupca.
Poslovna banka će tu procenu izvršiti na osnovu iskustva iz ranijeg perioda poslovanja sa preduzećem ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice. Procena se vrši u fiksnom procentu i to u vrednosti selektirane kolateralne zaloge. Ako pretpostavimo da iskustvena procena iznosi 3% to značo da će se kolateralna zaloga izvršiti ne na 180.000 dinara nego na 174.600 dinara (180.000 x 3% = 5400 din). S obzirom da poslovna banka može odobriti kratkoročni kredit u procenu od 50 do 90% od kolateralne zaloge, opredeljenje je ‘‘Pro credit’’ banke iz Subotice da taj procenat iznosi 86%. To znači da će poslovna banka preduzeću ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice odobriti kratkoročni kredit u iznosu od 150.156 dinara (174.600 x 86%).
Tok naplate potraživanja od kupaca preduzeća ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice, poslovna banka može regulisati tako da se njegovi kupci ne obaveštavaju o kolateralnoj zalozi, te da se naplata potraživanja i dalje vrši ko dotičnog preduzeća uz njegovu obavezu da istu o naplati prenese na račun svoje poslovne banke. Poslovna banka se može dogovoriti sa preduzećem ’’Star’’ do.o.o iz Subotice da se njegovi kupci obaveste o kolateralnoj zalozi, što podrazumeva da kupci svoje uplate na ime izmirenja obaveza prema dobavljaču, vrše direktno na račun poslovne banke.
Ugovorena kamata između preduzeća ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice i poslovne banke ’’Pro credit’’ veća po iznosu od primarne kamate i to za 3% (12% + 3% = 15%). Kamata se ne naplaćuje fiksno na iznos odobrenog kratkoročnog kredita do roka njegovog dospeća, već na deo umanjene glavnice onako kako se založeno potraživanje smanjuje otplatom kredita. Dakle, preduzeće ’’Star’’ d.o.o. iz Subotice će svojoj poslovnoj banci platiti u masi manju kamatu nego pto bi to bio slučaj da nije osiguran kratkoročni kredit. Pored kamate poslovna banka će naplatiti od dotičnog preduzeća bankarsku proviziju (naknadu) u procentu od 1% i to od iznosa odobrenog kredita.

2.6. ZALIHE KAO KOLATERALNO OBEZBEĐENJE


Zalihe kao instrument obezbeđenja u uslovima kratkoročnog finansiranja preduzeća široko su primenljive u praksi. Njihova atraktivnost počiva u činjenici, da im je tržišna vrednost veoma često veća od knjigovodstvene vrednosti. S obzirom da se zalihe procenjuju po knjigovodstvenoj vrednosti, one predstavljaju atraktivan oblik kolateralne zaloge. Naime, njihovom prodajom se u celini mogu izmiriti sve obaveze dužnika nastale po kratkoročnom kreditu. Treba istaći, da nisu sve zalihe podjednako prihvatljive kao instrument osiguranja kredita. Razlika između zaliha prisutna je zbog njihovih fizičkih karakteristika i njihove potencijalne realizacije.
Preduzeće koje uzima kratkoročni kredit ponudi će kreditoru (poslovnoj banci) sve vrste zaliha, dok se kreditor (poslovna banka) opredeljuje za one zalihe koje su najbrže naplative, a to su zalihe gotovih proizvoda i robe. Poslovna banka kao kreditor izbegavaće zalihe lako pokvarljive robe i zalihe sa posebnim uslovima uskladišćenja. Za kreditora su interesantne zalihe kao instrument osiguranja kredita, koje ne izazivaju velike troškove, odnosno koje se mogu relativno brzo pretvoriti iz robnog u novčani oblik. Pravo poverioca na raspolaganje zalihama može biti po pojedinačnim ili ukupnim zalihama.
Pojedinačne zalihe kao kolateralna zaliha sastoje se od skupocenih predmeta koji ostaju na raspolaganju preduzeću radi obavljanja njihove redovne poslovne aktivnosti (to mogu biti npr. dijhamantsku noževi za brušenje kamena ili sečenje gvožđa i sl.). U praksi ove zalihe kupuje preduzeće dužnik, lageruje u skladište, a poverilac (poslovna banka) vrši njihovo plaćanje dobavljaču i svojim dužnikom (kupcem zaliha) potpisuje ugovor o kreditu i osiguranju kredita.
Neophodno je pojedinačno evidentirati založene primerke zaliha sa njihovim opisom i serijskim brojevima. Preduzeće – dužnik, može pre povrata kratkoročnog kredita takve zalihe prodati uz obavezu da poslovnoj banci otplati dug i kamatu srazmerno vrednosti prodatih zaliha. Za iznos otplate duga skida se od strane poverioca (poslovne banke) pravo raspolaganja sa dotičnim zalihama.
Ukoliko poverilac preuzme pravo raspolaganja sa ukupnim zalihama tada preduzeće kupac poseduje relativno stabilan nivo zaliha, čiji pojedinačni primerci nemaju visoke cene. S obzirom da su ograničene realne mogućnosti provere svih zaliha od strane poverioca (davaoca kredita) visina kratkoročnog kredita se odobrava do 50% od knjigovodstvene vrednosti prosečnih godišnjih zaliha. Kamata kao cena kapitala na takve kratkoročne kredite kreće se od 1-5% iznad primarne kamatne stope.
Kratkoročni kredit na osnovu potvrde o uskladištenju zaliha (skladišnice) pružaju poveriocu (poslovnoj banci) maksimalnu sigurnost u vezi obezbeđenja povrata kreditnih sredstava. Poverilac je dužan selektirati zalihe, izdvojiti zalihe i iste poveriti na čuvanje javnom skladištu u mestu ili van mesta dužnika. Izdvojene zalihe mogu se skladištiti i u posebnom magacinu dužnika, pri čemu su zalihe pod kontrolom (ključem) poverioca. Obaveza skladištara jeste, da ne dozvoli otuđivanje zaliha koje su predmet kolateralne zaloge, odnosno koje su zapisane u skladišnici i to bez pismene saglasnosti poverioca. Na takve zalihe poverilac može odobriti dužniku kratkoročni kredit do 90% od knjigovodstvene vrednosti zaliha evidentiranih u skladišnici. Po otplati dela kredita poverilac je dužan da izuzme svoje pravo na raspolaganje jednim delom zaliha i omogući dužniku da te zalihe otuđi ili koristi u svoje redovne poslovne aktivnosti. Karakteristika takvih zaliha jeste da su prenosive.
U praksi se poslovne banke često služe sa navedenom klauzulom i uskladištene zalihe prodaju trećem licu, tako da to lice postaje novi poverilac u odnosu na kreditnog dužnika. Na taj način poslovne banke veoma često održavaju svoju tekuću i perspektivnu likvidnost. Visina kamatne stope se kreće od 3-5% iznad primarne kamatne stope. Obaveza dužnika jeste, da izmiri troškove uskladištenja zaliha, koje se kreću od 1-3% od iznosa osiguranog kredita. Obaveza dužnika jeste, da plati premiju osiguranja kako bi se obezbedila naknada u slučaju oštećenja ili uništenja zaliha.
Tipičan primer ovakvog oblika kolateralne zaloge jeste odobravanje kratkoročnog kredita preduzeću ’’Budućnost’’ a.d. iz Subotice od strane ’’Meridian bank’’ a.d. Novi Sad, filijala Subotica, u iznosu od 200.000 din, uz godišnju kamatnu stopu od 12%, i rok dospeća kredita na naplatu od 90 dana. Preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. (fabrika nameštaja) pre povlačenja kratkoročnog kredita izdaje potvrdu (skladišnicu) poslovnoj banci (’’Meridian bank’’ u Subotici) o stavljanju na raspolaganje gotovih proizvoda (radnih stolova i stolica) ukoliko dotično preduzeće na vreme ne izmiri svoj dug prema banci. Poslovna banka vrši izbor ponuđene zalihe i opredeljuje se za tri vrste radnih stolova i stolica: ’’A’’, ’’B’’, ’’C’’. S obzirom da poslovna banka ne poseduje adekvatan skladišni prostor, opredeljuje se, da zalogu robe iznese u poseban skladišni prostor (odvojen od druge robe) koji je stavljen pod njenu kontrolu sistemom ključa. Istovremeno pravnu aktivnost upisa zaloge poslovna banka sprovodi u Opštinskom sudu u Subotici.
Nakon ovakvog obezbeđivanja poslovna banka odobrava preduzeću ’’Budućnost’’ a.d. Subotica iznos kredita u procentu od 90%, što konkretno iznosi 180.000 dinara. Po isteku 30-og dana od odobravanja kratkoročnog kredita, preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. Subotica otplaćuje ’’Meridian banci’’ u Subotici 50.000 din kredita, da bi poslovna banka za taj iznos oslobodila preduzeće od svog prava na raspolaganje sa delom proizvoda koji se nalazi u zalozi.
Po isteku 90-og dana (preiod dospeća kredita), preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. Subotica vrši povrat preostalog kratkoročnog kredita poslovnoj banci i stiče uslov brisanja zaloge iz sudskih akata. Ako se preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. odluči da zalogu proda po povoljnoj ceni pre vremena dospeća kredita, tada ono o istoj traži saglasnost poverioca, koji donosi uslovnu odluku nakon uverenja da je na tržištu postignuta povoljna cena i da se iz naplaćenog potraživanja može izmiriti celokupni dug i pripadajuća kamata na dotični dug. Viškom slobodnih novčanih sredstava (po povratu duga i isplati kamate) preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. Subotica samostalno raspolaže.
Ukoliko preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. Subotica ne može izmiriti dug prema poslovnoj banci u momentu njegovog dospeća, tada se od strane ’’Meridian banke’’ pristupa javnoj licitaciji, odnosno prodaji gotovih proizvoda koji su pod zalogom (često po nižoj ceni) radi namirivanja potraživanja poverioca.
Preduzeće ’’Budućnost’’ a.d. u toku korišćenja kratkoročnog kredita ima obavezu da redovno izmiruje kamatu poslovnoj banci u iznosu od 15% (12% primarna kamatna stopa + 3% uvećana kamatna stopa) na godišnjem nivou, da snosi troškove uskladišćenja zaliha gotove vode od 2% i troškove premije osiguranja u iznosu od 1%, što ukupno iznosi 18% (12% + 3% + 2% + 1%).


2.7. FINANSIRANJE DOBAVLJAČKIM KREDITOM


Dobavljačkim kreditom kupac koristi obavezu prema dobavljaču kao kratkoročni izvor finasiranja. Ovaj kredit se može nazvati I trgovačkim ili komercijalnim kreditom, pošto on podrazumeva uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u određenom roku.
Kreditne uslove određuje dobavljač. Uslovi plaćanja razlikuju se s obzirom da li se radi o ponuđenim kasa-skontom ili ne. Kasa-skonto predstavlja popust koji prodavac daje kupcu u slučaju plaćanja odmah pri preuzimanju robe ili pre ugovorenog roka plaćanja. Kada dobavljač kupcu ne odobrava kasa-skonto kupac ima interesa da obavezu plati poslednjeg dana kreditnog perioda.
Kada dobavljač nudi kasa skonto za prevremeno plaćanje tada kupac može da bira da iskoristi kasa-skonto plaćanjem u diskontnom roku ili da plati poslednjeg dana. Tada kupac snosi trošak finasiranja ovim kreditom jer je u pitanju oportuitetni trošak koji je nastao zbog toga što kupac nije iskoristio mogućnost plaćanja manje cene za kupljenu robu.

ZAKLJUČAK


Teorijska i praktična iskustva ukazuju da je moguće definisati rešenje likvidnosti koje neće ugroziti rentabilnost preduzeća, uz uslov da se radi o stabilnim partnerima (preduzeću i banci) koje će se međusobno finansijski ispomagati. Dakle, uslov je da preduzeće vodi zdravu finansijsku politiku, da ima dobru finansijsku situaciju i finansijski posmatrano stabilnu poslovnu banku.
U uslovima kada je priliv manji od odliva novčanih sredstava, razlika bi se pokrivala iz finansijskih sredstava poslovne banke. U uslovima kada je priliv veći od odliva novčanih sredstava, razliku bi preduzeće uplaćivalo na račun kod poslovne banke. Za ekonomiju zaliha se često kaže da je direktno zavisna od poslovnih poteza koje povlači menadžment preduzeća. Svako ubrzanje obrta zaliha direktno utiče na smanjenje ciklusa gotovine i smanjenje troškova preduzeća. Kratkoročni izvori finansiranja neophodni su za pribavljanje obrtnih sredstava u vidu gotovine, kratkoročnih hartija od vrednosti, potraživanja od kupaca i zaliha u svim njihovim pojavnim oblicima. U toku redovnog poslovanja najveći deo nastaje spontano.


LITERATURA


1. dr Vunjak, Nenad, Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 2005.
2. dr Krasulja, Dragan; dr Ivanišević, Milorad, Poslovne Finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006.
3. dr Vunjak, Nenad, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Subotica, 1991.
4. dr Pušara, Kostadin, Poslovne finansije, VPŠ, Novi Sad, 2000.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD