CENTRALNA BANKA
Centralna (emisiona ili novčanična) banka
predstavlja banku poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija.
Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje su imale pravo emitovanja novčanica,
uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile na pragu
industrijalizacije.
Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj
na kasniji razvoj centralnih banaka je imala Bank of England osnovana
1694. godine.
Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj
zemlji, čime utiče na dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti
zemlje. To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju
svojih funkcija.
To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju
svojih funkcija. Kao institucija koje stoji na vrhu bankarskog sistema
(banka banaka), ima glavnu ulogu u organizovanju, usmeravanju i regulisanju
monetarnih kretanja.
Centralne banke moraju imati relativno nezavistan položaj jer je ona nosilac
vrhovne monetarne suverenosti.
Centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, u čijoj osnovi
je kvantificiranje i dinamiziranje ponude novca.
Kroz ovaj rad možemo naučit:
- pojam i karakteristike centralne banke
- koje su funkcije centralne banke
- organizaciju banaka, vlasnički aspekt i upravljanje
- stepen autonomije centralne banke
- kako funkcioniše Evropska centralna banka.
POJAM I KARAKTERISTIKE CENTRALNE BANKE
Centralna (emisiona ili novčanična) banka predstavlja
banku poslovnih banaka i ostalih finansijskih institucija.
Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje su imale pravo emitovanja novčanica,
uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile na pragu
industrijalizacije.
Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine,
a najveći uticaj na kasniji razvoj centralnih banaka je imala Bank of
England osnovana 1694. godine.
Do danas su formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju monetarnu
suverenost, mada postoje i izuzeci (Luksemburg i Hong-Kong nemaju centralne
banke). Luksemburg je još 1983. godine formirao Monetarni institut, dok
je Hong-Kong ulogu centralne banke poverio dvema poslovnim bankama.
Neke zemlje imaju tzv. centralne banke u prelaznom obliku, koje obavljaju
samo neke funkcije (Sejšeli, Maldivi, Fidži).
Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj
zemlji, čime utiče na dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti
zemlje.
To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju
svojih funkcija.
Kao institucija koje stoji na vrhu bankarskog sistema (banka banaka),
ima glavnu ulogu u organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih
kretanja
Sa druge strane, ekonomsku suverenost jedne zemlje određuje i njena monetarna
suverenost, zato CB mora imati relativno nezavistan položaj jer je ona
nosilac vrhovne monetarne suverenosti.
Monetarna suverenost označava u savremenim uslovima suvereno pravo države
da reguliše sva pitanja koja se odnose na emitovanje novca i vođenje monetarne
politike od strane CB, u funkciji postizanja krajnjih ciljeva
Dakle, monetarnu suverenost ne može imati u rukama niko drugi mimo CB.
Klauzulna veza:
FUNKCIJE CENTRALNE BANKE
Kroz nabrajanje osnovnih funkcija centralne banke, može se napraviti osnovna
razlika između ove institucije i ostalih banaka.
Aktivnosti gotovo svih banaka u svetu se mogu grupisati u nekoliko osnovnih
funkcija:
1. Emisiona funkcija;
2. Funkcija sprovođenja monetarne politike;
3. Funkcija bankara države;
4. Funkcija “banke banaka”;
5. Nadzorna funkcija;
6. Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema;
7. Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom i deviznim
kursem.
Emisiona funkcija:
Emisiona funkcija centralne banke podrazumijeva emisiju novca (papirnog
i kovanog).
Pristup emisiji novca znači da na osnovu monetarne politike treba odrediti
objektivnu meru likvidnosti bankarskih i poslovnih subjekata u odvijanju
finansijskih transakcija.
Primarnom emisijom, banke pomoću odgovarajućeg instrumentarijuma monetarnog
regulisanja, brže dolaze do neophodnog novca za tzv. sekundarnu emisiju.
Sa druge strane, novac u savremenim uslovima ima ulogu potraživanja nebankarskih
subjekata od bankarskog sistema, tako da ulogu u tom mehanizmu imaju kako
centralna banka posredstvom primarne emisije, tako i poslovne banke obavljajući
sekundarnu emisiju. Ipak, centralna banka u tome ima odlučujuću ulogu
obzirom da emituje primarni novac koji služi kao osnova za sekundarnu
emisiju poslovnih banaka.
Funkcija sprovođenja monetarne politike:
Centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, u čijoj osnovi
je kvantificiranje i dinamiziranje ponude novca.
Sa druge strane, monetarna politika je politika koju vodi centralna banka,
s namerom da utiče na monetarne i realne agregate, kamatne stope i devizni
kurs, a sve u cilju postizanja krajnjih ciljeva makroekonomske politike
(stabilnost cijena, ekonomski rast, puna zaposlenost i uravnotežen platni
bilans), pri čemu se akcenat stavlja na stabilnost cijena
Dejstvo centralne banke u sprovođenju monetarne politike podrazumijeva
odgovarajuće rukovanje tzv. instrumentima monetarne politike (sredstva
i metode koje primjenjuje centralna banka sa ciljem održavanja adekvatnog
nivoa, mase i strukture novca i kredita).
Funkcija bankara države:
Ova funkcija se odnosi na usluge koje centralna banka pruža državi, čime
ona deluje kao bankar države.
Funkcija bankara države obuhvata sledeće usluge koje centralna banka
pruža državi:
- Deponovanje sredstava koja pripadaju državi i pozajmljivanje novčaih
sredstava državi;
- Služi kao fiskalni posrednik (agent) i jemac države;
- Pruža izvršnoj vlasti stručna mišljanja o monetarnim i finansijskim
poslovima;
- Vrši plaćanja sa računa koji država kod nje poseduje, na osnovu naloga
same države.
Funkcija “banke banaka”:
Centralna banka deluje i kao “banka banaka”.
U većini zemalja konačni dnevni transfer gotovine unutar bankarskog sistema
i između banaka i centralne vlasti odvija se kroz brojne račune koji se
drže u centralnoj banci.
Centralna banka sa druge strane vrši kliring čekova za banke.
Znači, centralna banka kao “banka banaka” vodi evidenciju o stanju na
računima komercijalnih banaka i ostalih učesnika na tržištu.
Osim toga, centralna banka utvrđuje osnovicu i stopu obaveznih rezervi,
čime utiče na kreditni potencijal banaka, pri čemu su rezerve obračunska
kategorija koja se evidentira u pasivi centralne banke.
Nadzorna funkcija:
Ova funkcija podrazumeva obezbjeđivanje uslova da poslovne banke i druge
finansijske institucije vode svoje poslovanje na zdravoj i razumnoj osnovi,
i u skladu sa važećim zakonima i pravilima.
Dakle, akcenat se stavlja na to da centralna banka ide na očuvanje stabilnosti
pojedinačnih banaka, obzirom da su one najznačajniji finansijski intermedijatori,
tako da sve negativnosti u njihovom poslovanju imaju uticaja na najširu
javnost
Razlog više za pojačani nadzor proizilazi iz moći poslovnih banaka da
vrše ročnu transformaciju sredstava.
Može se zaključiti da je pomenuti nadzor od strane centralne banke u funkciji
stabilnosti, sigurnosti i efikasnosti bankarskog poslovanja, a u konteksti
optimizacije konfliktnih ciljeva poslovne politike banaka, osim toga nadzor
ima ulogu u obuzdavanju banaka sklonih agresivnoj kreditnoj politici,
kao i pronalaženju načina za analitičku procenu rizika u bankarskom poslovanju.
Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema:
Radi se o obezbeđivanju likvidnosti makroekonomskog sistema u uslovima
rastuće privrede, što se realizuje snabdijevanjem poslovnih banaka potrenbim
kvantumima novca i kredita.
Time centralne banke sprečavaju masovno bankrotstvo banaka, zbog čega
se i javljaju kao “zajmodavci u krajnjoj instanci” (“posljednje utočište”).
Ovo sa druge strane znači da su centralne banke sposobne i spremne da
odobre zajmove bankama u vreme krize, kada druge banke ne mogu, ili nisu
spremne da to učine.
Uloga kreditora krajnje instance centralne banke dovodi se u vezu sa sprečavanjem
ili ublažavanjem finansijskih kriza.
Važno je naglasiti da u okviru ove funkcije centralna banka pokriva samo
trenutni deficit poslovnih banaka, ali da pritom CB nije bezuslovni garant
likvidnosti bankarskog sistema obzirom da ne garantuje likvidnost svake
poslovne banke.
Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom
i deviznim kursem:
Glavna uloga centralne banke na deviznom tržištu je da utiče na svoje
valute u cilju dovođenja deviznog kursa na nivo na koji je procenila da
treba da bude.
Operacije na deviznom tržištu se svode na obezbeđivanje odgovarajućeg
kretanja deviznih kurseva kako bi sačuvale stabilnost vlastite valute.
Sa druge strane, strukturu deviznih rezervi čine: monetarno zlato, HOV
koje glase na inostrane valute, potraživanja centralne banke na računima
u inostranstvu, kao i SPV kod MMF-a.
ORGANIZACIJA, VLASNIČKI ASPEKT I UPRAVLJANJE
Organizacija centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog
sistema, od administrativnog ustrojstva kao i od političkih faktora.
S tim u vezi, organizacija centralnih banaka se svodi na tri
osnovna modela:
1. Jedinstvena centralna banka;
2. Složeni sistem centralne banke;
3. Supranacionalna centralna banka.
Koncept jedinstvene centralne banke (jedna CB –jedna država) je najzastupljeniji
u savremenim uslovima.
Složeni sistem centralnih banaka podrazumeva organizaciju centralnih banaka,
što znači da u jednoj zemlji postoji više banka koje zajedno obavljaju
funkcije centralne banke (najpoznatiji primer je Sistem federalnih rezervi
– FED).
Nadnacionalna centralna banka je karakteristična za monetarnu uniju, u
kojoj se države članice odriču svojih monetarnih suvereniteta, promovišu
jedinstvenu valutu, usklađuju kreditno-monetarnu i deviznu politiku, formiraju
zajedničke devizne rezerve i osnivaju zajedničku centralnu banku.
Zaključujemo da je jedinstvena centralna banka primerenija unitarnom tipu
države, da je sistem centralnih banaka prilagodljiviji fedarelnom. (konfederalnom)
tipu države, a da je u slučaju integracije zemalja u monetarnu uniju najadekvatnije
rješenje supranacionalna centralna banka.
U pogledu vlasničke strukture, u centralnim bankama postoje tri
oblika svojine:
1. Privatna svojina;
2. Javna svojina;
3. Mešovita svojina.
Privatna svojina je dominirala sve do 1936. godine, da bi nakon II svjetskog
rata nastupio proces nacionalizacije u centralnom bankarstvu, mada ima
i izuzetaka (primer: CB Italije, Grčke).
Javna svojina se manifestuje kroz dva oblika, i to centralna banka kao
javna ustanova ili centralna banka kao AD kod koga su sve akcije u vlasništvu
države (primjer: CB Engleske, Njemačke, Francuske).
Konačno, neke banke su izbegle prethodno pomenutu potpunu nacionalizaciju,
tako da je kod njih na snazi mešovita (privana i državna) svojina (primer:
CB Belgije, Španije, Venecuele, Japana).
SAD je specifična po tome što je kapital FED-a formiran na osnovu uplata
banaka koje su članice istog.
Upravljanje centralnom bankom je jedan od najvažnijih faktora njenog
uspešnog funkcionisanja, tako da ono mora biti organizovano tako da se
odluke donose brzo i efikasno, uz mogućnost praćenja povratnih informacija.
Centralne banke imaju trostruku organizacionu strukturu:
1. Izvršni nivo (Guverner);
2. Nivo saveta (Odbor direktora);
3. Nivo kontrole.
U gotovo svim zemljama sveta, upravljanje centralnom bankom je povereno
guverneru, koji predstavlja ovu instituciju u javnosti.
Odbor direktora je kolektivni vid rukovođenja centralnom bankom, koji
se redovno sastaje radi donošenja odluka koje nisu vezane za dnevni posao
banke, čijim radom obično rukovodi guverner
Treći upravljački nivo – nivo kontrole je odgovoran za kontrolu bilansa
banke, kao i kontrolu poštovanja zakona i regulative od strane centralne
banke
Mandat guvernera, njegovog zamenika, članova odbora direktora se razlikuje
u zavisnosti od toga o kojoj centralnoj baci je reč.
Stepen autonomije centralnih banaka
Autonomija centralne banke meri se stepenom slobode odlučivanja u oblasti
kreditno-monetarne i devizne politike.
Prema ovom kriterijumu, centralne banke se razvrstavaju u dve osnovne
kategorije:
1. Zavisne centralne banke
2. Nezavisne centralne banke
Kod zavisnih centralnih banaka su gotovo sve odluke pod
jakim uticajem države, odnosno vlade, pri čemu su ovakve centralne banke
najčešće samo instrument nadležnih ministarstava (minstarstva finansija).
Takva CB samo operativno realizuje već donete odluke o monetarnoj i kreditnoj
politici (ovaj tip CB je bio prisutan u socijalističkim zemljama, kao
i u dabašnjim zemljama u razvoju).
Nezavisne centralne banke imaju veći stepen samostalnosti
prilikom vođenja kreditno-monetarne i devizne politike, ali ni one nisu
potpuno nezavisne od vladine politike. Dakle, nezavisnost centralne banke
treba shvatiti u relativnom smislu, jer se potpuna uspešnost ekonomske
politike može ostvariti jedino u dejstvu i sa drugim segmentima te politike,
što upućuje CB na saradnju sa vladom, a da pritom za sprovođenje svoje
politike odgovara predstavničkom telu. I kod ovog tipa su moguće razlike
između faktičke i stvarne nezavisnosti, ali ne u tolikoj meri
Da bi centralna banka postigla svoj cilj (suzbijanje inflacije), potrebno
je da bude što manje povezana s izvršnom vlašću, jer njima često upravljaju
politički poslovni ciklusi koji pokušavaju merama ekonomske i monetarne
politike potaknuti konjukturu (rast) neposredno pre izbora, kako bi političari
bili ponovno izabrani.
Jedan od parametara koji nam govori o nezavisnosti centralne banke je
nivo inflacije u zemlji:
Slika:
Nezavisnost centralne banke ima dve dimenzije:
1. Nezavisnost cilja
2. Nezavisnost instrumenta
Nezavisnost cilja predstavlja slobodu centralne banke
da definiše ciljeve monetarne politike (stabilnost cena, stopa nezaposlenosti,
ekonomski rast).
Nezavisnost instrumenta znači da centralna banka ima
slobodu da odabere odgovarajuće politike – instrumente kojima će postići
željene efekte na ekonomiju.
Drugi autori razlikuju četiri aspekta nezavisnosti centralne
banke:
1. Funkcionalna: (sloboda izbora cilja monetarne politike);
2. Institucionalna: (sloboda izbora instrumenata monetarne politike -
definisanje i implemetacija);
3. Personalna: (uloga, status i sastav najvišeg organa centralne banke);
4. Finansijska: (budžetska nezavisnost i zabrana monetarnog finansiranja).
Argumenti koji se, uglavnom navode za nezavisnu centralnu banku,
su:
1. Inflatorna karakteristika monetarne politike;
2. Finansiranje budžetskog deficita;
3. Nedostatak iskustva političara.
Sa druge strane, argumenti protiv nezavisne centralne banke su:
1. Nedemokratska priroda;
2.Vlada je odgovorna za ekonomsku situaciju u zemlji;
3.Monetarna i fiskalna politika moraju biti pod kontrolom iste institucije.
EVROPSKA CENTRALNA BANKA
Evropska centralna banka (European Central Bank) sa sedistem u Frankfurtu,
u Nemačkoj počela je da radi 1.januara 1999. godine.
Zadaci ECB-a su sljedeci:
1. Odrzavanje stabilnosti cena
2. Kreiranje i sprovodjenje monetarne politike unije
3. Upravljanje deviznim rezervama država članica
4. Uparavljanje platnim prometom.
Odgovornost za monetarnu politiku preuzeo je Eurosistem, kojeg sačinjavaju
ECB i NCBs zemalja članca Evropske unije koje su pridruzene EMU .
Glavni organi Eurosistema su Izvršni odbor (Executive Board) i Upravni
odbor (Governing Council).
Članovi Izvrsnog odbora su : predsednik, potpresednik i četiri direktora
ECB.
Upravni odbor sačinjava 6 članova Izvršnog odbora i guverneri 12 NCB.
Upravni odbor donosi odluke u Eurosistemu, on kreira monetarnu politiku,
odredjuje kamatne stope, obavezne rezerve i stepen likvidnosti sistema,
a zaseda svake druge nedjelje u Frankfurtu .
Izvrsni odbor implementira odluke donesene od strane Upravnog odbora .
Čitav ovaj sistem donošenja odluka se naziva EUROSISTEM.
ECB je samo dio tog sistema i ne može samostalno donositi odluke vezane
za monetarnu politiku na nivou Eurolenda .
Često se institucija Eurosistem poistovjećuje sa ECB što je pogrešno jer
je Eurosistem mnogo širi pojam .
Da bi pokazali koliki stepen nezavisnosti poseduje ECB, na sledećem grafiku
ćemo prikazati odnos nje, Bundesbanke i FED-a.
ZAKLJUČAK
Možemo zaključiti da se aktivnosti gotovo svih banaka u svetu mogu grupisati
u nekoliko osnovnih funkcija:
1.Emisiona funkcija;
2.Funkcija sprovođenja monetarne politike;
3.Funkcija bankara države;
4.Funkcija “banke banaka”;
5.Nadzorna funkcija;
6.Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema;
7.Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom i deviznim
kursem.
Organizacija centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog
sistema, od administrativnog ustrojstva kao i od političkih faktora.
Složeni sistem centralnih banaka podrazumeva organizaciju centralnih
banaka, što znači da u jednoj zemlji postoji više banka koje zajedno obavljaju
funkcije centralne banke.
Organizacija centralne banke zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog
sistema, od administrativnog ustrojstva kao i od političkih faktora.
Upravljanje centralnom bankom je jedan od najvažnijih faktora njenog
uspešnog funkcionisanja, tako da ono mora biti organizovano tako da se
odluke donose brzo i efikasno, uz mogućnost praćenja povratnih informacija.
Da bi centralna banka postigla svoj cilj (suzbijanje inflacije), potrebno
je da bude što manje povezana s izvršnom vlašću, jer njima često upravljaju
politički poslovni ciklusi koji pokušavaju merama ekonomske i monetarne
politike potaknuti konjukturu (rast) neposredno pre izbora, kako bi političari
bili ponovno izabra.
L I T E R A T U R A:
1. Damir Šehović „Bankarski menadžment“, Podgorica, 2007.
2. Bogdan Ilić „Makroekonomija“ , Čačak, 2006.
3. Petar Bojović „Menadžment hartije od vrednosti“, Kruševac, 2005.
4. Petar Bojović „Ekonomska analiza“, Kruševac, 2005.
5. Milorad D. Pavličić „Ekonomika preduzeća“, Kruševac 2004.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
seminarski
rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|