|
Uloga poslovnih banaka u finansijskom sistemu
Banke su najvidljiviji
finansijski posrednici u ekonomiji.
To su finansijske institucije koje primaju depozite od ljudi koji stede
i daju pozajmice ljudima koji pozajmljuju,kojima nedostaje novac za obavljanje
odredjenog posla.
Ono sto razlikuje depozitne institucije od nedepozitnih je njihov izvor
finansijskih sredstava - tj. aspekt odgovornosti (pasiva) njihovih bilansa
stanja. Depozitne institucije ukljucuju komercijalne banke, stednju i
zajmove, I kreditne unije- finansijske posrednike sa kojima se i najcesce
susrecemo u svakodnevnom zivotu.
Banke trguju na finansijskim trzistima ne samo pruzajuci usluge svojim
korisnicima vec se takodje trude da naprave profit svojim vlasnicima.
Osnovno pravilo je da je uspesan finansijski sistem preduslov za ekonomski
rast.Finansijski sistem utice negativno na privredni rast ako: postoji
nesigurnost vlasnistva, finansijski izvestaji nisu pouzdani, drzava direktno
kreditira preduzeca i domacinstva i postoji kreditiranje povezanih lica.
Ekonomija kojoj nedostaju institucije da efikasno kanalise sredsta od
stednje ka investicijama ce vrlo lose raditi. Ova tvrdnja je istinita
bez obzira na to da li je drzava bogata ili siromasna. Sjedinjene Americke
Drzave I Japan su upecatljivi primeri. Prakticno obe zemlje su bogate,
ipak tokom '90-ih americke banke su napravile znacajan profit dok su japanske
banke pretrpele zapanjujuci gubitak. Istovremeno, japanska ekonomija je
rasla po stopi od samo 1%, dok je americka ekonomija rasla po stopi visoj
od 3%. Finansijski problemi japanskih banaka su igrali znacajnu ulogu
u losem radu japanske ekonomije. Banke su vazne; kada se njima lose rukovodi,
svi trpimo. Danas se upravo nalazimo u periodu krize, najcesci uzroci
finansijskih kriza su :nekontrolisan i nepredvidiv rast kamatnih stopa,
rast neizvesnosti, cene nekih vrsta imovine nekontrolisano rastu i nekontrolisano
i neocekivano padaju, i jos jedan od veoma vaznih uzroka je, i bankarska
panika.
2. Finansijski sistem
2.1. Finansijski sistem i finansijske institucije
Finansijski sistem je značajan deo privrede a sam finansijski sistem sastavljaju:
• finansijske institucije
• finansijski mehanizmi
• finansijski instrumenti
• finansijski tokovi
Funkcija finansijskog sistema je da posreduju između suficitnih (štediše)
i deficitnih (investitori) ekonomskih jedinica.
Finansijske institucije
Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju između suficitnih
i deficitnih ekonomskih jedinica.
One ovu funkciju obavljaju tako što prikupljaju akumulaciju preko svojih
kreditnih i finansijskih instrumenata i vrše njeno usmeravanje kreditiranjem
ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimaoca. Finansijski sistem
je jedan od sistema koji čini jednu ekonomiju, a koji se bavi štednjom
i investicijama.
Osnovna uloga finansijskih tržišta je usmeravanje novca od onih koji štede
i imaju višak novca ka potrošačima koji ga nemaju dovoljno. Ovo preusmeravanje
novca povećava ekonomsko blagostanje celog društva stoga što prenosi kapital
iz poseda onih koji nemaju zadovoljavajuće poslovne i investicione mogućnosti
u posed onih koji ih imaju, tako povećavajući efikasnost ekonomije.
Finansijska tržišta mogu se klasifikovati na:
• dužnička i vlasnička tržišta,
• primarna i sekundarna,
• novčana i kapitalska i na
• berzanska i neposredna.
Osnovni finansijski instrumenti su:
• akcije
• državne, municipalne i korporativne obveznice,
• blagajnički zapisi,
• hipoteke,
• varanti,
• fjučersi,
• komercijalni zapis i slično.
Po roku dospeća dele se na:
• novčane hartije (kraći od godine dana) i
• kapitalne hartije (duži od godine dana).
Finansijski posrednici su finansijske institucije koje prikupljaju srestva
preuzimajući obaveze prema poveriocima i koje plasiraju ta sredstva kupujući
imovinu, odnosno dajući zajmove. Finansijske institucije vrše korisnu
funkcioju stoga što smanjuju transakcione troškove i umanjuju probleme
koje stvaraju negativna selekcija i moralni hazard,
Osnovni finansijski posrednici pripadaju trima kategorijama:
1. banke (komercijalne banke, štedne zadruge i slično),
2. ugovorne štedne institucije (osiguravajuće organizacije,
penzijski fondovi itd) i
3. investicioni posrednici (investicioni fondovi, finansijske
kompanije, uzajamni fondovi itd).
Država reguliše finansijska tržišta iz tri razloga: da uveća raspoložive
informacije za investitore, da obezbedi zdravlje fiansnijskog sistema
i da unapredi kontrolu nad monetarnom politikom. U tom cilju oslanja se
na propise o otkrivanju informacija, ograničenjima ko može da osnuje finansijskog
posrednika, ograničenjima kakvu imovinu može posedovati finansijski posrednik,
obezbeđenje sigurnosti depozita, obavezne rezerve itd.
Iz ovoga slede i tri najvaznije osobine finansijskog sistema :
• dinamicnost
• otvorenost
• kompleksnost
U gotovo svim zemljama finansijsi sistem spada u sektor najstroze regulisanih
sektora privrede.
Veoma znacajnu ulogu u finansijskom sistemu igraju banke kako Centralna
banka jedne drzave tako i poslovne banke.
3. Poslovne banke u finansijskom sistemu
Bankarstvo je posao (biznis). U stvari to je kombinacija poslova koncipiranih
da pruze razliciti broj usluga. Jedan posao pruza racunovodstvene I knjigovodstvene
usluge koji prate bilanse (stanje) na vasim racunima. Drugi vam daje mogucnost
pristupa plateznom sistemu, dopustajuci vam da konvertujete bilansni racun
u gotovinu ili da ih transformisete u nesto drugo. Dok treci posao prikuplja
stedne uloge mnogo malih ulagaca I koristi ih za dodeljivanje velikih
zajmova poverljivim uzajmljivacima. Cetvrti posao nudi korisnicima raznolike
usluge, kupovne I prodajne finansijske instrumente na finansijskim trzistima
trudeci se da napravi profit. Banke trguju na finansijskim trzistima ne
samo pruzajuci usluge svojim korisnicima vec se takodje trude da naprave
profit svojim vlasnicima. Naravno, namera banaka je da napravi profit
od svake od ovih poslovnih linija.
Iznenadjujuce, profit ne ostvaruju sve banke. I ako su neke banke izuzetno
velike, sa stotinama milijardi dolara u datom zajmu I u obveznicama u
svom bilansu, pristup fondovima nije garancija profitabilnosti. Rizik
da banke mogu da propadnu je problem ne samo za vlasnike I menadzere nego
takodje I za nas ostale.
Ove institucije su osnovane da bi privredi pruzale bankovne usluge, omogucavajuci
da bezbedno polaze finansijska sredstva I da ih kada je potrebno pozajmljuju.
Sada, mnoge komercijalne banke nude racune I zajmove I pojednicima. Da
bismo razumeli poslovanje komercijalnog bankarstva, pocecemo sa razmatranjem
bilansa stanja komercijalne banke. Podsetimo se da je bilans stanja spisak
imovine ili aktive I pasive firme: izvori njenih finansijskih sredstava
(pasiva) I sredstva u koja su ovi izvori ulozeni (aktiva). Bilans stanja
banke kaze da je:
Ukupna aktiva banke= Ukupna pasiva banke+ Kapital banke.
Banke sticu finansijska sredstva od pojedinacnih ulagaca I poslova, kao
I putem pozajmljivanja od drugih finansijskih institucija I kroz finansijsko
trziste. One koriste ova finansijska sredstva za zajmove, nabavku trzisno
podesnih obveznica I drze gotovinu. Razlika izmedju bankovne aktive I
pasive je kapital banke ili neto vrednost - vrednost banke svojim vlasnicima.
Profit banke dolazi od naknade za usluge i od razlike izmedju onoga sto
banka placa za svoju pasivu I za povracaj koji dobija na svoju aktivu.
Aktiva se deli na cetiri siroke kategorije: gotovina, obveznice, zajmovi
i sve druge aktive (zgrade,kompjuterski sistemi i sl.)
Gotovinska sredstva. Postoje tri tipa gotovinskih sredstava. Prvi i najvazniji
su reserve. Banke drze reserve zato sto su zakonski obavezne i zato sto
oprez u praksi poslovanja to diktira. Gotovina je najlikvidnije bankarsko
sredstvo. Banke je drze da bi udovljile zahtevima klijenata da novac iz
banke mogu podici u svakom trenutku.
Gotovinska sredstva takodje obuhvataju ono sto se naziva gotovinska sredstva
u procesu prikupljanja. Konacno,gotovina obuhvata sredstva na racunima
koje banke drze u drugim bankama.
Druga velika komponenta aktive banke su obveznice kojima se trguje. Zajmovi
predstavljaju primarna sredstva modernih komercijalnih banaka, racunajuci
da predstavljaju blizu dve trecine sredstava. Zajmove mozemo da podelimo
u pet sirokih kategorija: poslovni zajmovi nazvani komercijalnim i industrijskim
zajmovima (C&I); zajmovi za nekretnine; potrosacki zajmovi kao zajmovi
za kola i zajmovi putem kreditnih kartica; medjubankarski zajmovi (zajmovi
uzeti iz jedne banke za drugu); i druge vrste ukljucujuci zajmove za nabavku
drugih obveznica. Ovi tipovi zajmova se znacajno razlikuju po likvidnosti.
Da bi finansirale svoj rad bankama su potrebni fondovi (sredstva-pasiva).
One ih dobijaju od stedisa i od uzajmljivanja na finansijskim trzistima.
Da bi primamili pojedince i privredu da svoja finansijska sredstva stave
u banku, institucije nude niz depozitnih racuna i pruzaju bezbedno cuvanje
i usluge vodjenja knjigovodstva, pristup platnom sistemu, likvidnost i
podelu rizika, kao i placanje sa kamatom na bilans.
Cekovni depoziti. Banke nude korisnicima razlicite opcije koje pripadaju
kategoriji cekovnih racuna, ukljucujuci NOW, super NOW, racune sa garantovanim
trzisnim ratama. Tipicna banka ce ponuditi mnostvo razlicitih depozita
sa blago razlicitim karakteristikama. Uz imena koja su napravila marketinska
odeljenja banke ekonomisti koriste razlicite termine kada govore o cekovnim
depozitima. Na primer, neki ekonomisti ih zovu "depoziti po vidjenju"
jer ulagac moze da se pojavi i povuce depozite iz banke. Tokom godina
finansijska novina je smanjila znacaj cekovnih depozita u svakodnevnom
radu banaka. Netransakcioni depoziti
Stedni depoziti, poznati kao stedne knjizice, su bili popularni mnogo
decenija, mada ih je sada manje. Oroceni depoziti su potvrde depozita
(CD) sa fiksnim dospecem.
Zaduzivanje. Zaduzivanje je drugi najznacajniji finansijski izvor banke.
Pozajmice od poslednje cetvrtine proslog veka postaju sve znacajniji izvor
finansiranja, tako da sada iznose preko 20 % passive banke. U procesu
svih ovih aktivnosti, banka je izlozena velikom broju rizika. Oni obuhvataju
mogucnost da ulagaci iznenada povuku svoje uloge, da korisnici zajmova
ne vrate svoje zajmove i da trgovina obveznicama banke ne bude uspesna.
Svaki od ovih rizika ima ime: rizik likvidnosti, kreditni rizik, rizik
promene kamatne stope i trgovinski rizik,operativni rizik je takodje zastupljen.
Zaključak
Finansijski sektor bi morao biti neraskidivo povezan s privredom, realnom
ekonomijom i zbivanjima u njoj. Tradicionalno, finansijska industrija
omogućava tržišnim akterima efikasno plasiranje ili pribavljanje novca
i kapitala, kao i razumnu zaštitu i osiguranje od brojnih finansijskih
rizika i tržišnih ćudi - kamatnih, kursnih, cenovnih itd. Na takvim osnovama
je razvijeno suptilno tržište različitih vrednosnih papira i instrumenata.
Moderne finansije su taj posao obavile veoma dobro i inventivno.
Istorija finansija beleži i periode velikih grešaka, kada se zaboravljaju
pouke prošlosti i prethodnih kriza. Ciklusi nedaća se po pravilu pokreću
kada finansijski sektor umisli da je on ključni stvaralac vrednosti, a
privreda samo njegov privezak. Finansije se odvajaju od realne ekonomije
i zdravog razuma, počinju da žive u paralelnoj stvarnosti verujući sopstvenim
mitovima i tako postaju neka vrsta kazina na brodu ludaka.Finansijski
akteri se upuštaju u špekulacije bez mere, i pri tome zaboravljaju svoje
osnovne funkcije. Sve ovo jedan dobar sistem i zakon moze urediti i postovanje
osnovnih nacela poslovanja moraju se postovati kako bi finansijski i u
opste privredni sistem jedne drzave ali i celog sveta bio u ravnotezito
jest kako bi se belezio konstantni ekonomski rast i razvoj.
Literatura:
— Dr Borko Krstić: Bankarski menadžment, Ekonomski fakultet Niš,
2004.
— Vasiljević dr Branko: Osnovi finansijskog tržišta, Diamond HARD,
Beograd, 2002. god.
— Srdjan Marinković: Mikrostruktura finansijskih tržišta, Ekonomski
fakultet Niš, Niš, 2007.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|