|
Bankarski kredit, pojam i razvoj
Bankarski kredit, kroz istoriju
Razvoj bankarskog kredita kroz istoriju i njegova
evolucija u raznim epohama kako u ekonomskom,tako i u istorijsko, kulturno,
sociološkom smislu, usko je povezan sa razvojem banaka, kao i sa
razvojem novca i novcanih funkcija.Korelacija ova dva instituta vidi se
u osnovi delatnosti banaka,kojoj se kao primarna delatnost pripisuje uzimanje
i davanje kredita, a u osnovi ovako restriktivnog tumacenja javlja se
poverenje kao osnovni bankarski resurs.
Još u Starom veku prvobitne bankarske poslove obavljaju
sveštenici, banke se tada nazivaju “Tezauri”.
Etimologijom reci dolazimo do zakljucka da je prvobitna namena banaka
bila uskladištenje tj. cuvanje.
Oko 3000god.p.n.e. Sumerski sveštenici razvijaju oblike bankarskog
poslovanja, i pored kredita koga je pratila kamata, razvijaju se i ostale
funkcije, kao što su razmene(tada jos malih drava), posredovanje
i kao što smo vec naveli cuvanje vrednosti.
Anticka Grcka, u VII veku
p.n.e. poznaje kredit, koji je u to doba pracen
ustanovom hipoteke,danas vane ustanove kako u pravu tako
i u ekonomiji.To su mahom bili naturalni krediti,sa karakteristikama konzumnog
kredita. Tadašnji hramovi u Efezu, Delozu, Samosu, predstavljaju
mesta poslovanja, i javljaju se i prvi privatni bankari.
Cesto je to dovodilo i do zelenaških kamata koje su ne tako retko
pretvarali slobodne gradane u robove.
Period ranog feudalizma kako u svim oblastima tako i u oblasti robne razmene,prati
nazadovanje, pretvaranje poseda u autokonzum jedinice. Tako da o institutima
kreditiranja, novca i bilo kog savršenijeg obilka razmene nema ni
govora.
U periodu renesanse u Italiji, posebno u gradovima Venecija, Firenca Ðenova,
koje pod uticajem pomorske trgovine oivljavaju vec postojece institucije,ali
stvaraju i neke nove kao sto su menica, zalonica, finansira se brodogradnja,
dolazi do recepcije Rimskog prava.
Pravi procvat i osnovnu funkciju kredita vidimo u prvim fazama kapitalizma,
a kasnije sa akumulacijom,on dobija svoj puni oblik. Kapitalizam svoj
zamah dobija baš pod uticajem kredita,koga prati akumulacija, a iz
tih fondova dolazi do proizvodnog kredita, za razliku od konzumnog, koji
je bio u ranijim fazama. Da li je zamajac kapitalizma upravo pokrenut
kreditom, koji svoj puni zalet dobija proizvodnim kreditom, moda
najbolje govori ilustracija J.Schumpetera : '' Kredit je stvarno stvorena
kupovna snaga s ciljem da se proizvodno upotrebi''.
Šta je kredit?
Kredit
predstavlja realnu ekonomsko-pravnu kategoriju, koja podrazumeva
odredjen dunicko-poverilacki odnos, u kome poverilac ustupa duniku
pravo korišcenja odredjenom kolicinom novca, ili nekim drugim pravom
pod odredjenim uslovima od kojih kao bitni figuriraju kamata, rok, nacin
vracanja, pokrice.
Dakle kredit predstavlja sa pravne strane, privremeno odvajanje prava
korišcenja, jer poverilac to pravo ustupa duzniku, a sa ekonomske
strane poverilac ustupa kupovnu snagu (novac) ili upotrebnu vrednost kada
je predmet u pitanju. Elementi koji cine spoljašnju suštinu
kredita su povratnost kredita, a kao drugi kvalifikativ neodvojiv od prvog
elementa je poverenje kao pravna sigurnost vracanja pozajmljenog novca.
U pocetku razvoja kredita postoje zelenaški krediti, cija uloga pored
širenja kapitalistickih odnosa, nosi i jednu negativnu komponentu,
a to je kamata koja dostie visinu i do 100% od iznosa kredita i
u takvim uslovima potrošna uloga kredita ima primarni karakter.
Na scenu tada stupa Bankarski kredit, cija potrošna uloga ima sekundarni
karakter, a centralizovani bankarski kredit zamenjuje zelenaški.
U takvim uslovima ogleda se prava funkcija bankarskog kredita, a to je
pre svega razvoj industrije i prozivodnje. Banke
koncentrišu ogromna sredstva stvarajuci novcani kapital, cime se
istice njegova drustvena uloga koju cemo najbolje videti u fazama, u sferi
reprodukcije i metamorfozama robnog u novcani kapital, i obrnuto.
Rs
B – R ....... P .........R1 – N1 (3)
Sp
Šhema reprodukcije
Ovako videvši kruno kretanje kapitala najpre mozemo shvatiti
suštinu bankarskog kredita. U krunom kretanju kapitala dolazi
do oslobadjanja dela novcane mase(dohotka). Uloga banke se tada ogleda
u tome što se taj slobodni, neutrošeni deo kapitala koncentriše,
i u vidu bankarskog kredita taj novac kanališe u privredne tokove.
Dakle banke mobilišu sva raspoloiva novcana sredstva celoga
društva a zatim mehanizmima kredita taj novac ubrizgavaju u privredne
tokove, kako bi se taj novac mogao opet pretvarati u robu, i kako bi u
novom procesu ponovo došlo do odvajanja dela novcane mase.
Uloga banaka tj. bankarskih kredita ekstenzivno, tumaceno nije samo shvaceno
kao ''preradjivac'' neutrošenog novca, vec njihova društvena
uloga u kojoj se i koncentriše ogromna snaga,potencijal, ogleda se
u tome što su to institucije koje su sposobne da se izdignu od stvarnih
ušteda društva, i same stvore kreditni novac. Ona svojim mehanizmima
stvara, ukida novac, absorbuje depozite.
Tu se ne završava uloga kreditiranja, on novu snagu ne trai
u vec postojecem kapitalu, vec postojecim resursima, njegova uloga sada
ide još i dalje, zapravo vec postojeci razvoj, kredit ne konzervira,
ne ostavlja ga na tom nivou vec probija granice trenutnih mogucnosti,
i osnovicu novog kredita trai u potencijalnom kapitalu.Tada dolazi
do ekspanzije kredita, i nova snaga stvara se u procesu multiplikacije
kredita i depozita u okviru bankarskog sistema. Kako bi ove procese bolje
shvatili moramo se osvrnuti i na raspodelu i preraspodelu nacionalnog
dohotka.
Ovako kreiranje kredita i stvaranje prividnog potencijala i stvaranje
veštacke kupovne snage, moe biti mac sa dve oštrice, do
jedne tacke ce zaista ici do naglog skoka privredne aktivnost, ali prejakom
ekspanzijom to moe i biti uzrok nestabilnosti, od kojih kao nezibena
pojava implicira skok inflacije.
Kako nastaje bankarski kredit, koji su njegovi izvori?
Kretanje novca i kruno kretanje
kapitala, predstavljaju osnove na kojima pociva bankarski novac a samim
tim i bankarski kredit.
Krunim kretanjem kapitala u reprodukciji dolazi do povremenog odvajanja
dela dohotka koji stvara novcani potencijal, spreman da se u jednom trenutku
ponovo pojavi u proizvodnom procesu i time omoguci novi ciklus kruenja
kapitala koji ce se na kraju pretvoriti u novcani oblik, uvecan za višak
vrednosti. Akumulirana sredstva dakle ne troše se odmah, ona cekaju
svoj stepen akumulacije kako bi bila sposobna za dalje reprodukovanje
i banke su ti faktori koji svojim mehanizmima kontrolišu potrebu
za tako stvorenim sredstvima, jer svako neplansko mobilisanje velikih
novcanih masa moe ozbiljno narušiti prozivodne procese.
Izvor bankarskog kredita lei i u depozitnom kapitalu renterijera
koji ulau svoja novcana sredstva u banku, pruaju joj na raspolaganje
kako bi ostvarili svoj ineteres, tj. kamatu. Zatim izvor bankarskog kredita
nalazimo i u samom kapitalu banke koja raspolae sopstvenim rezervnim
fondovima, zatim kreditnim fondovima, akcionarskim kapitalom.
Sredstva emisione banke takodje cine aktivu kreditnog fonda, zatim krediti
centralne banke u vidu primarnog novca i deviznih sredstava.
Iz svega navedenog novcani potencijal banaka, delimo na primarni i sekundarni
novac.
Monopol stvaranja primarnog novca ima centralna banka i to nazivamo primarnom
emisijom, tako da primarni novac predstavlja: gotov novac u opticaju,
rezerve poslovnih banaka kod centralne banke itd.
Banke u svom sistemu kreditiranja, usled razvijenijeg sistema bezgotovinskog
placanja, odobravaju kredite iznad iznosa depozitnih sredstava koncentrisanih
u bankama. Posledica toga je udvostrucavanje istih depozitnih sredstava,
tako da se ukupni depoziti dele na stvarne i izvedene tzv. fiktivne.
Upravo u stvaranju fiktivnog novca banke su ti subjekti koji kroz kredtitnu
politiku postaju “fabrike novca”, jer samostalno kreiraju
i poništavaju novac.
Osnovni mehanizmi novcanog opticaja nalazimo dakle u kreiranju kreditne
politike a putem nje regulisanje mase kratkorocnih bankarskih kredita.
Koje su ekonomske funkcije bankarskog kredita?
Kredit ima brojne funkcije. Njegova uloga je toliko široka da bi
bilo neuputno govoriti o kreditu a zadrati se samo na jednoj oblasti
društva u kojoj on ima najviše uticaja. Pre svega, jer nijedna
društvena kategorija,odnosno ekonomska ne ivi sama za sebe
odsecena od realnih tokova datog društva.
Kao sto smo vec naveli banke raspolau neutrošenim fondovima
raznih grana industrije, privrede pa i indivudualnog kapitala. Tako razasute
novcane mase, koje na terenu makroekonomije nemaju ekonomsku snagu, banke
koncentrišu i sjedinjuju u veliku “novcanu silu”, i putem
kredita ona postaju “društvena sila” na polju proizvodnih
i drugih procesa.
Ako pokušamo taksativno da izvedemo neke funkcije kredita, napravili
bi sledeci red koji zavisno od ugla gledanja moe biti kako ekstenzivan
tako i restriktivan, ali moramo takodje i znati da se uloga bankarskog
kredita i njegova funkcija ne iscrpljuje u nekoliko tacaka.
1) Mobilizacija i koncentracija sredstava.
2) Racionalizacija i smanjnje troškova proizodnje i prometa
3) Usmeravanje privrednog razvoja
4) Ubrzavanje obrta društvenog kapitala
5) Izjednjacavanje profitnih stopa
6) Odrzavanje likvidnosti, stalnosti, i kontinuiteta reprodukcije
7) Multiplikacija depozitnog novca i stvaranje dodatnog kapitala
8) Uticaj na sve finansijske odnose
9) Razvijanje kontrolne, planske i stimulativne funkcije
10)Rast potrošnje, i uticaj preraspodele
11)Zamena gotovog novca u privrednom prometu
- mobilizacijom i koncentracijom sredstava, u vidu kredita, finansijska
sredstva dolaze na mesta gde su ona najupotrebljivija, do banaka, koje
svojim mehanizmima vrše alokaciju sredstava na mesta kojima je potrebna
takva finansijska injekcija koja je ce dovesti do nove reprodukcije uz
što manje troškova po jedinici proizvoda.
- kreditna funkcija ogleda se i u smanjenju troškova i prozvodnje
i prometa. Racionalizacija faktora, igra kljucnu ulogu u ekonomskom planiranju.
- kredit kroz dopunjavanje domace akumulacije i usmeravanja ravnomernijeg
privrednog razvoja, utice na razvoje nerazvijenijih podrucija.
- ovako kanalisanje novcanih sredstava ubrzava obrt kapitala i smanjuje
vreme mirovanja u kome zbog ciklicnog kretanja R-N, dolazi do zastoja.
- izjednacavanje profitnih stopa vrši se kroz bri odliv kapitala
iz jedne u drugu privrednu granu u procesu reporodukcije.
- kontinuiranost društvene reprodukcije jedan je od glavnih faktora
ekonomske stabilnosti. Proizvodnja, raspodela i potrošnja predstavljaju
faktore odravanja likvidnosti, stalnosti reprodukcije svih subjekata
pa samim tim i privrede kao celine.
- stvaranje dodatnog kapitala za stvaranje zdravijih osnova kada proces
pokretanja privrede nije samo trenutna kategorija, vec multiplikacijom
depozitnog novca, omogucava nastanak fiktivnog kapitala.
- široko delovanje kredita na sve pore robnih i finansijskih odnosa.
- kontrolna funkcija implicira u sebi stabilizaciju procesa raspodele,
utroška sredstava, kontrolisanje rada imaoca kredita, instrumentima
emisione politike i selektivne kreditne politike.Takode stimulativna funkcija
se ogleda u kontroli poslovanja preduzeca.
- rast potoršnje, anticipirane potrošnje, u koje posebno spadaju
potoršacki i investicioni krediti, ne vezujuci se pri tome na štednju
i akumulaciju subjekata u privredi. Raspodela je princip vracanja kredita,
kao instrument za izvršavanje planskih zadataka, i uticaja na efikasnost
proizvodnje.
- uticanje kredita na zamenu gotovog novca u privrednom prometu, omogucava
uštedu gotovog novca a time i ubrzanog opticaja, smanjenje troškova
opticaja, tj. njegova kontrola.
Kredit je pojam koji je u obicnom a i u ekonomskom ivotu cesto
prati i rec kamata. Govoriti o kreditu a ne pomenuti kamatu bilo bi besmisleno
jer kamata nam daje odgovore na mnoga pitanja. Ova dva instituta takode
su u korelaciji. Mnoge navedene funkcije bankarskog kredita koje smo naveli,
ostvaruju se baš instrumentalizacijom kamate.
Prvo da kaemo šta je kamata?
Kamata se tretira kao cena korišcenja zajmovnih sredstava.
Njegova visina je jako vana kako bi se ostvarile neke od osnovnih
funkcija bankarskog kredita, i zato se visina kamate planski utvrduje.
Kamata ima svoje funkcije, kao i svaka ekonomska kategorija.Neke se poklapaju
sa funkcijama kredita i dokazuju nam povezanost ove dve kategorije.
1) Funkcija preraspodele
2) Funkcija ekonomske kontrole i stimulisanje
3) Efikasnost upotrebe novcanog kapitala
4) Koncentracija sredstava
Iz svega navedenog moemo zakljuciti da je uloga banke,kredita i
kamate, šira od pogleda na njih kao ekonomske kategorije.Širina
koju ima za društvene odnose pre svega za ekonomske ponekad je nemerljiva,
jer su to i instrumenti vodenja ekonomske politike, politike razvoja,
planiranja koje su ipak objektivno posmatrano od velikog društvenog
znacaja.
Pozitivne i negativne strane bankarskog kredita
U dosadašnjem izlaganju govorili smo najpre o pozitivnim stranama
bankarskog kredita, ali smo i na jednom mestu naveli da to moe da
bude i mac sa dve oštrice.
Preterana emisija kredita moe ozbiljno uzdrmati privredne temelje,
potenicirajuci hiperprodukciju. Rast kredita nezavisno od potreba i zahteva
reprodukcije dovodi do disproporcije u privredi, što se sa druge
strane efektuira u poremecaju robnih i kupovnih fondova a njihovom neuskladenošcu
neizbeno dolazi do inaflacije. Takve nestabilnosti dovode i do neuskladenih
odnosa medusektorske proizvodnje. Efekti nestabilnosti prenose se i na
odnose ponude i tranje, platnih bilansa, zatim dolazi do visokog
pritiska domace potrošnje.
Inflacija je u tom slucaju neizbean faktor koji nastaje usled neodmerenih
poteza,ili usled emisije novca koja nema realno materijalno pokrice u
privredi. Trište emisiju poništava i to se efektuira porastom
cena. Jednostavnije receno,kolicinu robe na trištu prati odgovarajuca
kolicina novca u opticaju, svaka neravnotea neizbeno dovodi
do navedenih posledica.
Postojanje raznih instrumenata kreditno-monetarne politike i njihova
uskladenost jedno je od kljucnih pitanja kojima se bave ekonomisti, pravi
recept se uvek trai, iskakanje jedne kategorije iz koloseka, cela
ekonomska komopozicija menja pravac.
Danas su na raspolaganju razni instrumenti kojima se taj pravac cuva,
menja, bira, a oni bi bili: politika eskontne stope, selektivna kreditna
politika banaka, politika otvorenog trišta, kamatna stopa,
itd.
Njih sada necemo razmatrati ali ih neizbeno pominjemo zbog kompleksnosti
problema koji moe nastati usled poremecenih ekonomskih odnosa. I
još vanije svi uzrozi,ili posledice sadre u sebi izvesnu
kumulativnost, povezani su na izvestan nacin i retko se dešava da
deluju samostalno.
Zakljucak
Da zakljucimo da se savremena privreda ne moe zamisliti bez monetarno
kreditnog planiranja ali sve se mora odvijati u objektivnim granicama
materijalne proizvodnje i raspodele, postavlja se pitanje tih granica
jer kao što smo videli kreditna politika jeste u jednom trenutku
apstrakcija, baš iz razloga što se stvara fiktivni depozitni
novac, nasuprot stvarnom depozitu koji ima opravdanje u proizvodnji i
raspodeli.
Literatura:
Berzanski i bankarski menadment (prof.dr.arkoRistic,dr.Slobodan
Komazec,dr.Aleksandar ivkovic).
Ekonomska politika(dr.S.Puric), Bankarstvo na internetu (doc.dr Vojkan
Vaskovic)
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|