Devizni sistem, platni bilans, devizno trište
i devizni kurs
Nove
svetske ekonomije su silom prilika sve više ili manje otvorene preme
svetskom trištu, bilo da je u pitanju trište roba,
novca, rada ili kapitala. Privreda i ekonomija koje su dovoljne same sebi
više nema, njih zamenjuju privrede koje postaju komplementarne i
sve više uzajamno povezane. Nastajanje takvog okruenja, gde
su privrede sve više otvorene, namece potrebu ovladavanja saznanjima
o sloenim tokovima novca i kapitala u okviru svetske ekonomije,
zatim sistemu i instrumentima placanja, efektima promene deviznih kurseva,
promena kamatnih stopa na finansijskim trištima, kursnim i
valutnim rizicima, inflaciji i dr. Manipulisanje deviznim kursevima, politika
uvoza i izvoza roba i kapitala, zaduivanje u inostranstvu, otean
pristup svetskom trištu novca i kapitala kao i mnogi drugi
problemi dovode do osnovane potrebe njihovog detaljnog izucavanja. Finansijski
menadment postaje jedna od osnovnih funkcija upravljanja preduzecem
u ostvarivanju i samom kreiranju politike plasmana i efikasnog korišcenja
finansijskog kapitala, posebnog kapitala uvoznog porekla.
Savremena konvertibilnost valuta medunarodno devizno trište,
upravljanje deviznim kursom, devizna kontrola i upravljanje deviznim transakcijama,
kao i povezanost domaceg i svetskog deviznog trišta postali
su sastavni deo svake finansijske i razvojne politike preduzeca i drave
u celini. Upotreba razlicitih sistema placanja, kursni rizik, odnos rizika
kamate, poreske stope i inflacije postali su nezaobilazna tema svih poslovnih
sastanaka.
Medunarodni finansijski menadment postaje jedan od najvanijih
segmenata moderne finansijske nauke. Kao takav on u sebi sadri sloene
fenomene i delovanja deviznog kursa, medunarodnih placanja, deviznu politiku,
medunarodni monetarni sistem, medunarodne finansijske institucije i medunarodno
finansiranje.
Devizni sistem
Devizni sistem predstavlja skup svih principa i odnosa datih u obliku
zakonskih propisa kojima se regulišu devizni odnosi i poslovi privrednih
i drugih subjekata u robnom i vanrobnom prometu u zemlji i inostranstvu.
Ako su u pitanju poslovi sa inostranstvom devizni promet se deli na tri
oblika:
- devizni sistem,
- devizno poslovanje i
- devizna politika.
Devizni sistem moe biti:
- liberalan i
- regulisan.
Razlika izmedu ova dva sistema je u tome što je u liberalnom deviznom
sistemu subjektima u poslovanju s inostranstvom ostavljena veca sloboda
u poslovanju i raspolaganju deviznim sredstvima, dok su u regulisanom
sistemu ova prava više ili manje ogranicena.
Platni bilans
Platni promet izmedu dve zemlje, kao posledica ukupnih ekonomskih i finansijskih
odnosa, iskazuje se preko dva osnovna instrumenta:
- platnog bilansa i
- deviznog bilansa.
Platni bilans predstavlja sistematski popis svih ekonomskih transakcija
izvršenih izmedu jedne zemlje i inostranstva u toku jedne kalendarske
godine. Platni bilans ima dve osnovne funkcije:
- da sistematski prikae sve ekonomske odnose sa inostranstvom
i
- da prikae finansijsku likvidaciju tih odnosa.
Strukturu platnog bilansa cine:
- tekuci racun platnog bilansa i
- racun kapitala.
Tekuci racun platnog bilansa uglavnom pokazuje promet roba i usluga (uvoz
i izvoz), dok racun kapitala ili kapitalski podbilans pokazuje finansijski
obracun sa inostranstvom. U ovaj deo podbilansa platnog bilansa spadaju
i transferna placanja. Promene i transakcije iz prvog dela platnog bilansa,
koji se cesto naziva i bilans iznad crte predstavljaju uzroke kretanja
u drugom delu platnog bilansa – podbilansu kapitala.
Tekuci racun platnog bilansa moe biti iskazan deficitom ili suficitom.
U transakcije u platnom bilansu koje znace priliv deviza ili sticanje
kupovne snage u inostranstvu, spadaju:
- izvoz robe i usluga,
- jednostrani transferi (primanja),
- uvoz kapitala,
- izvoz monetarnog zlata.
U transakcije koje deluju na odliv deviza iz zemlje spadaju:
- uvoz robe i usluga,
- jednostrani transferi (davanja),
- izvoz kapitala,
- uvoz monetarnog zlata.
Devizno trište
Predmet poslovanja deviznog trišta je kupovina i prodaja deviza
koje su od znacaja za odravanje likvidnosti privrede u medunarodnim
placanjima. Tu se uglavnom radi o konvertibilnim sredstvima placanja.
Kupovina i prodaja deviza moe se vršiti na dva nacine:
- promptno – kupovina i prodaja se vrši slobodno
i bez ogranicenja,
- terminski – kupovina i prodaja se moe vršiti
samo za odredeni konkretni spoljno-trgovinski posao.
Kao subjekti na deviznom trištu pojavljuju se ovlašcene
poslovne banke. Ove banke na deviznom trištu posluju deviznim
sredstvima svojih komitenata i svojim sopstvenim sredstvima dobijenim
od inostranih kredita, tj. vrše kupovinu i prodaju deviza u svoje
ime i za svoj racun, ili u svoje ime, a za racun nosilaca deviza. Sama
kupovina i prodaja deviza na deviznom trištu vrši se po
srednjim deviznim kursevima koji se formiraju na medubankarskim sastancima
koji se odravaju dva puta nedeljno.
Osnovne karakteristike medubankarskog deviznog trišta su:
- predmet kupovine i prodaje na deviznom trištu mogu biti
samo konvertibilna devizna sredstva, tj. devize od znacaja za medunarodnu
likvidnost,
- u ovoj fazi devizno trište je medubankarska institucija na
kojem se kao kupci ili prodavci mogu javiti ovlašcene poslovne banke,
- na deviznom trištu se pojavljuje samo onaj deo ukupne prodaje
ili kupovine koji nije mogao biti zadovoljen kroz neposredne odnose banaka,
- ovlašcene banke kupuju ili prodaju devize u svoje ime, a za racun
komitenata, ili u svoje ime i za svoj racun.
Novac u medjunarodnom sistemu placanja
Problem opšteg novca ne moe
umanjiti prirodu, znacaj i cirkulaciju novca u medunarodnom sistemu placanja,
odnosno njegovu intervalutarnu vrednost. Danas je nemoguce odvojiti njegovo
unutrašnje kretanje i kupovnu snagu od medunarodne cirkulacije, jer
ne postoji ni jedna privreda dovoljna sama sebi, tj. odvojena ili izolovana
od svetskog trišta. U svetskim razmerama razmena roba, novca,
kapitala i radne snage izmedu raznih zemalja, implicira i odredene probleme
vezane za razlicitu produktivnost rada, formiranje cena, cena rada, regionalnu
podelu sveta i slicno. Sve to dovodi do nastanka razlicitih nacionalnih
novcanih jedinica koje su u opticaju u okviru nacionalnih granica kao
plateno i prometno sredstvo. Ovakva nacionalna razlicitost novcanih
sredstava dovela je i do razlicitih nacionalnih jedinica koje prestaju
da figuriraju kao novac van granica zemlje u kojoj su aktuelne. Da bi
se omogucilo medunarodno placanje mora se naci nacin da novac prevazide
uske nacionalne okvire.
Cinjenica da se u medunarodnim ekonomskim odnosima cesto javljaju dva
razlicita partnera, s razlicitim novcanim nacionalnim jedinicama, dovodi
do jasnog problema – u kojoj nacionalnoj valuti ce se izvršiti
potrebno placanje. Izvoznik obicno trai naplatu u svojoj valuti
ili u nekoj drugoj za koju ima opravdan interes. Nasuprot tome, kupac
obicno raspolae svojom nacionalnom valutom, a da bi došao do
strane valute mora izvršiti proces konverzije svoje valute u traenu
valutu. Samim tim, uvoznik ili kupac prethodno se mora pojaviti na deviznom
trištu na kome ce za svoj novac (nacionalnu valutu) nabaviti
potrebna sredstva placanja da bi se napokon mogao pojaviti na inostranom
trištu roba i usluga.
Normalni put dolaenja do medunarodnih sredstava placanja je pretvaranje
domace valute u potrebnu inostranu valutu. U tom i takvom odnosu strana
valuta, tj. novac je roba koju mi za domacu valutu kupujemo. Da bi došlo
do kupovine potrebno je prethodno utvrditi iznos po kojem ce se vršiti
razmena, odnosno kupovina. Devizni kurs, samim tim, predstavlja vrednost
nacionalne novcane jedinice izraenu u stranom novcu, ili drugacije
receno vrednost stranog novca izraenu u odredenom broju jedinica
domaceg novca.
Broj koji nam kazuje koliko se strane valute moe kupiti za jedinicu
domace nacionalne valute predstavlja kupovnu moc domaceg novca u odnosu
na stranu valutu.
Vrste deviznih kurseva
Problem stabilnosti deviznog kursa danas se javlja kao jedan od vitalnih
problema savremenog sveta. Taj problem se najcešce rešava merama
dravne intervencije na tom podrucju i to u obliku deviznih ogranicenja,
tako da devizni kurs postaje jedno od najsnanijih sredstava ekonomske
politike. Manipulisanjem deviznim kursevima drava nastoji da osigura
što povoljnije odnose u svom platnom bilansu, da poboljša svoje
mesto i uslove u izvozu i uvozu i tome slicno. Sve je to dovelo do pojave
razlicitih deviznih kurseva u odnosu na nekadašnje postojanje jedinstvenog
deviznog kursa.
Devizni kursevi mogu biti:
- stabilni (fiksni) devizni kurs – to je kurs koji
odrede monetarne vlasti date zemlje, a koji treba da odraava realnu
vrednost domace valute na svetskom trištu,
- diferencirani devizni kurs,
- slobodni, fluktuirajuci i fleksibilni devizni kurs
– to su kursevi koji se formiraju slobodno prema dnevnoj ponudi
i tranji deviza na deviznom trištu ili kod banaka,
- upravljacko-fluktuirajuci (flotirajuci) devizni
kurs.
Kod deviznih kurseva je karakteristicna pojava deprecijacije i aprecijacije
deviznog kursa.
Deprecijacija ili podcenjivanje domace valute se sprovodi radi poboljšanja
odnosa u platnom bilansu. Deprecijacija valute, odnosno devizni kurs iznad
kursa ravnotee cini domacu robu za inostranog kupca jeftinijom,
pa dolazi do stimulacije izvoza, uz istovremeno ogranicavanje uvoza robe
(uvozna roba u zemlji sa depreciranom valutom postaje skuplja).
Kod politike aprecijacije, javlja se potpuno obrnuti efekat: stimulacija
uvoza i destimulacija izvoza i preko toga popravljanje stanja platnog
bilansa (karakteristican je visok suficit).
Visok suficit deluje inflatorno u zemlji u kojoj se pojavi, jer dolazi
do dopunske emisije domaceg novca, što znaci da se suficitom platnog
bilansa „uvozi inflacija“ u datu zemlju.
Devizni kurs kojim se osigurava uravnoteenje platnog bilansa, odnosno
dugorocnija ravnotea ponude i tranje deviza naziva se ravnotenim
kursom. Zadatak ovog kursa je da osigura:
- ravnoteu platnog bilansa u duem vremenskom periodu od
3 do 5 godina,
- ocuvanje unutrašnje stabilnosti bez inflacije ili deflacije,
- izostanak potrebe za trgovinskim i deviznim ogranicenjima,
- stabilnost deviznih rezervi (bez veceg smanjenja deviznih rezervi),
- stabilnost privrede bez izazivanja vece nezaposlenosti.
Ne moe se smatrati ravnotenim kursom onaj kurs koji osigurava
ravnoteu platnog bilansa, ali dovodi do stagnacije ili pada proizvodnje,
vece nezaposlenosti, inflacije i naglog odliva deviznih rezervi.
Realni devizni kurs izjednacava opšti nivo cena u zemlji sa opštim
nivoom cena u inostranstvu, i izvodi se iz odnosa deviznog kursa koji
se formira na deviznom trištu i kursa koji se formira prema
paritetu kupovnih snaga dve ili više privreda.
Formiranje deviznih kurseva
U zavisnosti od kretanja medusobnih odnosa ponude i tranje deviza
na deviznom trištu se formira devizni kurs kao cena stranog
novca. Ponuda i tranja deviza su odraz stanja u platnom bilansu
tako da do deficita platnog bilansa dovodi veci devizni odliv od deviznog
priliva (cime je i tranja deviza u privredi veca od ponude), dok
je suficit platnog bilansa vezan za vecu ponudu od tranje deviza,
odnosno veci priliv od odliva.
Tranja deviza potice od stavki platnog bilansa koje znace obaveze
zemlje da vrše odredena placanja prema inostranstvu. Devizni kurs
na deviznom trištu formira se uzajamnim delovanjem ponude i
tranje deviza kao robe. Pošto devizno trište nije
potpuno slobodno, intervencija centralne banke, drave ili niza drava
je uobicajena u sprovodenju makroekonomske politike. Date intervencije
dovode do toga da se moe izabrati bilo koji kurs koji je u funkciji
drugih ciljeva razvoja i ekonomske politike. U tim situacijama kurs predstavlja
rezultat odnosa ponude i tranje deviza, ali to nije ravnoteni
kurs. Najcešce jedan veci deo devizne tranje ostaje nepodmiren,
tako da se nasuprot formirane ponude javlja samo deo tranje na trištu.
U slucaju kada je tranja deviza veca od ponude, tada devizni kurs
slabi, odnosno postoji stalan pritisak na obaranje kursa domaceg novca
i rast kursa (cene) stranih sredstava placanja (deviza).
Kretanje deviznih kurseva
Tokom veceg dela prvog kvartala 2004. godine euro je nastavio apresijaciju
u odnosu na vecinu vanijih valuta. U proseku, bio je u porastu za
5% u odnosu na dolar, 3,5% u odnosu na jen i 1% u odnosu na švajcarski
franak. Njegova apresijacija je zaustavljena u martu, kada se vratio na
nivo uporediv sa decembrom 2003. godine. Apresijacija eura je izazvana
zabrinutošcu u vezi sa finansiranjem trgovinskog deficita SAD-a,
koja ce i ostatak godine imati znacajan uticaj na kurs EUR/USD. Kao posljedica
toga, u prvom kvartalu, na odnos ove dve valute nisu mnogo uticali pozitivni
podaci o americkoj ekonomiji (koji su pokazivali ekonomski oporavak),vec
su prevagnuli lošiji podaci koji su se odnosili na trište
radne snage u SAD-u. Jak ekonomski oporavak SAD-a imao je veci uticaj
u drugom kvartalu, pre svega dobri podaci o maloprodaji, poverenju potrošaca
i poboljšanju uslova na trištu radne snage, pa je dolar
uglavnom blago apresirao. Ipak, i pored odredenih špekulacija, FOMC
se nije odlucio da promeni kamatne stope sa istorijskog minimuma od 1%.
Iako je ova odluka vec bila prihvacena na trištu, uticala je
da delimicno oslabi poziciju dolara.
Majski i junski podaci su bili mešoviti pa je kurs EUR/USD pokazivao
velike oscilacije. Na to je uticala i pojacana geopoliticka nestabilnost,
kao i izuzetan rast cena nafte. FOMC je u ovom periodu poceo sa umerenim
povecanjem kamatnih stopa za 25 baznih poena, koje je nastavljeno na svakom
sastanku do kraja godine. Medutim, smanjeno poverenje potrošaca i
nesigurno poslovno okruenje su prevagnuli u korist eura. Zabrinutost
trišta zbog smanjenog priliva kapitala i visokih cena nafte
u trecem kvartalu je imala uticaja i na veliku depresijaciju dolara u
oktobru i novembru. Ovakav trend je podran i podacima koji su ukazivali
na usporavanje ekonomske aktivnosti u SAD-u i „slabljenju”
trišta radne snage.
Tokom poslednja dva meseca 2004. godine, dolar je u nekoliko navrata dostizao
rekordno nizak nivo u odnosu na euro, a najnii nivo iznosio je 1,367.
Kraj 2004. godine je obeleila zabrinutost oko budetskog deficita,
a ni podaci o potrošnji nisu podrali americku valutu. Kamatne
stope FOMC-a su se na kraju godine izjednacile sa kamatnim stopama ECB,
ali je to vec bilo ocekivano na trištu. Kurs EUR/USD 31.12.
2004. godine iznosio je 1,362, što je za 9% bilo više u odnosu
na 2003. godinu.
Kanal deviznog kursa
Monetarna politika, preko uticaja kamatne stope na devizni kurs, utice
na neto izvoz. Viša kamatna stopa znaci jacu valutu, a jaca valuta
utice na smanjenje neto izvozne tranje i proizvodnje. Obrnuto, nia
kamatna stopa slabi domacu valutu, a depresijacija valute utice na porast
izvoza i bruto domaceg proizvoda. Takode, promene deviznog kursa uticu
na cene uvozne robe i usluga, što dovodi do direktnog rasta cena
(kod proizvoda iskljucivo ili dominantno uvoznog porekla) ili indirektnog
rasta cena (preko rasta troškova uvoznih komponenti sadranih
u domacim proizvodima). To je veoma vaan kanal kod nas.
L I T E R A T U R A
• Komazec, S. i dr.,“Monetarna ekonomija i bankarski menadment“,
VPŠ – Cacak, 2006.godine
• Komazec, S., Ristic, .,“Monetarne i javne finansije“,
VPŠ – Beograd, 2003.godine
• Simovic, M.,“Monetarne i javne finansije“, Ekonomski
fakultet – Priština, 2000.godine
• http:/www.fren.co.yu
• http:/www.ekonomist.co.yu
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|