Kreditna analiza i tehnologija kreditiranja
Glavna
funkcija banke se sastoji u odobravanju
bankarskih zajmova, a posto je kreditna analiza izuzetno znacajna,samim
tim ima za cilj da utvrdi kreditnu sposobnost trazilaca kredita i da time
ustanovi stepen kreditnog rizika.Svaki bankarski
kredit sadrzi u sebi izvestan rizik, ali banka u svojoj politici poslovanja,odnosno
politici zajmova, mora da utvrdi stepen rizika, i koje moze da prihvati.
U savremenom bankarstvu proces kreditiranja postaje znatno slozeniji nego
u ranijim uslovima.Koriscenje trostrukih izvora za informacije koje se
odnose na trazioce kredita, posebno kompanija, vazno je zbog toga da bise
ukrstanjem informacija, odnosno podataka, proverila njihova tacnost.
ANALIZA FINANSIJSKIH TOKOVA
Glavni oblik analize finansijskih tokova odnosi se na bilans dohotka,odnosno
bilans uspeha,sto se moze povezati sa bilansom stanja.
Prvi korak u analizi finansijskih tokova je polazna osnova,sto znaci sagledavanje
finansijskih tokova posmatrane kompanije u prethodnim periodima.
Medjutim, kod kreditne analize, koja se odnosi na dugorocnije finansiranje
neke kompanij,od posebnog je znacajada se sagledaju buduci finansijski
tokovi kompanije.Tek na osnovu sagledavanja buducih finansijskih tokova
,koje se odnose na period u kojem treba u kojem treba da dodje do servisiranja
dugorocnijeg kredita,banka moze da sagleda da l ice kompanija na osnovu
novih investicija i povecanih prodaja, stvoriti dovoljno dodatnog dohotka
koji omogucuje normalno servisiranje bankarskog kredita.
Iako bilansi tokova kod dugorocnijih kredita predstavljaju osnovu za sagledavanje
kreditne sposobnosti kompanija,u analizi finansijske pozicije zajmotrazioca
uzima se u obzir i bilans stanja.
Prilog br.1
Bilans stanja moze se povezati sa bilansima tokova da bi se sagledao efekat
novih investicija na bilans tokova I na bilans stanja.
Bilans finansijskih tokova moze se u redukovanoj formi izraziti kao bilans
izvora I upotreba sredstavaBilans finansijskih tokova pokazuje povezanost
ukupnih promena na strain izvora I upotrebe sredstava.Najkrace receno
zbir porasta aktive I smanjenje obaveza mora u svakom sukcesivnom periodu
da bude uravnotezen sa zbirom smanjenja active I porasta obaveza.Na osnovu
takvog analitickog pristupa sagledavaju se efekti bankarskog zajma koji
u principu sluzi za finansiranje privrednih investicija u kompaniji.Radi
se o finansijskom projektovanju,cime se dobijaju projektovani bilansi
tokova.
Finansijsko projektovanje pocinje sa procenom prihoda preduzeca,tako
da je informacija o projektovanoj prodaji robe/usluge preduzeca,polazna
osnova za sagledavanje svih pozicija u bilansu finansijskih tokova I u
bilansu stanja.
U savremenim analizama bilansa novcanih tokova, koriste se kompijuterske
simulacije.Ove simulacije koriste se na scenarijima”sta ako”.
- Moze se konstruisati simulacija za slucaj da traznja za proizvodima
ne bude ostvarena na predvidjenom nivou.
- Moze se iskonstruisati da se prodajna cena proizvoda pokaze kao suvise
visoka.
- Treca varijanta odnosi se na situaciju da su troskovi veci od ocekivanih.
- Cetvrta varijanata odnosi se na promenjene uslove naplate potrazivanja
od kupca.
Najzad,moze se posmatrati kako bi se formirao bilans novcanih transakcija
ukoliko bi doslo doporasta trzisnih kamatnih stopa.
U svakom slucaju znacajno je povezivanje bilansa novcanih transakcija
sa kompijuterskim algoritmima u cilju stvaranja simulacionih scenarija
koji sluze za svestranije sagledavanje svih mogucnosti u vezi sa modifikacijamakoje
mogu da nastanuna planu bilansa novcanih tokova.
Prilog br.2
Visoku analiticku vrednost ima I procena potreba spoljnjeg finansiranja,koja
se dobija unakrsnim projektovanjem bilansa stanjai bilansa dohotka,onosno
uspeha.Pri tome se pravi razlika izmedju izmedju spontanih I diskrecionih
pozicija u bilansima kompanija.Spontane pozicije u bilansu menjaju se
proporcionalno sa promenjenim nivoom prodaje,dok se diskrecione pozicije
ne ponasaju na takav nacin.
ANALIZA FINANSIJSKIH INDIKATORA
Finansijski indikatori predstavljaju relativne odnose koji treba da unapred
sagledaju stepen izvesnosti da ce kompanija biti u stanju da vrati sredsva
dobijena na kredit.Na osnovu dugotrajnog iskustva formirana je analiticka
osnova kljucnih parametara koji u zadovoljavajucoj meri pokazuju sposobnost
kompanijeda vrsi servisiranje svojihduznickih obaveza prema banci.Postoje
vrlo razlicite kombinacijekonkretnih parametara koji se mogu uzeti u obzir
u ovom tipu kreditne analize.Medjutim,svi ovi razliciti indikatori mogu
se svrstati u pet velikih grupa:
- Indikatori likvidnosti
- Indikatori zaduzenosti
- Indikatori aktivnosti(efikasnosti)
- Indikatori profitabilnosti
- Indikatori deviznih efekata
Indikatori likvidnosti
Indikator tekuce likvidnosti = Tekuca aktiva /Tekuce obaveze
Indikator zestoke likvidnosti = Tekuca aktiva – zalihe /Tekuce
obaveze
Smisao oba gornja indikatora jeste da pokaze poziciju likvidnosti kompanije
u momentu kreditne analize.Indikatori likvidnosti su svakako znacajniji
za bankarske zajmove sa kracim rokovima dospeca.Kod zajmova sa duzim rokovima
likvidnosti kompanija moze da bude bitno izmenjena u odnosu na situaciju
koja je postojala u prethodnom periodu.Koriscenje indikatora likvidnosti
ima znacaja I u tome sto se otplata zajedno sa kamatama vrsi iz novcanih
sredstava kompanije.
Indikatori zaduzenosti
Zaduzenost prema ukupnoj aktiv = Ukupan dug /Ukupna aktiva
Zaduzenost prema neto imovini = Ukupan dug /Vlasnicki kapital
Pokrece kreditnih obaveza = Kamatni rashodi + Otplata glavnice /Profit
Prva dva indikatora pokazuju visinu zaduzenosti kompanije prema svim kreditorima
u odnosu na visinu ukupne active ili u odnosu na visinu neto imovine doticne
kompanije.Oni imaju za cilj da pokazu finansijsku strukturu posmatrane
firme.Visi stepen zaduzenosti firme,tj.I indikator predstavlja za banku
povecani kreditni rizik I obratno.
Medjutim,sa gledista duznicke kompanije (indikator II),povecano koriscenje
kreditnih sredstavau odnosu na vlasnicki kapital znaci povecanje leveridza(poluge),sto
znaci da deluje u pravcupovecanja mase I stope profita,pod predpostavkom
da preduzece ostvari zadovoljavajuci obrt sredstava.Ukoliko doje do poremecaja
u poslovanju kompanije,ukljucujuci I poremecaje makroekonomskog karaktera-povecani
leveridz znaci vece opterecenje kompanije u vezi sa anuitetnim obavezama.
Indikatori aktivnosti-efikasnosti
Prosecni perio naplate = Potrazivanje od kupca x 360 /Prodaja na kredit
Obrt zaliha = Godisnja prodaja /Prosecno stanje zaliha
Obrt fiksne aktive = Godisnja prodaja /Prosecno stanje fiksne aktive
Obrt ukupne active = Godisnja prodaja /prosecno stanje ukupne active
Gornja cetiri indikatora pokazuju obrt aktive firme,s tim da se ta aktiva
moze posmatrati agregatno I po glavnim komponentama.Visina obrta sredstava
kompanije oznacava efikasnost poslovanja kompanije u tom smislu da je
bolj performansa kompanije ukoliko se isti obim godisnjeprodaje podrzava
relativno nizim iznosima aktiva.
Dobre kompanije teze da imaju relativno visoke koeficijente obrta,kako
tekuce tako I fiksne aKtive.To je znacajno bez obzira na izvore finansiranja
tekuce odnosno fiksne aktive.Ukoliko je finansiranje aKtive u vecoj meri
vezano za koriscenje bankarskih ili nekih drugih kredita,dovoljna visina
koeficijenta obrta sredstava je utoliko znacajnija,jer se neposredno odrazava
na visinu kreditnih obaveza preduzeca,isplata glavnice duga kao I kamata.
Indikatori profitabilnosti
Stopa prinosa od prodaje =Profit /godisnja prodaja
Stopa prinosa aktive = Profit /Ukupna aktiva
Stopa prinosa na vlasnicki capital = Profit /neto imovina
Gornja tri indikatora profitabilnosti ukazuju na tri osnovne dimenzije
profitabilnosti kompanije koja prolazi kroz kreditnu analizu.Stopa prinosa
profita moze se dobiti kada se iznos godisnjeg profitastavi u odnos prema
godisnjoj prodaji,ukupnoj aktivi I neto imovini kompanije.Prvi od ovih
indikatora ukazuje na kljucnu dimenziju obima prodaje,tako da pri istim
ostalim uslovima povecanje obima godisnje prodaje dovodi do povecanja
stope prinosa.Druga dimenzija odnosi se na vezu izmedju visine profit
I ukupne aktive kompanije.U tom smislu ista visina profita koja je podrzana
nizim iznosom ukupne aktive kompanije dovodi do povecanja profitne stope.I
najzad ,profitna stopa se moze posmatrati u odnosu na neto imovinu.Ukoliko
je neto imovina pri datoj masi profita relativno manj,dolazi do povecanja
profitne stope.
Indikatori deviznih efekata
Devizna realizacija /Ukupna aktiva
Devizna realizacija /Neto profit
Devizna sluzba dugova /ukupan profit
Spoljni dug /ukupna aktiva
Spoljni dug /neto imovina
Prvi u ovoj grupi indikatora pokazuje stepen efikasnosti koriscenja sredstava.Drugi
I treci indicator pokazuje stepen profitabilnosti u deviznom delu poslovanja.Cetvrti
I peti indicator pokazuju stepen devizne zaduzenosti odnosno finansijsku
strukturu preduzeca sa gledista koriscenja deviznog duga u odnosu na sve
druge oblike finansiranja.
Analiza finansijskih indikatora veoma se mnogo primenjuje kod ocene kreditne
sposobnosti kompsnija,narocito u smislu ocene njihove sposobnosti da vrse
servisirsnje duznickih obaveza.Postoji mogucnost da se izvrsi prilagodjavanje
finansijskih indikatora potrebama kreditne analize.to moze da ide po dve
osnovne dimenzije:
- Prva dimenzija odnosi se na uporedjenje finansijskih indikatora neke
firme sa odgovarajucim indikatorima kontrolne grupe kompanija odredjenoj
vremenskoj tacki.
- Druga dimenzija je analiza trenda ili vremenska serija pri cemu se uporedno
prikazuju operativne performance doticne kompanije u odnosu na performance
kontrolne grupe kompanijau toku vremena.Ova druga dimenzija je kompleksnija
u odnosu na prvu,posto obuhvata I vremenski faktor.
KREDITNI PROCES
Tehnologija kreditiranja pocinje sa kreditnim zahtevima od strane kompanije
I gradjana.Ovi kreditni zahtevi ulaze u proceduru koja ima za cilj da
se izvrsi adekvatna analiza kreditnog rizika.Izvori informacija koji su
relevantni za kreditnu kreditnu ocenu delimicno se zasnivaju na informacijama
koje podnosi trazilac kredita,zatim na osnovu baze podataka kojom raspolaze
banka I najzad na osnovu spoljnih informacija koje banka prikuplja.
Podaci koje banka prikuplja,odnosno podaci koje banci stavlja na raspolaganje
kompanija kao trazilac kredita,jesu pre svega podaci koji su sadrzani
u bilansu stanja(bilans uspeha),projekcijama finansijskih tokova kao I
projekcijama novcanih tokova.Trazilac kredita podnosi I dodatnu dokumentaciju
koja se odnosi nanamene koriscenja kredita kao I ostale informacije koje
banka zahteva.Ceo ovaj informacioni material banka kriticki razmatra I
proverava u vidu intervjua sa odgovarajucim predstavnicima kompanije po
pravilu na licu mesta.
Baza podataka u samoj banci je veoma znacajna,pa se banke smatraju nekom
vrstom zatvorenih rejting agencija.Banka ima odredjene informacije o traziocu
kredita,na osnovu dotadasnje saradnje sa njima.Banka raspolaze informacijama
o drugim preduzecima koja pripadaju istoj privrednoj grani.
Treci izvor informacija potice iz spoljnih izvora,pri cemu u razvijenim
zemljama posebnu ulogu igraju kreditno-informacione agencije.Kratke informacije
o kreditnom rejtingu svake firme publikuje se u referentnim knjigama,a
detaljnije informacije daju se u formi kreditnih izvestaja koji se prodaju.
Na osnovu svih raspolozivih informacija banka donosi pozitivnu ili negativnu
kreditnu odluku.
Drugi princip je da funkcioneri banke na raznim nivoima hijerarhije imaju
tacno odredjene limite u pogledu donosenja kreditnih odluka.Ukoliko se
funkcioner banke nalazi na visem hijerarhijskom nivou,on ima prava da
donese kreditne odluke koje povlace vece iznose.
Postoje I kreditni odbori koji donose kreditne odluke za vece iznose
kredita.Kreditni odbori se po pravilu sastaju jednom nedeljno,ali je to
individualno od banke do banke,mada u hitnim slucajevima moguce su I vanredne
sednice.Usistemu donosenja kreditnih odluka znacajno je da glavno racunovodstvo
banke jasno formulise kreditnu politiku banke.
Kod donosenja kreditnih odluka osnovna stvar je da banka proceni stepen
kreditnog rizika.Svaki zajam koji banka odobri sadrzi u odredjenoj meri
kreditni rizik.
Faktori koji uticu na visinu kreditnog rizika su:
- Karakter
- Kapacitet
- Kolateral
- Kapital
- Uslovi
Karakter (character)pokazuje spremnost kao I zelju da se dug
otplati na vreme zajedno sa kamatama.Smatra se da je to pocetni uslov
da bi preduzece ili pojedinac mogli da dobiju kredit.
Kapacitet zaduzenja (capacity to borrow) znaci procenu sposobnosti
preduzeca ili domacinstva da iz tekuceg dohotka moze da izvrsi vracanje
bankarskih kredita zajedno sa kamatama.
Kapital (capital) pokazuje neto imovinu duznika,sto se uzima kao kriterijum
ranijeg finansijskog ponasanja kreditnog duznika.Visina neto imovine predstavlja
rezervu solventnosti,pa stoga utice I na visinu kredita koji kompanija
ili domacinstvo moze da dobije.
Kolateral(collateral)ili zaloga predstavlja realno pokrice koje moze
da bude uslov za dobijanje kredita kod banke.Zaloga moze da bude u vidu
vrednosnih papira,zaliha,potrazivanja od kupaca kao I fiksne aktive.
Ekonomske prilike(conditions)oznacava makroekonomskeili sektorske prilike
koje uticu na sposobnost otplate bankarskih zajmova o rokovima zajedno
sa kamatom.
Uokviru kreditne analize banka procenjuje realnost finansijskih potreba
preduzeca.Veoma je znacajno da se u ovj fazi kreditne analize realisticno
proceni da li je kreditni zahtev dovoljan da pokrije procenjenefinansijske
potrebe preduzeca.Ukoliko bi se finansijske potrebe preduzeca procenile
na suvise niskom nivou,to bi gusilo razvoj preduzeca I depresiralo,odnosno
usporilo profitni potencijal,dok bi jako visoka procena finansijskih potreba
preduzeca dovodila do koriscenja preterano velikih zajmova sa rezultirajucim
pritiskom previsokih iznosa kamata.Finansijske potrebe preduzeca se procenjuju
na osnovui projekcije izvora I upotrbe sredstava kao I na osnovu bilansa
novcanih tokova.
Procena finansijskih potreba preduzeca treba da bude razmatrana I putem
scenarioaci da se vrsi simulaciona analiza pod predpostavkama razlicitih
kamatnih stopa,razlicitih stopa inflacija,razlicitih stopa ekonomskog
rasta privrede.
Monitoring ili pracenje kredita
Posle momenta odobravanja kredita,banka ne vrsi samo tehnicke poslove
oko naplate dospelih kreditnih rata I kamata nego I monitoring,odnosno
pracenje svih kredita koji su u operativnoj funkciji.Cilj ovo pracenja
je da se sagleda kvalitet celokupnog zajmovnog portfolija kao I da se
prate performance svakog pojedinacnog zajma.
Preko monitoringa zajmova banka je u stanj da realno proceni kolike reserve
treba da formira u cilju pokrivanja gubitka po jednom delu zajmova.I najsigurnije
banke imaju izvesne gubitke po zajmovima,ali je bitno da ti gubitci budu
u granicama tolerancije.Ukoliko banka ne naplati kredit u roku od 90 da
nap o dospecu,smatra se da se radi o tkz.problemskim zajmovima koji trba
da budu otpisani.Otpis zajmova ne mora da znaci definitivni gubitak sredstava
za banku posto postoji izvesna mogucnost da se I otpisani zajmovi naknadno
naplate.
STRUKTURIRANJE KREDITA
Pod strukturiranjem kredita podrazumeva se sporazumno utvrdjivanje uslova
pod kojima se zakljucuje kreditni ugovor izmedju banke kao kreditora kompanije
/ gradjanina kao duznika.
Rocnost kredita
Generalna sema kredita na bazi rocnosti izgleda ovako:
- Kratkorocni krediti –do 1 godine
- Srednjorocni krediti –od 1 do 7 godina
- Dugorocni krediti – obicno preko 10 godina
Razlicite rocne structure credits po pravilu se odnose na razlicite tipove
kredita.Kratkorocni krediti se odnose na finansiranje tekucih potreba
u obrtnim sredstvima.Dugorocni krediti se odobravaju za finansiranje fiksnih
aktiva ili trajnog obrtnog kapitala.Srednjorocni krediti banaka cesto
se odnose na dugorocno finansiranje kompanija.
Kod kratkorocnih kredita rocnost predvidjena kreditnim aranzmanima moze
da bude samo nominalna,ali ne I efektivna.To znaci da se kratkorocni kredit
moze odobriti na primer sa rokom od 3 meseca,ali da se kod isteka tog
roka izvrsi prolongacija kredita.
U vezi sa problemom rocnosti treba napomenuti da je vracanje kredita
zajedno sa kamatama razlicito ko kratkorocnih I dugorocnih kredita.Kod
kratkorocnih kredita se vracanje sredstava po pravilu vrsi odjednom zajedno
sa odgovarajucom kamatom.Kod dugorocnih kredita se vracanje sredstavabanci
vrsi u ratamaprema anuitetnom planu koji ukljucuje I odgovarajuce kamate.
Ukoliko bankarski kredit ima duzi rok dospeca,veci je stepen kreditnog
rizika.Kredit sa duzim rokom vracanja sadrzi nesto visu kamatnu stopu,sto
predstavlja premiju za povecani kreditski rizik.
Kamata
Kamatne stope koje banke primenjuju
na kreditne odnosno na depoziteu osnovi se formiraju na trzistu. Nominalna
kamatna stopa sadrzi dve osnovne komponente:
- Realnu kamatnu stopu i
- Stopu inflacije
Glavna opcija u politici kamatnih stopa banaka sastoji se u izboru izmedju
fiksnih I fleksibilnih kamatnih stopa.Sada se fiksne kamatne stope uglavnom
primenjuju kod kratkorocnih kredita.Kod dugorocnih kredita koriste se
pretezno fleksibilne kamatne stope.
OBLICI KREDITA
Kratkorocni krediti za obrtna sredstva
Ovaj oblik bankarskih zajmova odobrava se u principu za povremene zalihe
ili za pokrice potrazivanja od kupca.Banka kod kratkorocnih kreditiranja
obrtnih potreba preduzeca nastoji da im asto precizniju sliku bilansne
structure preduzeca.U tom smislu banke,narocito ko kreditiranja malih
preduzeca,nastoje da izvrse pregled zaliha na licu mestakao I da provere
da li su podaci koji se odnose na potrazivanja od kupaca ocisceni od neneplativih
potrazivanja.
Revolving krediti (srednjorocni krediti)
Revolving krediti nastali su iz kratkorocnih linija koje se primenjuju
kod kratkorocnih privrednih kredita.Revolving krediti su srednjorocnog
tipa sa normalnim rokovima trajanja od 1 do 3 godine.Radi se zapravo o
tipu kreditnog aranzmana koji se nalazi izmedju kratkorocnih I investicionih
kredita.Kod ovog kredita se ugovorom izmedju banke I I kompanije odredjuje
maksimalni iznos zaduzenja do kojeg kompanija moze d aide.Takodje se dogovara
vremenski limit do kada revolving kredit moze da bude koriscen.
Revolving kredit moze da traje I nekoliko godina,s tim da se putem ovog
oblika finansiraju pretezno delovi obrtne active.Koriscenje ovog kredita
vrsi se uz realno pokrice.Fakticki se radi o kreditu za trajna obrtna
sredstva,cime se zamenjuje vlasnicki capital ili investicioni zajam.
Investicioni krediti (dugorocni krediti)
Sredstva iz dugorocnih zajmova koriste se za finansiranje fiksnih aktivakao
I trajnog obrtnog kapitala.U razvijenim trzisnim ekonomijama,u kojima
postoji razvijeno trziste kapitala jake kompanije imaju opciju izmedju
dva oblika finansiranja:
- Institucionalnog finansiranja kod banaka
- Finansiranje putem emisije vrednosnih papira na otvorenom finansijskom
trzistu.
Otplata investicionih kredita vrsi se na osnovu utvrdjenog programa kojima
mogu da budu predvidjeni mesecni,kvartalni,polugodisnji I godisnji rokovi.
Postoji mogucnost da preduzece nastoji da izvrsi otplatu kredita pre
roka,na taj nacin sto na finansijskom trzistu dolazi do novog kredita
po povoljnijim uslovima.U tom slucaju, banka kod prevremenog vracanja
kredita naplacuje novcane penale.
Ukoliko neki elementi kreditnog ugovora nebi bili ispunjeni od strane
duznika,banke na osnovu akceleracione klauzule imaju pravo da proglase
ukupan zajam dospelim odmah.Pretnja da se primeni akceleraciona klauzula
prakticno znaci za duznika opasnost da banka pokrene proces bankrotstva.
ZAKLJUCAK
U danasnjem savremenom bankarstvu,proces kreditiranja je znatno slozeniji
I komplikovaniji nego sto je to bio slucaj u ranijim uslovima.A nikad
vise se ne korist mogucnost uzimznja kredita nego sto je to danas.Sa sve
visim standardom I sve vecim luksuziranjem vremena u kojem zivimo,a sa
sve manje postojeceg gotovog novca,prinudjeni smo da se snalazimo na najbolje
moguce nacine.Jedan od tih nacina je svakako uzimanje kredita.
Pravilno shvatanje kreditne analize I tehnologije kreditiranja pomoci
ce nam da sebe postedimo mnogih neprijatnih situacija koje nemilosrdno
setaju oko nas.Sa razlogom kazem,da je potrebno prvenstveno shvatiti I
prihvatiti nacela koja su donesena individualno unutar svake banke pojedinacno.Samim
tim prihvatanjem nacela postedecemo sebe mnogih neprijatnih I nezeljenih
situacija.
LITERATURA:
1.”Monetarna ekonomija I bankarski menadzmen”,VPS,Cacak,2006.
Pr.dr Slobodan Komazec Pr.dr Zarko Ristic Pr.dr Jovan Savic Pr.dr Slavko
Vukas
2”.Bankarstvo”,Naucna knjiga,Beograd 1990. Srboljub Jovic
3.”Strategijsko planiranje u bankarstvu”,Feljton, Novi
Sad,1999. Uros Curcic
4.”Bankarstvo”,Ekonomski fakultet, Bridge Company,Beograd,2001.
Dr Milutin Cirovic
5.www.carnet hr(wwwgoogle.com)
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|