POJAM KREDITA
1. POJAM KREDITA
1.1. POJAM I NASTANAK KREDITA
Kredit
je jedna od najznačajnijih bankarskih poslova, kako danas tako i u prošlosti.
U uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno
poslovima pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije
koje su bile preteče savremenih banaka. Procedura odobravanja kredita,
njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, zaštita od
rizika itd. Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje.
Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući
svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne
projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da
razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna potrošna dobra.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je
imao naturalni karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom
robno-novčanih odnosa kredit dobija ekonomski karakter. U robovlasništvu
i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili
za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina. ¨U kapitalističkim
uslovima proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita više ne
funkcioniše samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne
ekonomije nema isključivo potrošački karakter, već se prvenstveno upotrebljava
za proširenje proizvodnje, mada se delimično daje i u potrošačke svrhe,
i to pre svega da se roba lakše realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda.¨
¨U savremenim uslovima kredit se najčešće izražava, nastaje i gasi u novcu.¨
Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja
jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje
najširih potreba gradjana, privrede i društva. Takodje ima snažan uticaj
na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznačajnijih regulatora
procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja
otvaraju se tržišta za nekim proizvodima i slično. Bez kredita proces
reprodukcije u znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen.
Pored svih ovih ¨pozitivnih ¨efekata, kredit ima i neke negativne efekte.
Naime, prekomerna ekspanzija kreditnog finansiranja privrednih subjekata,
iste dovodi u stanje prezaduženosti što znatno slabi njihovu reproduktivnu
sposobnost.
1.2. OPŠTE KARAKTERISTIKE KREDITA
Kredit predstavlja dužničko-poverilački odnos u kome poverilac ustupa
dužniku pravo raspolaganja odredjenom količinom novca, ili nekim drugim
pravom na odredjeno vreme i pod odredjenim uslovima (rok, kamata, način
vraćanja). Predstavlja oblik finansijskih ulaganja, koje se vezuju za
poverenje kao najvažnije u zasnivanju kreditnih odnosa.
Pojam kredita se vezuje za poreklo od latinske reči credo, odnosno credare,
što u prevodu znači verovanje. Taj izraz u svojoj daljoj transformaciji
vezuje se, takodje, za latinsku reč creditum, što znači kredit ili zajam.
Sa teorijskog gledišta, kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos izmedju
dva lica, odnosno izmedju poverioca i dužnika, gde je poverilac ono lice
koje daje (ustupa) svoju imovinu (novac) drugom licu (dužniku) na odredjeno
vreme i pod odredjenim uslovima .
Kredit se po pravilu daje uz odredjenu kamatu koja predstavlja naknadu
za korišćenje sredstava, koja su dužniku ustupljena na privremenu upotrebu
i raspolaganje. On ustvari predstavlja privremenu uslugu koju čini poverilac
dužniku tako što mu ustupa na raspolaganje odredjenu sumu novca ili neki
predmet, što ukazuje da kredit odvaja na neki način pravo raspolaganja
od sopstvenosti. Bitno je da kod kredita postoji načelo povratnosti, što
znači da dužnik ima obavezu da vrati poveriocu uzeti kredit kada istekne
rok trajanja kreditnog ugovora. Ovo načelo razlikuje kredit od poklona,
dotacija, regresa, subvencija i nekih drugih oblika davanja.
Zajam, sa teorijskog stanovišta predstavlja pogodbu po kojoj je jedan
ugovarač spreman da ustupi drugom ugovaraču u vlasništvo odredjeni iznos
novčanih sredstava, kao i zamenjivih stvari. Korisnik zajma se obavezuje
da će u ugovorenom roku vratiti poveriocu odredjeni iznos sredstava, uz
odredjenu kamatu. Iz takve definicije zajma proizilazi da je zajam oblik
kredita.
Finansijski i ekonomski gledano i u zemljama tranzicije (bivšim socijalističkim
zemljama) kredit ima isti značaj. Takodje, u uslovima domicilne privrede
i bankarske prakse kredit ima ključnu ulogu, jer postaje jedan od značajnijih
regulatora procesa reprodukcije.
2. KREDITIRANJE
2.1. FUNKCIJE KREDITA
Kredit u svim okolnositma ima ključnu ulogu i postaje jedan od značajnijih
regulatora procesa reprodukcije, jer obezbedjuje likvidnost i kontinuitet
proizvodnje, ubrzava i povećava proces proizvodnje i uspostavlja ravnotežu
robnonovčanih odnosa na tržištu. Za proces reprodukcije nije dovoljno
samo obezbediti potrebnu količinu novca pomoću kredita, već je neophodno
da taj novac i kredit dodju u pravo vreme i na pravo mesto. U politici
plasmana, uloga kredita je najvažnija, izmedju ostalog i zbog toga što
kredit ima višeznačne funkcije i u finansijskoj i u bankarskoj praksi.
Kredit kao ekonomska kategorija obavlja sledeće ekonomske funkcije:
1. Mobilizatorska funkcija
Ova funkcija se ispoljava u prikupljanju novčanih sredstava koja su usitnjena
i nalaze se u rukama mnogobrojnih vlasnika, a privremeno su van procesa
proizvodnje i prometa. Prikupljanje novčanih sredstava je bankarski posao.
To banke čine: putem otvaranja računa svojih klijenata, putem obavljanja
finansijskih poslova u ime svojih klijenata, putem štednje uz odgovarajuću
kamatu.
2. Funkcija likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji
Kredit ima veoma značajno mesto u procesu reprodukcije, jer se pomoću
njega održava stalna likvidnost medju privrednim subjektima. To omogućava
kontinuitet proizvodnje, zatim ubrzava razvoj procesa reprodukcije i uskladjuje
tržišne odnose ponude i potražnje. ¨Značaj kredita je utoliko veći što
se zna da se proces proizvodnje ne može osloniti samo na sopstvene izvore
sredstava za finansiranje, već se permanentno moraju pomagati i spoljnim
izvorima sredstava, a to su u prvom redu krediti¨.
3. Funkcija razvoja medjunarodnih ekonomskih odnosa
U ovom slučaju predstavlja bankarsku podršku izvoznicima za obrtna sredstva,
kako bi premostili vremenski razmak od ulaganja do naplate prilivom iz
inostranstva.
4. Funkcija razvoja nedovoljno razvijenih područja
Kod ove funkcije kredit dopunjava nedostatak akumulacije i tako utiče
na ubrzani privredni razvoj s ciljem uspostavljanja ravnomernosti u privrednom
razvoju regiona jedne zemlje. Time se amortizuju problemi vezani za zaostajanje
u razvoju, zaposlenosti, standardu i sl.
5. Funkcija kontrole tokova u privredi
Pomoću kredita se dopunjavaju privredni tokovi novom količinom novca
i u tome kredit ima kontrolnu funkciju u okviru emisione politike centralne
banke. Funkcija kontrole se ostvaruje preko poslovnih banaka, tako što
se vrši stalna kontrola poslovanja preduzeća koja se kreditiraju u pogledu
namenskog korišćenja kredita i u pogledu otplate kredita u ugovorenim
rokovima.
3. KREDITI ZA FINANSIRANJE REPRODUKCIJE
3.1. IZVORI FINANSIRANJA U PREDUZEĆU
U savremenim privredama razlikujemo tri osnovna tipa i metoda finansiranja
tekućih i razvojnih potreba preduzeća, a to su:
• kreditno finansiranje;
• direktno ili akcionarsko finansiranje;
• samofinansiranje.
Kreditno finansiranje se realizuje preko bankarskih mehanizama kreditiranja
i predstavlja klasičan dužničko-poverilački odnos sa fiksnim uslovima
otplate i varijabilnim stopama zaduženosti.
Direktno ili akcionarsko finansiranje predstavlja ne dugovni metod ulaganja
sredstava u razvoj, koji podrazumeva postojanje instrumenata prenosa kapitala
na sekundarnom tržištu, varijabilnih prinosa i cene instrumenata, pri
čemu ne dolazi do porasta zaduživanja.
Samofinansiranje predstavlja oblik finansiranja karakterističan za preduzeća
sa dobrim ekonomskim rezultatima i finansijskim performansama, gde takodje
ne dolazi do porasta zaduživanja.
Karakteristika finansiranja preduzeća u razvijenim tržišnim privredama
je visok stepen učešća kreditnih izvora u tekućem finansiranju i veliki
značaj samofinansiranja i akcionarskog finansiranja razvojnih programa.
Medjutim, možemo reći da se danas ovi izvori finansiranja postepeno zamenjuju
mešovitim metodama finansiranja.
3.2. KREDIT KAO IZVOR FINANSIRANJA
Kreditni oblici finansiranja u velikom obimu su zastupljeni u finansiranju
tekućih potreba preduzeća. U uslovima nedostatka finansijskih sredstava
za kontinuitet odvijanja procesa reprodukcije, putem kratkoročnih kredita
premošćava se vremenski interval od momenta prodaje proizvoda do momenta
njihove naplate. Medjutim, negativne strane kreditnog finansiranja ogledaju
se u tome što se na ovaj način uvećavaju direktni troškovi poslovanja,
a takodje dolazi i do smanjenja kreditne sposobnosti korisnika kredita
i njegove zavisnosti od davaoca sredstava.
¨Bez obzira što kreditni odnos predstavlja dopunski izvor finansijskog
ulaganja, on je još uvek nužan i ponekad dominantan u finansijskim tokovima
subjekata privredjivanja.¨
4. VRSTE KREDITA
4.1. PREMA OBLIKU U KOJEM SE DAJE KREDIT
Na osnovu oblika u kojem se daje, kredit se može podeliti na :
• naturalni;
• robno-novčani;
• novčani.
Naturalni kredit je najstariji oblik kreditiranja koji se davao i vraćao
u stvarima – nekom realnom dobru (žitu, stoci, ...). To je praoblik kredita
i danas je veoma redak.
Robno-novčani kredit je, u stvari, komercijalni kredit i daje se u robi,
a vraća u novcu. Ovakav oblik se najčešće praktikuje izmedju poslovnih
subjekata.
Pod pojmom kredita danas se uglavnom podrazumeva novčani kredit koji se
i daje i koristi u novcu.
4.2. PREMA EKONOMSKOJ NAMENI
Prema ekonomskoj nameni krediti se dele na:
• proizvodni;
• potrošački;
• izvozni;
• uvozni;
• otkupni;
• sanacioni.
Proizvodni krediti su vrlo značajni jer utiču na kontinuitet proizvodnje.
Potrošački krediti su usmereni u sferu potrošnje, njima se povećava potrošačka
moć dužnika.
Izvozni, uvozni, otkupni i sanacioni krediti direktno utiču na izvoz,
uvoz, sanaciju privrednih subjekata i na otkup robe.
4.3. PREMA UPOTREBI
Prema upotrebi krediti se dele na:
• kredite za obrtna sredstva;
• kredite za osnovna sredstva.
Krediti za obrtna sredstva predstavljaju dodatna sredstva za potrebe nabavke
koja je u funkciji proizvodnje. To su kratkoročni krediti koji imaju veliku
primenu za finansiranje redovnog procesa proizvodnje. U tom procesu novac
se iz kredita pretvara u sirovine, poluproizvode, proizvode, a njihovom
prodajom ponovo u novac, da bi se nastavilo kružno kretanje na relaciji
novac-roba-novac. Osnovna karakteristika obrtnog kredita je što se u kratkom
roku može pretvoriti u novac i vratiti.
Krediti za osnovna sredstva predstavljaju dugoročne kredite i u funkciji
su nabavke ili izgradnje osnovnih sredstava (novih pogona i fabrika) radi
povećanja proizvodnje. Oni duže zadržavaju svoj primarni oblik. Ne mogu
se otplatiti brzo, pa se odobravaju na duže rokove, jer sredstva za ove
kredite potiču iz ostvarene akumulacije i otplaćuju se iz tih sredstava.
4.4. PREMA ROKU ODOBRAVANJA
Prema roku odobravanja krediti se dele na:
• kratkoročne;
• srednjeročne;
• dugoročne.
Kratkoročni krediti su oni krediti čiji rok otplate ne prelazi jednu godinu
i oni se ponavljaju ako su u funkciji proizvodnje.
Srednjeročni krediti se odobravaju na rok do pet godina i služe za nabavku
opreme, kao i za odredjenu proizvodnju.
Dugoročni krediti imaju karakter investicionih ulaganja i odobravaju se
na period od pet do dvadeset godina. Kod ovih kredita mora postojati poseban
postupak odobravanja i obezbedjenja, a služe za nabavku investicione opreme,
izgradnju fabrika i slično.
4.5. PREMA POVERIOCU
Prema poveriocu krediti se dele na:
• bankarske;
• javne;
• domaće;
• inostrane;
• zadružne.
Bankarske kredite odobravaju banke i to su pretežno kratkoročni krediti
za finansiranje obrtnih sredstava.
Javne kredite odobravaju javne institucije iz budžetskih sredstava sa
ciljem da se pomogne odredjena privredna aktivnost.
Domaće kredite odobravaju kreditori koji imaju domicil u istoj zemlji
gde i dužnik.
Inostrane kredite odobravaju poverioci čiji je domicil u jednoj zemlji,
a dužnik u drugoj zemlji.
Zadružne kredite odobravaju odredjene zadruge, radi finansijske pomoći
svojim članovima i oni su povoljniji od bankarskih kredita.
4.6. PREMA DUŽNIKU
Krediti se prema dužniku dele na:
• industrijske;
• trgovinske;
• državne;
• komunalne;
• zanatske;
• zemljoradničke.
Ova podela kredita je u zavisnosti od toga gde pripada krajnji korisnik
kredita. Ovi krediti služe kao dopunski izvor sredstava u navedenim granama
i svaki od tih kredita ima svoje specifičnosti pri odobravanju, korišćenju
i vraćanju.
4.7. PREMA NAČINU OBEZBEDJENJA
Prema načinu obezbedjenja krediti se dele na:
• lične (personalne);
• pokrivene (realne).
Kod ličnog kredita kreditor se oslanja na poverenje dužnika. To poverenje
se obezbedjuje menicom kao sredstvom obezbedjenja plaćanja. Ova vrsta
kredita naziva se još i blanko-kredit, a u trgovini otvoreni kredit. Tipični
lični kredit je menični kredit.
Pokriveni ili realni je onaj kredit za čiju se podlogu ili pokriće uzimaju
u zalogu realne vrednosti iz kojih se poverilac može naplatiti ako dužnik
ne ispuni svoje obaveze. Hipotekarni, založni, garantni i drugi krediti
spadaju u grupu realnih kredita, za razliku od meničnog koji je, kako
je već napomenuto, tipični lični kredit.
4.8. PREMA USLOVIMA OTPLATE
Prema uslovima otplate krediti se dele na:
• cele (jednokratne);
• obročne;
• amortizacione.
Jednokratni krediti se vraćaju u celini u ugovorenom roku.
Obročni krediti se likvidiraju u ugovorenim otplatnim sumama kao npr.
polovina kredita po isteku godine dana, a druga polovina u dve rate polugodišnje
i slično.
Amortizacioni kredit je anuitetski kredit, jer se njegova otplata vrši
ravnomerno, na primer godišnje. Dužnik ovog kredita ima obavezu da u obliku
anuiteta redovno otplaćuje glavnicu kredita i odgovarajuću kamatu. Otplata
se vrši po utvrdjenom planu za unapred ugovoreni rok korišćenja i otplate
kredita u jednakim anuitetima u kojima opada ukamaćenje, a raste otplata.
Kod ovog kredita se može javiti tzv. redovna i interkalarna kamata. Redovna
kamata se plaća od roka početka korišćenja kredita i obračunava se na
iznos iskorišćenog kredita. Interkalarna kamata obračunava se od početka
korišćenja kredita pa sve do roka početka vraćanja kredita.
4.9. PREMA PLAĆANJU KAMATE
Prema plaćanju kamate krediti se dele na:
• kamatne;
• beskamatne.
Kamatni krediti sa sobom nose iznos ugovorene kamate, po čemu se tako
i nazivaju.
Beskamatni krediti ne nose kamatu, nego umesto kamate simboličnu proviziju.
Pored toga, mogući su krediti i sa tzv. povlašćenim kamatama koji se obično
odobravaju prioritetnim delatnostima, na primer kod izvoza i slično.
4.10. PREMA OBLIKU U KOME SU DATI
Prema obliku u kome su dati krediti se dele na:
• eskontne (menične);
• lombardne (založne);
• hipotekarne;
• kredite po tekućem računu;
• isplatni;
• garantni.
Isplatni krediti su oni krediti koji su dati uz uslov da se mogu realizovati
u novcu.
Garantni krediti se ne daju u obliku novca, već u obliku jemstva, tj.
akcepta, avala, rambursa, žiriranja, grancija, garantnih pisama, i drugo.
4.11. PODELA ZA STATISTIČKE SVRHE
Za statističke svrhe je važna podela kredita na:
• odobrene;
• iskorišćenene;
• planirane;
• ne planirane.
Odobreni kredit je kreditni okvir, tj. unapred limitiran volumen sredstava
do kojeg se neki kredit može koristiti.
Korišćeni kredit je faktički iskorišćen deo tog okvira.
Planirani kredit je kredit koji je predvidjen na osnovu plana.
Neplanirani kredit je onaj kredit koji se naknadno stavlja kao tražnja
i nije predvidjen u planu.
ZAKLJUČAK
Kredit u savrmenim uslovima predstavlja jedan od najznačajnijih izvora
finansiranja. Putem kredita zadovoljavaju se najšire potrebe i privrede
i stanovništva. Kredit omogućava subjektima koji imaju višak finansijskih
sredstava da ih uposle na najracionalniji način, ostvarujući tom prilikom
i odredjeni profit. Istovremeno, kredit omogućava subjektima kojima nedostaju
novčana sredstva, da ih pribave, i da putem tih sredstava realizuju svoje
projekte.
Kredit mobiliše i koncentriše slobodna novčana sredstva omogućavajući
i na taj način finansiranje procesa repordukcije, čime se obezbedjuje
likvidnost i održava kontinuitet privredjivanja, utoliko pre što se danas
proizvodnja ne može finansirati isključivo iz sopstvenih izvora.
Posle gotovo decenijske izolacije i ekonomske blokade od strane razvijenih
tržišnih zemalja, posle gotovo šezdesetogodišnje dominantne vladavine
ekonomski nelogičnog oblika svojine – društvene svojine i nakon ko zna
koliko inflacionih i monetarnih udara, danas možda više nego ikad, krediti
su potrebni našim privrednim subjektima. Vraćanje poverenja gradjana u
banke jedan je od ključnih zadataka države u periodu tranzicije naše privrede
i društva, kako nam se ne bi desilo da u uslovima kada postoji permanentna
tražnja za kreditima, van bankarskog sistema se nalazi preko tri milijarde
evra (konverzija valuta zemalja članica Evropske unije u evro). Ovo treba
da bude ubedljivo najjači i najkvalitetniji izvor finansiranja naše posrnule
privrede koji će omogućiti pokretanje proizvodnje, povećanje zaposlenosti,
veću uposlenost kapaciteta i tekuću likvidnost. Ako se ima u vidu da naša
preduzeća uglavnom raspolažu sa kapacitetima kao što su: oronule fabričke
hale, zastarela tehnologija, višak zaposlenih, blokiran žiro-račun, velika
potraživanja, ali još veće obaveze (u pojedinim slučajevima čak i tri
puta veća od ukupnog kapitala) kako prema dobavljačima, tako i prema državi
ovaj izvor finansiranja dobija na značaju pošto naša preduzeća gotovo
da i nemaju sopstvenih izvora za finansiranje reprodukcije, a sa druge
strane na priliv stranih direktnih investicija ćemo verovatno još pričekati
u prvom redu zbog dosta nestabilne političke situacije kako u zemlji tako
i u okruženju.
Finansiranje tokova reprodukcije na kreditnim osnovama, u našim uslovima,
objektivna je potreba, bez obzira da li je u pitanju eksterno ili interno
kreditiranje. Pri tome, valja napomenuti da su prednosti više izražene
kod internog finansiranja tokom reprodukcije, a razlozi su u obostranim
efektima finansiranja. I pored toga što u uslovima kreditnih odnosa, postoje
i prednosti i nedostaci, treba reći da se pravilnom primenom politike
kreditiranja mogu povećati prednosti i u znatnoj meri smanjiti nedostaci.
Kreditna i kamatna politika treba da obezbede sigurnost, likvidnost i
profitabilnost banaka, a preko mera monetarno-kreditne politike i cele
države.
LITERATURA
- dr. Kostadin Pušara, Medjunarodne finansije; Verzal press, Beograd,
2000. godine;
- dr. Vojin Bjelica, Bankarstvo-teorija i praksa; Stylos, Novi Sad,
2001. godine;
- dr. Uroš Ćurčić, Marketing poslovne banke; Feljton, Novi Sad, 1997.
godine;
- dr. Nenad Vunjak, Finansijski menadžment – poslovne finansije; Ekonomski
fakultet, Subotica, 1999. godine;
- dr. Uroš Ćurčić, Bankarski portfolio menadžment; Feljton, Novi Sad,
1995. godine;
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|