POJAM PRIMARNOG NOVCA KAO INSTRUMENTA REGULISANJA NOVCANE MASE

Obavljanje društvene reprodukcije ne može se zamisliti bez odgovarajuce monetarno- kreditne politike što podrazumeva i regulisanje kolicine novca u opticaju. Konacni ciljevi monetarne politike su postizanje optimalne stope rasta, puna zaposlenost i uravnoteženje platnog bilansa. Jedan od najsloženijih zadataka monetarne politike jeste snadbevanje privrede potrebnim kolicinama novca, to se vrši preko Centralne banke. Uobicajeno je da se novac Centralne banke naziva primarnim novcem.
Monetarna problematika a posebno problematika kreiranja primarnog novca spada u red najznacajnih pitanja monetarne reforme, stabilizacije i oporavka privrede naše zemlje.
Termin primarni novac potice iz zapadne literature i prakse. U engleskoj literaturi pored termina primarni novac upotrebljava se i termin rezervni novac, kao i termin novac velike snage. U nemackoj literaturi se upotrebljava nekoliko termina za primarni novac i to: Ged basis, Monetare basis, Basic money. Medunarodni monetarni fond upotrebljava termin rezervni novac. Milton Fridman u svojim delima upotrebljava izraz novac velike snage. U Francuskoj literaturi srecemo termin Monai centale.
U sovjetskoj literaturi nije bilo posebnog naziva za primarni novac zato što u centralistickim privrednim sistemima funkcioniše centralisticki bankarski sistem pa se primarni novac izjednacavao sa kretanjem novca u opticaju. Srpsko- Crgonorska literatura i praksa primarnim novcem naziva novcem Centralne banke.

PRIMARNI NOVAC JE INSTRUMENT REGULISANJA NOVCANE MASE

U uslovima višestepenog bankarskog sistema, monetarno regulisanje se po pravilu posredno veže za novac Centralne banke odnosno za primarni novac, a ne neposredno za emisiju depozitnog novca poslovnih banaka. Centralna banka, a pre toga i kolicinu novca u opticaju. Zbog toga treba praviti razliku izmedu Centralne banke i emisije poslovnih banaka. Centralna banka kreira primarni novac koji cini osnovu dalje novcane emisije od strane poslovnog bankarstva.
Novcana masa u opticaju ( M ) zavisi od kolicine primarnog novca ( B ) i tzv. monetarnog multiplikator ( m ) koji izražava odnos izmedu novcane mase u opticaju i primarnog novca i koji se predstavlja sledecom relacijom: m= M/ B, odnosno novcana masa predstavlja proizvod izmedu primarnog novca i monetarnog multiplikator što se može zapizati slededom relacijom: M= Bx m.
Prema tome, primarni novac i monetrni multiplikator su dva osnovna oblika kojima Centralna banka posredno utice na kolicinu novca u opticaju. Osnovno pitanje koje se postavlja pred monetarni sistem je da li je Centralna banka u stanju da putem regulisanja primarnog novca indirektno reguliše kolicinu novca u opticaju u uslovima višestepenog bankarskog sistema? Regulisanje kvantuma primarnog novca od strane Centralne banke na dva osnovna nacina:
1. direktno
2. indirektno

Operacije Centralne banke na otvorenom tržištu predstavljaju veoma elastican i flekibilan instrument monetarnog regulisanja u razvijenim kapitalistickim zemljama, posebno u SAD i Velikoj Britaniji. U zapadnoj literaturi postoji cak mišljenje da je ovaj instrument monetarnog regulisanja tako efikasan da je moguce ukidanje ostalih mehanizama i zadržavanje samo operacija na otvorenom tržištu. Putem ovih operacija je moguce kontinuelno i fino doziranje primarnog novca. U novije vreme u našoj literaturi se mogu naci mišljenja prema kojima bi bilo dobro u naš ekonomski sistem ugraditi ovaj instrument monetarnog regulisanja.
Za funkcionisanje tržišta hartija od vrednosti neophodno je da postoji zadovoljavaljuca tražnja za tim hartijama. Ona se na tržištu uskladuje sa ponudom po relativno stabilnim cenama. Medjutim, da bi postojala dovoljna jaka tražnja za državnim vrednosnim papirima potrebno je:
- da državne obveznice nose kamatu po stopi koja odgovara tržišnim kamatnim stopama za vrednosne papire doticne kategorije i roka dospeca;
- da transaktori mogu u svakom momentu, u slucaju potrebe da prodaju državne obveznice na tržištu i pre toga dospeca i to po relativno stabilnoj ceni koja približno odgovara diskontovanoj punoj ceni obveznica:
- da transaktori da mogu da kupe i drže u svojim finansijskim aktivama državne obveznice u najširem rocnom spektru, pocev od kratkorocnih državnih obveznica, pri cemu rocnu strukturu plasmana u državne vrednosne papire odreduje sam transaktor;
- da postoji velika disperzija državnih vrednosnih papira kod što veceg broja transaktora u ekonomskom sistemu.

OSNOVNI PREDUSLOVI ZA POSTOJANJE PRIMARNOG NOVCA

U uvodnom delu smo istakli da u sovjetskoj literaturi nije postojao poseban naziv za primarni novac pošto je postojao centralno- bankarski sistem, pa je kreiranje primarnog novca izjednacavano sa kreiranjem novcane mase. U Jugoslaviji smo od 1952.- 1954. imali sistem monobanke koja je imala univerzalni karakter. To znaci da je, pored toga što je ta banka emisiona ustanova, ona preuzela i poslove depozitara i kreditora celokupne jugoslovenske privrede u to vreme. Prema tome, u tom periodu je i kod nas kreiranje primarnog novca bilo izjednaceno sa kreiranjem novcane mase.
Medjutim, pored ova dva primera mnogo su cešci slucajevi postojanja višestepenog monetarnog i bankarskog sistema, gde pored Centralne banke funkcionišu poslovne banke. Sa postojanjem višestepenog monetarnog i bankarskog sistema povezano je i postojanje primarnog novca. S tim u vezi, potrebno je razlikovanje kreiranja primarnog novca od kreiranja sekundarnog novca.
Pri postojanju višestepenog monetarnog i bankarskog sistema javlja se problem odredivanja optimalnog novca centralizacije odnosno decentralizacije, kao sa stanovištva formulisanja kreditno- monetarne politike, tako i sa gledišta kreiranja novca.
U svim ekonomskim sistemima, po pravilu, Centralnoj baanci stoje na raspolaganju razni instrumenti preko kojih ona može da utice na odluke poslovnih banaka. Sve te instrumente možemo podeliti u sledecih grupa:
1. Administrativni instrumenti;
2. Ekonomski instrumenti;
3. Konsultacije i usaglašavanja;
4. Moralne stimulacije;
5. Bolja informisanost.

Administrativni instrumenti se koriste u vidu upustava, direktiva, naredenja, zabrana i slicno te su obavezni za poslovne banke a realizuju se pod pretnjom kazne za poslovne banke u slucaju nepridržavanja.
Ekonomski instrumentivrše uticaj na rešenja koja donose poslovne banke preko izmena ekonomskih uslova od strane Centralne banke. Promenama ekonomskih uslova Centralna banka želi da postakne poslovne banke na ponašanja koja su u skladu sa opštim interesima. Ekonomski instrumenti su prisutni u onim monetarnim sistemima u kojim je pravo na donošenje odluka u velikoj meri decentralizovano.
Konsultacije i usaglašavanja izmedu Centralne banke i poslovnih banaka su karakteristicni za decentralizovane sisteme, a vrše se sa ciljem da poslovne banke donose odluke koje su u skladu sa sa željama Centralne banke i društva u celini.
Moralna stimulacija treba da utice na odluke poslovnih banaka preko posebnih na opšti interes, moralne principe, odgovornost i slicno. Uticaj ovog instrumenta može se pojacati mobilizacijom javnog mnenja, nagradama, odlikovanjima itd.
Bolja informisanost poslovnih banaka, koja mogu samostalno da donose odluke, od strane Centralne banke vrši se putem razvijanja i obogacivanja kanala razmene izmedu Centralne banke i poslovnih banaka.

SISTEM CENTRALNOG REGULISANJA KRATKOROCNOG BANKARSKOG KREDITIRANJA PRIVREDE

Ovaj sistem se teorijski zasniva na konceptu emisije novca putem kreditiranja robnog prometa. Njegova prakticna primena kod nas bila je u periodu od 1963- 1966 godine. Uslovi proširene reprodukcije zahtevaju da se dodatna kolicina novca ubacuje u promet preko kratkorocnog bankarskog kreditiranja medufaznog prometa. Po ovom konceptu emisija novca se može vršiti u dva osnovna pravca:
1. prometna sfera;
2. sfera raspodele.

U medufaznom prometu preduzece - kupac kupuje robu od preduzeca – prodavca. Za kupca ova roba predstavlja reprodukcioni materijal potreban za tekucu reprodukciju. U finalnom prometu se kao kupac pojavljuje sektor porošnje, a kao prodavac sektor privrede. Kupljena roba ne služi za nastavljanje tekuce reprodukcije nego za finalnu potošnju. Za neometano odvijanje procesa društvene reprodukcije neophodno je da u reprodukcionoj i u sferi potrošnje postoji adekvatna kolicina novca u reprodukcionu sferu može adekvatnije da pokaže potrebu proširene reprodukcije za emisijom dodatnog novca.
Ukoliko sektor potrošnje ne troši sva sredstva u celini u svakom vremenskom intervalu, onda je njegova platežno sposobna tražnja nedovojna da realizuje celokupnu novostvorenu vrednost. U takvim okolnostima bankarski kredit bi se odobravao za kreditiranje robnog prometa i to na onim mestima gde dolazi do stavljanja u promet proizvedene robe i time se obezbeduje objektivizirani kriterijumi za potrebnim kolicinama novca u opticaju. U momentu kupovine robe na kredit, robni proizvodac vrši samo uslovno društveno priznanje, a u momentu placanja se vrši definitivno priznanje. Na taj nacin akcept menice od strane kupca predstavlja u stvari društveno priznanje robe. I obratno, u koliko ne dode do isplate menice o roku, roba koja je prošla kroz proces prometa ne može biti definitivno društveno priznata.
Treba naglasiti da komercijalni kredit nije dovoljan kao sredstvo kreditiranja robnog promet, iako on znatnoj meri može da finansira vremensko premošcavanje kod razlicitih momenata završavanja procesa reprodukcije robnih proizvodaca. Komercijalni kredit je za to nedovoljan iz sledecih razloga:
1. prodavac ne može svoju robu prodati kupcu na menicni kredit jer ne postoji mogucnost da prodavac uzima robu na kredit od svojih dobavljaca;
2. prodavac kao menicni poverilac ne moše da kupi robu od svog dobavljaca u zamenu za indosiranu menicu i preneto menicno potraživanje zbog toga što menicni dužnik nije dovoljno poznat ili se ne smatra kreditnim sposobnim.

Eskontujuci menicu banka vrši zamenu jedne vrste kreditnog novca drugim. Zbog cinjenice da ovaj poslednji oblik novca stvaraju banke on uživa veci društveni autoritet i pokazuje tendenciju istiskivanja menice.
Kod indirektnog bankarskog kreditiranja prometnog procesa, banke ne kreditiraju direktno kupce nego prodavce koji poseduju menicu. Pošto je prodavac prodajom robe na kredit kreditirao kupca, a njega eskontovanjem menice kreditira banka, proizilazi da se u suštini radi o kreditiranju kupca od strane banke ili, drugcije receno, banka omogucava da kupac bude kreditiran.
Isto tako treba naglasiti da logika indireknog bankarskog kreditiranja prometnog procesa, u krajnjoj liniji, znaci automatizam bankarskog kreditiranja prometnog procesakoji obezbeduje optimalno ubacivanje bankarskog kreditnog novca u promet. Medjutim, automatizam kod bankarskog kreditiranja prometnog procesa u nacelu omogucava ubrizgavanje u promet vece kolicine novca, kao prometnog sredstva, od objektivno potrebne.
Pored kreditiranja robnog prometa ovde se postavlja pitanja kreditiranja obrtnih sredstava. Kreditiranja povremenih obrtih sredstva može da se obavlja iz kratkorocnih bankarsih kredita koji sacinjavaju osnovu regulisanja potrebne kolicine novca. Pod povremenim obrtnim sredstvima obicno se podrazumevaju obrtna sredstva koja su tajno vezana za proces proizvodnje i predstavljaju jedan od oblika investicija pa se mogu finansirati samo iz sredstava akumulacije.
U razmatranje problematike emisije novca preko kreditiranja robnog prometa, pitanje je koji deo obrtnih sredstava možemo finansirati emisionim kreditima. U analizi ovog pitanja ne smemo polaziti od nivoa privrednih preduzeca nego sa nivoa celokupne narodne privrede. Ako analizu vršimo na nivou celokupne privrede onda cemo videti da povremenih obrtnih sredstava ima veoma malo. Koncept emisije novca putem kreditiranja robnog prometa ne dozvoljava da se emisionim kreditima finansira ni jedan oblik finalne potrošnje, drugim reecima, tu spada i finansiranje povremenih obrtnih sredstava.

SELEKTIVNO REESKONTNO KREDITIRANJE POSLOVNIH BANAKA

Posle privredne reforme 1965. godine izmenjeni su institucioni okviri privrednog sistema, uslovili su i reformu kreditnog sistema koji je do tada imao mnogo nedostataka. Novi sistem monetarno- kreditnog regulisanja pocinje da primenuje od 1967. godine. Želelo se sa novim sistemom monetarno- kreditnog regulisanja pojaca uloga i poslovna samostalnost banaka, posebno kod odobravanja kredita. Od tada se uslovi kreditiranja ne propisuju više centralizovano od strane Centralne banke. Pitanje kreditiranje privrede postaje kompentencija poslovnih banaka s tim da Centralna banka indirektno utice na strukturu kreditnih plasmana poslovnih banaka. Ucešce kredita za selektivne namene u ukupnim kreditima je dominantno, pa baš zato selektivna dimenzija monetarne politike veoma naglašeno, njoj se mora posvetiti posebna pažnja. Zato, takode, treba razmotriti teorijske osnove selektivnog reskontnog kreditiranja, analizirati nosioce i širinu selektivnosti u monetarnoj oblasti.
Pored potrebe regulisanja kolicine novca u opticaju postoji selektivna dimenzija monetarne politike pod kojom podrazumevamo, na neki nacin, aktivnost njenih nosioca da emitovani novac usmeravaju u odredene namene. Pred monetarnu politiku se sada postavlja zadatak uskladivanja kvantitativnih i kvalitativnih ciljeva. Nijedan cilj se ne može ostvariti autonomno nego u datim kvantitativnim okvirima.
U mnogim zemljama je selektivnostveoma složen monetarni i uopšte ekonomski problem. Selektivna monetarna politika mora biti u skladu i sa ciljevima opšte ekonomske politike. Selektivni ciljevi moraju biti usko povezani tržišnim uslovima i planskom orijentacijom društveno- ekonomskog razvoja. Zato u realizaciji selektivnih ciljeva ekonomske politike, pored monetarne politike znacajnu ulogu moraju da odigraju i fiskalna politika, politika cena i drugo. Merama selektivne politike odredeni krediti se podvrgavaju posebnom režimu u pogledu namene i korišcenja i na taj nacin se stimuliše ili destimuliše njihov porast. Cilj selektivne politike u svim zemljama jeste da se utice na strukturu plasmana kod banaka, u namene koje su od strane monetarnih vlasti ocenjene da su od šireg nacionalnog interesa.
Centralna banka u principu vodi selektivnu politiku pomocu dva osnovna instrumenta i to:
1. kamatna stopa,
2. sistem refinansiranja odredenih vrsta kredita.

Oba instrumenta nekada se koriste samostalno, a nekad kombinovano. U našoj praksi je kamatna stopa godinama bila znatno niža od stope inflacije i nije imala veci znacaj na ponudu i tražnju kredita gde nije korišcena kao instrument selektivnog usmeravanja. Razlozi za takvo stanje bili su sledeci:
1. neperfektnost tržišnih sistema alokacije dohotka i novcane akumulacije izmedu privrednih organizacija i sektora sa stanovišta optimalne stukture proizvodnje i investicija;
2. ocuvanje jedinstvenosti monetarno- kreditnog sistema zbog širih interesa nacionalne privrede:
3. optimalni raspored novca po onim punktovima gde je najpotrebiji.

Medjutim, u uslovima permanentno vece tražnje od ponude bankarskih kredita dolazilo je do stalnog pritiska da se proširi lista kredita koji bi mogli biti refinansirani iz reeskonta kod Centralne banke.
Pravo na reeskontne kredite kod Centralne banke sticalo se kroz ispunjenje uslova kreditne sposobnosti poslovnih banaka koja se sastojala u sledecem:
1. da se poslovne banke u svom poslovanju pridržavaju kreditnog i deviznog sistema:
2. da izdvaljaju potreban iznos za obaveznu rezervu kod Centralne banke;
3. da redovno izmiruju svoje obaveze prema Centralnoj banci, kao finansijske obaveze u zemlji i inostranstvu;
4. da kredite odobravaju samo kreditno sposobnim jedinicama.

Privredna preduzeca koja su koristila ove kredite takoce su morala da ispunjavaju opšte uslove kreditne sposobnosti i to:
1. da nemaju gubitaka u predhodnoj godini,
2. da namenski koriste i otplacuju kredite poslovnim bankama,
3.da porast trajnih obrtnih sredstava pokrivaju iz izvora koji sw mogu koristiti za investicije,
4. da su osnovne namene kredita: izvor roba i usliga, proizvodnja i zalihe poljoprivrednih proizvoda, uvoz robe sa odredenih valutnih podrucja, kupovina i prodaja domace opreme i brodova u zemlji na kredit i ostale namene.

LITERATURA:

MONETARNE I JAVNE FINANSIJE OD: PROF. DR. MILOŠ SIMOVIC

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi