|
INVESTICIONI FONDOVI
U
savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih
fondova kao novog tipa finasijskog posrednika.Suština investicionih
fondova sastoji se u tome da prikupljaju kapital putem prodaje
svojih akcija stanovništvu s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju
u akcije i obaveznice preduzeća kao i obaveznice države.Prema tome,
investicioni fondovi vrše intermedijaciju između
domaćinstva kao investitora i preeuzeća države kao emitenta vrednosnih
papira.
Prvi oblici investicionih fondova javljaju se u Škotskoj u 18. odnosno
u 19.veku. Prvi investicioni fond ili kompanija , u savremenom smislu
te reči ,bila je Škotsko –Američka investiciona kompanija osnovana
u Londonu 1860. godine .Krajem 19. i početkom 20.veka investicioni fondovi
počinju da se otvaraju u većem broju pre svega u Belgiji, Velikoj Britaniji
i SAD-u.Od 1860. godine do 1875.,do kada je trajao uzlazni berzanski ciklus,
u Velikoj Britaniji osnovano je više od 50 fondova ove vrste, da bi uporedo
sa recesionim talasom do 1920.godine došlo do smanjenje investicionog
interesa za ulaganjem u investicione fondove.
Od 1920., i novog ekspazivnog talasa , obnavlja se interes za ivesticionim
fondovima u Velikoj Britaniji i SAD da bi pravi bum investicioni fondovi
doživeli osamdesetih i devedesetih godina XX veka, kako po njihovom ukupnom
broju broju, tako i po raspoloživim tipovima fondova i obimu aktive koja
se nalazi pod njihovom upravljanjrm. U SAD , recimo ,1980 godine samo
5.7% domaćinstva bilo je u posedu akcija investicionih fondova, da bi
danas oko 66.5 miliona pojedinaca u 37.40 miliona
domaćinstva bilo u posedu oko 78.4% akcija investicionih fondova.
OSNOVNE INFORMACIJE O INVESTICIONIM FONDOVIMA
Investicioni fondovi su institucije kolektivnog investiranja
u okviru kojih se prikupljaju novčana sredstva investitora fonda. Prikupljena
novčana sredstva fonda se ulažu u različite vrste imovine, u skladu sa investicionim
ciljevima navedenim u prospektu Fonda, u cilju ostvarivanja dobiti i smanjenja
rizika ulaganja.
Prospekt fonda je dokument investicionog fonda, odobren od strane Komisije
za hartije od vrednosti, koji potencijalnim investitorima pruža potpune
i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju.
Imovina investicionog fonda je u vlasništvu članova investicionog fonda,
i to srazmerno njihovom učešću u fondu i odvojena je od imovine Društva
za upravljanje koje upravlja tim fondom. Poslovanje investicionih fondova
je regulisano Zakonom o investicionim fondovima, a nadzor Društava za upravljanje
vrši Komisija za hartije od vrednosti.
Ulaganjem sredstava u investicioni fond investitoru je omogućen jednostavan
pristup tržištu kapitala, dok plasiranim sredstvima upravljaju iskusni i
ovlašćeni stručnjaci. Ulaganjem u veći broj hartija od vrednosti, portfolio
menadžer diversifikuje portfolio i time smanjuje rizik ulaganja.
Prednost ulaganja u otvoreni investicioni fond je i mogućnost da investitor
u svakom trenutku povuče svoja sredstva iz fonda prodajom svojih investicionih
jedinica fondu. Prinos koji se može ostvariti ulaganjem u investicioni fond
je obično viši nego prinos koji se ostvaruje nekim konvencionalnim oblikom
štednje.
Investicionim fondovima upravlja Društvo za upravljanje investicionim fondovima.
Društvo za upravljanje je privredno društvo koje organizuje, osniva i upravlja
investicionim fondovima u skladu sa Zakonom o investicionim fondovima (Sl.
Glasnik RS br. 46/2006.).
Društvo za upravljanje investicionim fondovima upravlja fondom, vodi investicionu
politiku, donosi investicione odluke, vodi evidenciju o članovima fonda
i vrednosti njihovih udela u fondu, obavlja određene administrativne, računovodstvene
i marketinške poslove u ime fonda.
Tri osnovne vrste investicionih fondova su: otvoreni,
zatvoreni i privatni investicioni
fondovi.
- Otvoreni fond funkcioniše na principu prikupljanja
novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih
jedinica na zahtev člana fonda. Investirajući u otvoreni investicioni
fond, investitori postaju vlasnici investicionih jedinica koje je fond
u obavezi da otkupi po aktuelnoj ceni na dan kad investitor podnese
zahtev. Otvoreni fondovi pružaju investitorima mogućnost plasmana svojih
sredstava putem kupovine investicionih jedinica u cilju ostvarivanja
prinosa uz mogućnost svakodnevnog ulaganja sredstva ali i povlačenja
sredstava iz fonda.
- Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom
akcija putem javne ponude. Kada je javna ponuda završena, investitori
koji su kupili akcije fonda mogu trgovati akcijama fonda na organizovanom
tržištu po tržišnoj ceni tih akcija, koja može biti niža ili viša od
vrednosti imovine fonda. Zatvoreni fond nema obavezu otkupa sredstava
investitora, već investitor svoje akcije zatvorenog fonda može unovčiti
isključivo na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.
- Privatni fond je organizovan kao društvo sa ograničenom
odgovornošću i takav fond nema ograničenja prilikom ulaganja. Namenjen
je iskusnim investitorima, pa minimalni ulog iznosi 50,000.00 eur.
U skladu sa osnovnim investicionim ciljem koji se ulaganjem sredstava
fonda želi postići, postoje četiri vrste otvorenih investicionih fondova:
Fond očuvanja vrednosti imovine- Ovi fondovi ulažu u
kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i novčane depozite. Teže očuvanju
vrednosti uloga, odnosno, zaštiti od inflacije. Ovo su fondovi sa najnižim
rizikom.
Fond prihoda- Ovaj tip fonda ulaže 75% svoje imovine
u dužničke hartije od vrednosti sa ciljem da investitorima ponudi nešto
veće prinose od fondova očuvanja vrednosti. Analogno je ulaganje u ove
fondove i nešto rizičniji oblik investiranja sredstava. Rizičnost ovih
fondova može da se razlikuje u zavisnosti od izdavaoca hartija od vrednosti
u koje fond ulaže. Pored toga, ovi fondovi su izloženi riziku kretanja
kamatnih stopa - kada kamatne stope rastu, vrednost fondova prihoda se
smanjuje.
Balansirani fond- Ulaže najmanje 85% svoje imovine u
vlasničke i dužničke hartije od vrednosti, s tim da u dužničke hartije
od vrednosti ulaže najmanje 35% a najviše 65% imovine fonda. Ova vrsta
fonda prikladna je za investitore koji žele umerenu stopu prinosa uz preuzimanje
umerenog rizika.
Fond rasta vrednosti imovine - Ulaže najmanje 75% vrednosti
imovine u vlasničke hartije od vrednosti. Ovaj tip fonda namenjen je osobama
koje žele atraktivan prinos uz spremnost na preuzimanje visoke stope rizika.
Neto vrednost imovine fonda predstavlja aktuelnu vrednost hartija od vrednosti
i druge imovine iz portfolia fonda, umanjene za iznos obaveza. Računa
se svakog radnog dana, po završetku trgovanja.
S obzirom da se vrednost hartija od vrednosti svakodnevno menja, i neto
vrednost fonda se svakodnevno menja. Neto vrednost fonda je dobar pokazatelj
uspešnosti poslovanja investicionog fonda.
Otvoreni investicioni fondovi svoja sredsta mogu ulagati u skladu sa regulativom
Zakona o investicionim fondovima. Neke od hartija od vrednosti u koje
otvoreni investicioni fond može plasirati svoju imovinu su: dužničke hartije
koje izdaje Narodna banka RS, Republika Srbija, jedinice teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave RS. Otvoreni fondovi mogu ulagati i u
hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici,
kojima se trguje na organizovanom tržištu, kao i hartije od vrednosti
koje izdaju strana pravna lica, kojima se trguje na organizovanom tržištu
Republike. Takođe otvoreni investicioni fond može ulagati i u hartije
od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije, kao i novčane
depozite banaka.
Odluke o ulaganju imovine investicionog fonda donosi lice koje ima licencu
portfolio menadžera dobijenu od Komisije za hartije od vrednosti nakon
polaganja stručnog ispita. Društvo za upravljanje mora da angažuje najmanje
jednog portfolio menadžera koji će upravljati investicionim fondom. Portfolio
menadžer može upravljati samo jednim investicionim fondom. Investitori
fonda nemaju mogućnost donošenja investicione odluke u vezi plasmana sredstava
koja su investirali u fond.
Investiciona jedinica je srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini
otvorenog investicionog fonda.
Kad investitor ulaže svoj novac u investicioni fond, on zapravo kupuje
investicione jedinice, uvek po ceni aktuelnoj na dan kada investitor plasira
svoj novac u fond. Početna vrednost investicione jedinice ista je kod
svakog investicionog fonda i iznosi 1,000.00 rsd. U skladu sa promenom
neto vrednosti imovine fonda svakodnevno se menja i vrednost investicione
jedinice. Vrednost investicione jedinice je jednaka količniku neto vrednosti
imovine fonda i ukupnog broja investicionih jedinica svih investitora
u fond.
Kroz promenu vrednosti investicione jedinice svaki investitor prati svoj
prinos u fondu. Investitor može svakoga dana da proveri vrednost svog
uloga u fond, koji je jednak proizvodu broja investicionih jedinica koje
poseduje i ceni investicione jedinice na taj dan.
Prinos fonda predstavlja procentualnu promenu vrednosti portfolia fonda
na kraju u odnosu na početak određenog perioda. Prinos fonda može biti
pozitivan i negativan. Prinos fonda investitori mogu pratiti na dnevnom
nivou kroz promenu cene investicione jedinice. Prinos fonda objavljuje
se u prospektu i na internet stranici fonda za svaki polugodišnji period
za poslednjih 12 meseci, kao i ukupan prinos za poslednjih pet godina
od organizovanja (osnivanja) fonda.
Ulaganje u fond pretpostavlja preuzimanje određenih rizika. Ove
rizike možemo podeliti na:
- Tržišni rizik - rizik promene cena finansijskih instrumenata.
Imovina se u skladu sa odredbama prospekta fonda investira u različite
finansijske instrumente, čija je cena podložna promeni. Promena vrednosti
tih instrumenata može dovesti do nezadovoljavajućeg rasta ili pada vrednosti
imovine fonda, kao posledica tri ključna rizika: promena kamatnih stopa,
promena cene hartija od vrednosti i promena kursa valuta. Kretanje cena
dužničkih hartija od vrednosti direktno zavisi od opšteg nivoa kamatnih
stopa i rizičnosti izdavaoca. Povećanje opšteg nivoa kamatnih stopa
po pravilu utiče na pad cena dužničkih hartija u koje je investirana
imovina fonda. Istovremeno cena akcija u koje je Fond investirao može
biti nezadovoljavajuća odbacujući nizak ili negativan prinos, kao posledica
tržišnih i/ili netržišnih faktora, što posledično može uticati na smanjenje
prinosa na ulaganje fonda.
- Valutni rizik - budući da deo imovine fonda može
biti investiran u hartije od vrednosti stranih izdavalaca-denomirane
u stranoj valuti, ta hartija od vrednosti će biti izložena i riziku
promene kursa. Valutni rizik je verovatnoća da valute u kojima je investirana
imovina Fonda depresiraju u odnosu na dinar, što bi dovelo do nezadovoljavajućeg
rasta ili pada vrednosti imovine fonda.
- Kreditni rizik - predstavlja verovatnoću da izdavalac
u čije je hartije od vrednosti investirano neće biti u mogućnosti da
u celini ili delimično izmiri svoje obaveze u momentu dospeća što bi
negativno uticalo na likvidnost i vrednost imovine fonda.
- Operativni rizik - operativni rizik je verovatnoća
nastanka negativnih efekata na poslovni i finansijski položaj društva
i fonda, kao posledica neadekvatnih internih procedura i pravila rada,
ponašanja zaposlenih, neadekvatnog upravljanja informacionim sistemom
društva, kao i nepredvidivih eksternih uticaja.
Rizik promene poreskih propisa - Rizik promene poreskih propisa predstavlja
verovatnoću promene poreskih propisa na način koji bi negativno uticao
na aktivnosti i prinos fonda. Ovaj rizik je u potpunosti izvan uticaja
društva za upravljanje.
USLUGE INVESTICIONIH FONDOVA NA RAZVIJENIM TRŽIŠTIMA
Investicioni fondovi svojim akcionarima pružaju mnoge korisne usluge.
One se u konkurentskoj borbi za investitore, stalno inoviraju i unapređuju
u cilju privlačenja novih investitora. Ogledaju se u nizu pogodnosti koje
pojednostavljuju i olakšavaju poslove akcionara.
Dostupnost i jednostavna kupovina akcija investicionog fonda je od velike
važnosti u privlačenju novih akcionara. Slanjem čeka, telefonom ili posredstvom
brokera, finansijskih planera ili osiguravajućih agenata, kupovina akcija
investicionih kompanija je svakako jednostavna i brza. Radi dobijanja
širokog spektra informacija, većinu fondova investitori mogu kontaktirati
i putem besplatnih telefonskih brojeva.
Mogućnost menjanja fondova unutar menadžment kompanije, je laka i gotovo
uvek prisutna kod investicionih kompanija sa više fondova. Po pravilu
je bez provizije, a investitorima daje mogućnost finansijske mobilnosti
i usmeravanja investicionih sredstava.
Automatsko reinvestiranje podrazumeva da investitor, bez ikakve provizije,
može bilo koji iznos svojih prihoda odrediti za automatsko reinvestiranje
tj. ponovno ulaganje u fond.
Automatsko povlačenje sredstava, odnosno ako je investitor prešao prag
svoje ukupne investicije u fond, on može ugovoriti da mu se od prihoda
ili glavnice mesečno, kvartalno ili godišnje automatski šalju čekovi,
ako su prinosi fonda viši od fiksne isplate. Ostatak, na zahtev akcionara,
može biti pod režimom automatskog reinvestiranja.
Automatski investicioni plan, omogućuje regularno investiranje podjednakih
iznosa u dodatne akcije fonda. Ovim se izbegava rizik kupovine akcija
u nepovoljnom trenutku i smanjuje vreme očekivanja pravog trenutka za
investiranje. Tako se po višim cenama kupuje manje, a po nižim cenama
kupuje više akcija fonda.
Penzioni računi su sastavni deo ponude gotovo svake investicione kompanije.
Oni zahtevaju posebne prijave za otvaranje računa i imaju niži prag investiranja.
Akcije fonda su na raspolaganju, kako organizovanim penzionim računima,
tako i poreski beneficiranoj namenskoj penzionoj štednji pojedinca.
Ovo su samo neke od najčešćih usluga koje su prisutne na razvijenim finansijskim
tržištima. Sa razvojem tržišta i povećanjem konkurencije među investicionim
kompanijama, realno je očekivati da slične usluge se pojave i u Srbiji.
Organizaciona struktura investicionih kompanija
U funkcionisanju investicionog fonda uloge su podeljene na skupštinu
akcionara tj. vlasnike akcija (shareholders), upravni odbor (board of
directors), menadžment kompanije (management company) tj. investicioni
i finansijski savetnici (adviser), nezavisni poverenik (independent custodian),
posrednik transfera (transfer agent) i glavnog potpisnika (principal underwritter)
Skupština akcionara, kao najviši organ bira članove upravnog odbora. Investitori
tj. akcionari su ujedno i vlasnici investicionog fonda i oni su ti koji
podnose investicioni rizik.
Upravni odbor ima podršku skupštine, i on je odgovoran za sveobuhvatno
upravljanje kompanijom, za realizaciju investicionih ciljeva i investicione
politike fonda. Upravni odbor nadgleda rad menadžment kompanije i investicionog
savetnika tj. portfolio menadžmenta.
Menadžment kompanija koju čine investicioni savetnici i finansijski analitičari
čini operativni menadžment fonda. Menadžment kompanija je specijalizovana
institucija za upravljanje portfoliom i najčešće je deo neke investicione
banke, komercijalne banke, brokersko-dilerske kuće itd. Od znanja, stručnosti,
procene i odluke, investicionih i finansijskih savetnika, zavisi uspeh
poslovanja celog fonda. Njihovi zadaci su praćenje, analiza i predvidjanje
tržišnih kretanja, donošenje investicionih odluka, kreiranje i upravljanje
portfoliom...
Distributivno-prodajna organizacija obuhvata poverenika, posrednika transfera
i glavnog potpisnika. Poverenik je nezavisna institucija nadležna za izvršavanje
naloga investicionog savetnika. Ona vrši isplate i izdaje priznanice u
transakcijama fonda. Zadužena je za čuvanje aktive fonda tj. njegove gotovine
i hartija od vrednosti portfolia. Poverenik je obično
neka banka. Posrednik transfera je nadležan
za sprovodjenje transakcija sa akcionarima, kao što su prodaja i otkup
akcija, distribucija dividendi i realizovanih kapitalnih dobitaka, vodjenje
investicionih dosijea akcionara... Potpisnik je zadužen
za marketing i distribuciju novih emisija akcija fonda. Akcije fonda može
da prodaje na veliko brokersko-dilerskim kućama, ili na malo, direktno
investitorima. Ovi poslovi se mogu obavljati interno tj. kada se deo fonda
ili menadžment kompanija bavi naznačenim poslovima, ili eksterno, kada
ugovorne brokersko-dilerske kuće, banke, i druge institucije u svojim
centralama i kroz mrežu svojih predstavništva širom zemlje, vrše naznačene
poslove za račun i u ime investicionog fonda.
Takodje, za uspešno sprovodjenje funkcija fonda, važni su i odnosi koje
fond ima prema okruženju. Tu se ističu tri osnovna aspekta:
1) Fiskalni tretman fonda podrazumeva da se u poreskom zakonodavstvu
izbegne dvostruko oporezivanje dohotka fonda i dohotka investitora, kao
i odredjene fiskalne olakšice. Izbegavanje dvostrukog oporezivanja se
postiže prenošenjem poreskog tereta po osnovu dividendi i kapitalnih dobitaka
sa fonda na investitore. Poreskim olakšicama država stimuliše investitore
na ulaganje u fondove.
2) Nadzor nad aktivnostima fonda vrše državne instituicije koje su odredjene
bilo zakonom o bankama ili hartijama od vrednosti, ili posebnim drugim
zakonima.
3) Državna stimulacija. Pojedine zemlje pribegavaju stimulaciji razvoja
investicionih kompanija , zbog njihove uloge u mobilizaciji štednje. Sponzorstvo
države je pogodnija poluga za formiranje fondova i pratećih institucija
u zemljama u razvoju. Investicioni fondovi se koriste i kao jedna od poluga
privatizacije privrede u bivšim socijalističkim zemljama.
Portfolio menadžment i merenje performansi portfelja
Portfolio menadžment predstavlja upravljanje investicijama u hartije od
vrednosti koje je u različitim formama potrebno individualnim i institucionalnim
investitorima. Neki investitori se time bave direktno, oslanjajući se
na sopstvena znanja i iskustva, dok većina njih angažuje menadžere koji
se bave upravljanjem portfelja. Kod većine institucija, ova funkcija se
posmatra kao sporedna funkcija poslovanja. Međutim, investicione kompanije,
kao institucije, nastale su prevashodno radi obavljanja ove funkcije,
što ujedno znači da je to njihova osnovna delatnost. Osnovni preduslov
za njeno javljanje je pojava i aktivan promet većeg broja različitih hartija
od vrednosti na nacionalnim finansijskim tržištima.
Da bi imali uspešan portfelj treba prevazići čitav niz prepreka, od kojih
je verovatno najveća, izbor i kupovina dobitnih hartija od vrednosti.
Jednom ustanovljeni portfelj treba kontinuirano pratiti i po potrebi revidirati
da bi se osiguralo ispunjenje, pred njega postavljenih investicionih ciljeva.
Pogrešno izabrana investicija može da proizvede lošije rezultate čak i
od čuvanja novca u slamarici. Zbog toga se mnogi investitori obraćaju
investicionim kompanijama, koje poseduju profesionalne portfolio menadžere,
za upravljanje njihovim investicijama. Investicione kompanije u ime investitora
ulažu u čitav spektar različitih hartija od vrednosti.
Investitor nije zainteresovan za rizik i prinos jednog, izolovanog finansijskog
instrumenta već za performanse portfelja finansijskih instrumenata, zato
što obično ulaže u portfelj tj. skup finansijskih instrumenata - različitih
vrsta i karakteristika.
Činjenica je da bi držanje jednog instrumenta koji donosi najveći očekivani
prinos bilo najidealnije rešenje zainvestitora, ali sa jedne strane, transakcioni
troškovi, za držanje jednog finansijskog instrumenta, ali i malog broja
njih, smanjuju prinos, a sa druge strane, koncentracija rizika je izuzetno
visoka, što investitora izlaže neočekivanom gubitku.
Konstituisanje portfelja finansijskih instrumenata menja način izražavanja
uslovljenosti rizika i prinosa. Prinos pojedinog finansijskog instrumenta
kompezovan je rizikom ukupnog portfelja i ne izražava više samo izolovani
rizik. Pravljenjem portfelja postiže se diversifikacija ulaganja koja
dovodi do smanjenja rizika ulaganja. U osnovi diversifikacija je kombinacija
dva ili više instrumenta čiji se prinos kreće u različitom smeru tako
da se pojedinačni prinosi kompenzuju držanjem portfelja. Rizik portfelja
je manji od rizika, svakog instrumenta koji se nalaze u portfelju, pojedinačno
uzetog. Korist diversifikacije je u tome što ona smanjuje ukupni obim
rizika kojem je investitor izložen.
Prospekt i izveštaj investicionog fonda
Pre nego što investitor donese odluku o izboru investicionog fonda čije
akcije želi da kupi potrebno je da se dobro informiše o raspoloživim investicionim
mogućnostima. Kada definiše sopstvene investicione prednosti, treba da
izabere najbolju investicionu kompaniju, koja zadovoljava njegove zahteva
i da obrati pažnju na ostvarene performanse i troškove fonda. Dva glavna
izvora informacija o investicionom fondu su prospekt i izveštaj o poslovanju
investicionog fonda u prethodnom periodu.
Prospekt je zvanični dokument koji investitorima mora da stavi na raspolaganje
neke bitne informacije o poslovanju investicione kompanije. Ovaj dokument,
po odluci Komisije za hartije od vrednosti (SEC u SAD-u), poslednjih godina
je pojednostavljen ali se mora ažurirati najmanje jednom godišnje. U njemu
se nalaze bitne informacije izložene na, relativno, popularan način tako
da ih potencijalni investitori bez teškoća mogu razumeti. Za one koji
žele dodatne informacije, na njihov zahtev, fond će im staviti na raspolaganje
tzv. Izveštaj o dodatnim informacijama ( Statement of additional information
), poznatiji kao Deo B prospekta. Prospekat se može odnositi samo na jedan
fond, ali može obuhvatiti i nekoliko srodnih fondova unutar iste menadžment
kompanije. Može biti objavljen kao samostalna publikacija, ili redje,
uz dodatak formulara za prijavljivanje tj. pristupnice fondu.
U prospektu se daju sledeće informacije:
1.Investicioni ciljevi fonda – prihod i kapitalni dobici
2. Investiciona politika – da li fond kupuje akcije drugih fondova i da
li investira u inostrane i nedovoljno likvidne hartije od vrednosti
3. Investiciona ograničenja – šta fond ne sme da učini tj. njegova ograničenja
4. Transakcioni troškovi akcionara i struktura poslovnih rashoda – ovi
podaci se daju u formi tzv. tabele provizija (fee table)
5. Finansijska istorija fonda – podaci o prihodu po akciji, kretanju vrednosti
kapitala i tabela poslovnih stopa
6. Detaljna analiza investicionog rizika portfolia – tržišni, valutni,
politički, ekonomski, regulatorni rizik...
7. Objašnjenje o kupovini i prodaji akcija fonda – pored načina izračunavanja
NAV, navode se minimalni inicijalni iznosi kupovine akcija, minimalni
naredni ulozi na već otvoreni račun i provizije koje se primenjuju pri
kupovini i prodaji akcije
8.Usluge koje investicioni fondovi nude akcionarima
9. Informacije o savetniku fonda i njegovim provizijama – podaci vezani
za vlasništvo savetnika fonda, njegove veze sa poverenikom, posrednikom
transfera i potpisnikom fonda.
10. Imena i adrese – nezavisnog poverenika, posrednika transfera...
11. Spisak isplaćenih dividendi, kapitalnih dobitaka i analiza poreskih
efekata na investitore – podaci o načinu i rokovima isplate distribucija,
mogućnosti reinvestiranja u fond, tretman tako kupljenih akcija po pitanju
provizija i poreske olakšice
12. Informacija o drugim raspoloživim fondovima unutar menadžment kompanije
Po odluci Komisije za hartije od vrednosti, investicioni fondovi su dužni
da pripreme i publikuju godišnji i polugodišnji izveštaj akcionarima.
Mnogi fondovi objavljuju i izveštaje za kraće periode – kvartalne izveštaje.
Godišnji izveštaj je najpotpuniji i mora da sadrži finansijsku analizu
poslovanja fonda sačinjenu od strane nezavisne revizorske kuće. Uz prospekat
i izveštaj, investitorima se često šalju i dodatni promotivni materijal
fonda ili menadžment kompanije. To mogu biti pregledne ilustracije performansi
fonda ili grupe fondova u proteklom periodu, porudžbenice za besplatnu
dodatnu literaturu, zbir afirmativnih novinskih tekstova o fondu, obrasci
pristupnice fondu.
Prihodi i rashodi investicionih fondova
Investicioni fondovi mogu sticati dobit za svoje investitore, u osnovi
na tri načina. Prvo po osnovu dividendi i kamata primljenih od hartija
od vrednosti u portfoliu. Drugo, ako prodajući neku hartiju od vrednosti
ostvare profit, tj. ako je prodaju po većoj ceni od nabavne, u ovom slučaju
se misli o realizovanoj kapitalnoj dobiti koja se po pravilu isplaćuje
investitorima. Treće, ako dodje do rasta vrednosti hartija od vrednosti
iz portfolia fonda, a time i do rasta NAV fonda. Naravno investitorima
niko ne garantuje da će po bilo kom od ovih osnova fond zaradjivati a
po trećem osnovu čak može i gubiti.
- Prinos (yield) predstavlja
prihod po akciji plaćene akcionarima na osnovu dividendi i kamata tj.
po prvom osnovu prihoda fonda. Obično se izražava kao procenat nabavne
cene akcija fonda.
- Isplate (distributions) pored
dividendi i kamata obuhvataju realizovanu kapitalnu dobit tj. obuhvata
sve isplate akcionarima – po prvom i drugom osnovu prihoda fonda.
- Ukupni prinos (total return)
pored isplate, obuhvata i nerealizovane kapitalne dobitke koji se manifestuju
u rastu NAV (neto vrednost aktive). Kod otvorenih investicionih kompanija
investitori po pravilu ne dobijaju pun iznos ukupnog prinosa. Uz menadžment
proviziju, koja se oduzima pre formiranja NAV tu su i druge provizije
namenjene, uglavnom, pokrivanju troškova distributivno – prodajne organizacije
fonda.
Poslovanje investicionih kompanija vezano je i za niz troškova :
- Teretni troškovi – reč je o proviziji koja se plaća
brokerima za usluge nabavke harija od vrednosti, a u vezi sa izborom odgovarajućeg
fonda. Obično iznosi oko 8 %.
- Honorari za investicione savetnike – to je godišnja
isplata savetniku menadžerskog tima fonda i predstavlja kompenzaciju za
analizu hartija od vrednosti i usluga menadžmentu portfolia.
- Administrativni troškovi – odnose se na plate osoblju
fonda, troškove iznajmljivanja prostora, honorare, knjigovodstvo isl.
Isplaćuju se iz imovine fonda i obično iznose manje od 0.5 % ukupne vrednosti
imovine fonda godišnje.
- Troškovi transakcija – to su provizije za brokerske
usluge koje se plaćaju na transakciji hartijama od vrednosti. Dok je brokerska
provizija, koja se plaća na bilo kakvu vrstu trgovine hartijama od vrednosti
veoma mala, troškovi transakcije mogu da budu značajniji, naročito ako
je obrt portfolia brz.
- Trošak vezan za moguće gubitke hartija od vrednosti zbog aktivnog
menadžmenta portfolia – u ekonomski efikasnim tržištima gubici
zbog aktivnog menadžmenta uvek će postojati ukoliko portfolio nije dobro
diversifikovan.
Osnovni cilj funkcionisanja investicionih kompanija je realizacija prihoda
koji se srazmerno ulozima raspodeljuje akcionarima. Praktično, sav prihod
od kamata i dividendi distribuira se akcionarima koji onda plaćaju poreze
prema običnim poreskim stopama.
Zakljucak
Poslednjih decenija dolazi do velikog talasa inovacija na svetskim tržištima
.Jedna od prvih inovatnih formi investicionih fondova je tzv.famijilja
fondova.Ovde je reč o grupi investicionih fondova specijalizovanih za
različite segmente investiranja.Ovaj koncept omogućava širenje dijapazona
atraktivnih investicionih mogućnosti, od ulaganja u fondove tržište novca,
do ulaganja samo u pojedine delatnosti i privredne grane.
Iako su relativno kasno nastale familije fondova su ubrzano raspolagale
sa ogromnim finasijskim resursima.
Značajne inovacije su pojava Kantri fondova, Hedž fondova.
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
seminarski
rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|