|
FINANSIRANJE PUTEM LIZINGA
1. FINANSIRANJE PUTEM LIZINGA
1.1 UVOD I POJAM LIZINGA
Lizing
se u Evropi pojavljuje u periodu između 1950. i 1960. godine,
mada se u SAD-u pojavio kao novi način finansiranja nekretnina znatno
pre II svetskog rata, tačnije oko 1930. godine.
Lizing (engl. Leasing)
je poslovni odnos između dva pravna ili fizička lica, u kome jedno lice,
uz naknadu, ustupa drugom na dogovoreno vreme, pravo na korišćenje određenog
prostora i/ili opreme za obavljanje njegove delatnosti. Ova vrsta
poslova karakteristična je za zemlje u tranziciji, u kojima preduzeća
obično nemaju dovoljno novca da ulože u kupovinu nove opreme ili tehnologije,
pa do takvih resursa dolaze lizingom. Uslovi zakupa regulišu se ugovorom,
kojim se pored ostalog utvrđuje vrednost zakupnjenih dobara, rok lizinga,
visina i način plaćanja zakupnine u odgovarajućim ratama i dr. Prema svetskoj
praksi u zavisnosti od roka na koji se daje resurs zavisi i zakupnina
- odnosno što je rok kraći ona je veća.
Ovaj metod omogućuje privrednim preduzećima da nabavljaju opremu, a da
pritom ne moraju angažovati sredstva amortizacije i poslovnog fonda. Umesto
da kupe novu opremu, sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna preduzeća
se obraćaju lizing društvu (preduzeću) iznajmljujući traženu opremu na
određeno vreme, uz odgovarajuće uslove i odgovarajuće naknade.
Predmet ugovora o finansijskom lizingu može biti svaka pokretna nepotrošna
stvar (oprema, postrojenja, vozila i drugo).
Prednosti lizinga su sledeće:
• Ne uplaćuje se depozit kao kod kredita.
• Potpisivanjem ovih poslova ne umanjuje se kreditna sposobnost primaoca
lizinga.
• Sredstva za otplaćivanje rata izdvajaju se iz tekućih prihoda čime
oprema otplaćuje samu sebe.
• Finansijski razlozi - Ključna prednost finansijskog lizinga
u odnosu na druge vidove finansiranja proističe iz činjenice da je davalac
lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora
o lizingu, što mu omogućuje preuzimanje većeg rizika u smislu kreditne
sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja
pogodan za novoosnovana mala i srednja preduzeća, preduzetnike i sve
klijente sa slabijom kreditnom sposobnošću, odnosno klijente koji ne
raspolažu sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeđenja kredita.
Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo
na osnovu kreditne sposobnosti klijenta (što je dominantan faktor pri
odlučivanju o odobravanju bankarskog kredita i određivanju sredstava
obezbeđenja koja banke zahtevaju) već i na osnovu procene stepena utrživosti
predmeta lizinga, odnosno mogućnosti da se predmet lako i po realnoj
ceni proda na tržištu.
• Jednostavnija procedura - Procedura odobrenja finansiranja
je najčešće kraća u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog
tome je što se dodatna sredstva obezbeđenja (npr. hipoteka) najčešće
ne zahtevaju, a davaoci lizinga često imaju uspostavljenu poslovnu saradnju
sa isporučiocima predmeta lizinga. Sve navedeno utiče na smanjenje transakcionih
troškova.
• Specijalizacija i iskustvo davaoca lizinga - Dodatna prednost
finansijskog lizinga jeste mogućnost davaoca lizinga da predmet pribavi
pod povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporučiocem predmeta
lizinga i prometa koji isporučilac ostvaruje preko njega. Pored toga,
davalac i primalac lizinga mogu, u sklopu ovog aranžmana, da ugovore
i usluge održavanja, servisiranja, zamene delova, tehničko-tehnološkog
unapređenja, obučavanja osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta
lizinga i sl.
1.2 LIZING AKTIVNOSTI I ODNOSI
Lizing aktivnosti se najčešće odvijaju između tri poslovna partnera:
1. primaoca, odnosno korisnika investicione opreme (najčešće je to
proizvodno preduzeće),
2. isporučioca, odnosno proizvođača ili prodavca tražene investicione
opreme,
3. lizing društvo (finansijer), koje investicionu opremu kupuje od proizvođača
i stavlja na raspolaganje primaocu (korisniku).
U praksi preovlađuju trostrani odnosi u lizingu (indirektni lizing),
mada su mogući i dvostrani odnosi (direktni lizing), u partnerstvu su
tada samo primalac i isporučilac investicionog dobra. Korisnik je potencijalni
kupac koji je kupovinu opreme odgodio, ali je istu istovremeno uveo u
sopstveno korišćenje, dok je isporučilac proizvođač koji opremu nije prodao,
ali je ipak došao do finansijskih sredstava neophodnih za kontinuelnost
svoje proizvodnje.
Sam pojam opreme koja se koristi u lizingu se proširio gotovo na sva trajna
potrošna dobra, do kompletnih fabričkih postrojenja. Korisnici lizinga,
po pravilu, nisu u stanju da kupe neophodna investiciona dobra, ili smatraju
da raspoloživa finansijska sredstva mogu bolje usmeriti u obrtnoj sferi.
Lizingom oni čuvaju sopstveni kapital, a istovremeno doprionose i sopstvenoj
likvidnosti na dugi rok, s obzirom da se lizing plaća zakupninom koja
potiče iz tekućeg prihoda dotičnog preduzeća.
- Proizvođači opreme, najčešće nisu u stanju da kreditiraju njenu kupovinu,
naročito ako je oprema velike vrednosti (elektronski računarik, brodovi,
transportni avioni i sl.), pa smatraju korisnim, ako je njen plasman ostvaren
posredstvom neke finansijske agencije da je ne prodaju potencijalnom kupcu
već da je stave na raspolaganje uz neku primerenu naknadu koja je obostrano
prihvatljiva za poslovne partnere. Za vreme trajanja ovog posla primalac
ima pravo upotrebe opreme, a lizing društvo pravo na naknadu u ratama
– s tim da rate obuhvataju sve troškove lizinga (troškove posredovanja)
i dobit. Po isteku ugovora korisnik može da odabere sledeća rešenja:
1. da produži ugovor o lizingu uz sniženu cenu naknade,
2. da korišćenu opremu vrati,
3. da lizing opremu otkupi, ali po znatno nižoj ceni od one koju je imala
u momentu zaključivanja lizing posla.
- Lizing zakupnina se određuje u mesečnim ratama , tromesečno, polugodišnje
i godišnje, kako to partnerima u lizing poslu najviše odgovara. Primeri
iz prakse ukazuju da se najčešće koristi mesečni obračun lizing zakupnine.
Lizing posao se najčešće ugovara na četiri do pet godina, s tim da se
ugovara najduže do deset godina, a kod nekretnina i do dvadeset godina
.
U poslovima lizinga, za razliku od klasičnih kupoprodajnih poslova, vlasništvo
nad predmetom zakupnine ostaje nepromenjeno. Postupak plaćanja zakupnine
se najčešće utvrđuje na dva načina:
a) linearno
b) degresivno
Koji će se postupak plaćanja zakupnine primeniti zavisi od sadržine lizing
ugovora i karaktera lizing opreme.
1.3 OGRANIČENJA PROPISANA U VEZI SA ZAKLJUČENJEM UGOVORA
O FINANSIJSKOM LIZINGU
• U pogledu vrednosti predmeta lizinga - Ugovorena
nabavna vrednost predmeta lizinga ne može biti manja od 2.000 evra;
• U pogledu roka na koji se ugovor o finansijskom lizingu
zaključuje - Minimalni rok na koji se ugovor o finansijskom
lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine;
• U pogledu visine učešća (iznos koji primalac
lizinga plaća davaocu lizinga u skladu s ugovorom o lizingu i koji se
iskazuje u odnosu na bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga), kao i odnosa
ukupnih prihoda prema ukupnoj zaduženosti :
1. za pravna lica – nema nikakvih ograničenja,
2. za fizička lica – ograničenja postoje ako je ugovor
o lizingu zaključen na period do deset godina, u kom slučaju su ograničenja
sledeća:
a) primalac lizinga je obavezan da davaocu finansijskog lizinga uplati
učešće u iznosu koji ne može biti
manji od 20% iznosa bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga,
b) ukupna zaduženost primaoca lizinga (zbir iznosa ugovorene rate lizing
naknade, drugih kreditnih obaveza
i obaveza po osnovu jemstva) ne može biti veća od 30% ukupnih redovnih
prihoda primaoca lizinga.
Ograničenja navedena za fizička lica ne odnose se na preduzetnika u smislu
zakona kojim su uređena privredna društva, niti na poljoprivrednika (ali
samo osiguranika poljoprivrednika u smislu zakona kojim je uređeno penzijsko
i invalidsko osiguranje, odnosno nosioca registrovanog poljoprivrednog
gazdinstva u smislu propisa kojim
je uređen registar poljoprivrednih gazdinstava) – ako predmet lizinga
služi za obavljanje njihove osnovne delatnosti.
1.4 PRAVA I OBAVEZE
Pravo svojine nad predmetom lizinga, tokom trajanja ugovora o finansijskom
lizingu, pripada davaocu lizinga, pri čemu se tim ugovorom može predvideti
pravo opcije otkupa predmeta lizinga. Primalac lizinga ima puno ovlašćenje
da predmet lizinga drži i sve koristi uživa nesmetano tokom trajanja ugovora
o finansijskom lizingu, ali ujedno snosi sve rizike i troškove koji proizlaze
iz prava vlasništva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta lizinga.
Prava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga:
• pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plaća ugovorenu
naknadu;
• pravo na povraćaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene štete po tom
osnovu;
• pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izlučno pravo) iz stečajne mase
u slučaju stečaja primaoca lizinga;
• poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u državinu u slučaju neplaćanja
lizing naknade, pri čemu je sud dužan da u roku od tri dana od dana podnošenja
zahteva donese rešenje o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga,
a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana
od dana donošenja tog rešenja;
• obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca lizinga;
• davalac lizinga je dužan da primaocu lizinga uruči informativnu ponudu
pre podnošenja zahteva za finansiranje;
• pre zaključenja ugovora o lizingu, davalac lizinga je dužan da sačini
konačan obračun lizing naknade i drugih troškova u vezi s lizingom i da
ih podnese na uvid primaocu lizinga;
• kada je ugovorom o lizingu predviđena mogućnost izmene ugovorene rate
lizing naknade, davalac lizinga je dužan da precizno odredi način, uslove
i rokove izmene te rate;
• davalac lizinga, uz konačni obračun, primaocu lizinga obavezno uručuje
i plan otplate koji je sastavni deo ugovora o lizingu;
• u slučaju promene nekih od uslova iz ugovora o lizingu, davalac lizinga
je obavezan da sačini i uruči primaocu lizinga novi konačni obračun i
novi plan otplate;
• odgovornost prema primaocu lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga
(ukoliko treće lice polaže neko pravo na predmetu lizinga koje primaocu
lizinga isključuje, umanjuje ili ograničava neometanu državinu predmeta)
i odgovornost prema primaocu lizinga za pretrpljenu štetu po tom osnovu.
Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga:
• pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije
isporučen u skladu s ugovorom (ako isporučilac predmet ne isporuči, isporuči
s docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak), pravo na naknadu
štete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade do isporuke
koja je u svemu u skladu s ugovorom o lizingu;
• naknadne izmene ugovora o isporuci sa čijom sadržinom se primalac lizinga
nije saglasio ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on
na njih ne pristane;
• obaveza preuzimanja predmeta lizinga na način, u vreme i na mestu predviđenim
ugovorom;
• obaveza održavanja predmeta lizinga;
• obaveza plaćanja rata lizing naknade i drugih troškova koji nastaju
zaključenjem ugovora;
• obaveza osiguranja predmeta lizinga;
• odgovornost za slučajno uništenje ili oštećenje predmeta lizinga od
momenta preuzimanja predmeta.
Obaveze i odgovornosti isporučioca predmeta lizinga:
• obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na način, u vreme
i na mestu koji su predviđeni ugovorom o isporuci;
• odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta
lizinga.
1.5 SPECIFIČNOSTI I KOMPARATIVNE PREDNOSTI
Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja
u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotrošna dobra, i javlja se kao
alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zaduživanju
putem emitovanja dužničkih hartija od vrednosti.
Ovaj oblik finansiranja se često poredi s bankarskim kreditima, jer su
po nekim karakteristikama slični (otplata u unapred određenim ratama,
kamata, način knjigovodstvenog evidentiranja i sl.). Međutim, karakteristike
finansijskog lizinga koje ga suštinski određuju u odnosu na ostale vidove
finansiranja su sledeće:
• finansiranje se uvek odobrava za tačno određeni predmet,
• nabavku predmeta vrši davalac lizinga, a ne primalac lizinga,
• davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom perioda važenja ugovora o
lizingu,
• predmet lizinga ujedno predstavlja sredstvo obezbeđenja naplate, zbog
čega davalac lizinga često ne zahteva druga sredstva obezbeđenja,
• davalac lizinga ima punu zaštitu u slučaju uništenja ili oštećenja predmeta
(osiguranje predmeta), neplaćanja lizing naknade (povraćaj predmeta lizinga
po posebnom postupku), stečaja ili likvidacije primaoca lizinga (izlučno
pravo).
1.6 NA ŠTA SVE TREBA OBRATITI PAŽNJU PRILIKOM ZAKLJUČENJA UGOVORA O FINANSIJSKOM
LIZINGU?
Bruto nabavna vrednost – Bruto nabavna vrednost predmeta
lizinga razlikuje se u zavisnosti od isporučioca, ali može da se razlikuje
i zavisno od uslova koje davalac lizinga ima kod isporučioca. Primalac
lizinga ima interes da ta vrednost bude što povoljnija za njega, jer njegove
obaveze prema davaocu lizinga zavise od tog iznosa (pogledati i tačku
Uslovi ugovora o isporuci).
Preostala vrednost – Ugovaranje preostale vrednosti predmeta
lizinga umanjuje visinu pojedinačne rate, ali stvara obavezu primaoca
lizinga da po isteku perioda na koji je ugovor o lizingu zaključen plati
veći iznos ukoliko želi da predmet lizinga pređe u njegovo vlasništvo.
To znači da bi primalac lizinga, tokom perioda u kome plaća niže rate,
trebalo da štedi određeni iznos kako bi bio u mogućnosti da obezbedi veće
plaćanje u budućnosti.
Troškovi osiguranja – Osiguranje predmeta lizinga je
zakonska obaveza primaoca lizinga, s tim što davalac lizinga tu obavezu
ugovorom može preuzeti na sebe. Naknada štete se isplaćuje davaocu lizinga.
Trošak osiguranja nije uključen u efektivnu stopu lizing naknade.Ukoliko
davalac lizinga određuje društvo za osiguranje kod koga će predmet biti
osiguran, primalac lizinga gubi mogućnost da izabere društvo sa najpovoljnijim
uslovima osiguranja. Takođe, treba obratiti pažnju na to kako je regulisan
odnos između davaoca i primaoca lizinga u slučaju nastanka štete, tj.
da li i pod kojim uslovima primalac lizinga ima pravo na deo naknade koju
isplaćuje društvo za osiguranje. Poželjno je da ovi odnosi budu regulisani
ugovorom.
Efektivna stopa lizing naknade (ELIN) – ELIN
prikazuje relativnu cenu finansiranja koje vam davalac lizinga odobrava
na način da obezbeđuje uporedivost uslova finansiranja različitih davalaca
lizinga, kao i davalaca lizinga i banaka. Na visinu ove stope utiče visina
nominalne kamatne stope, iznos drugih troškova koji nastaju zaključenjem
ugovora o finansijskom lizingu, ali i momenat nastanka novčanih tokova,
odnosno plaćanja po lizingu.
Drugi troškovi koji nastaju zaključenjem ugovora o finansijskom
lizingu – Drugi troškovi (troškovi obrade zahteva, upisa ugovora
o lizingu u registar finansijskog lizinga, poreza, naknade za opciju otkupa
i dr.) veoma su bitni sa aspekta poređenja različitih ponuda za finansiranje.
Postoji mogućnost da se niske kamatne stope kompenzuju visokim drugim
troškovima koje naplaćuje davalac lizinga.
Valutna klauzula – Preuzimanjem obaveze čiji je iznos
indeksiran u nekoj stranoj valuti vi preuzimate i znatan devizni rizik,
osim u slučaju kada imate redovan novčani priliv u istoj toj valuti. Davalac
lizinga ugovara deviznu klauzulu kako bi se zaštitio od rizika promene
deviznog kursa u slučaju kada su njegove obaveze (izvori finansiranja)
denominirane u toj valuti. Ukoliko ste ipak spremni da snosite rizik promene
deviznog kursa, obratite pažnju na kurs po kome se vrši preračun visine
rate lizing naknade. Da li je reč o srednjem ili prodajnom kursu? Da li
se primenjuje kurs na dan dospeća rate lizing naknade ili na dan uplate?
Pravo opcije – Da li imate pravo da po isteku perioda
lizinga otkupite predmet lizinga i pod kojim uslovima? Da li je to u skladu
s vašim potrebama, ili želite da, po isteku tog perioda, pribavite potpuno
nov predmet? Davalac lizinga ovo pravo može da uslovi plaćanjem određene
naknade – cena opcije.
Uslovi prevremene otplate – Ukoliko ste planirali da
tokom perioda trajanja lizinga uštedite određena novčana sredstva kako
biste prevremeno otplatili ostatak lizing naknade i otkupili predmet lizinga,
vodite računa o tome da prevremena otplata ne može da nastupi pre isteka
roka od dve godine. Najčešće se u tom periodu otplati i veći deo kamate
– glavnica preostalog duga često ne opada srazmerno proteklom periodu,
što možete da vidite iz Plana otplate. Pored navedenog, obratite pažnju
i na to da li će i na koji način davalac lizinga obračunati trošak prevremene
otplate, koji u nekim slučajevima može da bude daleko od zanemarljivog.
Zbog svega navedenog, dobro procenite opravdanost prevremene otplate pre
nego što se odlučite na taj korak.
Mogućnost promene nominalne kamatne stope – Posebno treba
obratiti pažnju na odredbu ugovora kojom se uređuje pravo davaoca lizinga
da tokom trajanja lizing ugovora izvrši promenu visine lizing rate. Najčešće
je to situacija u kojoj dolazi do povećanja EURIBORA-a ili neke druge
referentne kamatne stope (vrsta kamatne stope na domaćem ili međunarodnom
finansijskom tržištu u odnosu na koju se određuje kamatna stopa u konkretnom
poslu). Tako, npr., EURIBOR predstavlja kamatnu stopu na depozite u evrima
na međubankarskom tržištu. U zavisnosti od ročnosti depozita, razlikuje
se nedeljni, dvonedeljni, tronedeljni, mesečni, tromesečni i sl. EURIBOR.
Razlog zbog kojeg davaoci lizinga ugovaraju ovakvu odredbu jeste zaštita
od rizika promene kamatne stope i najčešće predstavlja indikator da se
kamata koju davaoci lizinga plaćaju svojim poveriocima određuje prema
istoj referentnoj kamatnoj stopi. Za primaoca lizinga bitno je da zna
da povećanje EURIBOR-a povlači za sobom povećanje visine njegove buduće
mesečne obaveze prema davaocu lizinga i povećanje ukupne kamate, koju
će morati da plati. Ukoliko je ugovorom predviđeno pravo primaoca lizinga
da predmet otkupi na kraju perioda lizinga, izmena visine rate lizing
naknade stvara i obavezu plaćanja dodatnog PDV-a zbog promenjene osnovice
za njegov obračun.
Ugovorom o finansijskom lizingu treba da bude precizno određeno na koji
način će promena referentne kamatne stope uticati na promenu rate lizing
naknade.
2. VRSTE LIZINGA
Pored osnovne podele po predmetu lizing posla na: lizing nekretnine i
lizing pokretna dobra, javlja se i podela na lizing kompletnih postrojenja
(plant leasing), u uslovima kada se u lizing ugovoru istovremeno unose
građevinski objekti i procena opreme.
Podela uslovljena učešćem partnera u lizing poslu (korisnika, proizvođača
i finansijera) može biti: direktni i indirektni lizing.
U zavisnosti od sadržaja lizing ugovora, postoji više vrsta lizing poslova.
Najkarakterističniji lizing poslovi su:
1. operativni lizing ili lizing na kraće vreme, po pravilu
kreće od amortizacionog veka investicionog dobra. Zakupnina je manja od
vrednosti dobra, a davalac dobra (proizvođač ili lizing društvo) snosi
troškove osiguranja, takse, tehničko servisiranje, kamate i rizike od
tržišne zastarelosti koje plaća korisnik lizing zakupnine.
2. kapitalni lizing, koji predviđa i prenos vlasništva
nad korišćenim dobrom nakon isteka ugovora o lizingu. Vrednost naknade
obično nije manja od 90% vrednosti investicionog dobra u momentu zaključivanja
ugovora.
3. obnavljajući lizing podrazumeva uključivanje zamene
korišćene opreme po isteku ugovorenog roka, po pravilu savremenijom opremom.
4. lizing prodaja uz povraćaj je vrsta lizinga kada je
investiciono dobro prodato, s tim da ga vlasnik – prodavac, uzima natrag
od kupca na osnovu uslova ugovora o lizingu. Tu spadaju nekretnine (poslovne
i druge zgrade) koje se malo troše korišćenjem.
Prema MRS 17 lizing se deli na dva osnovna oblika:
1. Finansijski ( kapitalni ) lizing
2. Operativni ( poslovni ) lizing
Lizing se klasifikuje kao finansijski lizing ukoliko se sa njim suštinski
prenose svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom na zakupca. Lizing
se klasifikuje kao operativni lizing ako se njim ne prenose suštinski
svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom, tj. rizici i koristi ostaju
na zakupodavcu.
Finansijski lizing pripada vrsti indirektnog lizinga u kojem se javljaju
sledeći subjekti:
1. organizacija – korisnik lizinga
2. organizacija – prodavac lizinga
3. lizing društvo – finansijer
Uključivanje finansijskog lizinga u reprodukcione tokove preduzeća ima
sledeća osnovna obeležja:
1. ugovoreno vreme trajanja je u granicama ekonomskog veka korišćenja
investicionog dobra
2. organizacija – korisnik opreme, odabira opremu koja se može dobiti
lizingom i preuzima je uz avans i plaća mesečnu zakupninu lizing društvu
kao finansijeru
3. organizacija – davalac opreme (proizvođač ili prodavac) posle isporučuje
opremu po nalogu lizing društva. Davalac opreme prima lizing naknadu za
izdatu opremu i to u gotovini.
4. lizing društvo, angažujući sopstveni kapital, posreduje u lizing poslu
finansijskim sredstvima. Preko lizing društva se ostvaruje primopredaja
lizing opreme.
5. lizing između privrednih subjekata u zemlji pojavljuje se u zadnje
vreme i u našoj privrednoj praksi. Karakterističan primer je prisutan
kod proizvođača poljoprivredne opreme koja se ustupa poljoprivrednim gazdinstvima
na određeno vremensko korišćenje (npr. kombajni, traktori i sl.). Isto
tako pojavljuje se i između proizvođača građevinske opreme i građevinskih
preduzeća (na lizing se ustupaju bageri, kranovi i sl.).
6. međunarodni lizing – lizing između privrednih subjekata iz zemlje i
inostranstva, najčešće se pojavljuje kod uvoza opreme i drugih trajnih
dobara velike vrednosti. Međunarodni lizing je posebno izražen kod unosa
kompletnih industrijskih linija – postrojenja neophodnih domaćoj industriji
da bi bila konkurentna na svetskom tržištu.
Lizing opreme – definiše rok zakupa opreme od 6 do
8 godina, što odgovara i vremenu njene amortizacije. Pri zaključivanju
ugovora o lizing opremi utvrđuju se dva roka:
a) neopozivi (4-6 godina)
b) opozivi (rezidualni) u kojem se ugovor o lizingu može otkazati
Lizing nepokretnih dobara (objekata i opreme veće finansijske
vrednosti) izdaje se na duži period i to često od 15 do 20 godina. Za
razliku od lizing opreme, kod lizinga nepokretnih dobara korisnik lizinga
je dužan da održava opremu i zgrade.
Operativni lizing:
• to je aranžman sa rokom, najčešće 4 godine ili manje
• predmet ovog zakupa su kompjuteri, automobili…
• rok zakupa je kraći od predviđenog ekonomskog veka trajanja sredstva
jer se kod
ovih sredstava brzo smanjuje efikasnost i zastarevaju
• ugovor o poslovnom lizingu sadrži klauzulu o održavanju sredstava, kojom
se zakupodavac obavezuje da ce plaćati održavanje, osiguranje i porez
na promet prilikom njihove nabavke.
• sadrži klauzulu o opozivu
2.1 KARAKTERISTIKE KALKULACIJE LIZING ARANŽMANA
Karakteristika svakog lizing aranžmana jeste da poseduje odgovarajuću
dokumentaciju. Dokumentacija treba da sadrži:
1. tehničko-tehnološki deo
2. ekonomsko-finansijski deo
3. ugovor o lizing aranžmanu
Tehničko-tehnološki deo elaborata treba da sadrži:
a) procenu svrsishodnosti uzimanja i korišćenja opreme
b) tehničko-tehnološke karakteristike opreme
c) proizvodne karakteristike opreme
d) uvođenje i korišćenje opreme
e) održavanje lizing opreme
Ekonomski deo elaborata treba da sadrži proizvodne
efekte korišćenja lizing opreme (povećanje obima proizvodnje, povećanje
usluga, produktivnosti rada...).
Finansijski deo elaborata treba da sadrži elemente putem
kojih će se utvrditi vrednost opreme, troškovi zakupa, prihodi od lizing
zakupa i sl.
Ugovor o lizing aranžmanu predstavlja završni deo elaborata
putem kojeg se bliže određuju svi elementi dati u elaboratu. Treba da
sadrži: ugovorne strane, detaljan opis predmeta, naziv i količinu opreme,
njenu ukupnu vrednost, rok isporuke, kao i rok zakupa i ratu zakupnine,
garanciju, način preuzimanja opreme...
Ugovorom o lizingu se definiše da korisnik lizing aranžmana ima obavezu
da u određenoj vremenskoj dinamici plaća utvrđenu zakupninu.
Za sve vrste lizing poslova karakteristično je da ih prate lizing kalkulacije.
Praktična iskustva ukazuju da se kalkulacije prave kod lizing poslova
do godinu dana i preko godinu dana.
Kalkulacije za lizing posao do godinu dana treba da sadrže:
1. godišnju vrednost zakupnine
2. iznos carine
3. iznos uvozne takse
4. iznos uvoznih troškova redovan rashod
5. proviziju uvoznika
6. ugovoreni rok otplate preduzeća
7. cenu koštanja lizinga
8. broj rata (od 2 do 12)
9. vreme plaćanja zakupnine
10. način plaćanja zakupnine
Pri isteku zakupa lizing oprema se najčešće otkupljuje i njena cena (obično
niža) prevodi se u materijalna ulaganja i plaća se iz investicionih sredstava.
Svaki lizing aranžman preko godinu dana smatra se materijalnim ulaganjem.
Po otplati ugovorene cene lizing oprema postaje vlasništvo zakupca, te
se unosi u poslovne knjige kao oprema i ostala osnovna sredstva (materijalna
ulaganja). Međutim, ukoliko zakupnina ne obuhvata i otkup ostatka vrednosti
opreme, tada se najčešće ista vraća vlasniku ili otkupljuje po ugovorenoj
ceni.
Ukoliko između proizvođača i korisnika lizing opreme postoji posrednik
tada kalkulacija mora da ima svoje posebne elemente, a to su:
• provizija lizing organizacije
• porez na promet
• otkupna cena ostatka opreme i sl.
2.2 EKONOMSKO-FINANSIJSKE SPECIFIČNOSTI LIZINGA
Sve vrste lizinga imaju za cilj da na nov i savremen način ubrzaju proširenje
izvora finansiranja tokova reprodukcije i na osnovu toga se smatra da
finansijski lizing nije kredit već samostalni izvor finansiranja i zbog
toga što korisniku omogućava povećanje kapaciteta proizvodnje dobiti i
to bez povećanja stepena zaduženosti.
Smatra se da je lizing i jedan od najskupljih načina finansiranja, između
ostalog zbog:
1. komparativnih kalkulacija (kupovina za gotovo, kupovina na kredit)
2. velike konkurencije i kratkog tržišnog veka
3. jednokratnih poslova velikog tržišnog obima (npr. svetska takmičenja,
sezonske priredbe, naučna istraživanja i sl.)
4. zbog kupovine opreme visoke vrednosti koja može ostati nedovoljno iskorišćena
Pored brojnih prednosti postoje i nedostaci lizing poslova, ti nedostaci
se odnose na sledeće činjenice: da je korisnik u ekonomski nepovoljnijem
položaju u odnosu na lizing finansijera, da lizing društvo ima tipizirane
ugovore, da njihova cena pored efektivnih troškova dotičnog posla sadrži
rizik i dobit.
3. HYPO vs PIRAEUS LEASING
Upoređivajući ponude Hypo i Piraeus lizing-kompanije za kupovinu automobila,
na period od dve godine bruto vrednosti 5.000,00 € došli smo do zaključka
da su nedostaci obe kompanije to što u ukupnu nabavnu vrednost predmeta
lizinga nisu uračunati troškovi: registracije lizing ugovora polise obaveznog
osiguranja od auto odgovornosti, polise kasko osiguranja (od osnovnih
rizika i krađa), kao i troškovi godišnjeg tehničkog pregleda i registracije.
U oba slučaja primalac lizinga sva plaćanja vrši u dinarskoj protivvrednosti
po prodajnom kursu za EUR na dan uplate lizing rate, takođe se podudara
i neto nabavna vrednost koja iznosi 4.237,29 €, kao i iznos učešća od
423,73 €. Dok se iznos rate lizing naknade mesečnog plaćanja znatno razlikuje
i kod Hypo Group iznosi 176,50 €, a kod Piraeus-a 171,54 €.
Ovo su podaci iz preliminarnih i najopštijih ponuda koje se sklone promenama
i lako se prilagođavaju korisniku lizinga i potrebama u zavisnosti od
ponuđenih obezbeđenja i ceni njegovog boniteta.
Z A K L J U Č A K
Na osnovu obrađene teme zaključili smo da je za preduzeće lizing povoljniji
izvor finansiranja nabavke sredstava od kredita, jer lizing omogućava
fleksibilniji način finansiranja nabavke sredstava, duže rokove nego kod
ugovora o kreditu, korisnik lizinga plaća rate iz prihoda, davalac lizinga
ostaje vlasnik... Korišćenjem lizinga preduzeće može rešiti problem nedostatka
likvidnih sredstava prodajom osnovnih sredstava i njihovim ponovnim zakupom.
Preduzeće lizingom može izbeći troškove zastarevanja osnovnih sredstava.
U slučaju reorganizacije preduzeća zakupac će nastaviti da koristi sredstva
uzeta pod lizing, a zakupodavac će dobiti svoja sredstva po isteku roka
zakupa.
LITERATURA
• Prof. dr Nenad M. Vunjak, Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet
Subotica, 2002.
• Savez računovođa i revizora Srbije, Međunarodni standardi finansijskog
izveštavanja (IFRS) 2004, Beograd, 2004.
• http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B3
• http://www.tvojnovac.nbs.rs/export/edukacija/cirilica/proizvodi/lizing.html
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
seminarski
rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|