KAMATA KAO CENA NOVCA
Jedna
od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja, od nastanka banaka
pa sve do današnjih dana, je kvalitet upravljanja poslovanjem banaka.
Pošto je poslovanje banaka uvek sadržavalo u manjoj ili većij meri rizik,
a sa porastom deregulacije tržišta i konkurencije u finansijskim uslugama,
poslovanje banaka postaje sve više rizično, sigurnost postaje jedan od
osnovnih principa poslovanja banke. Deregulacija finansijskih tržišta,
globalizacija bankarskog posovanja i sve oštrija konkurencija, doveli
su do smanjenja profitne marže, odnosno do manjeg prostora za ostvarenje
profita. Otuda su dva esencijalna principa važna i vezana za savremeno
bankarstvo: sigurnost i profit. Prvo, poslovanje banaka (komercijalnih,
poslovnih) mora biti profitabilno, da podmiri operativne troškove i normalne
gubitke, obezbedi prihvatljiv (razuman) iznos za rezerve za buduće nepredviđene
događaje i obezbedi objektivan (fer) prinos za deoničare.
Drugo, poslovanje svake banke mora se obavljati sa sigurnošću, ako banka
želi da ima poverenje javnosti i ako želi da kontinuirano obavlja svoje
poslovanje, da bi zaštitila depozitare. U najopštijem izrazu, kamatna
stopa izražava cenu korišćenja kreditnih i novčanih resursa na finansijskom
tržištu. Visina kamatne stope kao cene korišćenja kreditinih i finansijskih
resursa je povezana sa stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme njihovog
korišćenja. Stopa korisnosti sredstava uvek je veća u sadašnjem u odnosu
na neko buduće vreme, pa je otuda i kamatna stopa kao izraz cene korišćenja
odgovarajućih novčanih i finansijskih resursa radičita i saglasna određenoj
stopi njihove korisnosti. To je i osnova razlike sadašnje i buduće potrošnje,
odnosno odlaganja potrošnje u obliku štednje, i sticanja imovine u nekom
budućem vremenskom periodu.
2. POJAM I FUNKCIJE KAMATE
Kamata je cena upotrebe zajmovnog kapitala i uglavnom se placa iz viška
vrednosti koje odbacuje pozajmljeni capital. Ona je uvek deo bruto profita
i zato je uvek manja od njega. Razlikujemo realnu i nominalnu kamatnu
stopu. Realna kamata je ustvari nominalna korigovana za indeks cena i
odredjuje odnos na tržistu, dok je nominalna pod direktnom konrolom centralne
banke. U pogledu shvatanja prirode kamate ima vise shvatanja: 1. kamata
je cena za odricanje od likvidnsti; 2. Marks: kamata je cena zajmovnog
kapitala i to njegove produktivne upotrebe; 3. Kejnzijanci: kamatna stopa
treba biti što niza da bi se podstakle investicione želje i namere preduzetnika;
4. Monetaristi: kamatna stopa je samo cena novca koja se tretira u sklopu
drugih cena.
Najznacajnije f-je kamate su: faktor formiranja štednje, faktor racionalne
upotrebe sredstava, faktor upotrebe sredstava, faktor uspešnog funkcionisanja
finansijskog tržista, faktor efikasne alokacije sredstava, faktro monetarno-
kreditne regulacije i efikasne monetarne politike, factor za funkcionisanje
bankarskog sistema, faktor formiranja troskova poslovanja iraspodele dohotka,
faktor za medjunarodno kretanje kapitala, faktor zaštite realne vrednosti
novca i koriscenje kapitala u uslovima inflacije, faktor efikasne stabilizacione
politike.
Na osnovu prirode kamate (aktivna i pasivna kamata) postoje: kratkoročne
i dugoročne kamatne stope; Na osnovu kamata prema vrstama poslova (kreditni
poslovi banaka, krediti centralne banke, medjunarodni krediti) postoje:
realna i nominalna kamatna stopa. Kamata je deo viška vrednosi pa je u
normalnim uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne
stope.
3. MEHANIZAM KAMATNIH STOPA
3.1 Kamatne stope centralne banke
Transakcije na tržistu novca odvijaju se po odredjenoj ceni – kamati.
Kamata se najčešće odredjuje u odnosima izmedju banaka uz uvažavanje situacije
koja je na tržištu, zatim izmedju banaka i njihovih komitenata, kao i
poslovnih banaka i centalne
banke. Kamatna stopa se slobodno formira na tržištu kao odraz odnosa
ponude i tražnje novca i tada se prilagođavanje vrši prema eskontnoj i
lombardnoj stopi centralne banke, diskontnoj stopi cen.ban. na hartije
od vrednosti tržišta novca, neto kamati koja se formira na internacionalnom
trzistu novca. Kamatne stope su uglavnom odraz stvarne tražnje novca.
Eskontna stopa je kamatna stopa po kojoj centralna banka odobrava kredite
poslovnim bankama kao osnovni kanal emisije primarnog novca. Lombardna
kamatna stopa je kamatna stopa centralne banke po kojoj ona na bazi zaloga
hartija od vrednosti daje kredite za likvidnost poslovnim bankama. Diskontna
kamatna stopa je ona po kojoj se vrši emisija i otkup hartija od vrednosti
na tržištu novca od strane centralne banke. Rediskontna kamatna stopa
je ona stopa po kojoj banka vrši otkup ranije emitovanih hartija od vrednosti
koje se već nalaze na tržištu novca i po pravilu je viša od diskontne
stope što utiče na visinu rashoda i prihoda banaka.
3.2 Operacije centralne banke na otvorenom tržištu
Centralna banka se direktno uključuje u operacije kupovine ili prodaje
kratkoročnih hartija od vrednosti na tržištu.. Tu se uglavnom radi o obveznicama
tj. državnim hartijama od vrednsti ali i sopstvenim obveznicama i obeznicama
drugih subjekata. Open market policy operacije imaju zadatak da izazovu
željene promene u masi novca i kredita u privredi (likvidnost), da deluju
na visinu i strukturu kamatnih stopa tj. opšti nivo privredne aktivnosti.
Svaka prodaja hartija od vrednosti od strane centralne banke znaci povlačenje
novca iz opticaja i to je odraz restriktivne monetarne politike banke,
sto ce biti praceno rastom kamatnih stopa i hartija od vrednosti. I obrnuto.
3.3 Eskonta politika i tržište novca
Eskontna politika sastoji se u podizanji u spuštanju kamatne stope po
kojoj centralna banka daje kredite poslovnim bankama u cilju delovanja
na kreditni potencijal banaka pa tako i na celokupne robno-novčane odnose,
zaposlenost i nacionalni dohodak (proizvodnju).To je zvanična cena novca
u privredi od koje dalje zavisi kamata po kojoj ce poslovne banke odobravati
kredite svojim komitentima. Povecanjem eskontne stope stvaraju se nepovoljniji
uslovi za reeskonte kredine centralne banke i primenjuje se kada se na
tržištu oseća veca kolicina novca i inflacioni poremecaji. I obrnuto.
Diskontna stopa je stopa po kojoj centralna banka naplacuje date kredite
uglavnom poslovnim bankama ali i drzavi. Promenom diskontne stope menja
se cena zvaničnog novca i monetarni uslovi na finansijskom tržištu, pa
se prema tome diskontna stopa povecava kod inflacije tj. uvodi se restiktivna
monetarna politika. I obrnuto.
4. TRŽIŠTE NOVCA
Egzistiranje i funkcionisanje tržišta novca uslovljeno je postojanjem
finansijski zdravih preduzeća. Razvoj tržišta novca počeo je pojavom banaka,
koja po svojoj funkciji vrše koncentraciju sredstava svojih deponenata.
Osnovna funkcija tržišta novca može se svesti na balansiranje novčanih
sredstava (viškova i manjkova) s ciljem zadovoljenja potreba pojedinaca,
preduzeća, državnih institucija i finansijskih posrednika za kratkoročnim
likvidnim sredstvima.
Subjekti koji raspolažu viškom likvidnih novčanih sredstava (suficitarni
subjekti) nude novac na kratak rok, a subjekti kojima nedostaje likvidni
novac (deficitarni subjekti) traže novac na kratak rok. Suficitarni subjekti
nude novac zainteresovani da zarade tj ostvare prinos, a subjekti koji
nemaju dovoljno likvidnih sredstava za plaćanje dospelih obaveza (deficitarni
subjekti) traže novac na zajam spremni da plate cenu (kamatu na tu pozajmicu).
Kratki rok na koji se nudi novac, odnosno traži, jeste rok od jednog dana
pa do godine dana.
Susret suficitarnih i deficitarnih subjekata jeste tržište novca na kome
se vrše transakcije novca od suficitarnih subjekata na deficitarne uz
utvrđivanje roka i cene. Tako dolazi do novčanog toka prvo u smeru od
suficitarnog ka deficitarnom subjektu u momentu pozajmljivanja, a potom
obrnuto, u momentu vraćanja. Dakle, kupljeni tj. pozajmljeni novac plaća
se (vraća) novcem, a razlika između vraćenog i pozajmljenog novca je cena
(kamata) novca koja je za suficitarnog subjekta (poverioca) prihod, a
za deficitarnog subjekta (dužnika) predstavlja rashod. I upravo taj prihod
od pozajmljenog novca (prihod od kamate) jeste motiv da suficitarni subjekat
pozajmi, a deficitarni bude spreman da plati cenu pozajmljenom novcu i
da po tom osnovu ima rashod od kamate, jer na drugi način ne može doći
do likvidnih sredstava za plaćanje dospelih obaveza. Razvoj tržišta novca
počinje pojavom banaka.
Subjekti koji imaju novac drže ga kao depozit u banci. Banka na osnovu
ovih depozita odobrava kretkoročne kredite deficitarnim subjektima, ali
vodeći računa da su kratkoročni krediti uvek ispod depozita po viđenju.
Naročito kada banka nema likvidnu rezervu. Razvojem privrede i povećanjem
broja suficitarnih i deficitarnih subjekata, banke su postale uzak okvir
za trgovanje novca pa su na tržište novca uvedene kratkoročne HoV (instrumenti
tržišta novca) čime je tržište novca znatno prošireno. Subjekti kojima
je potreban novac izdaju i prodaju kratkoročne HoV, a subjekat koji ima
višak novca ih kupuje i to je primarno tržište HoV. Oni ih kupuju sa ciljem
da ostvre prinos (kamatu) po osnovu kupljenih HoV. Za subjekta koji kupuje
kratkoročne HoV nije zanimljivo samo ostvarenje prinosa (kamata) već i
to što kratkoročne HoV može prodati i pre dospjeća roka na naplatu - sekundarno
tržište HoV. Uvođenjem kratkoročnih HoV kao instrumenta tržišta novca
država ima šansu da emisijom i prodajom svojih kratkoročnih HoV pokrije
privremeni budžetski deficit. Uz to doprinosi stabilnosti domaće valute
i centralna banka na lakši način drži novčanu masu pod kontrolom.
Karakteristike novčanog tržišta su slobodna cirkulacija novca (tj. formiranje
ponude i tražnje novčanih sredstava) i kamata (kao cena novca).
Na tržištu novca moguće je trgovati različitim instrumentima od kojih
su najznačajniji:
1. Međubankarska kupoprodaja novca;
2. Blagajnički zapisi Centralne banke;
3. Certifikati o depozitu;
4. Depoziti banaka kod Centralne banke;
5. Blagajnički zapisi poslovnih banaka;
6. Komercijalni zapisi;
7. Državne obveznice i državni blagajnički zapisi.
5. TEORIJA FORMIRANJA TRŽIŠNIH KAMATNIH STOPA
5.1 Teorija preferencije likvidnosti
Teorija preferencije likvidnosti polazi od pretpostavke da su ponuda
novca i nivo cena egzogeno određene veličine i da se kamatna stopa prilagođava
ponudi i tražnji realnog novčanog salda,odnosno da povećanje ponude novca
snižava kamatne stope,a smanjenje ponude novca povećava kamatne stope.
Teorija preferencije likvidnosti zasnovana je na Kejzovoj teoriji po kojoj
se novac drži iz sledećih pobuda:
1. Pobuda koje proističu iz tekućeg poslovanja:
a) u vezi sa dohotkom – da bi se premostilo vreme između primanja
dohotka i njegovog trošenja
b) poslovnih pobuda – da bi se premostilo vreme obavljanja poslovnih
izdataka i vreme naplate od prodaje
2. pobuda koje proističu iz predostrožnosti javljaju
se i zbog potrebe obezbeđenja za slučajeve neizvesnosti u pogledu budućnosti
kamatne stope
3. pobuda proistekle iz špekulativnih razloga – uslovljeno
je predviđanjem odnosno procenom tržišne situacije od strane psihologije
mase.
Ponuda novca opredeljuje štednju.Tražnja novca proističe iz potreba tekućeg
poslovanja i predostrožnosti nije osetljiva na visinu kamatne stope.Na
visinu kamatne stope je osetljiva tražnja iz špekulativnih pobuda tako
da na njenu visinu i utiču ove pobude.Ako je tražnja novca iz ovih pobuda
veća,ponuda novca je veća i kamatne stope više i obrnuto. Iz tog razloga,pobude
tražnje iz špekulativnih razloga treba svesti na najmanju moguću meru
i svesti tražnju novca na tražnju za potrebe realnog sektora – sektora
proizvodnje i investicija. Kejnz je svoju teoriju izveo na samo jednoj
vrsti vrednosnih papira – obveznicama, a danas u zemljama razvijene tržišne
privrede razvijene su špekulacije na tržištu vrednosnih papira najrazličitije
vrste,a u našim uslovima prisutne su investicije po osnovu trgovanja stranim
sredstvima plaćanja.
5.2 Teorija kreditnih fondova
Za teoriju kreditnih fondova, za razliku od teorije preferencije likvidnosti
bitan je tok,a ne stanje.Ona objašnjava kamatne stope preko analize ukupnih
finansijskih tokova na finansijskom tržištu.Ponudu novca formira:štednja,stopa
rasta novčane mase (emisija novca CB i banaka preko multiplikatora) i
zaliha novčanih sredstava.Ponuda novca povećava rast štednje i rast novčane
mase,a smanjuje zalihe novčanih resursa.Tražnju opredeljuju ulaganja u
kapitalne investicije,trajna obrtna sredstva i likvidnost.Nivo kamatne
stope opredeljuje odnos ponude i tražnje finansijskih sredstava na finansijskom
tržištu.
5.3 Teorija inflatornih očekivanja
Opšti nivo cena u privredi može se posmatrati kao: opšti trend rasta cena,
pa ljudi moraju skuplje da plaćaju dobra i usluge koje kupuju ili se nivo
cena sagledava preko vrednosti novca, što podrazumeva da za svaku novčanu
jedinicu možete kupiti manju količinu roba i usluga. Količina dobara i
usluga koja može da se kupi za 1 nočanu jedinicu iznosi 1/P. Odnosno,
ako je cena P cena roba i usluga izražena u novc, onda 1/P jeste vrednost
noca izražena dobrima i uslugama. Prema tome, kada opšti novo cena raste,
prednost novca opada, odnosno ljudi drže veću količinu novca, zato što
za jednu novčanu jedinicu kupuju manje dobara i usluga. Tada svaka novčana
jedinica postaje manje vredna zbog rasta ponude novca. Prosečni nivo cena
u privredi takođe predodređuje koju količinu novca ljudi drže kod sebe
za kupovinu roba i usluga. Što su cene više, ljudi drže više gotovine
u novčanicama i na tekućim računima.
Kada je nivo cena viši od ravnotežnog, ljudi će želeti više novca nego
što ga je centralna banka kreirala, pa nivo cena pada, da bi se izjednačile
ponuda i tražnja. Ukoliko je nivo cena niži od ravnotežnog, ljudi drže
manje novca nego što ga je CB kreirala i nivo cena se povećava da bi se
izjednačile ponuda i tražnja odnosno da bi se uspostavila ravnoteža.
Da inflacija, koja obezvređuje novac, ne bi smanjila vrednost pozajmice
koju dužnik vrati, to je potrebno da se unapred u zajam ugradi mehanizam
koji će štititi poverioca; to se obično čini povećanjem kamatne stope
u odnosu na onu koja bi bila primenjena u svetu bez inflacije.
6. PONUDA I POTRAŽNJA ZA NOVCEM I INFLATORNA KAMATNA
STOPA
Prema teoriji raspoloživih kreditnih sredstava, koja se obično koristi
za objašnjenje kretanja kamatnih stopa, tržišnu kamatnu stopu određuju
činioci koji kontrolišu ponudu i potražnju kreditnih sredstava.
6.1 Tražnja za novcem
Tražnja domaćinstava za kreditnim sredstvima je većapri nižim kamatnim
stopama,i obrnuto.Tražnja za kreditnim sredstvima zavisiod dohotka, odnosno
poreskepolitike
a) niži porezi – veća tražnja zasredstvima, i obrnuto
i
b) veći dohodak – veća tražnja za sredstvima, i obrnuto.
Tražnja privrede: Preduzećima su kreditna sredstva potrebna za investiranje
u dugoročna (osnovna) i kratkoročna (obrtna) sredstva. Količina sredstava
koju će potraživati privreda zavisi od broja poslovnih projekata koje
treba realizovati. Kompanije projekat ocenjuju tako što sadašnju vrednost
njegovih gotovinskih tokova (cash flow) porede sa inicijalnim ulaganjem,
i to na sledeći način:
NPV= - INVΣ= CFt /(1+ k)na t
-gde je: NPV - neto sadašnja vrednost projekta; INV - inicijalno ulaganje;
CFt - gotovinski tokovi u periodu t; k - zahtevana stopa prinosa od projekta.
Projekti sa pozitivnom neto sadašnjom vrednošću (NPV) se prihvataju zbog
toga što je sadašnja vrednost njihove korisnosti veća od troškova.
Odnos između kamatnih stopa i potraživanja biznisa (Db) za kreditnim
sredstvima. Preduzeća potražuju više sredstava pri nižim kamatnim stopama
(i2, Q2), odnosno potražuju manje sredstava pri višim kamatnim stopama
(i1, Q1), Ukoliko su ekonomski uslovi povoljni, prinos od projekata raste,
a time i tražnja za kreditnim sredstvima. Tražnja države za kreditnim
sredstvima
Dijagram 1: Potražnja privrede za kreditnim sredstvima
Potražnja države (vlade) za sredstvima je kamatnoneelastična,odnosno neosetljiva
na kamatne stope.
Uticaj povećanog deficita u državnom budžetu na tražnju države za kreditnim
sredstvima.
Tražnja države za kreditnim sredstvima je kamatno neelastična, odnosno
neosetljiva na kamatnu stopu. No, pri povećanju deficita tražnja za kreditnim
sredstvima raste, tako da se kriva tražnje Dg1 pomera u položaj Dg2.
Dijagram 2: Potražnja države za kreditnim sredstvima
Determinante agregatne tražnje za kreditnim sredstvima:
Agregatna tražnja za kreditnim sredstvima predstavlja zbir tražnje: a)
domaćinstava; b) privrede; c) države; d) opštinskih organa vlasti i e)
inostrane tražnje. Oni kreiraju krivu agregatne tražnje (DA) za kreditnim
sredstvima.
Dijagram 3: Agregatna tražnja za novčanim sredstvima
6.2 Ponuda raspoloživih kreditinih sredstava
Ponuđači kreditnih sredstava su spremni da ponude veći obim sredstva
ukoliko je kamatna stopa (nagrada za obezbeđivanje sredstava) viša pri
nepromenjenim ostalim uslovima, nego kada je kamatna stopa niža.
Agregatna ponuda kreditnih sredstava. Agregatnu ponudu kreditnih sredstava
(SA) čini: sektor stanovništva, državne institucije, preduzeća i inostrana
domaćinstva, vlade i korporacije. Pri višoj kamatnoj stopi, veća je ponuda
kreditnih sredstava (i2, Q2),nego pri nižoj kamatnoj stopi, kada je manjaagregatna
ponuda kreditnih sredstava (i1,Q1).
Dijagram 4: Ponuda raspoloživih kreditnih sredstava
6.3 Ravnotežna kamatna stopa
Ravnoteža kamatnih stopa: Ravnotežna kamatna stopa(i) u tački E, znači
da je ponuda raspoloživih kreditnih sredstava (SA) jednaka tražnji za
kreditnim (DA).
Dijagram 5: Ravnotežna kamatna stopa
7. EKONOMSKI ČINIOCI KOJI UTIČU NA KAMATNE STOPE
7.1 Uticaj ekonomskog rasta
Uticaj povećane ekspanzije preduzeća Očekivani uticaj veće ekspanzije
preduzeća uslovljava pomeranje krive tražnje DA1 u položaj DA2, uz istovremeno
povećanje ravnotežne kamatne stope iz položaja i1, tačka E1, u položaj
i2, tačka E2. Istovremeno se povećava ravnotežna količina sredstava kojima
se trguje sa Q1 na Q2 .
Dijagram 6: Uticaj ekonomskog rasta na kamatnu stopu
7.2 Uticaj usporavanja ekonomskog rasta
Usporavanje ekonomskog rasta i kamatna stopa Usporavanje ekonomskog rasta
prouzrokuje smanjenje dohotka, odnosno tražnje, a time i proizvodnje,
zbog čega dolazi i do otpuštanja radnika. To će usloviti pomeranje krive
tražnje ulevo, iz položaja DA1 u položaj DA2. Rezultat je smanjenje tražnje
za raspoloživim kreditnim sredstvima iz položaja Q1 u Q2. Istovremeno
se smanjuje ravnotežna.
Dijagram 7: Uticaj usporavanja ekonomskog rasta
7.3 Uticaj inflacije na kamatne stope
Uticaj povećanih inflatornih očekivanja na kamatne stope Pri inflaciji
štednja se smanjuje pri bilo kom nivou kamatnih stopa. Kriva ponude pomera
se ulevo, sa SA1 na SA2, a kriva tražnje udesno, sa DA1 na DA2, zbog povećane
tražnje za kreditnim sredstvima. Ravnotežna kamatna stopa rast i pomera
se iz položaja i1 u i2.
Dijagram 8: Uticaj inflacije na kamatne stope
ZAKLJUČAK
Kamata predstavlja cenu novca kao robe. Kamata ustvari predstavlja cenu
korišćenja tuđih resursa na finansijskom tržištu. Visina kamatne stope
odrenena je stopom korisnosti sredstava u odnosu na vreme korišćenja.
Stopa korisnosti kapitala uvek je veća u sadašnjem nego u budućem vremenu.
To je osnov razlike sadašnje i buduće potrošnje.Na osnovu toga formira
se koncept sadašnje vrednosti kamatne stope. To jednostavno znači, da
capital koji dobijate danas više vredi od onog koji treba da dobijete
na primer za godinu dana. To predstavlja osnov razlike sadašnje i buduće
potražnje, odnosno to je osnov štednje i sticanja imovine u budućem periodu.
Glavna karakteristika savremenog okruženja u kome se odvija upravljanje
rizikom je brzi rizik –novi rizici dolaze na dnevni red kao posledica
promena u karakteru banaka i okruženja u kome banke posluju, širom sveta.
Ako je uspostavljen snažan upravljački okvir, da identifikuje, upravlja
, ublažava i kontroliše rizik, nema razloga za strahovanje – uzimanje
rizika ostaje osnovna aktivnost banaka.
LITERATURA
1. Babić Blagoje, Zaštita depozita u razvijenim tržišnim privredama,
Jugoslovensko bankarstvo, Beograd, 1997
2. Finansijska tržišta i berze, Dr Nenad Vunjak, Subotica 2003.
3. Rast novca i inflacija, Stefan Mitrović, Vojna akademija, Beograd 2006.
http://www.scribd.com
4. Razumevanje kamatnih stopa, Dr Jovo Jednak, http://www.bbs.edu.rs
5. Osnovi monetarne ekonomije, Dr Siniša Ostojić, Data Status, Beograd
2008.
POPIS DIJAGRAMA
Dijagram 1: Potražnja privrede za kreditnim sredstvima
Dijagram 2: Potražnja države za kreditnim sredstvima.
Dijagram 3: Agregatna tražnja za novčanim sredstvima
Dijagram 4: Ponuda raspoloživih kreditnih sredstvima
Dijagram 5: Ravnotežna kamatna stopa
Dijagram 6: Uticaj ekonomskog rasta na kam. Stopu
Dijagram 7: Uticaj usporavanja ekonomskog rasta
Dijagram 8: Uticaj inflacije na kamatne stope
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|