|
ELEKTRONSKO POSLOVANJE
1. Internet
1.1. Pojam, nastanak, struktura
»Internetski
način života« ili »internetski način rada« su novi način
života i rada, prošireni iskorišćavanjem prednosti digitalnih uređaja
i digitalnih veza i s tim u vezi digitalnih informacija, po rečima B.
Gejtsa, sa ciljem uspostavljanja trenutnih poslovnih refleksa i stalnog,
interaktivnog strateškog razmišljanja.
Fenomen Interneta je u onome
što Internet pruža, promenama koje pokreće, on je novi mas-medij, nova
kultura i novi način razmišljanja (B.Radenković, M.Ivković).
Osnove Interneta postavljene su šezdesetih godina u Americi, iako se
Internet kao termin prvi put pojavljuje osamdesetih godina prošlog veka.
Prvi projekat izgradnje jedinstvene mreže je ARPANET ( Advanced Research
Project Agency Network). Finansiralo ga je ministarstvo odbrane SAD. Sedamdesetih
godina na ovu mrežu se priključuju univerziteti u SAD, a osamdesetih akademske
institucije Evrope.
Za širenje mreže od krucijalnog značaja je definisanje komunikacionog
protokola (TCP/IP – Transmission Control Protocol/ Internet Protocol),
1974., sa konačnom verzijom 1978.
Preokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van
akademskog okruženja, odnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na
Internetu.
Na početku novog milenijuma Internet postaje globalna mreža.
Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mreža, reč je o decentralizovanoj
organizaciji koju objedinjuje jedinstvena tehnologija rada. Kao takva
ona nema vlasnika. Iako postoje standardi, ne postoji niko ko nadgleda
da li se oni poštuju.
1.2. Tehnički aspekt
Tehnički, Internet se opisuje kao »mreža svih mreža«, koja jedinstveno
radi na globalnom nivou, iako ima mnogo računarskih mreža koje nisu uključene
u Internet. Tačno je da je Internet – globalna računarska mreža koja se
sastoji iz hiljada međusobno povezanih mreža koje za međusobno komuniciranje
koriste TCP/IP protokol (TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet
Protocol ). Ovaj protokol je omogućio univerzalnost povezivanja računara
različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog
povezivanja.
Delovi Interneta za posebne namene i posebno zaštićeni su »intranet«
i »ekstranet«.
Intranet predstavlja izolovani, kompanijski Internet čiji su servisi organizovani
za podršku tekućem poslovanju.
Ekstranet predstavlja one »intranet« sisteme koji koriste Internet kao
spoljašnju komunikacionu infrastrukturu da bi komunicirali sa drugim informacionim
sistemima (korisnika ili poslovnih partnera).
Ekstranet u funkciji veze međusobno udaljenih delova kompanijskog informacionog
sistema se naziva virtuelna privatna mreža – VPN.
1.3. Internet – platforma savremenog poslovanja
Internet je u suštini mnogo više od računarske mreže. Njegova suština
je u onome što Internet može da pruži primenom u poslovnom procesu i zato
se najčešće koristi termin »internet tehnologije«. Tek njihova primena
čini Internet »tržištem informacija«, podrškom »istraživačkim delatnostima«
i » poslovnim aktivnostima«.
Savremene digitalne multimedijalne tehnologije na informatičko-komunikacionoj
platformi, neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa:
- poslovnih komunikacija
- elektronskog transfera novca
- elektronskog transfera tehničke dokumentacije
- poslovnih transakcija
- servisa za rezervacije i kupovinu
- ostalih procesa.
A da bi preduzeća uspešno poslovala moraju postati deo globalnih poslovnih
procesa.
2. Elektronsko poslovanje
2.1. Definicija elektronskog poslovanja
Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih
dokumenata u prethodno definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između
učesnika u procesu poslovanja.
Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim
putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e-business).
Sa različitih stanovišta, elektronsko poslovanje se može definisati na
različite načine.
Sa stanovišta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga,
ili plaćanje putem telefona, kompjuterske mreže, ili nekog drugog sredstva.
Sa stanovišta poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija
nad već automatizovanim poslovnim transakcijama.
Sa stanovišta usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke
o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, brže i jeftinije.
Sa stanovišta on-line perspektive, daje mogućnost kupovine i prodaje proizvoda
i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.
Generalno, elektronsko poslovanje je »kupovina i prodaja informacija,
proizvoda i usluga putem računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu
poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.«
Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet.
2.2. Modeli elektronskog poslovanja
Postoje dva osnovna modela elektronskog poslovanja:
- B2C – Business to Consumer
Oblik poslovanja na Internetu koji pruža direktan interfejs između preduzeća
i potrošača. Potrošači naručuju proizvode i servise elektronskim putem
od preduzeća. Internet pruža različite mogućnosti marketinškog nastupa
preduzeća i omogućava masovni pristup potrošača proizvodima i servisima
elektronskim putem.
B2B – Business to Business
Podrazumeva elektronsko poslovanje koje se odvija između preduzeća (od
otkrivanja/pronalaženja odgovarajuće robe, pregovora, naručivanja, ispostavljanja
faktura, plaćanja, distribucije dokumentacije, a nekada čak i konkretne
robe ili usluge, podrške,..).
Postoje još i složeniji oblici poslovanja:
- B2B2C ( Business to Business to Consumer) i
- C2B2C ( Consumer to Business to Consumer), koji su kombinacija prethodno
opisanih, kao i
- C2C, novi oblik trgovine direkno između potrošača.
2.3. Razvoj elektronskog poslovanja
Elektronsko poslovanje je posao na duge staze. Nije dovoljno samo primeniti
novu tehnologiju. Potrebno je napraviti i mnoge organizacione promene,
napraviti novi model poslovanja.
Elektronsko poslovnje na Internetu kreće od »Web sajta« - prezentacionog
karaktera. U sledećoj fazi to je E-business, kupovina i prodaja, zatim
se proširuje deljenjem informacija i prerasta u inteligentni e-business
»end to end« poslovni proces.
Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje preko računara,
ali daljim širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih transakcija
odvijaće se preko mobilnog telefona. Prema prognozama Gartner Group, 2004.
Godine bar 40% B2C elektronske trgovine odvijaće se preko inteligentnih
mobilnih telefona korišćenjem bežičnog aplikacionog protokola (WAP – Wireless
Application Protocol).
3.1. Modeli plaćanja u Internet poslovanju
Dva osnovna modela plaćanja su:
- Cash-like, sistem koji podrazumeva pretplatu.
U ovakvim sistemima određena suma novca se uzima od kupca pre nego što
je trgovina obavljena. U ovu grupu spadaju: Smart card, elektronski
keš i bankarski čekovi.
- Check-like, sistem kod koga se plaćanje
obavlja u trenutku kupovine ( pay-now) ili po obavljenoj kupovini (
pay-latter). Primer za pay-now grupu su bankomati (ATM – Automated Teller
Machine), a za pay-latter je primer plaćanja kreditnim karticama.
3.2. Sredstva plaćanja
- Elektronski ili digitalni novac – predstavlja elektronsku
zamenu papirnog novca, i kao takav može se čuvati i trošiti.
- Elektronski čekovi – elektronski dokument, digitalno
potpisan, analogno potpisanom papirnom dokumentu, kojim se nalaže banci
potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog računa u određenom
roku. E-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail.
- Kreditne kartice – podaci sa kartice se razmenjuju
putem Interneta, bez šifriranja, problem su tajnost podataka i identitet
pravog vlasnika kartice;
- Šifrovane kreditne kartice – podaci o kreditnoj
kartici se šalju u vidu šifrovane poruke, primalac (prodavac) proverava
identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice, prodavac vrši proveru
informacija o kartici i digitalnom potpisu, banka šalje potvrdu ispravnosti;
- Potvrda treće strane – brojevi kreditnih kartica
ne putuju Internetom, već preko finansijskog posrednika.
3.3. Načini plaćanja preko Interneta
1 Kombinacija telefon – kartica
2 Plaćanje pouzećem - Korisnik na Internetu nalazi traženu robu.
- Poručuje prijavom na sajtu.
- Robu donosi dostavljač ili poštar
- Plaća se direkno dostavljaču
- Loša strana je što se jedan deo robe vraća, nije preuzeta, a troškovi
su već napravljeni.
3 Plaćanje preko žiro računa - Korisnik nalazi robu na Internetu
- Sa sajta dobija cenu i broj žiro računa na koji treba da uplati novac.
- Korisnik plaća u banci i šalje potvrdu trgovcu.
- Roba se posle toga dostavlja poštom ili dostavljačem.
- Loša strana je što korisnik mora da odradi veliku proceduru sa bankom,
a roba stiže kasnije.
4 Plaćanje karticama – Faza informisanja sa elektronskog kataloga
- Faza dogovora i ugovaranja / registracija na strani trgovca, provera
i potvrda autentifikacije, izbor servisa i poručivanje, provera stanja
na računu kupca i kreditne sposobnosti, potvrda narudžbine/.
- Faza plaćanja / slanje kriptovanih podataka, provera i potvrda kriptovanih
podataka, slanje ključa za dekriptovanje i slanje debitnog računa, dekriptovanje
i potvrda servisa, slanje potvrde/.
- Faza bankarskog postprocesiranja / prijem podataka o izvršenim transakcijama,
zaduživanje računa korisnika, formiranje zbirnih naloga po trgovcima,
izvršenje plaćanja trgovcima /.
5 Elektronskim čekovima
6 Elektronskim nalogom
7 Plaćanje putem potvrde treće strane / First Virtual /
- Na sajtu trgovca kupac pronalazi traženu robu i popunjava FV PIN
- Trgovac proverava FV PIN
- Trgovac inicira transakciju plaćanja preko FV šaljući mu sledeće podatke:
FV PIN trgovca, FV PIN kupca, iznos, valuta, opis proizvoda.
- First Virtual šalje e-mail poruku kupcu na koju on treba da odgovori
i potvrdi kupovinu. Ova poruka u sebi sadrži sledeće informacije: ime
trgovca,iznos, opis proizvoda.
- Kupac potvrđuje sa da ili ne, prihvata li kupovinu ili je odbija. To
radi putem e-mail pošte. Ukoliko ne odgovori u nekom zadatom roku transakcija
se poništava.
- First Virtual šalje poruku trgovcu da je prodaja prihvaćena i da će
nakon 91-og dana novac biti uplaćen na njegov račun.
3.4. Sistemi plaćanja preko Interneta
Na Internetu je definisano više od 150 različitih sistema plaćanja:
- Plaćanje običnim karticama: First Virtual
CyberCash E-cash
- Plaćanje smart karticama: NetCash
Mondex
Razlika između E-cash i NetCash načina plaćanja /korišćenje obične odnosno
smart kartice/ je u toku novca, koji u prvom slučaju ide iz banke, a u
drugom od kupca direkno prodavcu, jer novac poseduje na svojoj smart kartici.
U oba slučaja kupac najpre obavlja transakciju – u oba pravca, sa bankom.
Prodavac u prvom slučaju obaveštava banku i traži potvrdu o izvršenom
plaćanju, a u drugom sam transferiše novac svojoj banci.
- Mikroplaćanja: Millicent
NetBill
CyberCoin
Ovi sistemi, kako sam naziv kaže, se koriste za mala plaćanja /ispod
1 $/. Sistem Millicent-a podrazumeva da kupac kupi karticu, kao telefonsku.
Novac se skida sa nje. Prosleđuje se posredstvom brokera koji ga prikuplja
i periodično dostavlja prodavcu.
- Ruski platni sistemi: PayCash
Cyberplat
Rade se u saradnji sa konkretnim bankama. PayCash obezbeđuje potpunu
anonimnost, korisnik otvara račun preko Interneta, dobija PIN i PASWORD
i nadalje raspolaže njime korišćenjem pomenutih šifara. Banka koristi
adekvatne bezbednosne sisteme. CyberPlat radi korišćenjem kartica i elektronskih
čekova. Kupac formira korpu sa robom, prodavac digitalno potpisuje ovaj
zahtev i to se smatra računom. Kupac svojim potpisom – potpisuje račun,
koji se sada smatra čekom. Ček prodavac dostavlja banci i novac se prenosi
sa računa kupca na račun prodavca, naravno uz sve provere od strane banke.
Francuski platni sistem: Kleline
Bankarski sistemi: Billpoint, Ecount, EmoneyMail /vlasništvo
WingspanBank/, Gmoney, MoneyZap, PayMe, PayPal.
Nebankarski sistemi: Bills, Checkfree, DirectPayment,
MoneyCentral, YahooBillPay, VirtualPay, StatusFaktory.
4. Internet bankarstvo
4.1. Zašto se banke pojavljuju na Internetu
Razlozi zbog kojih se banke pojavljuju /rade/ na Internetu su sledeći:
- Stvaranje imidža inovativne firme, koja je u stanju da svojim korisnicima
ponudi najsavremenija tehnološka rešenja.
- Bolje i veće interaktivne mogućnosti. Za banku koja se u tržišnim uslovima
bori za svakog svog komitenta, najvažnija je komunikacija sa njim. U klasičnim
uslovima banka je mogla da komunicira samo dok je trajalo radno vreme,
ili preko nekog informativnog šaltera koji bi radio neprekidno. Ovakav
način poslovanja stvarao je ograničenja u komunikaciji. Interaktivne mogućnosti
komuniciranja preko Interneta su praktično neograničene i samo je pitanje
do kog nivoa banka ima interesa da se angažuje.
- Mogućnost racionalizacije potencijala banke. Banka prenošenjem određenih
servisa na Internet redukuje troškove poslovanja, jer ne mora – za povećanje
broja komitenata, da otvara novi poslovni prostor, da ga oprema i zapošljava
nove službenike. Ovo je posebno interesantno za one geografske regione
gde banka nema mrežu ekspozitura ili ima mali broj komitenata. Sa Internetom
banka može da pokrije znatno veći geografski prostor ne otvarajući nove
ekspoziture. Veliki broj informacija koje banka može da stavi svojim korisnicima
na raspolaganje u principu nisu dostupni širem krugu njenih korisnika.
To se odnosi na mogućnosti plasmana i kreditiranja po najpovoljnijim uslovima,
inostrana plaćanja, savetodavne funkcije i dr.
- Samouslužno bankarstvo je korisno, podjednako i za banku i za korisnika,
jer korisnik ima servise 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, a banka bez
povećanja broja zaposlenih radi 24 časa dnevno.
- Banka, svojom pojavom na Internetu dokazuje svoje konkurentne mogućnosti
i svoj razvoj, kao solidna, stabilna i tehnološki napredna firma.
Iskustva naprednijih zemalja pokazuju da banka bez razvijenog sistema
elektronskog bankarstva više neće biti u stanju da preživi. Razlog za
to jeste konkurentna ponuda, odnosno potreba za kvalitetnijim finansijskim
servisom.
Sa stanovišta konzumenata bankarskih usluga, za očekivati je da niži
troškovi banke rezultuju višim kamatama na depozite, nizim provizijama
na usluge i posebno mogućnost plaćanja on-line /besplatno!?/. Nimalo nije
beznačajno da ne moraju čekati u redovima, trošiti vreme i sve to samo
u radno vreme bankarskih šaltera.
4.2. Oblici pojavljivanja
Banke su po prirodi konzervativne institucije. U početku su banke ostale
po strani, ali sagledavanjem prednosti a i problema, krenule su najpre
samo sa informacijama, zatim na dvosmernu komunikaciju, a u trećem koraku
i na transakcije.
- Informativno predstavljanje je jednosmerna komunikacija gde se banke
preko Interneta samo predstavljaju svojim – postojećim ili novim, potencijalnim
korisnicima. Uglavnom ima reklamni karakter. Većina banaka je to uradila.
- Dvosmerna komunikacija korisnika i banke – putem e-maila ili interaktivnim
pristupom nekom servisu. Ovo su takođe podaci marketinškog karaktera,
ali postoji mogućnost, uz korisnikovu identifikaciju i autentifikaciju,
da mu banka stavi na raspolaganje i dodatne informacije, servise.
- Bankarske transakcije na Internetu su najviši nivo komunikacije banke
i komitenta.
Kada se govori o internet bankarstvo podrazumevaju se dva oblika rada.
- Takozvani on-line bankarski servis zahteva instalaciju
softvera na »klijentu«, odnosno na PC-ju korisnika, pa se naziva i »softverski
baziran«. Bez tog softvera korisnik ne može da radi. Samim tim on je
ograničen na rad samo sa jednog PC-a. Softveri za tu namenu su Quicken,
Microsoft Money i drugi.
- Internet bazirano bankarstvo – podrazumeva pristup
bankarskom servisu sa bilo kog kompjutera koji se konektuje na Internet,
od kuće, sa posla ili sa putovanja.
Posebno se razmatraju banke koje su 100% na Inernetu, odnosno koje nemaju
»fizičku prezentaciju«, kancelarije, šaltere. Bankarstvo koje one nude
je internet bazirano, odnosno pristupa im se sa bilo kog komjutera na
Internetu, bez posebnog softvera.
4.3. Najčešći poslovi banaka na Internetu
- Pristup i pregled stanja na računima korisnika
- Evidencija svih transakcija
- Plaćanja
- Transfer novca sa računa na račun
- Izmena informacija
- Naručivanje čekova
- Kontakti.
4.4. Primeri banaka na Internetu
Poštanska šdedionica – na YU prostoru jedina nudi usluge on-line bankarstva.
Internet kućno bankarstvo Poštanske štedionice a.d. namenjeno je autorizovanim
korisnicima usluga Poštanske štedionice a.d.koji poseduju javnu i tajnu
šifru za pristup sistemu (korisničko ime i lozinku). Virtuelni šalter
Poštanske štedionice nudi sledeće /bankarske/ usluge:
- Uvid u stanje i promene tekućeg, žiro i deviznog računa
- Uvid u stanje i promene dinarskog i deviznog štednog uloga
- Naručivanje čekovnih blanketa
- Podnošenje zahteva za isplatu deviza sa deviznog računa ili devizne
štedne knjižice na nekoj od ovlašćenih pošta u SRJ
- Prenos sa računa na račun i to:
- Na drugi račun unutar Poštanske štedionice a.d.
- Na račun drugog pravnog subjekta – npr. Plaćanje računa
- Gotovinska isplata sa tekućeg, žiro i dinarskog štednog uloga – korisnik
poručuje i novac mu se donosi na kućnu adresu
- Plaćanje redovnih mesečnih obaveza / el.energija, stanarina, PTT usluge,
polise osiguranja,…/
- Podnošenje zahteva za:
- Izdavanje kartice Poštanske štedionice
- Zaključenje trajnog naloga za plaćanje mesečnih obaveza
- Amortizaciju računa, po osnovu izgubljenih dokumenata
- Privremeno blokiranje računa usled reklamacionog postupka
- I drugo
- Dinarski i devizni kalkulator
- Kurna lista
- Kataloška prodaja robe i usluga sa mogućnošću elektronskog plaćanja
sa tekućeg i žiro računa.
4.5. Platni promet u bankama – potsticaj elektronskom bankarstvu
Reformom platnog sistema u bankama, započinje proces oblikovanja savremene
finansijske infrastrukture koji će se odraziti na poslovanje i banaka
i preduzeća.
Dakle obaveza je banaka da za pravna lica obezbede novi finansijski servis.
To je značajno povećanje obima poslovanja i može se rešiti na jedan od
dva načina:
- Povećanjem broja svojih šaltera i šalterskih radnih mesta ili
- Obezbeđenjem elektronskog bankarstva / elektronskog platnog prometa
/
Prednosti koje banci donosi elektronski platni promet
1. Unos i kontrola podataka platnih naloga prepušta se komitentu.
Radi se o hiljadama naloga koje bi inače morali da unose i kontrolišu
zaposleni radnici u banci.
2. Cena pojedinačne transakcije je 10 do 15 puta niža od cene obrade transakcije
na klasičan način preko šaltera /8/.
3. Pružanje kvalitetnije usluge komitentima istovremeno sa preuzimanjem
na vođenje njegovog računa / iz ZOP-a/ u banku.
4. Brzo širenje baze komitenata na širem geografskom području, jer komitent
može da bira kojoj banci će poveriti vođenje svog računa – znači i tamo
gde banka nema nikakav šalter na području gde živi i radi komitent.
5. Smanjenje troškova kroz nepotrebno otvaranje šaltera i zapošljavanje
šalterskih radnika.
6. Smanjenje troškova papira kao i poštanskih troškova u svakodnevnom
poslovanju jer se oni formiraju kod komitenta( nalozi, izvodi, PTT marke).
7. Preuzimanje komitenata od banaka koje ne nude elektronsko bankarstvo,
znači povećanje broja komitenata i dobiti po osnovu ovog posla.
8. Veoma lako preuzimanje velikog broja komitenata u veoma kratkom vremenu,
jer broj bankarskih službenika nije ograničavajući faktor.
9. Smanjivanje redova u bankama, jer banka koja radi na klasičan
način i ima veliki broj komitenata može da očekuje nezadovoljstvo kljijenata
čekanjem u dugim redovima.
10. Elektronsko bankarstvo primorava na visok stepen zaštite pristupa
podacima i na strani klijenata i kod banke, što nije slučaj u klasičnom
poslovanju.
11. Mogućnost preusmeravanja šalterskih radnika na druge poslove / na
pr. marketinške poslove prodaje usluga elektronskog bankarstva, što bi
još više povećalo broj komitenata opredeljenih za brz i konforan način
rada, iz svojih kancelarija.
12. Mogućnost uspostavljanja novih tržišnih kanala poslovnog komuniciranja,
na relaciji banka-komitent-banka.
13. I još mnogo toga.
Realno bi bilo da elektronskom platnom prometu ( koji se uvodi od 01.01.2003.godine)
banka postepeno dodaje nove usluge kao što su kreditno poslovanje, poslovanje
s hartijama od vrednosti, .. i i time oblikuje brz, pouzdan i po prihvatljivoj
ceni novi servis – elektronskih bankarskih usluga, za svoje deponente.
S druge strane postavljanje infrastrukture elektronskog platnog prometa,
može se iskoristiti i za postavljanje elektronskog bankarstva, čime se
postiže značajna ušteda u nabavci opreme. Činjenica je da će nova tehnologija
budućeg elektronskog platnog prometa u bankama - komitentima postati prepoznatljiv,
konforan način rada, pa je normalno što će isti konfor zahtevati i za
ostale bančine servise. Prednost će imati one banke koje su takav trend
sagledale i razvoju pristupile modularno i fleksibilno sa jasnim namerama
da takve servise i izgrade.
5. Sigurnost na Internetu
Sigurnost predstavlja najveću brigu banaka koje nude usluge elektronskog
bankarstva i najčešće je definisan kao kombinacija tehnologija, mera i
postupaka zaštite informacija od neovlašćenog eksploatisanja.
Četiri su osnovna sigurnosna servisa:
- Tajnost podataka, ostvaruje se šifriranjem, odnosno
upotrebom kriptografskih algoritama.
- Autentifikacija, tj. proveravanje identiteta kojim
se korisnik predstavlja. Ovo se vrši na razne načine: PIN-om / Personel
Identification Number /, pasword-om, biometrijske metode / otisak prsta
i dr./, smart kartica.
- Integritet podataka – Obezbeđivanje razmene finansijskih
i drugih podataka između banke i korisnika tako da niko neovlašćen ne
može iskoristiti ili izmeniti podatke. Integritet podataka se može obezbediti
tehnologijama zaštite ( SSL – Secure Socket Layer, S-HTTP – Secure HyperText
Transfer Protocol i dr.).
- Neporicanje poruka, servis koji sprečava pošiljaoca
da porekne slanje i sadržaj poruke, odnosno primaoca da porekne prijem
i sadržaj poruke.
Veoma je bitna i zaštita mreže banke / firewall/
i kontrola pristupa.
Sigurnosni mehanizmi – elementi sigurnosnih sistema
Šifrovanje
Šifrovanje je transformacija originalne poruke pomoću odgovarajućeg postupka
u nečitljivu formu za sve, sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za
dešifriranje. U postupku šifrovanja, u mehanizam šifrovanja ulazi originalna
poruka i specifičan sadržaj koji se zove ključ. Dešifrovanje je inverzna
transformacija kojom se od šifrovane poruke uz pomoć ključa i mehanizma
za šifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke.
Simetrično šifrovanje – Podrazumeva da su ključ za
šifrovanje i ključ za dešifrovanje isti. Tajnost se zasniva na tajnosti
ključa. Ključni problem je distribucija ključeva. Za više korisnika mora
postojati više ključeva. Ovo nije pogodno za Internet.
Asimetrično šifrovanje – Podrazumeva dva ključa: javni
i tajni. Postoji relacija između njih. Javni ključ se šalje kroz mrežu.
Tajni se unosi samo kod dešifrovanja. Postupak rada je sledeći: javni
ključ se pošalje drugome i on sa njim kriptuje poruku koju vam šalje.
Sa njim se ne može dekriptovati poruka. Poruku može dekriptovati samo
vlasnik tajnog ključa.
Digitalni potpis
Poruka se može digitalno overiti tako što pošiljalac koristi svoj tajni
ključ za overu – kako svog identiteta, tako i sadržaja poruke, čime se
sprečava bilo kakva izmena poruke tokom prenosa. Ako bi neko neovlašćeno
dopisao ili izmenio sadržaj poruke, primalac bi uz pomoć javnog ključa
pošiljaoca otkrio neregularnost u poruci, što znači da je došlo do neautorizovane
izmene poruke.
Digitalni sertifikat
Digitalni sertifikat je lična karta u cyber prostoru. Sertifikat autoriteti
/ sertifikaciona tela / dokazuju vaš identitet. Sertifikat mora da sadrži:
- Naziv vaše organizacije
- Dodatne podatke za identifikaciju
- Vaš javni ključ
- Datum do kog važi vaš javni ključ
- Ime CA koji je izdao sertifikat
- Jedinstveni serijski broj.
Ovi podaci se na kraju šifruju tajnim ključem CA.
Inteligentne kartice
Autentifikacija podrazumeva dokazivanje identiteta korisnika. Identitet
u okviru Interneta najčešće se dokazuje korisničkim imenom i lozinkom,
odnosno tajnim ključem, a u poslednje vreme i inteligentnim karticama
( smart cards ), kao savremenijim i efikasnijim mehanizmom zaštite podataka.
Ugradnja elektronskih čipova u plastične kartice je tehnologija stara
dvadesetak godina, ali je masovna proizvodnja i primena inteligentnih
kartica relativno novija.
Jezgro inteligentne kartice čine mikroprocesor i memorija, na kojoj, osim
opštih podataka, može biti zapisan i tajni ključ i može biti aktiviran
samo uz pomoć vlasnika kartice, kako bi se izvršio odgovarajući kriptografski
algoritam.
Zaključak
Razvoj Internet tehnologija je svuda u svetu, pa i u našoj zemlji doveo
do mogućnosti da se poslovanje obavlja elektronskim putem. To je kompleksan
zahvat koji zahteva angažovanje stručnjaka različitih oblasti i znatne
novčane investicije. Privredni i finansijski subjekti u SRJ su zainteresovani
za elektronsko poslovanje radi lakšeg komuniciranja sa domaćim i inostranim
partnerima i komercijalnih prednosti na tržištu.
Internet bankarstva je fenomen novijeg datuma, koji se odvija, bržim
ili sporijim tempom, poslednjih tridesetak godina. Bankarska industrija
je prilično inertna i sklona tradicionalnim i proverenim metodama pa prava
revolucija u oblasti bankarstva, tek predstoji.
Za pouzdano funkcionisanje elektronskog poslovanja od posebnog je značaja
pravna regulacija. »Zakon o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu«,
koji je u fazi donošenja kod nas, je neophodan preduslov kako za pravnu
zasnovanost elektronskog poslovanja, tako i za uključenje u međunarodne
organizacije i tokove.
LITERATURA
(1) Prof. dr Božidar Radenković, »Elektronsko poslovanje stanje i perspektive«,
ppt prezentacija, specijalističke studije, 2001-2002.
(2) Prof. dr. Nahod Vuković, »E-business«, ppt prezentacija, specijalističke
studije, 2001.-2002.
(3) Dr Vojislav Vasković, »Bankarstvo na Internetu«, prezentacije sa
specijalističkih studija, 2001-2002.
(4) Bil Gejts, Poslovanje brzinom misli, 2001.
(5) Pexim, »Put do uspešnog E-banking rešenja«, Zbornik radova
(6) Zepter Komerc Banka, Banja Luka, »Sistem elektronskog bankarstva
ZKB«,
(7) NetseT d.o.o., »Tehnologije zaštite elektronskog platnog prometa«,
Zbornik radova
(8) RB General Electronic, »E-Banking system«, Zbornik radova
(9) Expertski grupa, »Nacrt zakona o elektronskom poslovanju i elektronskom
potpisu«, april 2001. www.gov.yu
(10) www.internet-banking-free.com/banks
(11) https://bank.etrade.com
(12) www.netbank.com
(13) www.posted.co.yu
PROČITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
seminarski
rad u wordu » » »
Besplatni
Seminarski Radovi
|
|