Demencija
je poremećaj pri kojem prethodno normalni
mozak prestaje normalno funkcionirati pa bolesnik postaje zaboravan,
smeten i gubi vezu s spoljašnjimim svetom. Demencija je vrlo retka
kod osoba ispod 65. godine. Senilna demencija (demencija koja
pogađa stare osobe) je naprotiv vrlo česta. Slabljenje umnih sposobnosti
je ponekad posledica postepenog trošenja nezamenljivih moždanih stanica;
u nekim slučajevima, u kojima se lečenje može pokazati uspešnijim, stanje
se razvija zbog postepenog sužavanja i otvrdnjavanja arterija koje dovode
krv u mozak.
Senilna demencija se može razvijati u toku nekoliko
godina, te je zbog neizbežnog starenja postupna i neizlečiva. Međutim,
nemojte misliti da su znaci smetenosti ili slabljenja intelektualnih
sposobnosti kod osobe iznad 65. godine uvek posledica senilnosti, jer
osnovni uzrok može biti neko oboljenje - koje se može lečiti.
Tako na primer infekcija pluća ili urinarnog trakta, moždana kap, srčani
napadi i hipotermija mogu uzrokovati duševnu smetenost; isto vredi i
za nisku vrednost šećera u krvi, hipoglikemiju ili neke lekove. Smetenost,
uznemirenost i pospanost, koji su rezultat takvih oboljenja, razlikuju
se od simptoma senilne demencije po sledećem: obično se razvijaju brzo,
za dan-dva, i često nestaju nakon odgovarajućeg lečenja osnovne tegobe.
U nekim slučajevima senilnu demenciju mogu na izgled pogoršati već postojeće
tegobe s vidom i sluhom.
Praktični aspekti – klasifikacija:
• Topografska (neuropsihološka): |
- kortikalne
- subkortikalne
- kortiko-subkortikalne |
• Etiološka: |
- degenerativne
- nedegenerativne |
• Prema lečivosti: |
- lečive
- nelečive |
Senilnu demenciju može uzrokovati i dugotrajno prekomerno pijenje,
prekomerno uzimanje lekova ili nedostatak vitamina, hipotireoza, sifilis,
tumor na mozgu ili subduralno
krvarenje. Vrlo često se duševni znaci "senilnosti" povuku
nakon lečenja takvih oboljenja. Kod starijih osoba javlja se često i
depresija, koje su simptomi nalik na simptome demencije. Na žalost,
simptomi se često pripisuju demenciji iako je pravi uzrok depresija
- koja se može lečiti. Mnoge starije osobe u početnim stadijumima senilne
demencije shvataju da im intelektualne sposobnosti popuštaju, iako se
njeno napredovanje praktički ne da zaustaviti.
Simptomi demencije
Prvi
simptom je postepeni gubitak pamćenja, pogotovo najnovijih
događaja. Počećete primećivati da se starija osoba više ne
može setiti šta se dogodilo pre nekoliko sati (pa čak i minuta), iako
se seća događaja koji su se zbili pre mnogo godina. Ovo je klasičan
simptom staračkog pamćenja i ne mora značiti da će demencija napredovati,
iako je to često slučaj. U toku sledećih nedelja ili meseci može doći
do slabljenja sposobnosti mišljenja i shvatanja, kao i do gubitka zanimanja
za sve porodične aktivnosti, čak i za gledanje televizije ili raspitivanje
o poznanicima. S vremenom može doći do propadanja ličnosti.
Senilna demencija često završava emotivnom i fizičkom nestabilnošću.
Neke starije osobe su naizmenično bezvoljno povučene i preaktivno agresivne,
a ponašanje im postaje preslobodno i nedruštveno. Ponašanje za stolom
je sve gore, lična higijena se zanemaruje, a uobičajena uljudnost nestaje.
Ponekad se takve osobe mogu ponašati i nasilno ako ne mogu ispoljiti
impulzivnost.
Neki se starci upuštaju i u seksualne ispade prema mlađim osobama oba
pola. Svi ti simptomi postepeno, ali sigurno vode sve većem pogoršavanju
intelektualnog i duševnog stanja.
Alzheimerova bolest
najčešće se javlja kod osoba starijih od 60 godina, mada
se može javiti i ranije (oko 45.), sa učestalošću od 30-45% kod osoba
starijih od 85 godina. Javlja se postepeno, sa simptomima koji progrediraju.
U početku su oni blagi pa čak i neprimetni npr. osoba često misli da
sa njenim naočarima nešto nije u redu pa ih često pere misleći da su
stakla zaprljana, ili ih često gubi pa čak i lomi. Javlja se i zaboravnost
koja i nije tako primetna, potom mentalna zbunjenost i sklonost ka povlačenju
u sebe. Ti simptomi najčešće se pripisuju starosti.
Kako bolest napreduje (a ona se češće javlja kod osoba u čijoj porodici
je neko bolovao od nje) dolazi do poteškoća u komunikaciji zbog slabljenja
mogućnosti govora, čitanja i pisanja. Otežano je i snalaženje u prostoru
(osoba kada izađe iz kuće zaboravi gde stanuje i gde treba da se vrati).
Tada okolini postaje jasno da nije reč o privremenoj zaboravnosti tipičnoj
za starost. U kasnijim stadijumima bolesti osoba čak ne prepoznaje ni
članove svoje porodice, komunicira sa likovima sa TV ekrana, otežano
se hrani i kreće.
Uz napredak bolesti osobi je potreban stalni nadzor i nega.
Učestalost demencije
Verovatnoća senilne demencije povećava se s godinama. Pogađa oko 10%
osoba iznad 65 godina, dok se učestalost kod osoba iznad osamdesete
povećava na 20%. To znači da u proseku svaka deseta porodica uključuje
najmanje jednog člana koji boluje od senilne demencije.
Mogući uzrok bolesti
Amiloid-beta-peptid glavna je komponenta ekstracelularnog depozita kod
Alzheimerove bolesti, a javlja se u difuznim plakovima i krvnim sudovima
mozga. On dovodi do povećanog stvaranja slobodnih radikala kiseonika,
a time i citotoksičnog oksidativnog stresa u ćelijama. Dolazi do disfunkcije
neurona i do demencije. Amiloidni plakovi se kao lepak talože između
neurona, dovodeći do njihove nesposobnosti da prenose nervne impulse.
Spletovi su sastavljeni od proteina nazvanog tau koji je modifikovan
fosforilacijom i agregacijom. Novijim istraživanjima ustanovljeno je
da je u mozgu bolesnika sa Alzheimerovom bolešću poremećena funkcija
ciklin-zavisne kinaze 5, koja hiperfosforiliše tau i akumulira se u
neuronima, a i da ona može da izmeni signalni proces u neuronima zbog
poremećaja ravnoteže njene aktivnosti kao kinaze i fosfataze.
Tau protein koji se javlja u šest izoformi koje kodira jedan tau gen,
povezan je sa neuronskim mikrotubulima i stabilizuje ih, reguliše transport
vezikula i organela duž njih, podržava stvaranje aksona i služi kao
osnova za koju se vezuju enzimi. Neophodan je za normalni razvoj centralnog
nervnog sistema sisara.
Pošto se pretpostavlja da fosforilacija slabi afinitet tau proteina
za mikrotubule tau se onda odvaja i agregira dovodeći tako do degeneracije
neurona.
Opasnosti demencije
Stare osobe koje pate od senilne demencije, kao i one koje pokazuju
očite znakove senilnosti, ne bi smele živeti same. S obzirom na njihovu
zaboravnost i nesposobnost koncentracije, one su izložene stalnoj opasnosti
od nesreća uzrokovanih požarom, plinom i kuhinjskim priborom. Duševna
smetenost, naročito ako se uz to javlja i neka fizička tegoba, kao što
je gluvoća ili pogoršan vid, otežava redovno uzimanje lekova, prelaženje
ulice, pa čak i korištenje kupatila. Ako neko na njih ne pazi, takve
osobe obično slabo jedu i zanemaruju ličnu higijenu. Posledice mogu
biti neugodne, naročito ako takve osobe počnu patiti (što se često događa)
od inkontinencije, pothranjenosti ili nekog oboljenja uzrokovanog nedostatkom
vitamina.
Prognoza i lečenje
Bolest je praktično neizlečiva, ali može da se uspori njen tok.
Kada je ustanovljeno da u osnovi bolesti čiji se uzrok još ne zna, leži
holinergički deficit, lekovi koji se primenjuju u terapiji su reverzibilni
ili ireverzibini inhibitori acetilholinesteraze, enzima koji razgrađuje
acetil holin u mozgu, povečavajući njegov nivo i time pojačavajući holinergičku
transmisiju.
Veoma važno za ovu vrstu lekova je primeniti ih što je ranije moguće,
po pojavi prvih simptoma i znakova oboljenja, mada još uvek ne postoje
pouzdani biomarkeri za otkrivanje oboljenja. Pored toga, oni treba da
imaju veći afinitet za acetilholinesterazu mozga nego za onu skeletnih
mišića i srca.
Danas se inhibitori acetilholinesteraze često kombinuju sa antioksidansima,
npr. vitaminom E i preparatima biljke Gingko biloba. Kod bolesnika sa
Alzheimerovom bolešću dolazi do stvaranja slobodnih radikala kiseonika
i oksidativnog stresa i tada nastaje pojačana oksidacija ugljenih hidrata,
lipida i proteina mozga. U tom slučaju, ako antioksidativni mehanizmi
odbrane nisu u mogućnosti da spreče delovanje slobodnih radikala kiseonika
dolazi do oksidativnog stresa i ubrzanog izumiranja neurona mozga.
U tom slučaju primena antioksidanasa može biti od koristi da se poboljša
odbrambena moć organizma. Vitamin E je već poznati antioksidans, a preparati
iz biljke Gingko biloba su ustvari ekstrakti standardizovog sadržaja,
i to uglavnom flavonoidi koji deluju kao čistači slobodnih radikala,
mada se još uvek ne zna koje ustvari sastavne komponete biljke Gingko
biloba deluju povoljno u terapiji Alzheimerove bolesti. U mnogim zemljama
Evrope i Amerike ti preparati upotrebljavaju se i u prevenciji kognitivnih
poremećaja.
Terapija podrazumeva inhibitore enzima acetilholin-esteraze, NMDA antagoniste
i ekstrakt ginka bilobe. Inhibitori holinesteraze su se pojavili 1997.
godine i deluju tako sprečavaju razlaganje acetil-holina neurotransmitera
koji je odgovoran za pamćenje, time što inhibiraju enzim acetiholin
esterazu,
Donepezil je inhibitor holinesteraze koji je registrovan u terapiji
blage i umerene teške Alzheimerove demencije. Donepezil se pokazao i
kao efikasan lek za terapiju vaskularne demencije koja je drugi najčešći
uzročnik demencije.
Rivastigmin je noviji lek koji ima selektivnije dejstvo na centralnu
holinesterazu, u odnosu na perifernu, a ima i selektivnije dejstvo u
moždanoj kori i hipokampusu. Osim inhibicije acetilholinesteraze, rivastigmin
ima inhibitorno dejstvo i na butirilholinesterazu, što postaje značajno
u uznapredovaloj bolesti.
Najnoviji lek koji je odobren za lečenje umerenog do težeg oblika Alzheimerove
bolesti je antagonist NMDA receptora memantin. Deluje tako da smanjuje
delovanje glutamata na određene receptore u mozgu i time smanjuje simptome
Alzheimerove bolesti. Memantin kontroliše Alzheimerovu bolest, ali je
ne leči. Efekat memantina vidi se u poboljšanju kognitivnih i psihomotornih
sposobnosti i obavljanju dnevnih aktivnosti, i dobroj toleranciji i
kod duže primene
Memantin je slab do umereni nekompetitivni antagonist N-metil-D-aspartat
receptora. Blokadom receptora, smanjen je ulaz kalcijuma u ćeliju i
postiže se neuroprotekcija. Tokom uzimanja ovog leka potreban je oprez
pri vožnji i pri radu sa mašinama, zbog moguće vrtoglavice, pospanosti,
slabosti. Ako se pojave značajne alergijske reakcije, primena se prekida.
Neke od nuspojava su i pospanost, povišen krvni pritisak, glavobolja,
kašalj, konfuznost, umor.
Ginkgo drveće (Ginkgo biloba) potiče iz Istočne Azije. Prvi put je preneto
u Evropu iz Japana u 18. veku, a u današnje vreme se koristi kao ukrasno
drvo u Evropi i Severnoj Americi. Plod ginkgo drveta, kao i njegovo
seme, se koristilo u medicinske svrhe u Kini pre više od 2000 godina.
U tradicionalnoj kineskoj medicini, gingko se koristi za lečenje astme,
a ekstrakt napravljen od lišća ginkgo se koristi za isceljivanje rana.
Danas se ginkgo preparati prave od osušenog lišća ove biljke. Listovi
se skupljaju u mesecu maju, kada je njihov sastav bogat flavinoidima,
jednom od aktivnih supstanci. Smatra se da flavinoidi imaju antioksidantno
dejstvo, a da ginkoglidi (druga aktivna supstanca) sprečavaju zgrušavanje
trombocita.
Antioksidantna svojstva biljke, pretpostavlja se, usporavaju starošću
uslovljeno opadanje broja receptora moždanih ćelija hipokampusa odgovomih
za memoriju i na taj način poboljšavaju saznajne sposobnosti onih koji
boluju od Alchajmerove demencije. S druge strane, efekat ginkgo ekstrakta
na trombocite sprečava razvoj tromba u moždanim krvnim sudovima, smanjujući
rizik od razvoja vaksularnih demencija.
Rezullati raznih studija vezanih za korišćenje ginkgo ekstrakta u lečenju
demencije nagoveštavaju da je optimalna doza preparata 120mg/dan podeljena
u 2-3 dnevne doze. Za sada je pokazano da ovaj preparat može da uspori
razvoj demencije, ali ne i da poboljša već postojeće stanje.
Registrovani lekovi:
• donepezil – ARICEPT (Pfizer Manufacturing Center USA), YASNAL (Krka
Slovenija),
• rivastigmin – EXELON (Novartis Švajcarska),
• galantamin – REMINYL (Janssen Pharmaceutica Belgija),
• memantin – EBIXA (H.Lunbeck A/S Danska),
• ginko biloba – TANAKAN (Beaufour Ipsen Industrie Francuska), BILOBIL
(Krka Slovenija), BILOBIL FORTE (Krka Slovenija).
ZAKLJUCAK
Sve u svemu bolest je teška, degradira ličnost, a što je najteže i nasledna
je. I ne samo to. Pošto je bolest dugotrajna, izaziva i velike materijalne
troškove za pojedinca, njegovu porodicu i celo društvo. To su sve razlozi
zašto se u poslednje vreme vrše intenzivna istraživanja etiopatogeneze
bolesti i uvode novi lekovi.
LITERATURA
Pavlović MD: Demencije neurološki i psihološki vodič. Kaligraf. Beograd,
2008.
Ocić G: Klinička neuropsihologija. Zavod za nastavna sredstva i udžbenike.
Beograd, 1998.
http://www.stetoskop.info/lekovi-za-terapiju-demencije-b13-bs263-p100-nc1-book.html
http://www.zdravstveni.com/demencija.php