|
MENTALNI POREMEĆAJI
Mentalno zdravlje je stanje skladnog psihičkog
i socijalnog funkcionisanja ličnosti koje podrazumeva odsustvo duševnih
poremećaja, ali i izraženih sukoba u ličnom i socijalnom životu sa neželjenim
posledicama.Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše mentalno
zdravlje kao stanje dobrobiti u kojem svaki čovek shvata svoj potencijal
i može se nositi sa normalnim životnim stresovima,raditi produktivno i
plodonosno i može doprinositi svojoj zajednici. Mentalno, duševno ili
psihičko zdravlje sastavni je deo opšteg zdravlja pojedinca, ali i zajednice,
pa čini preduslov za optimalno funkcionisanje pojedinca, porodice, zajednica
i društva. Jedno je od osnovnih prava svake osobe i ključni resor socijalnog
i ekonomskog razvoja nacije.
Povrede
i poremećaji mentalnog zdravlja, zbog relativno visoke prevalencije,
čestog početka u mlađem uzrastu, mogućeg hroničnog toka, narušavanja kvaliteta
života obolelih i njihovih porodica kao i značajnog udela u korišćenju
zdravstvene zaštite, predstavljaju jedan od prioritetnih javno-zdravstvenih
problema u svetu pa tako i u Srbiji. Povrede i poremecaji mentalnog zdravlja
odlikuju se izmenama u mišljenju, raspoloženju ili ponašanju (ili nekom
kombinacijom ovih elemenata), koji su udruženi sa nelagodnošću i poremećenim
funkcionisanjem, najčešće tokom dužeg vremenskog perioda.Tokom života,
svaka osoba iskusi osećanje izolovanosti, usamljenosti ili emocionalne
nelagodnosti. Ovo su, najčešće, normalne, kratkotrajne reakcije na teške
situacije, pre nego simptomi mentalnih povreda ili poremećaja. Ljudi uče
da izlaze na kraj sa teškim osećanjima, kao što to čine i sa teškim situacijama.
Medutim, u nekim slučajevima, trajanje i jačina bolnih osećanja ili izmenjenih
obrazaca mišljenja mogu ozbiljno uticati na svakodnevni život osobe. Uobičajni
odbrambeni mehanizmi više nisu dovoljni, i ovim ljudima može postati potrebna
pomoć da povrate ravnotežu i da se vrate na nivo punog funkcionisanja.Mentalno
zdravlje je bitno za svakodnevni život, isto koliko i fizičko zdravlje.
Štaviše, ona se prožimaju. Osobe sa telesnim zdravstvenim problemima često
osećaju napetost ili neraspoloženje. Osobe sa mentalnim poremećajima često
razvijaju telesne simptome ili bolesti (npr. gubitak telesne težine).
Uopšte, osećanja, stavovi i misaoni obrasci snažno uticu na doživljavanje
sopstvenog telesnog zdravlja ili bolesti, i mogu uticati kako na tok bolesti
tako i na uspešnost lečenja.
Osobe s narušenim mentalnim zdravljem često su predmet stigmatizacije,
što izaziva veliku subjektivnu patnju i uveliko smanjuju kvalitetu života
obolelih, kao i njihove okoline. Njihovo zbrinjavanje dovodi do direktnog
ekonomskog opterećenja društva, ali i indirektnog, zbog smanjene produktivnosti,
bolovanja i invalidnosti obolelih . Mentalne povrede i poremećaji odlikuju
su psihološkom, biološkom i socijalnom disfunkcijom pojedinca, a uključuju
čitav niz simptoma i smetnji. Definišu se prema postojanju skupova simptoma,
a kriterijumi za dijagnozu ispunjeni su kada su skupovi simptoma relativno
teški, dugotrajni i popraćeni smanjenjem funkcionalne sposobnosti ili
invaliditetom.
2. Uzroci mentalnih poremećaja
Istraživanja sugerišu da su mentalni poremećaji rezultat složene interakcije
genetskih, bioloških faktora, kao i faktora ličnosti i sredine. Međutim,
mozak je završni put za kontrolu ponašanja, razmišljanja, raspoloženja.
U ovom trenutku, veze između specifičnih vidova izmenjenog moždanog funkcionisanja
i pojedinih mentalnih poremećaja nisu u potpunosti razjašnjene. Kod većine
mentalnih povreda ili poremecaja uočeno je njihovo češće pojavljivanje kod
članova bliže porodice obolelog, što sugeriše genetsku osnovu poremećaja.
Dokazi proistekli iz nekih istraživanja ukazuju da specifični genetski faktori
koji utiču na moždanu hemiju, doprinose pojavi i napredovanju mentalnih
poremećaja. Međutim, sve je više dokaza da promene u moždanom funkcionisanju
mogu da se jave i kao odgovor na faktore sredine, kao što su: traumatsko
iskustvo, hroničan stres ili različite vrste lišavanja. Drugim rečima, interakcija
između moždane biologije i proživljenih iskustava je, po svemu sudeći, dvosmerna.
Iz razloga koji mogu biti biološki, psihosocijalni, ili i jedni i drugi,
pol i starosno doba utiču na stope mentalnih poremecaja.Faktori sredine,
kao što su porodična situacija, pritisci i izazovi na radnom mestu, socioekonomski
status osobe, mogu ubrzati pojavu bolesti ili njeno pogoršanje. Izbor životnih
stilova (npr. zloupotreba psihoaktivnih supstanci) i naučeni obrasci mišljenja
i ponašanja mogu uticati na pojavu, tok i ishod mentalnog poremećaja.
Potpuno sveobuhvatnu listu svih onih činioca koji potencijalno ugrožavaju
i narušavaju mentalno zdravlje nije moguće sastaviti.
Jedan od razloga za to je činjenica da smo svi mi različiti i da je svaki
pojedinac osetljiv na različite i za njegovu konstituciju i životno iskustvo
specifične faktore koji su opasni po psihičko zdravlje. Međutim u oblasti
mentalnog zdravlja najviše pažnje posvećeno je genetici,stresu i psihološkoj
traumi. Pored gore navedenih faktora u nastanku mentalnih poremećaja veoma
veliki udeo imaju i ‘mentalne povrede’ koje mogu nastati usled razlučitih
faktora. Najčešći izazivači mentalnih povreda su: -
Somatske povrede,
- Sters,
- Socijalna marginalizacija,
- Emocionalna trauma,
- Izbeglištvo,
- Različite vreste zlostavljanja,
- Nasilje….
3. Vrste mentalnih poremećaja
Mentalni poremećaji okarakterisani su psihološkom i biološkom disfunkcijom
odnosno disfunkcijom u ponašanju pojedinca. Uključuju čitav niz smetnji
od poremećaja afekta, opažanja, mišljenja, inteligencije, pažnje, nagona
i volje do poremećaja svesti kao i njihove kombinacije. Najčešći poremećaji
mentalnog zdravlja mogu se grubo klasifikovati u tri grupe:
- Neuroze,
- Psihoze,
- Psihopatije,
Neuroze - su blaži poremećaji mentalnog zdravlja koji
su posledica dugotrajnog neuspeha jedne ličnosti da zadovolji svoje osnovne
potrebe kroz odnose sa sredinom i karakteriše je ugroženo samopoštovanje
i osećanje uznemirenosti, teskobe i strepnje (anksioznost), smanjena je
sposobnost snalaženja u pojedinim situacijama kao i prilagođavanja ljudima.
Prema dominaciji određene vrste simptoma razlikuju se pojedine vrste neuroza
kao što su fobije,opsesivno-kompulzivne reakcije,depresije…
Fobije se ispoljavaju u vidi doživljaja snažnog
straha,u dodiru sa nekim objektima ili situacijama iako oni ne predstavljaju
nikakvu realnu opasnost koja bi opravdala takvu reakciju. Osoba jasno
uviđa neosnovanost svog strah,ali od osećanja snažne anksioznosti može
se odbraniti samo izbegavanjem objekta ili ili situacije od kojih se plaši.
Spisak opisanih fobija ‘nema kraja’ bukvalno svaka situacija ili predmet
može biti uzrok straha kod ovakvih osoba.
Opsesivno-kompulzivne reakcije
– Opsesije se karakterišu stalnim napadima neželjenih misli. Te misli
se mogu odnositi na razne sadržaje,najčešće na nemoralne radnje. Kompulzivni
postupci se snagom volje ne mogu sprečiti ,nekada se samo mogu odložiti.
Mogu se sastojati iz jednostavnih radnji ili iz razrađenih rituala na
koje troše najveći deo slobodnog vremena.
Depresija – predstavlja reakciju
na uznemirujući događaj koja se ispoljava u neuobičajno jakoj i dugotrajnoj
tuzi. Neretko osećanje tuge,prožima očaj u vezi sa sopstvenom budućnošću,
osećanje bespomoćnosti, a mogu se javiti i suicidne ideje.
Psihoze - Psihoze
su mnogo teži mentalni poremećaji koje karakteriše prekid kontakta sa
realnošću, nemogućnost obavljanja zanimanja, patološki obrasci ponašanja,
mišljenja i osećanja. Intelektualna neefikasnost, nezainteresovanost za
ljude, emocionalna hladnoća, socijalna neefikasnost. Osoba sa psihozom
nije u stanju da razlikuje šta stvarno opaža a šta je plod njene mašte,
pa ona živi u svetu zablude i halucinacije. Zablude se mogu odnositi na
razne stvari ,a najtipičnije su zablude o sopstvenoj ličnosti, drugim
ljudima, i o okolini.
Obično se dele na dve velike grupe: organske i funkcionalne
- Organske koje mogu biti povezane sa poremećajima
ili povredama mozga i CNS-a,
alkoholom i slično,
- Funkcionalne su one gde organski uzroci nisu
prvenstveni nego mentalna bolest ima određenu funkciju za ličnost, sredstvo
je pomoću koga se ona oslobađa nepodnošljive realnosti
Psihopatije – Psihopatije
su mentalni poremećaji koji se ispoljavaju ponašanjem koje je štetno i
neprihvatljivo sa stanovišta društva, ali ne i sa stanovišta same osobe
koja boluje od psihopatije. Psihopata ne doživljava anksioznost
niti sve one neprijatnosti koje ona može da donese pa nema želju da se
menja. Njegov uvid u realnost nije oštećen, niti dolazi do smanjenja intelektualnih
sposobnosti. Psihopata sledi svoje impulse, nema empatije,
ne podnosi odlaganje zadovoljavanja svojih potreba, ma kakve one bile,
i ne oseća krivicu kada učini nešto na štetu drugih. Ovakve osobe imaju
socijalno neprihvatljivo ponašanje i ne uvažavaju socijalne norme.
4. Sociomedicinski problemi
Početak većine mentalnih poremećaja vezan je za adolescenciju i rano
zrelo doba, što utiče na postignuća u obrazovanju, profesionalne prilike
i uspehe, kao i na oblik i prirodu meduljudskih odnosa. Ovaj uticaj se
cesto odražava na čitav život jedne osobe Mentalni poremećaji veoma utiču
na porodicu obolelog. Prvo, porodica se suočava sa teškim odlukama koje
su vezane za prihvatanje lečenja, hospitalizacije i kontakt sa članom
porodice koji je oboleo. Kod svih članova porodice javlja se napetost
zbog neizvesne budućnosti i zabrinutost zbog bolesti koja može biti onesposobljavajuća.
Mentalni poremećaji učestvuju sa udelom oko 6-7% u ukupnom bolničkom lečenju
u svetu. Najveći broj hospitalizacija je u dobi do 20-59 godina što ih
svrstava u vodeće uzroke bolničkog lečenja u radno-aktivnom dobu.
Osim toga, svaki četvrti ili peti dan bolničkog lečenja koristi se za
mentalne poremećaje pa su i vodeća grupa bolničkog lečenja po broju dana
bolničkog lečenja sa 23,6%. Takođe mentalni poremećaji učestvuju sa udelom
oko 18-20 % u ukupnom invaliditetu u svetu. Najviše invaliditeta među
ovim bolestima prouzrokuju opsesivno-kompulsivni poremećaji i psihopatije.
Međitim mentalni poremećaji se znatno ređe navode kao osnovni uzrok smrti.
U ukupnom motralitetu učestvuju sa oko 1-1,5 %. Takođe broj izvršenih
samoubistava,sto je i pokazatelj mentalnog zdravlja, veći je od broja
poginulih u saobraćajnim nesrećama.
5. Lečenje mentalnih poremećaja
U lečenju mentalnih poremećaja postoji veliki broj tretmana, oni koji
su pokazali najviše efikasnosti su:
- Biomedicinski tretman - pre svega farmakoterapija,
ali i elektrokonvulzivna terapija (u slučajevima katatone psihoze ili
depresije koje su rezistentne na lekove),
- Psihoterapija (i psihološko savetovanje) ,
- Socioterapija – usmerena ka poboljšanju socijalnog
funkcionisanja i što uspešnijoj (re)integraciji u sve tokove društva –
resocijalizacija,
- Grupe samopomoći /podrške – za osobe koje povezuju
zajednički problemi – osobe sa posebnim potrebama, roditelji dece sa posebnim
potrebama, lečeni alkoholičari, lečeni psihijatrijski bolesnici, žrtve
nasilja.Ove grupe mogu biti izvor zajedničkih projekata, borbe za ostvarenje
njihovih prava,
- Popularni programi samopomoći i samorazvoja, „Self-help“
literatura – razlikovati teorijski i metodološki validne programe od popularne
psihologije
- Alternativni vidovi tretmana...(terapija magnetima,
svetlom, aromaterapija, spiritualno isceljenje...)
Zaključak
Poremećaji mentalnog zdravlja danas u svetu predstavljaju ozbiljan sociomedicinski
problem. Njihova etologija još uvek nije u dovoljnoj meri razjašnjena,
rasprostranjenost im je velika i ima progresivni trend, posebno u razvijenim
sredinama. Oboleva stanovništvo svih starosnih grupa, a obolevanje radno
sposobne populacije povIači sa sobom socijalno ekonomske posledice. Za
razliku od somatskih bolesti, poremećaji mentalnog zdravlja dovode do
gubitka smisla i kvaliteta života, i to utoliko više ukoliko je bolest
nastupila u ranijem periodu života. Lečnje ove grupe poremećaja zdravlja
je nedovoljno efikasno i skupo, i zahteva angažman značajnog dela bolničkih
i vanbolničih kapacitcta. Prema proceni SZO dana.u svetu živii više od
400 miliona Ijudi koji boluju od mentalnih poremećaja.U Evropskom regionu
SZO, mentalni poremećaji takođe predstavljaju sve značajniji zdravstveni
i socijalni problem jer se prevalencija kreće i preko 5% u celokupnom
stanovništvu .
Literatura
Nenad Havelka – Psihologija, Beograd 2009
Dušan Backović - članak Mentalno zdravlje i mentalna higijena, Beograd
2010
www.scribd.com
www.belimantil.com
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|