SEMINARSKI RAD IZ PSIHIJATRIJE
/ PSIHOPATOLOGIJE
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
PSIHIJATRIJSKI SINDROMIPODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA1) Sindromi pomućenja svestia) Odvojenost od realnog sveta koja se izražava u nejasnoj percepciji
okoline,otežanoj fikasciji ili u potpunoj nemogućnosti percepcije, 2) Emocionalni sindromi1.Depresivni sindrom: potišteno raspoloženje, inhibicija
motorike do stepena stupora, javljaju se depresivne sumanute ideje sa
karakterom samooptuživanja i osećanja krivice, uznemirenost praćena panikom,
strahom, bojažljivošću, verbigeracijom. 3) Sindrom poremećaja percepcije1.Sindrom halucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti
funkcije svesti.Halucinacije su često praćene strahom,motornim nemirom
i ponekad "slikovitom"sumanutošću. 4) Sumanuti sindromi1.Paranoidni sindrom: Karakteriše se razvijanjem sistematizovane
sumanutosti pri jasnoj svesti i odsutnosti halucinacija. 5) Deluzioni sindromi1.Stupor: psihogeni, organski, depresivni, shizofreni. 6) Sindromi mentalne nerazvijenosti (subnormalnosti)1.Mentalna retardacija (oligofrenije): Nedovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao kod demencije. Za mentalnu retaradciju važne su još dve osobine:osustvo progredijentnosti, i ne samo nerazvijenost psihe već često i organizma.Uobičajena je podela na pet stepeni: blaga,umerena. teška,duboka i mentalna retardacija neoznačene težine.ili klasična podela na: umerena, debilnost; srednja.imbecilnost i teška, idiotija i kretenizam. Navedeni stepeni mentalne retardacije obuhvataju sve moguće prelaze od najtežih slućajeva skoro potpunog osustva psihičkih funkcija do stanja bliskih normali, na pr.fiziološka tupost. 7) Sindromi oštećenja kod difiznih destruktivnih procesa CNS-a1.Sindrom demencije 8) Neurotski sindromiNeurotski sindromi se odlikuju time što kod njih ne postojie formalni
psihotični poremećaji, već se radi o astenizaciji psihe, afektivnim poremećajima
i različitim vegetativnim simptomima. 9) Sindromi vezani za poremećaje ličnostiKarakterišu se disharmonijom psihičkih svojstava i neadekvatnošću reakcije
na spoljne stimuluse, usled čega se izvitoperuje ponašanje u većoj ili
manjoj meri i otežava aktivno prilagodjavanje subjektima okolne sredine.
U suštini radi se o amnormalnim varijantama ličnosti. Ne radi se o destruktivnim
procesima koji se mogu odrediti patoanatomski, njima takodje nisu svojstveni
psihotični fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije i dezintergracije
ličnosti pacijenta. Odgovarajuće osobenosti ličnosti postoje u datom subjektu
u većem ili manjem stepenu u toku celog života, pošto su te osobenosti,
karakteristike svojstva karaktera, tj strukture ličnosti.Medjutim, osobenosti
poremećaja ličnosti, njihova disharmoničnost, maladaptivnost i neadekvatnost
reakcija menjaju se i kolebaju u toku života u zavisnosti od socijalnih
i drugih faktora. U poslednje vreme se sve češće govori o psihopatskom
sindromu, koji ase karakteriše trijasom: 10) Sindrom pseudodemencijeOvaj sindrom odlikuje se sključenjem intelektualne aktivnosti koja podseća
na saboumnost dubokog stepena. Boesnici ne znaju svoje ime, koliko im
je godina, koliko imaju ruku, prstiju, tzv.sindrom približnih odgovora.
Obično na pitanja daju besmislene odgovore. Ne poznaju predmete i ne mogu
da se služe, koriste s njima. Odbijaju da hodaju, stoje, često padaju
u stanje stupora,leže čuteći i nepokretno. Od hrane se ne odriću i čisti
su. Mimika je jednolična, na ubode ne reaguju. Pseudodemencija može biti
dugotrajna i prekida se posle promene sitacije. 11) Spazmodični sindromiNapadi se nazivaju paroksizmalno nastupajuća i brzo prolazeća patološka stanja sa pomućenjem svesti čak i do potpunog gubitka i grčevima ili drugim automatskim pokretima. Ovde spadaju:Veliki, grand mal napad, Parcijalni epileptički napad, Djeksonovi napadi, Narkolepsija, Kataleptički napadi, Histrionični napadi. 12) Akuni katatoni sindromAkutni katatoni sindrom fenomenološki može da se manifestuje u jednoj
od kliničkih formi: katatoni stupor i katatono uzbudjenje, odnosno katatona
pomama. U katatonom stuporu motorna aktivnost bolesnika je potpuno ili
delimično zakočena. Oni dugo zadržavaju jedan, često bizaran položaj,
pa ako im se to dozvoli, danima mogu da leže u krevetu, sede, čuće ili
stoje tako da svojom neporetnošću i beživotnim izgledom liče na spomenike.
Kao posledica dugotrajnog stajanja često se pojavljuju edemi, poremećaji
u perifernoj cirukalciji, negativizam, veoma čest simptom katatonog stupora
može da se manifestuje u nekoliko kliničkih oblika:spoljni negativizam,
tj odbijanje svake sugestije sa strane,unutrašnji negativizam ili zauzimanje
suprotnog stva od onoga što se bolesniku sugeriše,aktivni negativizam,
tj aktivno suprostavljanje svemu onome što se od bolesnika traži da učini
i pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost. Katatonoa
pomama se manifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom, neorganizovanom
hiperaktivnošću, koja često ugrožava bolesnika i druge osobe iz njegove
okoline. Bolesnik je izrazito logoroičan,disiranog misaonog toka,viće
udara,razbija,ruši i slično. Postojanje katatonog sindroma nije patognomonično
samo za katatonu schizofreniju. Simptomi vezani za katatoni sindrom mogu
se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza, kao i kod drugih psihijatrijskih
poremećaja kao na primer organska oboljenja CNS-a, simptomatskih psihoza,
hroničnih organskih psihosindroma, epileptičnih stanja, histrioničnih
stanja, zatim kod mentalno retardiranih osoba, zatim kod pacijenata pod
dejstvom visoko potentnih neuroleptika, steroida i sl. Posebno je interesantan
tzv.pseudokatatoni stupor. Ovaj reaktivni poremećaj veoma lični na refles
imobilizacije (refleks "umrtvljenja"), ali je znatno dužeg trajanja
od njega. Klnička slika je veoma slična sindromu sch stupora, katatonom
sindromu, pošto praktično sadrži sve njegove naprednavedne komponente:stupor,
negativizan, stereotipije, ehopraksiju, eholaliju, motornu docilnost i
sl. Medjutim ovde je mimika živahnapogled je bistar, odaje punu svesnost
i bistrine, jvljaju se mnogi demostarativni postupci (naravno u prisustvu
lekara), dobija se utisak da bolesnik pažljivo prati razgovor o njemu,
vegetativni poremećaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog
sindroma. Sličnost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan
problem u razgraničavanju i često zahteva pažljivo opserviranje bolesnika.
13) Hronični halucinatorno - interpretativni sindromOvaj sindrom vezan je za istraživanja Krepelina i njegovih saradnika. Pošto su izdvojili paranoju i za taj termin zadržali su slučajeve koje karakterišu podmukao tok, nepovoljna prognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja, izdvojen je jedan klinički entitet koji se po svom toku, prisustvu halucinacija i mnoštva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu mogli svrstati u shizofreniju ni paranoju, poremećaj je nazvan parafrenijom.kasnije su francuski autori dali druge brojne nazive ovom kliničkom entitetu od kojih je najčešći delirijum.U našoj svakodnevnoj kliničkoj praksi i dalje se često susrećemo sa ovim psihopatološkim sindromom. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu reč, da li o nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj životnoj dobi ili o atipičnom obliku paranoje. U brojnim komparacijama kliničkih slika schizofrenije i paranoje izveden je prihvatljiv klinički zaključak: hronični halucinatorno- sumanuti sindrom karakterišu različite ekspanzivne sumanute ideje gde kliničkom slikom uz njih dominiraju i perceptivni poremećaji. Ovaj relativno nepotpun i koncizan zaključak ima višestruki klinički značaj, pre svega za izbor odgovrajuće preuzmi seminarski rad u wordu » » » |