|
SINDROMI USLOVLJENI ANTIPSIHOTICIMA I ANTIDEPRESIVIMA
1. Sporedna antidopaminergična dejstva
Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske
receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni
nuzefekti u koji spadaju: distonija, akatizija, parkinsonizam, tardivna
(kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. U koliko je izraženiji
uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja
dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja, ginekomastija, menstrualna i seksualna
disfunkcija. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima
iz psihijatrije, psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne
psihijatrije. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma,
odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe
tzv."atipičnih" antipsihotika. Pojam atipičan antipsihotik sve
manje ima stručno i kliničko opravdanje, jer se zapravo radi o antipsihotičnim
lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne
neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. Na osnovu
brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak
za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika,
da je najbolji lek njihova prevencija. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju
potrebe za antipsihoticima, u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji
prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe,kao i u izbegavanju
kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom
sposobnošću za holinergičke receptore. Ovo posebno važi kada je u pitanju
tardivna diskinezija. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše
akinezija, tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi
i PAS sem antipsihotične terapije. Ovde navodimo više različitih grupa
medikamenata: amoxapin, bromokriptin, bupropion, clozapim, zloupotreba
kokaina, dexamfetamin, donepezil, fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom,
dugotrajni tretam litijumom, MAOIs, predoziranost olanzapinom, paroksetin,
prochlorperazin, risperidon, sertalin, sertalin sa oxycodonom, SSRIs kod
2%o pacijenata, trazodon, triciklici, carbamazepin, lamotrigrin, valproat,
fenoprofen, flurbiprofen, ibuprofen, indometacin, mefenamična kiselina,
nabilon, pethidin i drugi opoidi, sulinadak, aminodaron, b)akazija (nekontrolisani
nemir pacijenta, koji je u stalnom pokretu, uz osećanje unutrašnje napetost
i slično, može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). Sem brojnih
antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi:
alimenazin, alprozalam, amoxapsin, trifluperazin, haloperidol, chlorpromazin,
tiodidazin, buspiron, citalopram, clozapin sa 6% incidencije, fluoxetin,
fluoxamin, imipramin, litium, lorazepam, mianserin, mirtrazepam, olanzapin,
paroxetin, prochlorperazin, promazin, risperidon sam ili u kombinaciji
sa levopromazinom, sertralin, triciklici, venlafaxin kod naglog prekida,
zucolopenthixol, diltiazem, alfa interferon, levodopa, apstinencijalni
sindrom na melotonin, metoclopiramid, ondesteron, prochlorperazin i verapamil.
2. Distonija
Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika, najčešće
unutar prva 72 sata. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih
mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. One mogu biti fokalne,
kada zahvataju samo pojedine delove tela, i segmentalne kada su zahvaćeni
veći delovi tela). U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih
lekova: amoxapin, benzatropin, bupropion, buspiron, carbamazepin, clozapin
naročito kod njegovog naglog prekida.apst.sindrom na kokain ili njegovu
zloupotrebu, disulfiram, fluoxetin, flupentoxiol decanoat, loxapin, midazolam,
mirtrazepam, olanazepam, paroxetin, phenelizin, prochlorperazin, risperidon,
sertalin, tiagabin, triciklici, venlafaxin, zuclopenthixol, alimermazin,amidaron,
azapropazon, diphenhydramin, domperidon, ergotamin, indometacin, metoclopramid,
nifedipin, penicillamin, prochlorperazin, promerthazin, propofol, propranololsumatriptin
i verapamil.
3. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju
Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u
glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu,
orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. Najčešći su sledeći
simptomi: tikovi, grimase, blefarospazam, treptanje, podrhtavanje gornje
usne, pućenje, pokteti slični sisanju, lateralni pokreti vilice, imaginarno
žvakanje, lateralni pokreti jezika, retrokolis, tortikolis, brojanje prstiju
i pokreti kao da se broji novac, pokreti ramena i kuka, atetoidni pokreti
udova, cupkanje u mestu, fleksije u zglobovima, poremećaji ravnoteže uz
vidno zanošenje. Siptomatologija je veoma bogata, ali se retko javlja
kompletna kod istog pacijenta. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma
opasna komplikacija neuroleptičke terapije, potrebno je stalno opserviranje
i registrovanje prvih simptoma, kako bi se odmah terapijski reagovalo).
Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije:
amoxapin, benztropin, bupropion, buspiron, clomipramin, clozapim i njegovo
naglo obustavljanje, donepenzil, doxepin, diphenhydramin, fluoxetin, fluoxamin,
fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika, flupentixol, gabapeptin, haloperidol
u mnogim slućajevima, litium, loxapin, metocloppramid, olanazapin, phenitoin,pimozid
sa 35% incidencije, quitiapin, risperidon, rasperidon u kombinaciji sa
citalopramom, sulpirid, venlafaxin i ziprasidon.
4. Katatonija
Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju,
več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremećaja. Za hitnu psihijatriju
od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. Stupor predstavlja
sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena.Takav
pacijent satima, pa i danima, zauzima odredjeni položaj koji je često
zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme.
Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti, za vreme trajanja stuporoznog sindroma,
za vreme njegovog trajanja, prateći simptom je i negativizam, najčešće
ispoljen kao pružanje pasivnog ili, čak, aktivnog otpora intervenciji
sa strane. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. Iz ovog
stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno
da izidje, ili što je mnogo češći slućaj, iz stupora naglo ulazi u stanje
katatone pomame. Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću
i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti.
Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage, i obično ova katatona
pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim
radnjama.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi
stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). Ozbiljnost sindroma
čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike
u dozama primnenjenih lekova, njihove vrste i dužine ordiniranja istih).
I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog
sindroma :allopurinol, baclofen, apstinencijalni sindrom na benzodijazepin,
prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot, buspiron,
clozapim, cycloserin, zavisnost na kokain, disulfiram, pluphenazin, loxipion,
epiduralna primena morfina, phenelazin sa haloperdolom, piperazin, prochlorperazin.
5. Horea, tikovi uključujući i Tourettov sindrom
Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji, neurologiji,
dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. Ovde, takodje, dolaze u obir različite
grupe lekova: amoxapin, hronični abuzusi lekova, benzhexol, chlorpromazin,
zloupotreba kokaina, donepezil, fluoxetin,haloperidol u mnogo slućajeva,
lamotrigin sa phenitoinom, metadon, methylphenidat, mianserin, oralni
kontraceptivi, paroxetin, phenitoin,risperidon, sulpirid, valproat, anabolični
steroidi, cimetidin, cyclizin, dienosterol, metoclopramid, oralni kontraceptiviranitidin,
amfetamin, stanozol, methandrostenolol, testosteron iz grpe androgenih
steroida, carbamazepin, clozapim, dexamfetamin, lamotrigin, methylphenidate,
ofloxacin, pemolin, prekid risperidonatioridazin sa methylphenid .Ovde
nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. S obzirom
da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih
privatnih apoteka.
6. Sporedna antihistaminska( H1) i anti -alfa-adrenergička dejstva
Ovde se javlja pojačana sedacija, hipotenzija, porast telesne težine
(histaminski efekti).Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija,
vrtoglavica, refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo).
Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o
t e n z i j a i to ortostatskog tipa. Najizraženija je kod pacijenata
kod kojih je uvedena terapija, traje kraće vreme, a zatim nastaje adaptacija.
7. Neuroleptički maligni sindrom
Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične
terapije, veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog,
smrtnog ishoda. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi
i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima, "smrtna
katatonija", "letalna katatonija" i sl. Do ovog sindroma
dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. Ovaj
stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost
da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje, ali
i za maniju i depresiju. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma
i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti, koje su
u poslednje vreme duže uzimali. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma
oko 0,5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima.U kliničkoj slici
dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura, mišična rigidnost, poremećaji
vegetativnih funkcija, stupor, tahipnea, koma.Naglo povećanje postojeće
doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem.U literaturi
se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma,mada
treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik.U
nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi
koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. Najčešće se navode:amoxsapin
sam ili sa litiumom, clomimipramin, deziimipramin, phenelazin, trimipramin,
venlafaxin sa trifluuoperazinom, bromperidol sa donepezilom,clozapim sa
risperidonom,chlorpromazin,flupentixol,flufenazin,halopridol sa olanazapinom,
litium sa amoxapinom, litium sa risperidonom, loxapin, olanazapin, olanazapin
sa levopromazinom, promazin, quetiapin, risperidon sa haloperidolom, tioridazin,
zuclopenthixol, alimemazin,amantadin, antiholinergički apstinencijalni
sindrom, apstinencijalni sindrom carbamazepina, ganciclovir, iron, levodopa
i njen apstinencijalni sindrom, litium, methylphenidat, metoclopramid,
oralni kontraceptivi.
Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog,
neurološkog, gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za
primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe.
Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxat-paroksetin i triciklične
preparate kreće oko 3%, što praktično znaći da nema bitnije razlike u
učestalosti izmedju pomenutih lekova. "Zimelidinski sindrom",
inače dosta sličan serotoninskom, sastoji se od groznice, ataksije, mialgije,
raša i promene vrednosti hepatičkih enzima.On je vezan pre svega za upotrebu
leka zimelidina, koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas
se koristi kao hipnotik, a ne za grupu SSRIs antidepresiva. Obično se
radi o preosetljivosti organizma na zimelidin, a ne na SSRIs lekove .Serotoninski
sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih
od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza
subtipova serotonergičkih receprora. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima
serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1,5-HT2
agonisti i 5-HT3 antagonisti. Kao mogući etiološki faktori navodi se više
grupa lekova i to:amitryptilin, clomipramin, niže doze citaloprama, dexfenfluramin,
dothiepin u velikim dozama, fluoxetin, fluoxamin, sa umerenijim simptomina
čak kod 43% pacijenata, mirtrazepin, nefazodon, paroxetin, sertalin u
manjim dozama, predoziranje takodje sa sertalinom, trazodon, venlafaxin
naročito u stanjima predoziranosti, SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa
MAOI, citaklopram sa buspironom, citalopram sa moclobemidom, istovremene
prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina, fluoxetin sa buspironom,
fluoxetin sa carbamazepinom, fluoxetin sa litiumom, fluoxetin sa mirtrazepinom,fluoxetin
sa moclobemidom,fluoxetin sa nefazodonom,fluoxetin sa paroxetinom, fluoxetin
sa parstelinom, fluoxetin sa sertalinom, fluoxetin sa tramadolom,fluoxetin
sa trazodonom,fluoxetin sa venlafaxinom, paroxetin sa litiumom, paroxetin
sa moclobemidom, paroxetin sa nefazodonom, paroxetin sa risperidonom,
paroxetin sa tramadolom,paroxetin sa trazodonom,sertalin sa amytriptilinom,sertalin
sa dolasetronom, sertalin sa eritomycinom, sertalin sa linezolidom, sertalin
sa metoclopramidonom, sertalin sa phenelizinom, sertalin sa tramadolom,
sertaline sa tranylcyprominom, sertalin sa buspironom i loxapinom, MAOIs
sa triciklicima, phenelazin sa clomoimipraminom, phenelazin sa dextromethorphanom,
phenelazin sa venlafaxinom, tranylcyprominom i venlafaxinom.Veižoma su
zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom,moclobemida
sa cloimipraminom,moclobemid sa cloimipraminom,moclobemid sa pethidinom,nortryptilin
sa selegininom, St Johns wortsa buspironom, trazodon sa amitryptilinom,
trazodon sa nefazadonom, venlafaxin sa amitryptilinom, venlafaxin sa dexamphetaminom,
venlafaxin sa metoclopramidom,venlafaxin sa mirtrazepinom,venlafaxin sa
trazodonom,venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|