POCETNA STRANA

Seminarski i Diplomski Rad
 
SEMINARSKI RAD IZ PSIHIJATRIJE / PSIHOPATOLOGIJE
 

PSIHOTIČNI SINDROMI U DEČIJEM I ADOLESCENTNOM PERIODU


Etička i zakonska obaveza je svakog lekara bez obzira kojom se specijalnošću bavi da bude elementarno informisan sa ovim značajnim problemima psihopatologije kod mladih. Ovde će biti date najosnovnije informacije iz ove oblasti koja je interesuju svakog psihijatra. Ovde pre svega mislimo na infantilne psihoze sa kasnim početkom i adolescentne psihoze.

1. Sindrom"graničnog deteta" sa rizikom da postane psihotično u kasnoj adoscenciji i/ili srednjem životnom dobu

Pojam "graničnog deteta" pojavio se u literaturi pre oko 45 godina. Bergam i Escalua (1949) daju opis pet slučajeva dece sa neujednačenom i neuobičajenom vizuelnom, auditivnom i taktilnom osetljivošću i sa neujednačenošću u kognitivnom razvoju. Rudolf Eksfein (1954) koristi termin "Schizofrenoidan". Mišljenja smo da na osnovu brojnih kliničkih opservacija da se može zaključiti da dijagnoza sindroma "GRANIČNO DETE" obuhvata heterogenu grupu simptoma koji se medjusobno preklapaju što dovodi do raznih psihijatrijskih oboljenja u odraslom dobu. Sam ishod može da bude različit: dete može da bude na "putu da postane"schizofreno, manično-depresivno, da prevazidje te simptome i udje u normalan tok života, da razvije antisocijalno ponašanje, delikvenciju i da zadrži etiketu graničan kroz ceo život.
Kada je u pitanju mogućnost da se razvije shizofrenija kod dečaka u prepsihotičnom periodu srećemo nesocijalnu agresiju, postoji sekundarna evidencija unutrašnjih konflikata, preterana inhibicija i depresivnost. Kod devojčica ispoljava se preterana senzitivnost, konfuznost, introverzija.za oba pola zajednička karakterisrika je smrt roditelja ili bliskih rodjaka, ozbiljan organski hendikep, krajnja emocionalna nestabilnost.karakteristične su perinatalne komplikacije ito do 60% sa neurološkim disfunkcijama. Značajna je i premorbidna schizodidna premorbidna ličnost kod rodjaka. Kod ove grupe dece preovladjuje pretežno nizak IQ, slab profesionalni uspeh ( neuspeh u školi). Izražena je takodje sklonost ka adiktivnom ponašanju. Neke od prospektivnih studija koje su uradjene poslednjih godina (Danska longitudinalna studija,studije u Švedskoj, Velikoj britaniji i dr.) ukazuju na brojne rizične faktore: genetski naboj, trudnoća i komplikacije pri porodjaju,labilna shema autonomnog reagovanja. Posebno se istiće značaj akušerskih i neonatalnih komplikacija sa blažim neurološkim znacima. Ovde se mogu dodati i nezrelost u motornim funkcijama. Kao posebno važni neurološki deficiti istiću se problem pažnje, niski rezultati na testovima neuropsihološkog razvoja, problemi ponašanja u periodu rane adolescencije i disfunkcija pažnje kao najvažniji znak preschizofrenog sindroma. Kao mogući dijagnostički kriterijumi sindroma graničnog deteta za preschizofreni ili schizofremi poremećaj navode se sledeći činioci:

1.poremećeni medjuljudski odnosi,
2.poremećen doživljaj realnosti,
3.panična anksioznost,
4.impulsivnost,
5.simptomi slični neurotskim,
6.abnormalni razvoj.
Zatim slede,
7. motorni poremećaji,
8.autoerotizam, fetišizam,
9.specifične karakterne crte,
10.histrionično funkcionisanje,
11.osećanje usamljenosti i nostalgnije,
12.promene raspoloženja,
13.halucinacije,
14.neadekvatan afekat,
15.čudno-nastrano ponašanje,
16.čudan govor,
17.poremećaj identiteta,
18.loše rasudjivanje,
19.pozitivnsa porodična anamneza mentalnih bolesti..


Vredi naglasiti da stepen pouzdanosti kod osam nezavisnih istraživača za prvih šest navedenih varijabli iznosi 86-100%varijabli, a od sedmog do dvanestog pitanja ova podudarnost je manja i kreće se od 14-43%.
Kada su u pitanju afektivne psihoze koji imaju etiologiju u sindromu graničnog deteta i ovde treba istaći teško genetsko opterećenje, intenzivno i nepovoljno iskustvo okoline. Opšti zaključci za predmanično-depresivni sindrom ukazuje na sledeće faktore: pozitivna porodična anamneza, na WISU veći verbalni IQ od manipulativnog sa velikim neslaganjem i neujednočenosti u podtestovima, depresivno raspoloženje, problemi u ponašanju, učenju i ili hiperaktivnost. Konstitucionalno i vulnerabilno pod stresom mora da ispoljava "embrionalnu" verziju kliničkih simptoma afektivne psihoze ( krajnja neobazrivost, hiperaktivnost, poremećen san, logoroičnost, povečano magijsko razmišljanje kao poricanje društvenih i ili školskih obaveza.

1.1.Faktori okoline za pojavu sindroma "graničnog deteta"

Beta Rank (1949) prvi put je opisala decu sa atipičnim razvojem. Nvodi se važna uloga majke kada dete dodje u stanje izrazitog emocionalnog lišavanja.Veoma je važan odnos prema stvarima i internoj strukturi (zaustavljen razvoj u fazi separacije-individuacije) kada obično dete počimlje da razlikuje sebe od majčine figure. Posebno se istiće važnost depresije maje u ranim godinama sa velikim uticajem na diferencijaciju izmedju samog sebe i objekta. Poseban morbogeni uticaj ima i porodični život.

2. Infantilne psihoze sa kasnom pojavom

Ova grupa dečijih psihoza javlja se u periodu od pete do dvaneste godine života, odnosno u tzv. fazi latencije sa aspektima individualnog psihoseksualnog razvoja deteta. Klinički se dele na razvojnu disharmoniju deteta i destruktivne psihoze. Razvojne disharmonije deteta predstavljaju prelazne oblike prema destruktivnim psihozama u latentnom periodu, a krakterišu se sa suprotnostima između gubitka interesovanja i sklonosti ka beznačajnim stvarima. Nesvesne fantazije takođe su prisutne u sirovom i neobrađenom obliku i kao takve značajno utiču na sposobnost procene spoljne stvarnosti slično gubitku realiteta kod odraslih psihotičnih pacijenata. Neki autori osporavaju ovaj klinički entitet pošto po njima celokupna mentalna organizacija takvog deteta ima psihotičan karakter, a i sama prognoza dosta je neizvesna. Činjenice u praksi pokazuju da deca sa tim sindromom mogu za razliku od psihotičnog deteta zadovoljavajuće funkcionisati u realnosti.
U podgrupu destruktivnih dečiji psihoza spadaju infantilne shizofrenije i atipične infantilne psihozekao posebni psihotični sindromi. Ovi poremećaji javljaju se nakon pete godine života i često nakon uredne inicijalne faze razvoja. Infantilne shizofrenije, premda veoma retke, karakteriše slična ili skoro ista simptomatologija kao kod shizofrenih psihoza odraslih. Prisutne su sumanute ideje, fantazmi halucinatornog karaktera sa nekordinisanim razvojem.
Evolucija ove grupe dečijih psihoza je različita. Uglavnom je prognoza neizvesna i zavisi od životnog uzrasta i vodeće osnovne simptomatologije. Kao najlošiji prognostički znaci su: manifestan mentalni deficit, rana klinička pojava, ozbiljne anomalije govora i dr.

3. Adolescentne psihoze

Adolescentne psihoze su teški poremećaji ličnosti koji mogu da se jave u periodu rane adolescenije tj. od dvaneste godine života pa nadalje. Za razliku od dečijih psihoza komparativne studije u pronalaženju karakterističnih simptoma psihotičnog ponašanja u adolescenciji pokazale su veoma nesigurne zaključke. Treba imati u vidu da nijedno aberantno ponašanje u adolescentnom periodu koliko god fenomenološki moglo izgledati psihotično (povlačenje od okoline, paranoidno doživljavanje ili halucinatorni doživljaji) nije apsolutno indikativno za psihotični proces. Ovakvo ponašanje je često izraz konflikatata identiteta kod adolescenata, problemi separacije, krize selfa, odnosno difuzija identiteta. Učestalost psihotičnog reagovanja u ovom životnom dobu kreće od 5-20% zavisno od vrste kliničkih istraživanja i primene usvojenih dijagnostičkih kriterijuma u oficijelnim klasifikacijama (ICD-10, DSM-IV idr.). U delu službe koja se odnosi na dečiji i adolescentni period života postoje tri grupe problema kada su u pitanju adolescentne psihoze:
1. prvi problem se odnosi na kliničku dijagnozu. Psihotična simptomatologija fenomenološki teško se uključuje u precizne nozografske kategorije. Tako kod podgrupe "velikih afektivnih poremećaja" postoji veoma visok stepen kliničke saglasnosti o sličnosti simptomatologije za ove poremećaje u adolescentnom i srednjem životnom dobu. Kada se radi o početnoj shizofreniji u adolescenciji još nije postignut tako visok stepen kliničke usaglašenosti kao za afektivne poremećaje. Ovi poremećaji ralno postoje i uglavnom se preporučuje stacionarni tretman za potvrdu dijagnoze koja se definiše u vanbolničkim uslovima,
2. drugu grupu problema predstavljaju razvojni poremećaji u adolescenciji. Povoljni rezultati tretmana bez posledica, recidivizma i evolucije prema procesnoj shizofreniji pružaju nekoliko mogućnosti koje lekari treba da imaju u vidu (oporavak, remitentan i procesan tok).
3. Ova grupa problema postavlja se na psihopatološkom nivo, a odnosi se na specifične sindrome psihotičnog procesa u adolescenciji. Ti činioci mogu imati oblik poremećaja razvoja identiteta, anksioznih reakcija i dezorganizacije ličnosti u odnosu na telesne promene ili neadekvatnu preraspodelu psihičke energije na masivnu narcističku investiciju na štetu objektne investicije. Još nema precizne distinkcije između mogućnosti da infantilna psihoza evoluira u adolescentnu ili su više u pitanju psihoze koje se javljaju po prvi put u adolescentnom periodu. Ovo se odnosi više na grupu shizofrenih nego drugih endogenih i/ili reaktivnih psihoza. Ovde uglavnom preovlađuju granični, borderline poremećaji, koji nisu uvek psihotični u pravom smislu reči.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  


Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD