|
APSTINENCIJALNI SINDROMI KOD POREMEĆAJA ZAVISNOSTI
Ovde
ćemo dati sami kraći osvrt na ovu oblast kliničke psihijatrije ba se bolje
mogao saledati problem psihopatologije i specifičnosti pojednih apstinencijalnih
sindroma vezano za pojedine vrste i /ili grupe psihoaktivnih supstanci
(PAS).
Narkomanija
ili zavisnost od droge prestavlja stanje periodičnog ili
hroničnog trovanja, štetnog kako za pojedinca, tako i za društevnu zajednicu
u kojoj on živi, a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem prirodnih ili
sintetičkih droga. Danas se pod narkotičkom drogom podrazumeva svaka
hemijska supstanca koja alterira raspoloženje, percepciju i svest, odnosno
koja na bilo koji način menja mentalnu aktivnost i psihičko stanje. Termini
kao što su narkomanija, toksikomanija, eufomanija, zloupotreba droga,
zavisnost od droga i slično uglavnom danas su napušteni i predstavljaju
klasične nazive u stručnoj literaturi. Mnogo češće se koriste pojomvi
kao što su: toksikomanija, politoksikomanija, zavisnost
od psihoaktivnih supstanci, tabletomanija, nikotinizam, alkoholizam, nikotinizam,
kofeinizam i dr. Još uvek je aktuelna definicija Svetske zdravstvne
organizacije (SZO) prema kojoj je termin narkomanija zamenjen terminom
zavisnost od droge ( drug depedence) pod kojim se podrazumeva
stanje periodične ili hronične intoksikacije koje je izazvano ponovljenim
uzimanjem prirodne ili sintetske droge. Sa kliničkog aspekta je važno
razlikovati istinsku zloupotrebu koja dovodi do opasne bolesti zavisnosti,
od habitacije i/ili abuzusa,narkofilije kao česta navika da se povremeno
posegne za nekom drugom. Osnovne karakteristike tabletomanije ( u prvom
redu psihoaktivnih lekova, posebno anksiolitika i hipnotika iz grupe benzodijazepina,
opijatskih analegetika, antiparkinsonika i dr) predstavlja želju ( nesavladivu
potrebu) da se nastavi uzimanje navedenih medikamenata da bi se postiglo
osećanje nelagodnosti. Ova pojava je praćena manjom ili većom tendencijom
za povećanjem doze sa izvesnim stepenom psihičke i znatno redje fizičke
zavisnosti sa specifičnim apstinencijalnim sindromom.
O bolesti zavisnosti može se govoriti u onim slučajevima kada postoje
odredjene psihičke i često fizičke promene koje su rezultat delovanja
psihoaktivne supstance na organizam. Psihoaktivna supstanca (PAS) dovodi
do promene ponašanja ličnosti kod koje uvek dominira želja, žudnja za
stalnim i/ili povremenim uzimanjem ovih supstanci u cilju izazivanja osećanja
olakšanja, lagodnosti, prijatnosti, odnosno izbegavanja neprijatnih efekata,
u koliko se (PAS) ne uzima. Pojava tolerancije se uspostavlja kod korisnika
nakon kraćeg ili dužeg vremena uzimanja PAS, i ona zahteva uzimanje sve
veće kolićine droge da bi se sprečilo nastajanje apstinencijalnog sindroma
(withdrawal syndrom), odnosno postigao prvobitni efekat. Ovaj fenomen
tolerancije je vezan za čelijski metabolizam. Ovaj znak je veoma bitan
i karakterističan za bolesti zavisnosti. Fizička zavisnost se ne javlja
u jednakoj meri kod svih oblika zavisnosti od psihoaktivne supstance.
Definiše se kao stanje adaptacije na PAS, koju redovno prati povišena
tolerancija, a, u momentu preidanja uzimanja manifestuje se apstinencijalnim
sindromom. Apstinencijalni sindrom nastaje kada se prekine dalje uzimanje
PAS od koje je pacijent postao zavistan. Priroda ovog sindroma nije samo
psihička nego i somatska, a karakteristike simptoma i znakova apstinencije
zavise od prirode i trajanja bolesti zavisnosti, kao i od framkoloških
i framakodinamskih karakteristika PAS koja se uzimala. Psihičku ili emocionalnu
zavisnost je teže definisati. Prema modifikovanoj verziji SZO pod ovim
pojmom se podrazumeva "osećanje zadovoljstva i psihičke živosti
koje odgovara periodičnom ili stalnom uzimanju droge da bi se postigao
željeni prijatni efekat ili pak izbeglo osećanje nelagodnosti"
Kada je u pitanju klasifikacija bolesti zavisnosti danas je prihvačena
podela koju je predložila takdodje SZO koja navodi više tipova zavisnosti,
koji se medjusobno razlikuju od vrste droge i njenih osobina da izazove
psihičku ili fizičku zavisnost, odnosno da dovedu ili ne dovedu do tolerancije.
Ovde se takodje, nećemo šire osvrtati na vrste i osobine pojedinih psihoaktivnih
supstanci koje mogu da izazovu bolesti zavisnosti. Ono što je krakteristično
danas to je fenomen sve većeg širenja broja psihoaktivnih supstanci i
sredstava koji se danas zloupotebljavaju. Skoro da je nemoguće pobrojati
sve supstance koje mogu da izazovu zavisnost ili odredjene bolesne pojave
kod ličnosti koja ih uzima u želji da se postigne lagodnost, prijatnost,
relaksacija i smirenje a još više da se izbegnu neprijatne i opasne apstinencijalne
pojave.
Ilustacije radi navest ćemo četiri klasične velike grupe PAS:
a) depresori CNS-a kao najmnogobrojnija grupa u koje
spadaju analgetici, hipnotici, sedativi, anksiolitici i sl.;
b) stimulansi naročito stimulansi amfetaminskog reda;
c) halucinogeni i
d) produkti Cannabis sative ( hašiš, marihuana i
dr.).
1. Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a
Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a se redovno javljaju nakon
prekida uzimanja droga iz ove grupe. Naročito su složeni i opasni kod
opijuma i njegovih derivata ( heroin, morfin i dr.)
jer je organizam toksikomana adaptiran na svakodnevno uzimanje droge,
tako da je njeno prisustvo u telesnim tečnostima i tkivima uslov za njegovo
funkcionisanje. U većini slučajeva apstinencijalni simptomi su jako izraženi.
Javlja se uznemirenje, depresivno raspoloženje, nesanica, grčevi u
stomaku, prolivi, malaksalost, preznojevanje, široke zenice, povračanje
i halucinatorno-delirantno stanje koje se može završiti smrću. Apstinencijalni
sindrom se može prekinuti davanjem droge od koje je narkoman zavistan,
što često nije moguće i kada bi imalo opravdanja. Zbog toga se u kliničkoj
praksi i razvio metod zamene ovih droga supstancama koje imaju isti ili
sličan farmakološki efekat kao i opijati, a nemaju opasna adiktivna svojstva
( metadon, naloxon i dr). Ponekad se pored metadona može davati diazepan
ili hlormetiazol sa ili bez hipnotika i neuroleptika ( npr. hlorpromazin).
U literaturi je opisano više slučajeva pojava apstinencijalnog sindroma
kod beba narkomanki koje su konzumirale morfijum, heroin, pa čak i metadon,
odnosno druge opijatske derivate. Posle porodjaja ovakvo novorodjenče
je uznemireno, može da povrača i da ima druge gastrointestinalne smetnje.
Ponek se mogu javiti ekscesivne dijareje i konvulzije. Ovde traba istaći
da pored razrešavanja apstinencijalnih sindroma treba takodje imati u
vidu da u populaciji narkoma ima monogo raznih somatskih poremećaja i
oboljenja ( hepatitis, tbc, pneumonia, kardiovaskularni poremećaji,
dijareje) koje takodje treba odmah početi zbrinjavati. Zbog infekcije
i povišenja temperature može doći do prolazbog povišenja tolerancije i
pogoršanja navedenih apstinencijalnih simptoma.računati na
2. Apstinencijalni sindromi kod tabletomanije
Apstinencijalni sindrom koji nastaje kod prekida uzimanja barbiturata
sličan je onome koji se javlja kod nebarbituratnih sedativa, psihotropnih
agensa i trankvilizera. Lekovi koji najčešće dovode do tzv barbituratnog
tipa apstinencijalnog sindroma su brojni. Ove posebno istićemo značaj
glutetimida ( Dorlden), proparanediola (Meprobamata), benzodijazepini
sa kratkim vremenom polueliminacije (alprozolam,bromazepan, oksazepan
i dr ). Svi ovi medikamenti izazivaju psihičku i često puta fizičku zavisnost
koja je slabije izražena nego kod barbiturata. Njihov nagli prekid izaziva
karakterističan apstinencijalni sindrom koji se javlja prvog dana nakon
prekida uzimanja medikamenta. Treba posebno naglastiti da kod barbituratne
zavisnosti gotovo sigurno se ne može izbeći, zato što tolerancija raste
veoma brzo. Prvi apstinencijalni simptomi su: malaksalost, uznemirenost
i zaplašenost, nakon koji sledi nesanica, blefaroklonus, arterijska hipertonija,
praćena jakim hipotoničnim krizama prilikom naglog ustajanja pacijenta,
dalje, hipertermija, generalizovani epileptiformni grčevi. Na kraju dolazi
do pojave razvijenog akutnog psihotičnog stanja sa optičkim i akustičnim
halucinacijama, sumanutim idejama i dr. Epileptički napadi se javljaju
obično drugog ili trećeg dana kod 75% narkomana, a psihotično stanje trećeg
do osmog dana posle prekida uzimanja adiktivne supstance, i traje l4 i
više dana.Često puta psihozu je nemoguće razlikovati od alkoholnog delirantnog
sindroma.
Suzbijanje apstinencijalnog sindroma, izazvanog prekidom uzimanja barbiturata,
nebarbituratnih sedativa i drugih psihotropnih lekova sa visokim adiktivnim
potencijalom, traje obično 2 do 3 nedelje. Ovaj tretman je veoma sličan
kao i kod metadonske susptitucije kod apstinencijalnog sindroma koji se
vidja posle prekida uzimanja opijata.
3. Apstinencijalni sindromi kod drugih droga ( amfetamin, halucinogeni
i dr)
Apstinencijalni sindromi kod drugih droga kao što su amfetamin, halucinogeni
i sl. redje se javljaju i nisu od većeg značaja. Medjutim druge komplikacije
kod ovih droga premda su reteke ali su zato vrlo opasne. To se odnosi
pre svega na pojavu amfetaminskih psihoza, odnosno pojavu psihotičnih
sindroma u toku akutne intoksikacije halucinogenima ( LSD, psilocibin
i dr). Narkomane koji imaju manifestnu amfetaminsku psihozu treba po pravilu
hospitalčizovati, jer su veoma uznemireni i agresivni. Ponedak se u toku
apstinencije, izazvane prekidom uzimanja amfetamina i njima sličnih supstancija,
javlja depresija koju treba lečiti. Naravno i kod apstinecijalnih sindroma
kod drugih vrsta droga često puta dolazi u obzir hospitalizacija pacijenata.
PROCITAJ
/ PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
|
|
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi
SEMINARSKI RAD
|
|